Natrixam® 10mg+1.5mg tableta sa modifikovanim oslobađanjem

Natrixam je indikovan za lečenje esencijalne hipertenzije, kao supstituciona terapija kod pacijenata čiji je krvni pritisak kontrolisan kombinacijom indapamida i amlodipina, datim istovremeno i u istim dozama.

Doziranje

Jedna tableta dnevno kao pojedinačna doza. Najbolje je tabletu uzeti ujutru, sa dovoljno vode. Tabletu treba progutati celu i ne treba je žvakati.

Kombinacija fiksnih doza nije pogodna kao inicijalna terapija.

Ukoliko je neophodno izmeniti doziranje, titraciju treba izvršiti pojedinačnim komponentama.

Posebne populacije

Pedijatrijska populacija:

Bezbednost i efikasnost leka Natrixam kod pedijatrijske populacije nisu još ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.3 i 4.4):

Terapija je kontraindikovana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min).

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega, prilagođavanje doze nije potrebno.

Starije osobe (videti odeljke 4.4 i 5.2):

Stariji pacijenti mogu biti lečeni lekom Natrixam u skladu sa stanjem njihove bubrežne funkcije.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4):

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, terapija je kontraindikovana.

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nisu ustanovljene preporuke za doziranje amlodipina; zato je neophodan oprez prilikom doziranja, a terapiju treba započeti manjim dozama (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Način primene

Lek se uzima oralno.

• Preosetljivost na aktivne supstance, druge sulfonamide, derivate dihidropiridina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka, navedenih u odeljku 6.1.
• Teška bubrežna insuficijencija (klirens kreatinina ispod 30 mL/min);
• Hepatička encefalopatija ili teško oštećenje funkcije jetre;
• Hipokalemija;
• Dojenje;
• Teška hipotenzija;
• Šok, uključujući i kardiogeni šok;
• Opstrukcija izlaznog trakta leve komore (npr. stenoza aorte visokog stepena);
• Hemodinamski nestabilna srčana insuficijencija nakon preživljenog akutnog infarkta miokarda.

Hepatička encefalopatija

Kada je funkcija jetre oštećena, tiazidima-slični diuretici mogu izazvati hepatičku encefalopatiju, naročito u slučaju narušene ravnoteže elektrolita. U ovakvim slučajevima primena leka Natrixam se mora prekinuti zbog prisustva indapamida.

Fotosenzitivnost

Slučajevi fotosenzitivnosti su prijavljivani kod pacijenata koji su uzimali tiazide i tiazidima-slične diuretike (videti odeljak 4.8). Ukoliko se pojavi reakcija fotosenzitivnosti u toku terapije, terapiju treba prekinuti. Ukoliko je neophodno ponovo započeti primenu diuretika, potrebno je zaštititi delove izložene sunčevoj svetlosti i veštačkom UVA zračenju.

Posebne mere opreza pri upotrebi

Hipertenzivna kriza

Bezbednost i efikasnost primene amlodipina u hipertenzivnoj krizi nisu ustanovljene.

Ravnoteža vode i elektrolita

Koncentracija natrijuma u plazmi:

Koncentracija natrijuma u plazmi mora biti kontrolisana pre početka terapije i redovno tokom trajanja terapije. Smanjenje koncentracije natrijuma može biti asimptomatsko u početku, pa je zato neophodno

redovno praćenje. Kontrolisanje bi trebalo češće obavljati kod starijih pacijenata i pacijenata sa cirozom jetre (videti odeljke 4.8 i 4.9).

Svaka terapija diureticima može izazvati hiponatremiju, ponekad sa veoma ozbiljnim posledicama. Hiponatremija sa hipovolemijom može biti odgovorna za dehidraciju i ortostatsku hipotenziju. Istovremeni gubitak hloridnih jona može dovesti do sekundarne kompenzacione metaboličke alkaloze: incidencija i stepen ovog efekta su neznatni.

Koncentracija kalijuma u plazmi:

Smanjenje koncentracije kalijuma sa hipokalemijom predstavlja veliki rizik kod upotrebe tiazidnih diuretika i diuretika sličnih tiazidima. Rizik nastanka hipokalemije (< 3,4 mmol/L) mora se sprečiti u određenim visoko rizičnim populacijama, kao što su starije osobe, slabo uhranjene osobe i/ili pacijenti koji uzimaju više lekova u isto vreme, pacijenti sa cirozom jetre, pacijenti sa edemom i ascitesom, pacijenti sa koronarnom arterijskom bolešću i pacijenti sa insuficijencijom srca. U ovim slučajevima hipokalemija povećava srčanu toksičnost lekova koji sadrže glikozide digitalisa i rizik od poremećaja ritma.

Osobe sa produženim QT intervalom su takođe pod rizikom, bilo da je produžen QT interval kongenitalnog ili jatrogenog porekla.

Hipokalemija, kao i bradikardija, deluje kao faktor koji favorizuje pojavu teških aritmija, naročito potencijalno fatalnih torsade de pointes.

U svim prethodno pomenutim slučajevima je neophodno češće kontrolisanje koncentracije kalijuma. Prvo merenje koncentracije kalijuma u plazmi treba uraditi tokom prve nedelje od početka terapije.

Ako se ustanovi hipokalemija, neophodna je korekcija doze.

Koncentracija kalcijuma u plazmi:

Tiazidni diuretici i tiazidima-slični diuretici mogu smanjiti izlučivanje kalcijuma urinom i izazvati blago i prolazno povećanje koncentracije kalcijuma u plazmi. Značajno povećanje koncentracije kalcijuma može biti povezano sa nedijagnostikovanim hiperparatireoidizmom. U ovim slučajevima terapija se prekida do ispitivanja paratiroidne funkcije.

Koncentracija glukoze u krvi

Zbog prisustva indapamida, kontrola glukoze u krvi je važna za pacijente sa dijabetesom, naročito u slučaju hipokalemije.

Srčana insuficijencija

Pacijente sa srčanom insuficijencijom treba lečiti sa oprezom. U dugotrajnoj, placebo kontrolisanoj studiji kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasa III i IV) učestalost pojave plućnog edema je bila veća u grupi koja je primala amlodipin nego u grupi koja je primala placebo. Blokatore kalcijumskih kanala, uključujući amlodipin, treba koristiti uz oprez kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, jer mogu povećati rizik od pojave kardiovaskularnih događaja i mortaliteta.

Bubrežna funkcija

Tiazidni diuretici i diuretici slični tiazidima deluju efikasno samo ukoliko je bubrežna funkcija normalna ili minimalno oštećena (koncentracija kreatinina manja od približno 25 mg/L, odnosno 220 mikromol/L za odrasle). Kod starijih osoba vrednost kreatinina u plazmi mora da bude prilagođena tako da se uzme u obzir starost, telesna masa i pol pacijenta.

