Oglition® 30mg tableta

Pioglitazon se koristi kao druga ili treća linija u terapiji diabetes mellitus-a tip 2 na sledeći način kao:

monoterapija

-kod odraslih pacijenata (naročito gojaznih) kod kojih režim ishrane i fizička aktivnost nisu dali zadovoljavajuće rezultate, a upotreba metformina je kontraindikovana ili postoji njegova netolerancija.

kombinacija sa drugim oralnim antidijabetikom (dvojna terapija)

• sa metforminom; kod odraslih pacijenata, naročito gojaznih, kod kojih nije moguće regulisati glikemiju monoterapijom maksimalnim dozama metformina koje se dobro podnose;
• sa derivatima sulfoniluree; samo kod odraslih pacijenata koji pokazuju netoleranciju na metformin ili kod kojih je kontraindikovana primena metformina, a kod kojih se kontrola glikemije nije mogla postići uprkos monoterapiji maksimalnim dozama derivata sulfoniluree koje se dobro podnose

kombinacija sa dva oralna antidijabetika (trojna terapija)

• sa metforminom i derivatima sulfoniluree; kod odraslih pacijenata (naročito gojaznih), kod kojih nije moguće postići kontrolu glikemije upotrebom dva oralna antidijabetika.

Pioglitazon se takođe koristi u kombinaciji sa insulinom kod odraslih pacijenata obolelih od dijabetes melitusa tip 2, kod kojih se kontrola glikemije nije mogla postići upotrebom samo insulina, a upotreba metformina je kontraindikovana ili postoji njegova netolerancija (videti odeljak 4.4).

Nakon početka terapije pioglitazonom, pacijente treba kontrolisati na svakih 3-6 meseci kako bi se utvrdio terapijski odgovor na terapiju pioglitazonom (npr. smanjenje vrednosti HbA1c). Pacijenti čiji terapijski odgovor ne bude bio zadovoljavajući ne bi trebalo dalje da uzimaju pioglitazon. Uzimajući u obzir potencijalne rizike dugoročne terapije pioglitazonom, lekare koji propisuju ovaj lek bi trebalo ohrabrivati da sa pacijentima sprovode ovakve periodične kontrole odnosa koristi i rizika od primene ovog leka (videti odeljak 4.4).

Početna doza pioglitazona može biti 15 mg ili 30 mg, jednom dnevno. Doza se može povećati do doze od 45 mg na dan.

U kombinaciji sa insulinom, doza insulina koja je primenjivana pre uvođenja pioglitazona može se nastaviti. Ukoliko pacijenti prijave hipoglikemiju, dozu insulina treba smanjiti.

Posebne populacije

Stariji pacijenti:

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2). Kod ovih pacijenata bi trebalo terapiju započeti najmanjim dozama koje bi se postepeno povećavale, naročito kada se pioglitazon koristi u kombinaciji sa insulinom (videti odeljak 4.4 Retencija tečnosti i srčana insuficijencija).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega:

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (klirens kratinina > 4 mL/min) (videti odeljak 5.2). S obzirom na to da nema dostupnih informacija o primeni pioglitazona kod pacijenata na dijalizi, pioglitazon kod ovih pacijenata ne treba koristiti.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre:

Pioglitazon ne treba koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pedijatrijska populacija:

Nema podataka o bezbednosti i efikasnosti upotrebe pioglitazona kod dece i adolescenata mlađih od 18

godina, stoga se ne preporučuje za upotrebu u ovoj uzrasnoj grupi. Način primene:

Tablete se uzimaju oralno jednom dnevno uz obrok ili nezavisno od njega. Tablete treba progutati sa dovoljnom količinom vode.

Pioglitazon je kontraindikovan kod pacijenata:

-preosetljivih na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.)

-sa srčanom insuficijencijom ili sa srčanom insuficijencijom (NYHA stadijumi I do IV) u anamnezi

-sa oštećenjem funkcije jetre

-sa dijabetesnom ketoacidozom

-sa postojećim kancerom mokraćne bešike ili kancerom mokraćne bešike u anamnezi

-neispitanom makroskopskom hematurijom.

Retencija tečnosti i srčana insuficijencija

Pod uticajem pioglitazona može nastati retencija tečnosti, što može dovesti do ispoljavanja ili pogoršanja srčane insuficijencije. Kod pacijenata kod kojih postoji bar jedan faktor rizika za nastanak kongestivne srčane insuficijencije (npr. infarkt miokarda u prošlosti ili simptomatska bolest koronarnih arterija ili starije osobe) terapiju pioglitazonom treba započeti sa najmanjom dozom a zatim dozu postepeno povećavati. Pacijente treba posmatrati radi uočavanja znakova i simptoma srčane insuficijencije, povećanja telesne mase ili pojave edema, naročito kod onih pacijenata kod kojih je srčana rezerva smanjena. U postmarkentiškom periodu zabeleženi su slučajevi srčane insuficijencije kada je pioglitazon korišćen u kombinaciji sa insulinom, kao i kod pacijenata koji su u anamnezi bolesti imali srčanu insuficijenciju. Stoga pacijente koji su istovremeno na terapiji pioglitazonom i insulinom treba pratiti radi uočavanja eventualnih znakova i simptoma srčane insuficijencije, povećanja telesne mase ili pojave edema. S obzirom na to da su i insulin i pioglitazon povezani sa povećanim rizikom od retencije tečnosti, istovremena primena može povećati rizik za pojavu edema. Bilo je slučajeva perifernih edema i srčane insuficijencije iz perioda postmarketinškog praćenja kod pacijenata koji su istovremeno koristili pioglitazon i nesteroidne antiinflamatorne lekove, uključujući selektivne inhibitore COX-2. Terapiju pioglitazonom treba prekinuti ukoliko se pojavi bilo kakvo pogoršanje srčanog statusa.

