Monopril® Plus 20mg+12.5mg tableta

Lečenje esencijalne hipertenzije.

Lek Monopril Plus je indikovan za lečenje esencijalne hipertenzije kod pacijenata kod kojih primena monoterapije fosinopril-natrijumom ne reguliše krvni pritisak na odgovarajućinačin.

Ova fiksna dozna kombinacija takođe može zameniti kombinaciju 20 mg fosinopril-natrijuma i 12,5 mg hidrohlortiazida kod pacijenata kod kojih je krvni pritisak odgovarajuće regulisan pojedinačnim aktivnim supstancama primenjenimu istom odnosu kao odvojeni lekovi.

Doziranje

Preporučuje se individualno titriranje doza pojedinačnih komponenti leka. Kada je klinički prikladno, može se razmatratidirektanprelaz sa monoterapije na fiksnu kombinaciju.

Uobičajena doza je jedna tableta leka Monopril Plus jednom dnevno. Dozu treba uzimati u približno isto vreme svakog dana.

Prethodna terapijadiureticima

Nakon primene prve doze leka Monopril Plus, može doći do pojave simptomatske hipotenzije, što se češće javlja kod pacijenata sa smanjenim unosom tečnosti i/ili kod pacijenata na režimu ishrane sa ograničenim unosom soli zbog prethodne terapije diureticima. Terapiju diureticima treba prekinuti 2-3 dana pre započinjanja terapije lekom Monopril Plus. Ako to nije moguće, terapiju treba započeti fosinoprilom u dozi od 5 mg, kao monoterapijom.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina >30 mL/min, kreatinin u serumu približno 3 mg/dL ili 265 mikromola/L) preporučuje se uobičajena doza fiksne

1 od 15

kombinacije fosinopril natrijum/hidrohlortiazid. Međutim, lek Monopril Plus se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) s obzirom da su diuretici Henleove petlje pogodniji u odnosu na tiazide.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

S obzirom na to da se fosinoprilat izlučuje i putem bubrega i putem jetre, obično nije neophodno prilagođavanje dozeu slučaju oštećenja funkcije jetre(videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti (> 65 godina)

Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija

Lek Monopril Plus se ne preporučuje za primenu kod dece i adolescenata usled nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu. Istovremena primena sa hranom ne utiče na resorpciju leka.

Preosetljivost na aktivnu supstancu fosinopril, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. ili na drugeACE inhibitore;

Preosetljivost na hidrohlortiazid ili na bilo koji derivat sulfonamida; Teška bubrežna insuficijencija (klirens kreatinina < 30 mL/min);

Drugii trećitrimestar trudnoće (videti odeljke 4.4. i 4.6.);

Istovremena primena Monoprila Plus sa lekovima koji sadrže aliskirenje kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetesomili oštećenjemfunkcijebubrega (GFR< 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1);

Istovremena primena sa kombinacijom sakubitril/valsartan. Terapija lekomMonopril Plus nesme biti započeta ukoliko nije prošlo najmanje 36 sati od primeneposlednje doze kombinacije sakubitril/valsartan(videti odeljke 4.4. i 4.5).

Reakcije preosetljivosti se češće javljaju kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju alergiju ili bronhijalnu astmu.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, antagonista receptora za angiotenzin II ili aliskirena povećava rizik za nastanak hipotenzije, hiperkalemije ili oštećenje funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Zbog toga se ne preporučuje dvostruka blokada RAAS istovremenom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora za angiotenzin II ili aliskirena (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se istovremena primena smatra neophodnom, moguće ju je sprovesti jedino uz medicinski nadzor lekara specijalistei pažljivo praćenje funkcijebubrega, vrednostielektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitore i blokatore receptora za angiotenzin II ne treba primenjivati zajedno kod pacijenata sa dijabetesnomnefropatijom.

Hipotenzija

Simptomatska hipotenzija izazvana fosinoprilom je retko primećena i to najčešće u slučajevima gubitka volumena plazme i/ili elektrolita usled produžene terapije diureticima, dijetetskih restrikcija unosa soli, dijalize, dijareje ili povraćanja. Gubitak tečnosti i/ili elektrolita treba da se koriguje pre započinjanja terapije fosinopril-natrijumom/HCTZ (hidrohlortiazid).

2 od 15

Kod nekih pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom sa ili bez udružene insuficijencije bubrega, ACE inhibitori mogu da izazovu prekomernu hipotenziju, koja može da dovede do oligurije ili azotemije, a ređe i do akutne insuficijencije bubrega i smrti. Kod ovih pacijenata terapija fosinopril-natrijumom/HCTZ započinje se pod strogim nadzorom lekara. Pacijenti treba da se pažljivo prate tokom prve dve nedelje terapije, kao i pri svakom povećanju doze.