Hipovolemija, koja je posledica gubitka vode i natrijuma izazvanog diureticima, na početku terapije izaziva redukciju glomerularne filtracije. Ovo može dovesti do povećanja koncentracija uree i kreatinina u krvi. Ova prolazna funkcionalna renalna insuficijencija ne predstavlja neželjenu posledicu kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, ali može pogoršati već postojeću bubrežnu insuficijenciju.

Pacijenti koji boluju od bubrežne insuficijencije mogu uzimati amlodipin u uobičajenim dozama. Promene u koncentracijama amlodipina u plazmi nisu dovedene u vezu sa stepenom renalne insuficijencije. Amlodipin se ne dijalizira.

Efekat leka Natrixam nije ispitivan kod pacijenata sa bubrežnom disfunkcijom. Kod oštećenja funkcije bubrega doze leka Natrixam bi trebalo da budu jednake onima u kojima bi pojedinačne komponente bile uzimane odvojeno.

Mokraćna kiselina

Verovatnoća za pojavu napada gihta može biti povećana kod pacijenata sa hiperurikemijom, usled prisustva indapamida.

Oštećenje funkcije jetre

Poluvreme eliminacije amlodipina je produženo, dok su vrednosti PIK veće kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Ne postoje preporuke za doziranje, zato bi amlodipin kod ovih pacijenata trebalo primenjivati u manjim dozama i uz oprez, u trenutku uvođenja terapije, kao i kada se povećava doza.

Dejstvo leka Natrixam kao fiksne kombinacije, nije bilo ispitivano kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Uzimajući u obzir dejstvo indapamida i amlodipina, lek Natrixam je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, dok pacijentima sa blagim do umerenim oštećenjem jetre ga treba propisivati uz oprez.

Starije osobe

Stariji pacijenti mogu biti lečeni lekom Natrixam u skladu sa stanjem njihove bubrežne funkcije (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Natrixam sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek Natrixam sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Interakcje koje se odnose na indapamid

Kombinacije koje se ne preporučuju:

Litijum:

Povećana koncentracija litijuma u plazmi sa znacima predoziranja, kao u slučaju dijete bez uzimanja soli (smanjena ekskrecija litijuma urinom). Međutim, ako je upotreba diuretika neophodna, potrebno je pažljivo praćenje koncentracije litijuma u plazmi i prilagođavanje doze.

Kombinacije koje zahtevaju mere opreza:

Lekovi koji izazivaju torsades de pointes:

• antiaritmici klase IA (hinidin, hidrohinidin, dizopiramid);
• antiaritmici klasse III (amjodaron, dofetilid, ibutilid, sotalol);
• neki antipsihotici:

fenotiazini (hlorpromazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin), benzamidi (amisulpirid, sulpirid, sultoprid, tiaprid), butirofenoni (droperidol, haloperidol),

drugi lekovi kao što su bepridil, cisaprid, difemanil, i.v. eritromicin, halofantrin, mizolastin, pentamidin, sparfloksacin, moksifloksacin, i.v. vinkamin.

Povećan je rizik od pojave ventrikularnih aritmija, naročito torsade de pointes (hipokalemija je faktor rizika). Praćenje koncentracije kalijuma i korekcija ako je neophodno, pre uvođenja terapije ovom kombinacijom. Kliničko praćenje, elektroliti u plazmi i praćenje EKG-a.

Upotrebaljavati aktivne supstance koje ne izazivaju torsade de pointes u slučaju hipokalemije.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) (za sistemsku primenu), uključujući COX-2 selektivne inhibitore i acetilsalicilnu kiselinu u velikim dozama (≥ 3 g/dan):

Moguće smanjenje antihipertenzivnog dejstva indapamida.

Rizik od akutne bubrežne insuficijencije kod dehidriranih pacijenata (smanjena glomerularna filtracija). Pacijente treba hidrirati i pratiti bubrežnu funkciju od započinjanja terapije.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori):

Prilikom iniciranja terapije ACE inhibitorom kod već prisutnog smanjenja koncentracije natrijuma (naročito kod pacijenata sa stenozom renalne arterije) postoji rizik od iznenadne hipotenzije i/ili akutne renalne insuficijencije.

U hipertenziji, ako je prethodna terapija diureticima izazvala smanjenje koncentracije natrijuma, neophodno je:

• prekinuti terapiju diuretikom 3 dana pre započinjanja terapije ACE inhibitorima i ponovo uvesti hipokalemijski diuretik ako je potrebno;
• ili započeti terapiju ACE inhibitorom veoma malim početnim dozama i postepeno povećavati dozu.

Kod kongestivne srčane insuficijencije, terapiju ACE inhibitorom bi trebalo započeti veoma malim dozama, po mogućstvu nakon redukcije doze istovremeno primenjivanog hipokalemijskog diuretika.

U svim slučajevima, potrebno je pratiti renalnu funkciju (kreatinin u plazmi) tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom.

Drugi lekovi koji izazivaju hipokalemiju: amfotericin B (i.v.), gluko- i kortikosteroidi (za sistemsku primenu), tetrakozaktid, nadražajni laksativi:

Povećan rizik od hipokalemije (aditivni efekat).

Praćenje koncentracije kalijuma u plazmi i korigovanje po potrebi. Mora se posebno obratiti pažnja prilikom istovremene primene sa digitalisom. Koristiti laksative koji nemaju nadražajni efekat.

Lekovi koji sadrže glikozide digitalisa:

Hipokalemija potencira toksični efekat kardiotoničnih glikozida digitalisa.

Treba kontrolisati koncentraciju kalijuma i EKG, i ako je neophodno, prilagoditi terapiju.

Baklofen:

Potenciranje antihipertenzivnog efekta.

Hidrirati pacijenta; pratiti renalnu funkciju na početku terapije.

Alopurinol:

Istovremena terapija sa indapamidom može povećati incidencu za pojavu reakcija preosetljivosti na alopurinol.

Kombinacije koje treba razmotriti:

Diuretici koji štede kalijum (amilorid, spironolakton, triamteren):

Dok su racionalne kombinacije korisne kod nekih pacijenata, hipokalemija ili hiperkalemija (naročito kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom ili dijabetesom) se ipak mogu javiti. Trebalo bi pratiti koncentraciju kalijuma i EKG i revidirati terapiju, po potrebi.

Metformin:

Povećanje rizika od laktatne acidoze usled primene metformina izazvano mogućom renalnom insuficijencijom vezanom za primenu diuretika i posebno za diuretike Henleove petlje.

Ne koristiti metformin kada je nivo kreatinina u plazmi iznad 15 mg/L (135 mikromol/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromol/L) kod žena.

Kontrastna sredstva koja sadrže jod:

U slučajevima dehidratacije izazvane diureticima postoji povećan rizik pojave akutne bubrežne insuficijencije, posebno kada se koriste visoke doze kontrastnih sredstva koja sadrže jod.