Urađena je studija o kardiovaskularnom ishodu primene pioglitazona kod pacijenata mlađih od 75 godina sa dijabetes melitusom tip 2 i prethodno postojećim teškim makrovaskularnim oboljenjem. Već postojećoj antidijabetičnoj i kardiovaskularnoj terapiji dodavan je pioglitazon ili placebo u trajanju do 3,5 godine. Ova studija je pokazala povećanu učestalost srčane insuficijencije, međutim to nije dovelo do povećane smrtnosti u ovom ispitivanju.

Stariji pacijenti

Treba sa oprezom razmotriti istovremenu primenu insulina kod starijih osoba, zbog povećanog rizika od teške srčane insuficijencije.

Sa aspekta razmatranja rizika koji se povećava sa godinama (posebno rizik od kancera mokraćne bešike, fraktura i srčane insuficijencije), treba pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika pre početka, kao i tokom trajanja terapije.

Kancer bešike

U meta-analizi kontrolisanih kliničkih ispitivanja češće su zabeleženi slučajevi kancera mokraćne bešike u grupama koje su primale pioglitazon (19 slučajeva na 12506 pacijenata, 0,15%) nego u kontrolnim grupama (7 slučajeva na 10212 pacijenata, 0,07%) HR=2,64 (95% CI 1,11-6,31, P=0,029). Nakon isključenja pacijenata koji su u trenutku dijagnostikovanja kancera mokraćne bešike bili izloženi ispitivanom leku kraće od godinu dana, u grupama koje su primale pioglitazon, bilo je 7 slučajeva (0,06%), a u kontrolnim grupama 2 slučaja (0,02%). Dostupni epidemiološki podaci takođe ukazuju na blago povećan rizik od kancera mokraćne bešike kod pacijenata sa šećernom bolešću lečenih pioglitazonom, iako nisu sve studije pokazale statistički značajno povećan rizik.

Pre početka lečenja pioglitazonom treba proceniti faktore rizika za kancer mokraćne bešike (rizici uključuju starost pacijenta, pušenje, profesionalnu izloženost nekim agensima ili hemioterapeuticima, npr. ciklofosfamidu ili prethodnu radioterapiju u predelu karlice). Svaku makroskopsku hematuriju treba ispitati pre početka terapije pioglitazonom.

Pacijentima treba savetovati da odmah potraže pomoć lekara ukoliko se u toku terapije popjave makroskopska hematurija ili drugi simptomi, kao što su dizurija ili nekontrolisana potreba za mokrenjem.

Praćenje funkcije jetre

Prijavljivani su retki slučajevi hepatocelularne disfunkcije u post-marketinškom periodu (videti odeljak 4.8). Stoga sepreporučuje da se pacijentima na terapiji pioglitazonom periodično rade laboratorijske analize enzima jetre. Kod svih pacijenata je potrebno uraditi analizu enzima jetre pre započinjanja terapije pioglitazonom. Terapiju pioglitazonom ne treba započinjati kod pacijenata sa povećanim početnim vrednostima enzima jetre (ALT više od 2,5 puta veći od gornje granice normalnih vrednosti) ili ukoliko postoje bilo koji drugi znaci oboljenja jetre.

Nakon započinjanja terapije pioglitazonom, preporučuje se periodično praćenje enzima jetre na osnovu kliničke procene. Ukoliko se u toku terapije pioglitazonom vrednost ALT poveća i bude 3 puta veća od gornje granice normalnih vrednosti, potrebno je što pre uraditi ponovnu procenu vrednosti enzima jetre. Ukoliko su vrednosti ALT ostale i dalje više od 3 puta veće od normalnih vrednosti, terapiju treba prekinuti. Pri pojavi bilo kojih simptoma koji ukazuju na oštećenu funkciju jetre (npr. neobjašnjiva mučnina, povraćanje, abdominalni bol, malaksalost, anoreksija i/ili tamnu prebojenost urina) potrebno je proveriti vrednosti enzima jetre. Odluka o nastavku terapije pioglitazonom donosi se na osnovu kliničke procene koja se oslanja na laboratorijske analize. Ukoliko se javi žutica, terapiju treba prekinuti.

Povećanje telesne mase

U kliničkim ispitivanjima sa pioglitazonom zabeleženo je dozno zavisno povećanje telesne mase, što može biti posledica nakupljanja masnog tkiva a u nekim slučajevima može biti povezano sa zadržavanjem tečnosti. Ponekad povećanje telesne mase može biti simptom srčane insuficijencije; zbog toga telesnu masu treba pažljivo pratiti. Deo terapije dijabetesa jeste kontrola ishrane. Pacijente treba savetovati da se strogo pridržavaju dijete sa ograničenim unosom kalorija.

Hematologija

Zabeleženo je blago smanjenje srednje vrednosti hemoglobina (relativna redukcija od 4%) i

hematokrita (relativna redukcija od 4,1%) tokom terapije pioglitazonom, u skladu sa hemodilucijom. Slične promene su zapažene i sa metforminom (relativna redukcija hemoglobina 3-4 % i hematokrita 3,6-4,1 %), a u manjoj meri i kod derivata sulfoniluree i insulina(relativna redukcija hemoglobina 1- 2% i hematokrita 1-3,2 %) u poređenju sa kontrolisanim ispitivanjima sa pioglitazonom.

Hipoglikemija

Kao posledica povećane osetljivosti na insulin, pacijenti koji istovremeno koriste pioglitazon u dvojnoj ili trojnoj oralnoj terapiji sa derivatima sulfoniluree ili u dvojnoj terapiji sa insulinom mogu imati povećan rizik za nastanak dozno-zavisne hipoglikemije. U tom slučaju može biti neophodno smanjenje doze sulfoniluree ili insulina.

Poremećaj vida

Postoje post-marketinški izveštaji o nastajanju ili pogoršanju dijabetičnog makularnog edema uz smanjenje oštrine vida u toku terapije tiazolidindionima, uključujući i pioglitazon. Kod mnogih pacijenata istovremeno je zabeležen i periferni edem. Nije potpuno jasno da li postoji direktna veza između pioglitazona i makularnog edema, međutim lekari moraju imati na umu mogućnost makularnog edema kod pacijenata koji prijavljuju pogoršanje oštrine vida; u ovim situacijama potrebno je razmotriti upućivanje pacijenata na odgovarajući oftalmološki pregled.

Ostalo

Analizom objedinjenih podataka neželjenih reakcija iz randomizovanih, kontrolisanih, dvostruko slepih kliničkih ispitivanja sprovedenih kod preko 8100 pacijenata koji su koristili pioglitazon i 7400 pacijenata koji su koristili lek- komparator, uočena je povećana učestalost fraktura kostiju kod žena. Terapija je trajala do 3,5 godine.

Frakture su zapažene kod 2,6% žena koje su koristile pioglitazon u odnosu na 1,7% žena koje su koristile komparator. Nije zapaženo povećanje incidence fraktura kod osoba muškog pola lečenih pioglitazonom (1,3%) uodnosu na komparator (1,5%).

Incidenca fraktura bila je 1,9 fraktura na 100 pacijent-godina kod žena koje su primale pioglitazon i 1,1 fraktura izraženo na 100 pacijent-godina kod žena koje nisu bile na terapiji pioglitazonom. Stoga je registrovani povećani rizik od fraktura za žene u ovoj bazi podataka za pioglitazon 0,8 fraktura na 100 pacijent godina.

U, PROaktivnoj studiji kardiovaskularnih rizika u trajanju od 3,5 godina , 44/870 pacijentkinja lečenih pioglitazonom imalo je frakture (5,1%; 1,0 fraktura na 100 pacijent-godina), u poređenju sa 23/905 (2,5%; 0,5 fraktura na 100pacijent godina) kod pacijentkinja koje su primale komparator. Nije bilo uočeno povećanje stope učestalosti fraktura kod pacijenata muškog pola lečenih pioglitazonom (1,7%) u odnosu na one koji su primali komparator (2,1%).

Neke epidemiološke studije ukazuju da je povećanje rizika od fraktura slično kod muškaraca i žena.

Treba uzeti u obzir rizik od fraktura kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji pioglitazonom (videti odeljak 4.8).

Kao rezultat povećane insulinske aktivnosti, terapija pioglitazonom kod pacijentkinja sa policističnim ovarijalnim sindromom može dovesti do obnavljanja ovulacije. Kod ovih pacijentkinja postoji rizik od trudnoće. Pacijentkinje moraju biti svesne da postoji rizik od trudnoće i ukoliko pacijentkinja želi

da zatrudni ili zatrudni, terapija piglitazonom se mora prekinuti (vidi odeljak 4.6).

Pioglitazon treba primenjivati sa oprezom tokom istovremene terapije inhibitorima (kao što je gemfibrozil) ili induktorima (npr. rifampicin) citohroma P450 2C8. Potrebno je pažljivo pratiti kontrolu glikemije. Treba razmisliti o prilagođavanju doze pioglitazona unutar preporučenog doziranja ili promenama u terapiji šećerne bolesti (videti odeljak 4.5).

Lek Oglition tablete sadrže laktozu, monohidrat. Stoga, pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Studije interakcije su pokazale da pioglitazon nema značajan uticaj na farmakokinetiku ili farmakodinamiku digoksina, varfarina, fenprokumona i metformina. Istovremena primena pioglitazona sa derivatima sulfoniluree ne utiče na farmakokinetiku derivata sulfoniluree. Studije sprovedene kod ljudi nisu pokazale indukciju glavnih induktibilnih citohroma P450, 1A, 2C8/9 i 3A4. In vitro studije su pokazale da nema inhibicije nijednog podtipa citohroma P450. Interakcije sa supstancama koje se metabolišu preko ovih enzima, npr. oralnim kontraceptivima, ciklosporinom, blokatorima kalcijumovih kanala i inhibitorima HMGCoA reduktaza se ne očekuju.

Zabeleženo je da istovremena primena pioglitazona sa gemfibrozilom (inhibitor citohroma P450 2C8) dovodi do trostrukog povećanja vrednosti PIK pioglitazona. S obzirom na to da postoji mogućnost povećanja dozno-zavisnih neželjenih dejstava, može biti potrebno smanjenje doze pioglitazona ukoliko se primenjuje istovremeno sa gemfibrozilom.

Preporučuje se stalno kontrolisanje glikemije (videti odeljak 4.4.). Uočeno je da istovremena primena pioglitazona i rifampicina (induktor citohroma P450 2C8) dovodi do smanjenja vrednosti PIK pioglitazona za 54%. Možda će biti potrebno povećanje doze pioglitazona, ukoliko se primenjuje istovremeno sa rifampicinom. Potrebna je pažljivo kontrolisanje glikemije (videti odeljak 4.4.).

Trudnoća

Nema adekvatnih podataka kod ljudi, na osnovu kojih se može doneti zaključak o bezbednosti upotrebe pioglitazona u trudnoći. Ograničenje rasta fetusa je zapaženo u studijama sprovedenim na životinjama. Ovo je pripisano činjenici da pioglitazon smanjuje hiperinsulinemiju majke i povećava rezistenciju insulina koji se pojavljuju tokom trudnoće, i na taj način smanjuje raspoloživost metaboličkih supstrata za rast fetusa. Značaj ovih mehanizama kod ljudi nije jasan, i zbog toga pioglitazon ne treba koristiti u periodu trudnoće.

Dojenje

Pioglitazon je prisutan u mleku ženki pacova u toku laktacije. Nije poznato da li se pioglitazon izlučuje u majčino mleko. Stoga, pioglitazon ne treba propisivati ženama koje doje.

Plodnost

Studije plodnosti sprovedene kod životinja nisu pokazale uticaj na kopulaciju, oplođenje ili indeks plodnosti.

Lek Oglition nema ili ima zanemarljiv uticaj na upravljanje vozilima i rukovanje mašinama. Pacijenti kod kojih se javi poremećaj vida treba da budu oprezni pri upravljanju vozilima i radu na mašinama.