Treba sprovoditi rehidrataciju pre primene jedinjenja joda.

Imipraminu slični antidepresivi, neuroleptici:

Povećanje antihipertenzivnog dejstva i povećanje rizika od ortostatske hipotenzije (aditivni efekat).

Kalcijum (soli):

Rizik od hiperkalcemije zbog smanjene eliminacije kalcijuma urinom.

Ciklosporin, takrolimus:

Rizik od povećanja koncentracije kreatinina bez promena cirkulišućeg nivoa ciklosporina, čak i kada nema gubitka vode i soli.

Kortikosteroidi, tetrakozaktid (sistemska primena):

Smanjenje antihipertenzivnog dejstva (retencija soli i vode izazvana kortikosteroidima).

Interakcije koje se odnose na amlodipin

Dantrolen (infuzija): Kod životinja se uočavaju smrtonosne ventrikularne fibrilacije i kardiovaskularni kolaps povezani sa hiperkalemijom nakon primene verapamila i i.v. dantrolena. Usled rizika od pojave hiperkalemije preporučuje se izbegavanje istovremene primene blokatora kalcijumskih kanala kao što je amlodipin kod pacijenata podložnih malignoj hipertermiji kao i u lečenju maligne hipertermije.

Uzimanje grejpfruta ili soka od grejpfruta sa amlodipinom se ne preporučuje, jer bioraspoloživost može biti povećana kod nekih pacijenata, što može rezultovati izraženijim efektom na sniženje krvnog pritiska.

Inhibitori CYP3A4: Istovremena upotreba amlodipina sa snažnim ili umerenim inhibitorima CYP3A4 (inhibitori proteaze, antifungalni lekovi iz grupe azola, makrolidi kao što su eritromicin ili klaritromicin, verapamil ili diltiazem) može dovesti do značajnog povećanja izloženosti amlodipinu. Kliničke manifestacije ovih razlika u farmakokinetici mogu biti izraženije kod starijih pacijenata. Kiničko praćenje i prilagođavanje doze mogu biti neophodni.

Postoji povećan rizik od pojave hipotenzije kod pacijenata koji uzimaju istovremeno klaritromicin i amlodipin. Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata koji koriste u isto vreme amlodipin i klaritromicin.

Induktori CYP3A4: Nakon istovremene primene sa poznatim induktorima CYP3A4, koncentracija amlodipina u plazmi može da varira. Zbog toga, treba kontrolisati krvni pritisak i razmotriti prilagođavanje doze tokom i nakon istovremene upotrebe posebno sa jakim CYP3A4 induktorima (na primer rifampicin, kantarion – Hypericum perforatum).

Dejstvo amlodipina na druge lekove:

Efekat smanjenja krvnog pritiska amlodipina pojačava efekat smanjenja krvnog pritiska drugih antihipertenzivnih lekova.

U kliničkim studijama koje ispituju interakcije među lekovima, amlodipin nije uticao na farmakokinetiku atorvastatina, digoksina, ili varfarina.

Takrolimus: Postoji rizik od povećane koncentracije takrolimusa u krvi kada se istovremeno koristi sa amlodipinom. Kako bi se izbegla toksičnost takrolimusa, primena amlodipina kod pacijenata koji se leče takrolimusom iziskuje praćenje koncentracije takrolimusa u krvi i prilagođavanje doze takrolimusa kada je potrebno.

Inhibitori mehanističke mete rapamicina (engl. Mechanistic Target of Rapamicin, mTOR): mTOR inhibitori kao što su sirolimus, temsirolimus i everolimus su supstrati CYP3A. Amlodipin je slab inhibitor CYP3A. Uz istovremenu primenu inhibitora mTOR, amlodipin može povećati koncentraciju mTOR inhibitora.

Ciklosporin: Nisu sprovedene studije interakcije ciklosporina i amlodipina kod zdravih dobrovoljaca ili ostalih populacija, sa izuzetkom pacijenata koji su imali transplantaciju bubrega, gde je zabeleženo variranje povećanja najniže koncentracija ciklosporina (u proseku 0% - 40%). Treba razmotriti praćenje koncentracije ciklosporina kod pacijenata sa transplantacijom bubrega koji koriste amlodipin, a po potrebi treba redukovati dozu ciklosporina.

Simvastatin: Istovremena primena višestrukih doza od 10 mg amlodipina sa 80 mg simvastatina rezultira povećanjem izloženosti simvastatinu za 77% u poređenju sa samostalno upotrebljenim simvastatinom. Dnevnu dozu simvastatina treba ograničiti na 20 mg kod pacijenata koji uzimaju amlodipin.

Na osnovu dejstva pojedinačnih komponenti ove kombinacije na trudnoću i dojenje: Lek Natrixam se ne preporučuje tokom trudnoće.

Lek Natrixam je kontraindikovan tokom dojenja.

Trudnoća:

U vezi sa indapamidom:

Podaci o upotrebi indapamida kod trudnica ne postoje ili su ograničeni (manje od 300 ishoda trudnoća). Produženo izlaganje tiazidima u toku trećeg trimestra trudnoće može smanjiti volumen plazme majke, kao i uteroplacentarni protok krvi, što može uzrokovati fetoplacentarnu ishemiju i usporavanje rasta.

Štaviše, retki slučajevi hipoglikemije i trombocitopenije u novorođenčadi prijavljeni su nakon izlaganja leku neposredno pred porođaj.

Studije na životinjama ne pokazuju direktna ni indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

U vezi sa amlodipinom:

Bezbednost primene amlodipina tokom trudnoće kod ljudi nije utvrđena.

U studijama na životinjama je primećena reproduktivna toksičnost pri uzimanju većih doza (videti odeljak 5.3).

Dojenje:

U vezi sa indapamidom:

Nema dovoljno informacija o izlučivanju indapamida/metabolita u majčino mleko. Može doći do preosetljivosti na sulfonamidske derivate i hipokalemije. Rizik po novorođenčad / odojčad ne može biti isključen. Indapamid je veoma sličan tiazidnim diureticima čija primenna je bila povezana, tokom dojenja, sa smanjenjem ili čak supresijom lučenja mleka.

U vezi sa amlodipinom:

Amlodipin se izlučuje u majčino mleko. Procenjen je udeo doze koju je odojče primilo od majke i njegov interkvartilniraspon od 3 do 7%, sa maksimumom od 15%. Uticaj amlodipina na odojčad nije poznat.

Plodnost:

U vezi sa indapamidom:

Studije reproduktivne toksičnosti nisu pokazale uticaj na plodnost ženki i mužjaka pacova (videti odeljak 5.3). Ne očekuje se uticaj na fertilitet kod ljudi.

U vezi sa amlodipinom:

Kod nekih pacijenata koji su koristili blokatore kalcijumskih kanala, zabeležene su reverzibilne biohemijske promene u glavi spermatozoida koje mogu umanjiti mogućnost oplođenja. Klinički podaci o potencijalnom dejstvu amlodipina na plodnost su nedovoljni. U jednoj studiji na pacovima su uočena neželjena dejstva na fertilitet mužjaka (videti odeljak 5.3).

Lek Natrixam ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama:

• Indapamid ne utiče na budnost ali kod nekih pacijenata može doći do pojave različitih reakcija povezanih sa sniženjem krvnog pritiska, naročito na početku terapije ili kada se dodaju drugi antihipertenzivi. Kao rezultat toga, sposobnost upravljanja vozilima ili upravljanja mašinama može biti smanjena.
• Amlodipin može imati neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Ako pacijent pati od vrtoglavice, glavobolje, zamora ili mučnine njegova sposobnost da reaguje može biti smanjena. Potrebna je pažnja, naročito na početku terapije.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije pri pojedinačnoj upotrebi indapamida i amlodipina su hipokalemija, somnolencija, vrtoglavica, glavobolja, oštećenje vida, diplopija, palpitacije, crvenilo lica, dispneja, abdominalni bol, mučnina, dispepsija, promene u ritmu pražnjenja creva, dijareja, konstipacija, makulopapularni osip, oticanje zglobova, grčevi u mišićima, edemi, zamor i astenija.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

U toku terapije indapamidom ili amlodipinom primećena su sledeća neželjena dejstva koja su rangirana prema učestalosti na sledeći način:

Veoma česta (≥1/10), česta (od ≥1/100 do <1/10), povremena (od ≥1/1000 do ≤1/100), retka (od ≥1/10000 do ≤1/1000), veoma retka (od ≤1/10000); nepoznata (ne mogu se utvrditi na osnovu raspoloživih podataka).

* Odgovorna za dehidrataciju i ortostatsku hipotenziju. Istovremeni gubitak hloridnih jona može dovesti do sekundarne kompenzatorne metaboličke alkaloze: incidenca i stepen ovih događaja su neznatni.

Slučajevi ekstrapiramidalnog sindroma su prijavljeni pri upotrebi amlodipina.

** u konzistentnosti sa holestazom

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Ne postoje podaci o predoziranju lekom Natrixam kod ljudi.

Indapamid

Simptomi

Indapamid nije toksičan do doze od 40 mg, odnosno 27 puta veće od terapijske doze.

Znaci akutnog trovanja javlaju se u obliku poremećaja ravnoteže vode i elektrolita (hiponatremija, hipokalemija). Klinički, moguća je pojava sledećih reakcija: mučnina, povraćanje, hipotenzija, vertigo, vrtoglavica, grčevi, pospanost, konfuzija, poliurija ili oligurija koja može progredirati do anurije (izazvana hipovolemijom).

Terapija

Prva mera koju treba preduzeti je brza eliminacija unetog leka (lekova) gastričnom lavažom i/ili primenom aktivnog uglja, a zatim uspostaviti normalan balans vode i elektrolita, što se sprovodi u zdravstvenim ustanovama.

Amlodipin

Iskustvo sa amlodipinom u smislu namernog predoziranja kod ljudi je ograničeno.

Simptomi

Raspoloživi podaci ukazuju da bi veliko predoziranje moglo da dovede do velike periferne vazodilatacije i moguće, do refleksne tahikardije. Prijavljena je izražena i verovatno produžena sistemska hipotenzija koja može dovesti do stanja šoka, uključujući i šok sa fatalnim ishodom.

Terapija

Klinički značajna hipotenzija usled predoziranja amlodipinom zahteva aktivnu kardiovaskularnu podršku uključujući praćenje srčane i respiratorne funkcije, podizanje ekstremiteta i praćenje volumena cirkulišuće tečnosti i lučenja urina.

Prilikom ponovnog uspostavljanja vaskularnog tonusa i krvnog pritiska vazokonstriktor može pomoći, pod uslovom da nema kontraindikacija za njegovu primenu. Intravenski dat kalcijum-glukonat može biti od koristi prilikom otklanjanja dejstva blokade kalcijumskih kanala.

Gastrična lavaža može biti korisna u nekim slučajevima. Kod zdravih dobrovoljaca je pokazano da upotreba aktivnog uglja do 2 sata nakon uzimanja 10 mg amlodipina smanjuje brzinu resorpcije amlodipina.

S obzirom na to da se amlodipin u velikoj meri vezuje za proteine plazme nije verovatno da bi dijaliza bila od koristi.

Farmakoterapijska grupa: blokatori kalcijumskih kanala i diuretici

ATC šifra: C08GA02

Mehanizam dejstva

Indapamid je derivat sulfonamida sa indolskim prstenom, farmakološki je tiazidima sličan diuretik. Indapamid inhibira reapsorpciju natrijuma u kortikalnom dilucionom segmentu. Povećava urinarno izlučivanje natrijuma i hlorida, i u manjem stepenu izlučivanje kalijuma i magnezijuma, pri čemu se povećava ukupno izlučivanje urina što je praćeno antihipertenzivnim dejstvom.

Amlodipin je inhibitor influksa jona kalcijuma iz grupe dihidropiridina (blokatori sporih kanala ili antagonisti jona kalcijuma) i inhibira transmembranski influks jona kalcijuma u srčani i vaskularni glatki mišić.

Mehanizam antihipertenzivnog dejstva amlodipina je posledica direktnog relaksantnog dejstva na glatke vaskularne mišiće.

Farmakodinamsko dejstvo

Studije faze II i III u kojima je indapamid primenjen kao monoterapija, su pokazale da indapamid ima antihipertenzivno dejstvo koje traje 24 sata. Ovo dejstvo se javlja u dozama pri kojima je diuretični efekat blagog intenziteta.

Antihipertenzivno dejstvo indapamida je povezano sa poboljšanjem arterijske komplijanse i redukcijom arteriolarne i ukupne periferne vaskularne rezistencije.

Indapamid redukuje hipertrofiju leve komore.

Kada je doza tiazidnog diuretika i tiazidima-sličnih diuretika prekomerna, antihipertenzivno dejstvo dostiže plato, dok se povećanje neželjenih dejstava nastavlja. Ako je terapija neefektivna, dozu ne treba povećavati.

Dalje je pokazano da, kod pacijenata sa hipertenzijom kratkog, umerenog i dugog trajanja, indapamid:

• nema dejstvo na metabolizam lipida: triglicerida, LDL-holesterola i HDL-holesterola,
• nema dejstvo na metabolizam ugljenih hidrata, čak i kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom.

Doziranjem jednom dnevno kod pacijenata sa hipertenzijom obezbeđuje se klinički značajno smanjenje krvnog pritiska i u ležećem i u uspravnom položaju u periodu od 24 sata. Primena amlodipina nije opravdana kod akutne hipotenzije, zbog sporog početka delovanja.