Tabelarni pregled neželjenih reakcija

Neželjene reakcije registrovane u više od 0,5% u odnosu na placebo i u većem broju nego što su izolovani slučajevi kod pacijenata koji su primali pioglitazon u dvostruko slepim studijama su opisane u nastavku, razvrstane po klasama sistema organa i apsolutnoj učestalosti javljanja. Učestalost je definisana: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10; povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000; veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj klasi sistema organa, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućoj učestalosti javljanja i opadajućoj ozbiljnosti.

Opis odabranih neželjenih reakcija

1 Bilo je prijava reakcija preosetljivosti kod pacijenata lečenih pioglitazonom u periodu postmarketinškog praćenja. U ove reakcije se ubrajao anafilaktički šok, angioedem i urtikarija. 2Poremećaj vida je uglavnom zabeležen na početku terapije i u vezi je sa promenama u koncentraciji glukoze u krvi zbog privremene promene turgidnosti i indeksa prelamanja sočiva, kao što je slučaj sa terapijom drugim hipoglikemicima.

3 U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima incidenca srčane insuficijencije u toku terapije pioglitazonom bila je ista kao i za grupe koje su primale placebo, metformin i derivate sulfoniluree, ali je bila povišena kada se pioglitazon upotrebljavao u kombinovanoj terapiji sa insulinom. U studiji ishoda rađenoj kod pacijenata sa postojećim ozbiljnim oboljenjem velikih krvnih sudova, incidenca ozbiljne srčane insuficijencije bila je 1,6 % veća sa pioglitazonom nego sa placebom, kada je pioglitazon dodat terapiji koja je uključivala insulin. U svakom slučaju, ovo nije dovelo do povećanog mortaliteta u ovoj studiji. U ovoj studiji, kod pacijenata koji su dobijali pioglitazon i insulin, primećen je veći procenat srčane insuficijencije kod pacijenata starijih od 65 godina u poređenju sa pacijentima mlađim od 65 godina. (9,7% u odnosu na 4%). Kod pacijenata koji su primali insulin bez pioglitazona, incidenca srčane insuficijencije je bila 8,2% kod starijih od 65 godina u poređenju sa 4% pacijenata mlađih od

65. U toku postmarketinškog perioda beležena je srčana insuficijencija pri primeni pioglitazona i mnogo je češća u situacijama kada je pioglitazon korišćen u kombinaciji sa insulinom ili kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom u anamnezi (videti odeljak 4.4).

4 Urađena je objedinjena analiza podataka neželjenih reakcija koja se odnose na frakture kostiju iz radnomizovanih, komparatorom kontrolisanih, dvostruko slepih kliničkih ispitivanja sprovedenih kod preko 8100 pacijenata u grupama koje su primale pioglitazon i 7400 u grupama koje su primale komparator u periodu do 3,5 godina. Zabeležena je veća učestalost fraktura kod žena koje su koristile pioglitazon (2,6%) u odnosu na komparator (1,7%). Kod muškaraca koji su lečeni pioglitazonom nije zapažena veća učestalost fraktura (1,3%) u odnosu na komparator (1,5%).

U 3,5-godišnjoj PROaktivnoj studiji, 44/870 (5,1%) žena koje su bile na terapiji pioglitazonom imalo je frakture, dok je 23/905 (2,5%) žena na terapiji komparatorom imalo frakture. Kod muškaraca koji su lečeni pioglitazonom nije zapažena veća učestalost fraktura (1,7%) u odnosu na komparator (2,1%).

U postmarketinškom praćenju, registrovane su frakture kostiju kod pacijenata oba pola (videti odeljak 4.4).

5 Edem je zabeležen u 6-9 % pacijenata koji su bili na terapiji pioglitazonom duže od jedne godine u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima. Učestalost edema u komparativnoj grupi (derivati sulfoniluree, metformin) bila je 2-5 %.

Zabeleženi slučajevi edema bili su blagi do umereni i obično nisu zahtevali prekid terapije.

6 U kontrolisanim ispitivanjima sa aktivnim komparatorom srednje povećanje telesne mase sa pioglitazonom primenjenim kao monoterapija bilo je 2-3 kg za godinu dana. Slično je i u aktivnoj poredbenoj grupi sa derivatima sulfoniluree.

U ispitivanjima gde je kombinovan pioglitazon i metformin, srednje povećanje telesne mase za period više od jedne godine, bilo je 1,5 kg, a u kombinaciji pioglitazona sa derivatima sulfoniluree 2,8 kg. U

grupama sa komparatorom gde je metforminu dodat derivat sulfoniluree srednje povećanje telesne mase bilo je 1,3 kg a u grupi gde je metformin dodat derivatu sulfoniluree srednje smanjenje telesne mase bilo je 1,0 kg.

7 U kliničkim ispitivanjima sa pioglitazonom učestalost povećanja vrednosti ALT za više od tri puta iznad gornje granice normalnih vrednosti bila je ista kao kod placeba, ali manja nego u grupama sa komparatorima metforminom ili derivatima sulfoniluree. Srednje vrednosti enzima jetre su smanjene primenom pioglitazona. U postmarketinškom periodu su zabeleženi retki slučajevi povećanja vrednosti enzima jetre i hepatocelularne disfunkcije. Iako je u veoma retkim slučajevima zabeležen i fatalni ishod, uzročno posledična veza nije dokazana.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva SrbijeNacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0) 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U kliničkim studijama pacijenti su uzimali pioglitazon u dozama većim od najveće preporučene doze od 45 mg dnevno.Najveća prijavljena primenjena doza od 120 mg/dan u trajanju od 4 dana i zatim 180 mg/dan u trajanju od sedam dana nisu bile udružene sa simptomima trovanja.