Primena amlodipina nije povezana sa pojavom metaboličkih neželjenih dejstava ili promenama lipida u plazmi i pogodan je za primenu kod pacijenata sa astmom, dijabetesom i gihtom.

Klinička efikasnost i bezbednost

Ispitivanja mortaliteta i morbiditeta nisu rađena sa lekom Natrixam.

U slučaju amlodipina, randomizirana dvostruko-slepa studija morbiditeta-mortaliteta nazvana Studija sprečavanja srčanog udara antihipertenzivnom terapijom i terapijom snižavanja lipida (ALLHAT) je sprovedena da bi se uporedile novije terapije: amlodipin 2,5-10 mg/dan (blokator kalcijumskih kanala) ili lizinopril 10-40 mg/dan (ACE inhibitor) kao terapija prvog izbora u odnosu na terapiju tiazidnim diuretikom, hlortalidon 12,5-25 mg/dan, kod blage do umerene hipertenzije.

Ukupno 33357 hipertenzivnih pacijenata starosti 55 godina ili više su randomizirani i praćeni tokom 4,9 godina, u proseku. Pacijenti su imali najmanje jedan dodatni CHD faktor rizika, uključujući: prethodni infarkt miokarda ili moždani udar (> 6 meseci pre ulaska u studiju) ili dokumentovane druge aterosklerotske CVD (ukupno 51,5%), dijabetes tip 2 (36,1%), HDL-C < 35 mg/dL (11,6%), hipertrofiju leve komore dijagnostikovanu elektrokardiogramom ili ehokardiografijom (20,9%), aktivno pušenje (21,9%).

Primarni parametar praćenja ishoda je bio sastavljen iz fatalne CHD i nefatalnog infarkta miokarda. Nije bilo značajne razlike u primarnom ishodu između terapije amlodipinom i terapije hlortalidonom: RR 0,98 95% CI (0,90-1,07) p=0,65. Među sekundarnim parametrima praćenja ishoda, incidenca srčane insuficijencije (komponenta složenog kombinovanog kardiovaskularnog ishoda) je bila značajno veća u grupi koja je primala amlodipin u poređenju sa grupom koja je primala hlortalidon (10,2% prema 7,7%, RR 1,38, 95% CI [1,25-1,52] p < 0,001). Međutim, nije bilo značajne razlike u mortalitetu svih uzroka između grupe koja je primala amlodipin i grupe koja je primala hlortalidon. RR 0,96 95% CI [0,89-1,02] p = 0,20.

Pedijatrijska populacija

Nema podataka o upotrebi leka Natrixam kod dece.

Evropska Agencija za lekove je izuzela od obaveze podnošenja rezultata studija u svim podgrupama pedijatrijske populacije u terapiji hipertenzije (videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebi kod pedijatrijske populacije).

Istovremena primena indapamida i amlodipina ne menja njihova farmakokinetička svojstva u odnosu na pojedinačnu primenu.

Indapamid:

1,5 mg indapamida je inkorporirano u tabletu sa modifikovanim oslobađanjem, na bazi matriksa u koji je aktivna supstanca dispergovana i koji omogućava produženo oslobađanje indapamida.

Resorpcija:

Oslobođena frakcija indapamida se kompletno i brzo resorbuje iz digestivnog trakta.

Hrana u manjoj meri ubrzava resorpciju, ali ne utiče na količinu resorbovane aktivne supstance.

Najveća koncentracija u serumu po uzimanju pojedinačne doze se dostiže posle otprilike 12 sati od uzimanja leka, dok ponovljeno doziranje smanjuje variranje u koncentraciji u serumu između dve uzete doze. Postoji intra-individualna varijabilnost.

Distribucija

Vezivanje indapamida za proteine plazme je 79%.

Poluvreme eliminacije iz plazme iznosi od 14 do 24 sata (prosečno 18 sati). Stanje ravnoteže se postiže nakon 7 dana.

Ponovljena primena ne dovodi do akumulacije.

Eliminacija

Eliminacija je uglavnom putem urina (70% doze) i fecesom (22%) u obliku inaktivnih metabolita.

Osobe sa povećanim rizikom

Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom farmakokinetički parametri su nepromenjeni.

Amlodipin:

Amlodipin je inkorporiran u tabletu sa modifikovanim oslobađanjem, tako da se postiže njegovo trenutno oslobađanje.

Resorpcija, distribucija, vezivanje za proteine plazme

Amlodipin se dobro resorbuje nakon oralne primene terapijskih doza uz postizanje maksimalne koncentracije u krvi između 6 i 12 sati nakon uzimanja doze. Utvrđeno je da apsolutna bioraspoloživost iznosi između 64% i 80%. Volumen distribucije je oko 21 L/kg. In vitro studije su pokazale da je otprilike 97,5% cirkulišućeg amlodipina vezano za proteine plazme.

Hrana ne utiče na bioraspoloživost amlodipina. Biotransformacija/eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme iznosi 35-50 sati i u skladu je sa doziranjem jednom dnevno. Amlodipin se u velikoj meri metaboliše u jetri u neaktivne metabolite. 60% primenjene doze se izlučuje urinom u obliku metabolita, a 10% kao neizmenjeni amlodipin.

Primena kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre

Raspoloživi su veoma ograničeni klinički podaci o primeni amlodipina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Pacijenti sa insuficijencijom jetre imaju smanjen klirens amlodipina koji uzrokuje duže poluvreme eliminacije i povećan PIK za otprilike 40-60 %.

Primena kod starijih pacijenata

Vreme do pojave maksimalnih koncentracija amlodipina u plazmi slično je kod starijih i mlađih ispitanika. Klirens amlodipina ima tendenciju smanjivanja što dovodi do povećanja PIK i poluvremena eliminacije kod starijih pacijenata. Povećanja PIK-a i poluvremena eliminacije kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom su bila u skladu sa očekivanjima u odnosu na starosnu grupu kojoj su ispitanici pripadali.

Nisu rađene pretkliničke studije sa lekom Natrixam.

Indapamid:

Najveće doze primenjene oralno različitim životinjskim vrstama (40 do 8000 puta veće od terapijske doze) su pokazale egzacerbaciju diuretičkih svojstava indapamida. Glavni simptomi trovanja pri studijama akutne toksičnosti indapamida primenjenog intravenski ili intraperitonealno bili su povezani sa farmakološkim dejstvom indapamida, odnosno bradipneja i periferalna vazodilatacija.

Indapamid nije pokazao mutagena, ni kancerogena svojstva u testovima.

Studije reproduktivne toksičnosti nisu pokazale embriotoksična, ni teratogena dejstva kod pacova, miševa i kunića.

Nije bilo uticaja na plodnost kod mužjaka ni ženki pacova.

Amlodipin:

Reproduktivna toksičnost

Reproduktivne studije na pacovima i miševima su pokazale odložen i produžen porođaj i smanjeno preživljavanje mladunaca pri dozama oko 50 puta većim od maksimalne preporučene doze za ljude izražene u mg/kg.

Uticaj na plodnost

Nije bilo uticaja na plodnost pacova koji su lečeni amlodipinom (mužjaci tokom 64, ženke tokom 14 dana pre parenja) u dozi do 10 mg/kg/dan (8 puta* veća od maksimalne preporučene doze za ljude od 10 mg kao mg/m2). U drugoj studiji na pacovima u kojoj su mužjaci pacova primali amlodipin-besilat tokom 30 dana u dozi uporedivoj sa humanom dozom zasnovanom na mg/kg, primećene su smanjene koncentracije folikulostimulirajućeg hormona i testosterona u plazmi, smanjena gustina sperme, kao i smanjen broj zrelih spermatida i Sertolijevih ćelija.

Karcinogenost, mutagenost

Kod pacova i miševa koji su primali amlodipin hranom tokom 2 godine u koncentracijama koje obezbeđuju dnevne dozne nivoe od 0,5; 1,25 i 2,5 mg/kg/dan nisu primećeni kancerogeni efekti. Najveća doza (za miševe slična maksimalnoj preporučenoj dozi od 10 na bazi mg/m2, a za pacove dvostruko veća*) bila je približna maksimalnoj dozi koja se toleriše za miševe, ali ne i za pacove.

Studije mutagenosti nisu pokazale uticaj leka na nivou gena, ni hromozoma.

*Zasnovano na pacijentu telesne mase 50 kg.

Natrixam, 5 mg/1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem: Jezgro tablete

Hipromeloza 4000 mPas Laktoza, monohidrat Magnezijum-stearat (E572) Povidon K30

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat Celuloza, mikrokristalna (E460) Kroskarmeloza-natrijum (E468) Skrob, kukuruzni, preželatinizovani

Flim obloga Glicerol (E422)

Hipromeloza 6 mPas

Makrogol 6000 Magnezijum-stearat (E572) Titan-dioksid (E171)

Natrixam, 10 mg/1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem: Jezgro tablete

Hipromeloza 4000 mPas Laktoza, monohidrat Magnezijum-stearat (E572) Povidon K30

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat Celuloza, mikrokristalna (E460) Kroskarmeloza-natrijum (E468) Skrob, kukuruzni, preželatinizovani

Flim obloga Glicerol (E422)

Hipromeloza 6 mPas Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172) Makrogol 6000

Magnezijum-stearat (E572) Titan-dioksid (E171)

Nije primenljivo.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Natrixam, 5 mg/1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem:

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC blister koji sadrži 15 tableta sa modifikovanim oslobađanjem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera sa po 15 tableta sa modifikovanim oslobađanjem (ukupno 30 tableta sa modifikovanim oslobađanjem) i Uputstvo za lek.

Natrixam, 10 mg/1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem:

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC blister koji sadrži 15 tableta sa modifikovanim oslobađanjem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera sa po 15 tableta sa modifikovanim oslobađanjem (ukupno 30 tableta sa modifikovanim oslobađanjem) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Natrixam se koristi kao supstituciono lečenje povišenog krvnog pritiska (hipertenziju) kod pacijenata koji već uzimaju indapamid i amlodipin u pojedinačnim tabletama, iste jačine.

Lek Natrixam sadrži kombinaciju dve aktivne supstance, indapamida i amlodipina.

Indapamid je diuretik. Diuretici povećavaju količinu izlučenog urina. Indapamid je, međutim, drugačiji od ostalih diuretika, jer samo donekle povećava količinu izlučenog urina.

Amlodipin je blokator kalcijumskih kanala (koji pripada grupi lekova koji se nazivaju dihidropiridini). Deluje tako što opušta krvne sudove, tako da krv lakše prolazi kroz njih.

Obe aktivne supstance smanjuju krvni pritisak.

• ako ste alergični na indapamid ili druge sulfonamide (grupa lekova za lečenje hipertenzije), amlodipin ili bilo koji drugi lek iz grupe blokatora kalcijumskih kanala (grupa lekova za lečenje hipertenzije) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Ovo se može manifestovati svrabom, crvenilom kože ili teškoćama u disanju,
• ako imate jako nizak krvni pritisak (hipotenziju),
• ako imate suženje ušća aorte (stenozu aorte) ili ste doživeli kardiogeni šok (stanje u kome Vaše srce nije sposobno da pumpa dovoljno krvi u telo),
• ako imate srčanu insuficijenciju posle preživljenog srčanog udara,
• ako imate teško oboljenje bubrega,
• ako imate teško oboljenje jetre ili patite od stanja koje se zove hepatička encefalopatija (oboljenje mozga izazvano oboljenjem jetre),
• ako imate malu koncentraciju kalijuma u krvi,
• ako dojite.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Natrixam.

Ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, molimo Vas obavestite Vašeg lekara pre uzimanja leka Natrixam:

• ako ste nedavno imali srčani udar,
• ako imate srčanu insuficijenciju ili probleme sa srčanim ritmom, ako imate koronarnu arterijsku bolest (bolest srca uzrokovana lošim protokom krvi u krvnim sudovima srca),
• ako imate probleme sa bubrezima,
• ako imate veoma povišen krvni pritisak (hipertenzivnu krizu),
• ako spadate u grupu starijih pacijenata i ukoliko Vaša doza leka treba da se poveća,
• ako uzimate druge lekove,
• ako ste neuhranjeni,
• ako imate problema sa jetrom,
• ako imate dijabetes melitus,
• ako patite od gihta,
• ako treba da obavite test radi provere kako Vaša paratiroidna žlezda fukcioniše,
• ako ste imali reakcije osetljivosti na svetlost.

Lekar može zatražiti da uradite testove kako biste proverili da li imate malu koncentraciju natrijuma ili kalijuma ili veliku koncentraciju kalcijuma u krvi.

Ako mislite da se bilo koja od ovih stanja mogu odnositi na Vas ili imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi sa uzimanjem leka, konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Deca i adolescenti

Lek Natrixam ne treba primenjivati kod dece i adolescenata.

Drugi lekovi i Natrixam

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta, ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Nemojte uzimati lek Natrixam u kombinaciji sa:

• litijumom (upotrebljava se za lečenje poremećaja kao što su manija, bipolarni poremećaj, rekurentna depresija) zbog rizika od povećanja koncentracije litijuma u krvi,
• dantrolenom (infuzija za lečenje ozbiljnih poremećaja telesne temperature).