Kada se pioglitazon koristi u kombinaciji sa derivatima sulfoniluree ili insulinom može nastati hipoglikemija. U slučaju predoziranja potrebno je sprovesti simptomatske i opšte suportivne mere.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju za lečenje šećerne bolesti; oralni lekovi za snižavanje glukoze u krvi, osim insulina

ATC šifra: A10BG03

Dejstvo pioglitazona može se objasniti smanjenjem insulinske rezistencije. Aktivnost pioglitazona se ostvaruje aktivacijom specifičnih nuklearnih receptora u jezgru (receptor gama aktiviran peroksizomskim proliferatorom - engl. peroxisome proliferator activated receptor gamma, PPAR gama) što kod životinja dovodi do povećane osetljivosti jetre, masnog tkiva i skeletnih mišića na insulin. Pokazalo se da lečenje

pioglitazonom redukuje proizvodnju glukoze u jetri i povećava periferno oslobađanje u slučaju insulinske rezistencije.

Poboljšava se kontrola glikemije natašte i nakon obroka kod pacijenata sa šećernom bolešću tip 2. Poboljšanje kontrole glikemije je povezano sa smanjenjem koncentracije insulina u plazmi i natašte i nakon obroka. Kliničko ispitivanje monoterapije pioglitazonom, u odnosu na gliklazid, je produženo u cilju određivanja vremena koje je potrebno da se ispolji neuspeh terapije (definisana kao pojava HbA1c

≥ 8,0 % nakon prvih 6 meseci terapije). Kaplan-Meier analiza je pokazala kraće vreme neuspeha terapije kod pacijenata na terapiji gliklazidom, u poređenju sa pioglitazonom. Nakon dve godine, kontrola glikemije (definisana kao HbA1c < 8,0 %) je održavana kod 69% pacijenata lečenih pioglitazonom, u odnosu na 50% pacijenata lečenih gliklazidom. U ispitivanju kombinovane terapije u trajanju od dve godine poređen je pioglitazon sa gliklazidom kada im je dodat metformin; glikemijska kontrola merena je kao srednja vrednost promene od osnovnog u HbA1C i bio je sličan kod obe grupe nakon jedne godine. Stepen pogoršanja vrednosti HbA1C tokom druge godine bio je manji sa pioglitazonom nego sa gliklazidom.

U placebo kontrolisanim studijama, pacijenti sa neadekvatno kontrolisanom glikemijom, uprkos tromesečnom periodu optimizacije insulinom, su bili randomizovano podeljeni u grupu koja je primala pioglitazon odnosno grupu koja je primala placebo, u trajanju od 12 meseci. Srednja vrednost redukcije HbA1C kod pacijenata koji su primali pioglitazon bila je 0,45%, u poređenju sa onima koji su nastavili samo sa insulinom. Kod pacijenata koji su primali pioglitazon redukovana je doza insulina.

HOMA analiza je pokazala da pioglitazon poboljšava funkciju beta ćelija pankreasa kao i da povećava insulinsku osetljivost. Dvogodišnja klinička studija je pokazala održavanje ovih efekata.

U jednogodišnjoj kliničkoj studiji, pioglitazon je postojano pokazivao statistički značajno smanjenje odnosa albumin/kreatinin u poređenju sa polaznim vrednostima.

Efekat pioglitazona (monoterapija dozom od 45 mg nasuprot placebu) je proučavan u maloj 18- tonedeljnoj studiji kod pacijenata sa šećernom bolešću tip 2. Pioglitazon je bio doveden u vezu sa značajnim povećanjem telesne mase. Visceralno masno tkivo bilo je značajno smanjeno, dok je van- abdominalno masno tkivo povećano. Slične promene u distribuciji masnog tkiva pod uticajem pioglitazona su bile praćene poboljšanjem insulinske osetljivosti. U većini kliničkih ispitivanja, zapaženo je smanjenje vrednosti ukupnih plazmatskih triglicerida i slobodnih masnih kiselina, povećana vrednost HDL holesterola, u poređenju sa placebom. Takođe, zapaženo je malo, klinički neznačajno povećanje vrednosti LDL holesterola.

U kliničkim ispitivanjima koja su trajala do dve godine, pioglitazon je smanjio vrednost ukupnih triglicerida i slobodnih masnih kiselina u plazmi, smanjio vrednost HDL holesterola u poređenju sa placebom, metforminom ili gliklazidima. Pioglitazon nije doveo do statistički značajnog povećanja vrednosti LDL holesterola u poređenju sa placebom, dok je kod metformina i gliklazida uočena redukcija. U studiji koja je trajala 20 nedelja, pored toga što je smanjio vrednost triglicerida našte pioglitazon je i redukovao hipertrigliceridemiju nakon obroka delujući na resorpciju, kao i na hepatičku sintezu triglicerida. Ovi efekti su bili nezavisni od efekata pioglitazona na glikemiju i bili su statistički značajno različiti od glibenklamida.

U PROaktivnom, kardiovaskularnom ispitivanju ishoda, 5238 pacijenata sa šećernom bolešću tip 2 i oboljenjem velikih krvnih sudova su randomizovani u grupe koje primaju ili pioglitazon ili placebo kao dodatak postojećoj antidijabetičkoj i kardiovaskularnoj terapiji u periodu do 3,5 godine.

Pacijenti u studiji su u proseku imali 62 godine, a trajanje šećerne bolesti bilo je u proseku 9,5 godina. Približno jedna trećina pacijenata primala je insulin u kombinaciji sa metforminom i/ili derivatom sulfoniluree. Da bi bili izabrani za ispitivanje, pacijenti su morali imati bar jedno ili više od sledećih stanja: infarkt miokarda, moždani udar, perkutanu srčanu intervenciju ili premošćavanje koronarne arterije graftom (bypass graft ) akutni koronarni sindrom, bolest koronarnih arterija ili opstruktivnu bolest perifernih arterija. Skoro polovina pacijenata je u anamnezi imala infarkt miokarda a približno 20% je imalo moždani udar. Približno polovina pacijenata je u anamnezi imala najmanje dva ulazna kardiovaskularna kriterijuma. Skoro svi pacijenti (95%) su primali kardiovaskularne lekove (beta blokatore, ACE inhibitore, angiotenzin II antagoniste, blokatore kalcijumovih kanala, nitrate, diuretike, aspirin, statine, fibrate).