Obavestite svog lekara ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova, može biti potrebno obratiti posebnu pažnju:

• druge lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska,
• lekovi za lečenje problema sa srčanim ritmom (pr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, ibutilid, dofetilid),
• lekove za terapiju psihičkih oboljenja kao što su depresija, anksioznost, šizofrenija... (npr. triciklični antidepresivi, antipsihotici, neuroleptici),
• bepridil (koristi se za lečenje angine pektoris, stanja koje izaziva bol u grudima),
• cisaprid, difemanil (za lečenje gastro-intestinalnih problema),
• sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin primenjen injekciono (antibiotici: lekovi koji se koriste za lečenje infekcija),
• vinkamin intravenski (za lečenje kognitivnih poremećaja kod starije populacije, uključujući gubitak pamćenja),
• halofantrin (antiparazitik, lek za lečenje nekih oblika malarije),
• pentamidin (koristi se za lečenje nekih tipova pneumonije),
• mizolastin (koristi se za lečenje alergijskih reakcija, kao što je polenska groznica),
• nesteroidne antiinflamatorne lekove protiv bolova (npr. ibuprofen) ili velike doze acetilsalicilne kiseline,
• inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitore) (koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i srčane slabosti),
• kortikosteroide za oralnu primenu, koji se koriste za lečenje različitih stanja kao što su teška astma ili reumatoidni artritis,
• kardiotonične glikozide digitalisa (za lečenje srčanih problema),
• nadražajne laksative,
• baklofen (za lečenje mišićne ukočenosti koja se javlja kod bolesti kao što je multipla skleroza),
• diuretike koji štede kalijum (amilorid, spironolakton, triamteren),
• metformin (za terapiju dijabetesa),
• kontrastna sredstva na bazi joda (za dijagnostičke procedure koje uključuju X-zrake),
• kalcijum, uključujući i suplemente kalcijuma,
• imunosupresivi (lekovi koji smanjuju odbrambeni mehanizam tela) koji se koriste za lečenje autoimunih poremećaja nakon operacije transplantacije (npr. ciklosporin, takrolimus),
• sirolimus, everolimus, temsirolimus i druge lekove koji pripadaju grupi tzv. mTOR inhibitora (koriste se u sprečavanju odbacivanje transplantiranih organa),
• tetrakozaktid (za lečenje Kronove bolesti),
• itrakonazol, ketokonazol, amfotericin B, primenjen putem injekcije (za lečenje gljivičnih infekcija),
• ritonavir, indinavir, nelfinavir (tzv. inhibitori proteaze koji se koriste za lečenje HIV infekcije),
• rifampicin, eritromicin, klaritromicin (antibiotici koji se koriste u terapiji bakterijskih infekcija),
• Hipericum perforatum (kantarion),
• verapamil, diltiazem (lekovi za lečenje bolesti srca),
• simvastatin (lek koji se koristi za sniženje nivoa holesterola),
• alopurinol (za lečenje gihta).

Uzimanje leka Natrixam sa hranom i pićima i alkoholom

Pacijenti koji uzimaju lek Natrixam ne treba da konzumiraju grejpfrut, ni sok od grejpfruta. Grejpfrut i sok od grejpfruta mogu da dovedu do povećanja koncentracije aktivne supstance amlodipin u krvi, što može dovesti do nepredvidljivog efekta sniženja krvnog pritiska lekom Natrixam.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmacutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne preporučuje se primena leka Natrixam tokom trudnoće. Kada je trudnoća planirana ili potvrđena, trebalo bi što pre promeniti terapiju.

Ne smete uzimati lek Natrixam ako dojite. Obavestite svog lekara ukoliko dojite ili ćete početi sa dojenjem.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Natrixam može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Ako posle uzimanja tablete osetite mučninu, vrtoglavicu, umor ili dobijete glavobolju, nemojte voziti ni upravljati mašinama i odmah se javite svom lekaru. Ako iskusite ove simptome morate se uzdržati od vožnje i obavljanja drugih radnji koje zahtevaju pažnju.

Lek Natrixam sadrži laktozu, monohidrat

Lek Natrixam sadrži laktozu, monohidrat. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Natrixam sadrži natrijum

Natrixam sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je jedna tableta jednom dnevno, po mogućstvu ujutru. Tabletu progutajte celu, sa dovoljno vode, bez žvakanja.

Ako ste uzeli više leka Natrixam nego što treba

Uzimanje previše tableta može izazvati sniženje krvnog pritiska, čak do opasno niskog nivoa. Možete osetiti vrtoglavicu, pospanost, omaglicu, nesvesticu ili slabost. Možete iskusiti i mučninu, povraćanje, grčeve, konfuziju i promene u količini urina koji se izlučuje bubrezima. Ako dođe do ozbiljnog pada krvnog pritiska, možete doći u stanje šoka. Koža Vam može postati hladna i vlažna i može doći do gubitka svesti.

Ako ste uzeli previše tableta, odmah se javite Vašem lekaru ili u najbližu bolnicu.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Natrixam

Nemojte biti zabrinuti. Ukoliko ste zaboravili da uzmete tabletu, izostavite tu dozu u potpunosti. Sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme. Ne uzimajte duplu dozu da bi ste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Natrixam

Pošto je terapija hipertenzije obično doživotna, pre prekidanja terapije obavezno se obratite Vašem lekaru.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko doživite neko od sledećih neželjenih dejstava odmah prestanite da uzimate lek i javite se svom lekaru:

• oticanje kapaka, lica ili usana (veoma retka, mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek),
• oticanje jezika i grla koje uzrokuje velike teškoće u disanju (veoma retka, mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek),
• ozbiljne reakcije na koži koje uključuju intenzivan osip, koprivnjaču, crvenilo kože po celom telu, jak svrab, plikove, ljuštenje i oticanje kože, zapaljenje mukoznih membrana (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza) ili druge alergijske reakcije (veoma retka, mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek),
• srčani udar (veoma retka, mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek),
• nepravilan srčani ritam (povremena, mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek),
• životno ugrožavajuća aritmija (torsade de pointes) (nepoznata učestalost),
• zapaljenje pankreasa koje može uzrokovati jak bol u stomaku i leđima, praćen lošim opštim stanjem (veoma retka, mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek).

Sledeća česta neželjena dejstva su prijavljena. Ako Vam bilo koje neželjeno dejstvo uzrokuje probleme ili ako traje duže od nedelju dana, kontaktirajte svog lekara.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Edem (zadržavanje tečnosti).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Glavobolja, vrtoglavica, pospanost (naročito na početku terapije),
• Poremećaji vida, dvostruke slike,
• Palpitacije (osećaj lupanja srca), crvenilo lica,
• Gubitak daha,
• Mučnina (nauzeja), bol u stomaku, promene u ritmu pražnjenja creva, dijareja, konstipacija (otežano pražnjenje creva), otežano varenje,
• Otok skočnih zglobova, osećaj umora, slabost, grčevi u mišićima,
• Smanjena koncentracija kalijuma u krvi, koja može uzrokovati slabost mišića,
• Osip po koži.