Iako studija nije uspela u pogledu njenog primarnog parametra praćenja koji se sastojao od mortaliteta svih uzroka miokardijalnog infarkta bez smrtnog ishoda, moždanog udara, akutnog koronarnog sindroma, amputacije noge, koronarne revaskularizacije i revaskularizacije donjih ekstremiteta, rezultati su ukazali da pioglitazon ne izaziva dugoročne kardiovaskularne probleme. Međutim, incidenca edema, povećanje telesne mase i srčane insuficijencije bila je povišena. Nije zapažen porast mortaliteta prouzrokovan srčanom insuficijencijom.

Pedijatrijska populacija

Evropska Agencija za lekove (EMA) je izuzela od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja leka kod svih podskupova pedijatrijske populacije kod šećerne bolesti tip 2. Videti odeljak 4.2 Informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji.

Resorpcija

Nakon oralne primene, pioglitazon se brzo resorbuje, a maksimalna koncentracija u plazmi nepromenjenog pioglitazona se obično postiže 2 sata nakon primene. Proporcionalno povećanje koncentracije u plazmi zapaženo je u rasponu doza od 2 do 60 mg. Stanje ravnoteže se postiže nakon 4-7 dana. Ponovljena primena ne dovodi do akumulacije pioglitazona ili metabolita. Unos hrane ne utiče na resorpciju. Apsolutna bioraspoloživost je veća od 80%.

Distribucija

Procenjen volumen distribucije kod ljudi je 0,25 L/kg.

Pioglitazon i svi aktivni metaboliti se u velikoj meri vezuju za plazma proteine (> 99%). Biotransformacija

Pioglitazon se snažno metaboliše u jetri hidroksilacijom alifatične metilenske grupe. Ovo se prevashodno ostvaruje putem citohrom P450 2C8, mada i druge izoforme citohroma mogu biti uključene, ali u manjem stepenu. Tri od šest identifikovanih metabolita su aktivni (M-II, M-III i M-IV). Kada se uzme u obzir aktivnost, koncentracija i vezivanje za proteine, pioglitazon i metabolit M-III podjednako doprinose efikasnosti. Po ovoj osnovi M-IV doprinosi efikasnosti približno tri puta kao pioglitazon, dok je relativna efikasnost M-II minimalna.

In vitro studije nisu pokazale da pioglitazon inhibira bilo koji podtip citohroma P450. Nema indukcije

glavnog inducibilnog P450 izoenzima 1A, 2C8/9 i 3A4 kod ljudi.

Interaktivne studije su pokazale da pioglitazon nema značajan efekat na farmakokinetiku i farmakodinamiku digoksina, varfarina, fenprokumona ili metformina. Istovremena primena pioglitazona sa gemfibrozilom (inhibitor citohroma P450 2C8) povećava koncentraciju pioglitazona u plazmi.

Istovremena primena pioglitazona sa rifampicinom (induktor citohroma P450 2C8) smanjuje koncentraciju pioglitazona u plazmi (videti odeljak 4.5).

Eliminacija

Nakon oralne primene kod ljudi, radioaktivno obeležen pioglitazon se uglavnom našao u fecesu (55%) i u manjem procentu u urinu (45%). Kod životinja, samo mali deo nepromenjenog pioglitazona se može detektovati u urinu i fecesu. Srednja vrednost poluvremena eliminacije nepromenjenog pioglitazona kod ljudi je 5 do 6 sati, a ukupnih aktivnih metabolita iznosi 16 do 23 sata.

Stariji

Farmakokinetika stanja dinamičke ravnoteže kod pacijenata starijih od 65 godina je slična kao kod mlađih osoba.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, koncentracija pioglitazona i njegovih metabolita u plazmi je manja nego kod osoba sa očuvanom bubrežnom funkcijom. Međutim, oralni klirens je sličan, tako da je koncentracija slobodnog (nevezanog) pioglitazona nepromenjena.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Ukupna koncentracija pioglitazona u plazmi je nepromenjena, ali je povećan volumen distribucije. Stoga je realan klirens redukovan, jer je frakcija nevezanog pioglitazona povećana.

U toksikološkim studijama, ekspanzija volumena plazme sa hemodilucijom, anemijom i reverzibilnom ekscentričnom hipertrofijom srca se konstantno pojavljivala nakon ponovljenih doza kod miševa, pacova, pasa i majmuna. Osim toga, zabeleženo je povećano odlaganje i infiltracija masti. Ovi nalazi su zapaženi pri plazma koncentracijama koje su 4 i više puta manje od kliničkih vrednosti. Restrikcija fetalnog rasta se zapažala u studijama sa pioglitazonom sprovedenim na životinjama. Ovo je pripisivano uticaju pioglitazona na smanjenje hiperinsulinemije kod majke i povećanje insulinske rezistencije koja se javlja tokom trudnoće i čime dolazi do redukcije raspoloživosti metaboličkog materijala za fetalni rast.

Pioglitazon nije pokazao genotoksično delovanje u sveobuhvatnom nizu testova genotoksičnosti in vivo i in vitro. Povećana incidenca hiperplazije (kod mužjaka i ženki) i tumora (kod mužjaka) epitela mokraćne bešike je zabeležena kod pacova kojima je primenjivan pioglitazon u periodu do 2 godine.

Formiranje i prisustvo urinarnih kalkulusa sa posledičnom iritacijom i hiperplazijom je poslužilo kao mehanistička osnova za proučavanje tumorogenog odgovora kod mužjaka pacova. Ispitivanjem u trajanju od 24 meseca kod mužjaka pacova pokazala je da primena pioglitazona dovodi do povećane incidence hiperplastičnih promena na mokraćnoj bešici. Dijetalna acidifikacija značajno smanjuje incidencu, ali ne sprečava nastanak tumora.

Prisustvo mikrokristala pogoršava hiperplastični odgovor ali se ne smatra primarnim uzrokom nastanka hiperplastičnih promena. Značaj tumorogenih nalaza kod mužjaka pacova ne može biti isključen kod ljudi.

Nije bilo tumorogenog odgovora kod mužjaka i ženki miševa. Hiperplazija mokraćne bešike nije zapažena kod pasa i majmuna kojima je primenjivan pioglitazon u trajanju do 12 meseci.

U životinjskom modelu porodične adenomatozne polipoze (engl. familial adenomatous polyposis, FAP), terapija sa dva druga tiazolidina povećala jebrojnost tumora debelog creva. Značaj ovog nalaza nije poznat.

Procena rizika za životnu sredinu

Nije zapažen uticaj na životnu sredinu prilikom kliničke upotrebe piglitazona.

• laktoza, monohidrat
• karmeloza-kalcijum
• hidroksipropilceluloza
• magnezijum-stearat

Nije primenljivo.

3 godine.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je Alu/Alu blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu savažećim propisima.

Lek Oglition sadrži pioglitazon. To je antidijabetesni lek koji se koristi u terapiji šećerne bolesti tip 2 (insulin nezavisni dijabetes) kod odraslih, kad metformin nije pogodan ili nije imao odgovarajuće delovanje. Ovaj tip šećerne bolesti se razvija uglavnom kod odraslih.

Lek Oglition pomaže u kontroli koncentracije šećera u krvi kad imate šećernu bolest tip 2, tako što pomaže Vašem organizmu da bolje iskoristi insulin koji proizvodi. Vaš lekar će proveriti da li je postignut željeni terapijski efekat u intervalu od 3 do 6 meseci nakon otpočinjanja terapije.

Lek Oglition može da se koristi bilo samostalno kod pacijenata koji ne mogu koristiti metformin, i kada se režimom ishrane i pojačanim fizičkim aktivnostima ne može postići adekvatna kontrola koncentracije glukoze u krvi, ili u kombinaciji sa drugim lekovima (metformin, derivati sulfoniluree, insulin), sa kojima nije postignuta adekvatna kontrola koncentracije glukoze u krvi.

• ste preosetljivi (alergični) na pioglitazon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.);
• imate ili ste ranije imali srčanu insuficijenciju;
• imate oboljenje jetre;
• ste imali dijabetesnu ketoacidozu (komplikacija dijabetesa koja uzrokuje nagli gubitak telesne mase, mučninu ili povraćanje;
• imate ili ste ranije imali kancer mokraćne bešike;
• primetite krv u mokraći, a da Vaš lekar nije uradio potrebna ispitivanja.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete ovaj lek (takođe vidite odeljak 4):

• ukoliko zadržavate vodu u organizmu (nakupljanje tečnosti) ili imate probleme sa srčanom slabošću, posebno ukoliko ste stariji od 75 godina. Ukoliko uzimate lekove protiv zapaljenja koji takođe mogu dovesti do zadržavanja vode u organizmu i oticanja, morate obavestiti Vašeg lekara;
• ukoliko imate makularni edem, oboljenje oka koje se javlja kao posledica šećerne bolesti (otok očne pozadine);
• ukoliko imate ciste na jajnicima (sindrom policističnih jajnika); Kada uzimate lek Oglition, možete ponovo imati ovulaciju, pa mogućnost trudnoće može biti povećana. Ukoliko se ovo odnosi na Vas, koristite odgovarajuću kontracepciju, kako biste izbegli neplaniranu trudnoću;
• ukoliko imate tegobe sa jetrom ili srcem. Pre započinjanja terapije lekom Oglition, biće Vam urađena laboratorijska analiza krvi radi provere funkcije jetre. Ovu analizu treba ponavljati u određenim vremenskim intervalima. Kod pojedinih pacijenata koji dugotrajno imaju dijabetes melitus tip 2 i oboljenje srca ili su ranije imali moždani udar, a koji su istovremeno na terapiji lekom Oglition i insulinom, ispoljili su se znaci srčane slabosti kao što su neuobičajeni nedostatak vazduha ili naglo povećanje telesne mase ili pojava lokalizovanih otoka (edema).

Ukoliko uzimate lek Oglition zajedno sa drugim lekovima za šećernu bolest, veća je mogućnost da se koncentracija šećera u krvi smanji ispod normalnih vrednosti (hipoglikemija).

Takođe, može se javiti i smanjenje broja krvnih ćelija (anemija).

Prelomi kostiju

Kod pacijenata, naročito kod žena koje uzimaju pioglitazion, primećen je povećan broj preloma kostiju. Vaš lekar će ovo uzeti u obzir pri lečenju šećerne bolesti kod Vas.

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se primena ovog leka kod dece i adoslescenata mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i lek Oglition

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, do nedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.

Dok ste na terapiji lekom Oglition, obično možete da nastavite sa uzimanjem drugih lekova. Međutim, određeni lekovi mogu u velikoj meri da utiču na koncentraciju glukoze u krvi:

• gemfibrozil (koristi se za snižavanje vrednosti holesterola)
• rifampicin (koristi se za lečenje tuberkuloze i drugih infekcija).

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimati bilo koji od ova dva leka. Vaša Koncentracija glukoze će biti proverena, i može biti potrebno da se promeni Vaša doza leka Oglition.

Uzimanje leka Oglition sa hranom ili pićima

Lek Oglition možete uzeti uz obrok ili nezavisno od njega. Tabletu treba progutati sa dovoljnom količinom vode.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Obavestite svog lekara ukoliko

• ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću;
• dojite ili planirate da dojite bebu.

Vaš lekar će Vas savetovati da prekinete upotrebu leka Oglition.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj lek nema uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama ali ukoliko primetite poremećaj vida potreban je oprez.

Lek Oglition sadrži laktozu monohidrat

Ovaj lek sadrži laktozu, monohidrat. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratitese Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kao što Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajena početna doza je jedna tableta od 15 mg ili od 30 mg pioglitazona jednom dnevno. Vaš lekar može povećati dozu do maksimalno 45 mg jednom dnevno. Vaš lekar će Vam propisati dozu koju treba da uzimate.

Ukoliko imate utisak da je efekat doze koju Vam je lekar propisao slab, obratite se Vašem lekaru.