U nastavku su navedena ostala prijavljena neželjena dejstva. Ako bilo koje od neželjenih dejstava postane ozbiljno ili ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo koje nije ovde navedeno, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Poremećaji raspoloženja, anksioznost, depresija, nesanica,
• Drhtavica,
• Poremećaj čula ukusa,
• Utrnulost ili osećaj mravinjanja u ekstremitetima, gubitak osećaja za bol,
• Zujanje u ušima,
• Nizak krvni pritisak,
• Nesvestica,
• Rinitis (zapušen nos ili curenje iz nosa izazvano zapaljenjem sluznice nosa),
• Kašalj, suva usta, povraćanje (mučnina),
• Gubitak kose, crveni pečati po koži, diskoloracije na koži, svrab po koži, pojačano znojenje, koprivnjača,
• Problemi sa mokrenjem, potreba za mokrenjem noću, povećana učestalost mokrenja,
• Nemogućnost postizanja erekcije, osećaj nelagodnosti ili povećanje grudi kod muškaraca,
• Bol, loše opšte stanje,
• Bol u zglobovima ili mišićima, bol u leđima,
• Povećanje ili smanjenje telesne mase.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Stanje konfuzije,
• Osećaj vrtoglavice.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Promene krvnih ćelija kao što su trombocitopenija (smanjen broj krvnih pločica koji uzrokuje lakšu pojavu modrica i krvarenje iz nosa), leukopenija (smanjen broj belih krvnih zrnaca koji može uzrokovati neobjašnjenu pojavu povišene telesne temperature, bola u grlu ili druge simptome slične gripu – ako se ovo desi, obratite se svom lekaru) i anemija (smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca),
• Povećana koncentracija šećera u krvi (hiperglikemija),
• Povećana koncentracija kalcijuma u krvi,
• Poremećaji nerava koji mogu uzrokovati slabost, peckanje ili utrnutost,
• Oticanje desni,
• Nadimanje stomaka (gastritis),
• Poremećaj funkcije jetre, zapaljenje jetre (hepatitis), žuta obojenost kože (žutica), povećanje vrednosti enzima jetre koji mogu uticati na rezultate nekih laboratorijskih testova, u slučaju slabljenja funkcije jetre postoji mogućnost pojave hepatičke encefalopatije (oboljenje mozga uzrokovano poremećajem funkcije jetre),
• Oboljenje bubrega,
• Povećana napetost mišića,
• Zapaljenje krvnih sudova, često sa osipom po koži,
• Osetljivost na svetlost.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Mogu nastati poremećaji laboratorijskih parametara i vaš lekar može zatražiti da se urade analize krvi, kako bi proverio Vaše stanje. Sledeći poremećaji u laboratorijskim parametrima mogu nastati:
• smanjenje koncentracije natrijuma u krvi, što može dovesti do dehidratacije i sniženog krvnog pritiska;
• povećanje koncentracije mokraćne kiseline, supstance koja može prouzrokovati ili pogoršati giht (bol u zglobovima, naročito na stopalima);
• povećanje koncentracije glukoze (šećera) u krvi kod pacijenata sa dijabetesom,
• Poremećaj EKG nalaza,
• Kratkovidost (miopija),
• Zamućen vid,
• Drhtanje, rigidnost, lice nalik na masku, spori pokreti i usporeneno i neuravnoteženo hodanje.

Ako bolujete od sistemskog eritematoznog lupusa (vrsta kolagenske bolesti), bolest se može pogoršati.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navdena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Natrixam posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važo do“. Datume isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 30°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju

neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivne supstance su amlodipin-besilat i indapamid.

Natrixam, 5 mg /1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem:

Jedna tableta sa modifikovanim oslobađanjem sadrži 6,935 mg amlodipin-besilata (što odgovara 5 mg amlodipina) i 1,5 mg indapamida.

Natrixam, 10 mg /1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem:

Jedna tableta sa modifikovanim oslobađanjem sadrži 13,870 mg amlodipin-besilata (što odgovara 10 mg amlodipina) i 1,5 mg indapamida.

• Pomoćne supstance:

Natrixam, 5 mg/ 1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem:

Jezgro tablete Hipromeloza 4000 mPas Laktoza, monohidrat

Magnezijum-stearat (E572) Povidon K30

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat Celuloza, mikrokristalna (E460) Kroskarmeloza-natrijum (E468) Skrob, kukuruzni, preželatinizovani

Flim obloga Glicerol (E422)

Hipromeloza 6 mPas

Makrogol 6000 Magnezijum-stearat (E572) Titan-dioksid (E171)

Natrixam, 10 mg/ 1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem:

Jezgro tablete Hipromeloza 4000 mPas Laktoza, monohidrat

Magnezijum-stearat (E572) Povidon K30

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat Celuloza, mikrokristalna (E460) Kroskarmeloza-natrijum (E468) Skrob, kukuruzni, preželatinizovani

Flim obloga Glicerol (E422)

Hipromeloza 6 mPas

Gvožđe-(III)-oksid, crveni (E172) Makrogol 6000

Magnezijum-stearat (E572) Titan-dioksid (E171)

Kako izgleda lek Natrixam i sadržaj pakovanja

Natrixam, 5 mg/ 1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem:

Bela, okrugla film tableta prečnika 9 mm sa utisnutom oznakom na jednoj strani. Unutrašnje pakovanje je Al/PVC blister koji sadrži 15 tableta sa modifikovanim oslobađanjem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera sa po 15 tableta sa modifikovanim oslobađanjem (ukupno 30 tableta sa modifikovanim oslobađanjem) i Uputstvo za lek.

Natrixam, 10 mg/ 1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem:

Ružičasta, okrugla film tableta prečnika 9 mm sa utisnutom oznakom na jednoj strani. Unutrašnje pakovanje je Al/PVC blister koji sadrži 15 tableta sa modifikovanim oslobađanjem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera sa po 15 tableta sa modifikovanim oslobađanjem (ukupno 30 tableta sa modifikovanim oslobađanjem) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođači Nosilac dozvole:

SERVIER D.O.O. Milutina Milankovića 11a, Beograd - Novi Beograd

Proizvođači:

ANPHARM PRZEDSIEBIORSTWO FARMACEUTYCZNE S.A., Annopol 6B, Varšava, Poljska

SERVIER (IRELAND) INDUSTRIES LTD, Gorey Road, Co. Wicklow, Arklow, Irska LES LABORATOIRES SERVIER INDUSTRIE, route de Saran, 905, Gidy, Francuska EGIS PHARMACEUTICALS PLC, Mátyás király ut 65, Kormend, Mađarska

EGIS PHARMACEUTICALS PLC, Bökényföldi út 118-120, Budimpešta, Mađarska

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Natrixam, 5 mg/ 1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem:

515-01-04589-19-001 od 21.08.2020.

Natrixam, 10 mg/ 1,5 mg, tablete sa modifikovanim oslobađanjem:

515-01-04590-19-002 od 21.08.2020.