Ukoliko lek Oglition koristite u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje šećerne bolesti (kao što je insulin, hlorpropamid, glibenklamid, gliklazid, tolbutamid) Vaš lekar će Vam reći da li je potrebno da uzimate manje doze lekova.

Dok uzimate lek Oglition, Vaš lekar će periodično tražiti da uradite laboratorijske analize krvi, kako bi proverio funkciju Vaše jetre.

Ukoliko se pridržavate posebnog režima ishrane za šećernu bolest, nastavite sa tim režimom ishrane dok uzimate lek Oglition.

Potrebno je da redovno kontrolišete telesnu masu; obavestite svog lekara ukoliko dođe do povećanja telesne mase.

Ako ste uzeli više leka Oglition nego što treba

Ukoliko ste slučajno uzeli više tableta nego što bi trebalo, ili neko drugi ili dete uzme Vaš lek, odmah o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Može doći do smanjenja koncentracije šećera u krvi ispod normalnih vrednosti, a koncentracija šećera u krvi može se povećati uzimanjem šećera. Preporučuje se da sa sobom uvek nosite kocke šećera, slatkiše, keks ili zašećeren voćni sok.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Oglition

Uzimajte lek svakog dana, onako kako je propisano. Međutim, ukoliko ste propustili dozu, nastavite terapiju sledećom dozom, u uobičajeno vreme. Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu tabletu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Oglition

Ovaj lek treba uzimati svakog dana da bi delovao kako treba. Ukoliko prestanete da ga uzimate, koncentracija glukoze uVašoj krvi se može povećati. Razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što prestanete da uzimate ovaj lek.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svihpacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Posebno, kod pacijenata su se javile sledeće ozbiljne neželjene reakcije:

Srčana slabost se javljala često (može da se javi kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) kod pacijenata koji uzimaju lek Oglition u kombinaciji sa insulinom. Simptomi su neuobičajen nedostatak vazduha ili brzo povećanje telesne mase ili pojava lokalizovanih otoka (edema). Ukoliko se kod Vas ispolji bilo koji od navedenih simptoma, posebno ako imate više od 65 godina, odmah potražite savet lekara.

Kancer mokraćne bešike se javljao povremeno (može da se javi kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) kod pacijenata koji uzimaju lek Oglition. Znaci i simptomi uključuju pojavu krvi u mokraći, bol pri mokrenju ili iznenadnu potrebu za mokrenjem. Ukoliko se kod Vas ispolji bilo šta od navedenog, obratite se Vašem lekaru što je pre moguće.

Lokalizovani otoci (edemi) se takođe ispoljavaju veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) kod pacijenatata koji uzimaju lek Oglition u kombinaciji sa insulinom. Ukoliko se kod Vas ispolji ovo neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru što je pre moguće.

Prelomi kostiju se ispoljavaju često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) kod žena koje uzimaju lek Oglition, ali su zabeleženi i kod pacijenata muškog pola koji uzimaju lek Oglition (učestalost se ne može proceniti iz raspoloživih podataka). Ukoliko se kod Vas ispolji ovo neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru što je pre moguće.

Kod pacijenata koji uzimaju lek Oglition, može se javiti zamućenje vida zbog otoka zadnje strane oka (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka). Ukoliko se kod Vas ovaj simptom ispolji po prvi put, obratite se Vašem lekaru što je pre moguće. Takođe, ako ste već imali zamućenja vida, a sada se ovi simptomi pogoršavaju, obratite se Vašem lekaru što je pre moguće.

Kod pacijenata koji su uzimali pioglitazon prijavljene su alergijske reakcije (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka). Ako imate ozbiljnu alergijsku reakciju, uključujući koprivnjaču i otok lica, usana, jezika ili ždrela što može uzrokovati otežano disanje ili gutanje, prestanite sa uzimanjem ovog leka i obratite se svom lekaru što je pre moguće.

Ostala neželjena dejstva koja su se ispoljila kod pojedinih pacijenata koji su uzimali lek Oglition:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija disajnih puteva,
• poremećaj vida,
• povećanje telesne mase,
• utrnulost.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje sinusa (sinuzitis),
• poremećaj spavanja (nesanica).

Nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu raspoloživih podataka):

• povećane vrednosti enzima jetre,
• alergijske reakcije.

Sledeća neželjena dejstva ispoljila su se kod nekih pacijenata koji su uzimali lek Oglition u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje šećerne bolesti:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• smanjena koncentracija glukoze u krvi (hipoglikemija).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• glavobolja,
• vrtoglavica,
• bol u zglobovima,
• impotencija,
• bol u leđima,
• nedostatak vazduha,
• neznatno smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca,
• flatulencija (nadutost).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• glukoza u mokraći, proteini u mokraći,
• povećane vrednosti enzima,
• vertigo,
• znojenje,
• zamor,
• povećan apetit.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Oglition posle isteka roka upotrebe označenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do‟. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je pioglitazon-hidrohlorid.

Oglition, 15 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 16,53 mg pioglitazon-hidrohlorida (odgovara 15 mg pioglitazon baze).

Oglition, 30 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 33,06 mg pioglitazon-hidrohlorida (odgovara 30 mg pioglitazon baze).

- Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; karmeloza – kalcijum, hidroksipropilceluloza, magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Oglition i sadržaj pakovanja

Oglition, 15 mg, tablete

Okrugle tablete fesetiranih ivica bele boje sa utisnutom oznakom „TZ15“ na jednojstrani; prečnik tableta je 5,5 mm.

Oglition, 30 mg, tablete

Oglition tablete, 30 mg su okrugle tablete fesetiranih ivica bele boje sa utisnutom oznakom „TZ30“ na jednojstrani; prečnik tableta je 7 mm.

Unutrašnje pakovanje je Alu/Alu blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD,

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Oglition, 15 mg, tablete: 515-01-03682-21-001 od 10.08.2022.

Oglition, 30 mg, tablete: 515-01-03683-21-001 od 10.08.2022.