Tiazidi mogu povećati efikasnost drugih antihipertezivnih lekova. Pored toga, antihipertenzivni efekti tiazidnih diuretika mogu se povećati kod postsimpatektomijskih pacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega

Fosinopril-natrijum/HCTZ treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min/1,73 m2) Kumulativni efekti hidrohlortiazida i azotemije povezane sa primenom hidrohlortiazida mogu se pojaviti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Takođe, promene u funkciji bubrega mogu se javiti kod osetljivih pojedinaca usled inhibicije sistema renin-angiotenzin-aldosteron od strane fosinoprila.

Kod nekih pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežne arterije ili sa stenozom arterije jedinog bubrega, koji su lečeni ACE inhibitorima, primećeni su povećanje koncentracije uree u krvi, kao i kreatinina u serumu, koji su obično reverzibilni po prekidu terapije. Kod ovih pacijenata tokom prvih nedelja terapije treba pratiti funkciju bubrega.

Kod nekih pacijenata sa hipertenzijom koji prethodno nisu imali renalnu vaskularnu bolest, došlo je do povećanja koncentracije uree i kreatinina u serumu u krvi, obično blagog i prolaznog, posebno u slučajevima kada je fosinopril primenjivan istovremeno sa diuretikom. Do ove pojave češće dolazi kod pacijenata sa prethodnim oštećenjem funkcije bubrega. U tim slučajevima može biti potrebno smanjenje doze fosinopril-natrijuma/HCTZ.

Proteinurija

Kod pacijenata sa prethodno postojećim oštećenjem funkcije bubrega, u retkim slučajevima može doći do proteinurije. U klinički značajnim slučajevima proteinurije (>1g/dnevno), fosinopril-natrijum/HCTZ se može primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa korist/rizik i uz redovno praćenje kliničkih i laboratorijskih parametara.

Hipersenzitivnost/Angioedem

Kontraindikovana je istovremena primena ACE inhibitora sa kombinacijom sakubitril/valsartan zbog povećanog rizika od nastanka angioedema. Lečenje kombinacijom sakubitril/valsartan ne sme biti započeto ukoliko nije prošlo najmanje 36 sati od primene poslednje doze fosinopril-natrijum/HCTZ. Takođe, lečenje lekom Monopril Plus ne sme biti započeto ukoliko nije prošlo najmanje 36 sati od primene poslednje doze kombinacije sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od nastanka angioedema (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez oštećenja funkcije disanja) (videti odeljak 4.5). Neophodan je oprez prilikom započinjanja terapije racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinomkod pacijenata koji već uzimaju neki od ACE inhibitora.

Angioedem glave i vrata

Angioedem je prijavljen kod pacijenata koji su primali ACE inhibitore, uključujući i fosinopril-natrijum. Ukoliko angioedem zahvati jezik, glotis ili larinks, moguća je obstrukcija disajnih puteva sa mogućim smrtnim ishodom. Kod takvih pacijenata odmah treba primeniti hitnu terapiju. Otoci, koji su ograničeni na licu, mukoznim membranama usta, usana i ekstremiteta rešavaju se obustavljanjem terapije fosinoprilom, a u nekim slučejima je potrebna i medikamentozna terapija.

Intestinalni angioedem

Intestinalni angioedem je veoma retko prijavljivan kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima. Ovi pacijenti obično imaju bol u abdomenu (sa ili bez mučnine i povraćanja); u nekim slučajevima nije bilo ranije pojave

3 od 15

angioedema lica i nivoi C-1 esteraze su bili normalni. Dijagnoza angioedema postavljena je pregledima CT skenerom ili ultrazvukom abdomena, ili tokom operacije, i simptomi su se povukli po prekidu primene ACE inhibitora. Intestinalni angioedem treba uzeti u obzir prilikom postavljanja dijagnoze kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, a imaju bol u abdomenu.

ACE inhibitori izazivaju veću incidencu angioedema kod pacijenata pripadnika crne rase nego kod pacijenata drugih rasa. Kod pacijenata sa anamnezom angioedema koji se javio nezavisno od primene ACE inhibitora, postoji veći rizik od razvoja angioedema tokom primene ACE inhibitora.

Anafilaktoidne reakcije tokom izlaganja membranama prilikom dijalize sa visokofluksnim membranama/ afereze lipoproteina

Anafilaktoidne reakcije su prijavljene kod pacijenata tokom hemodijalize sa membranama velike propustljivosti i koji primaju ACE inhibitore. Anafilaktoidne reakcije prijavljene su i tokom afereze lipoproteina male gustine sa dekstran-sulfatom. Kod ovih pacijenata treba razmotriti primenu drugog tipa membrane za dijalizu ili druge vrste antihipertenzivnih lekova.

Anafilaktoidne reakcije tokom terapije desenzibilizacije

Kod dva pacijenta, koji su uzimali ACE inhibitor enalapril, tokom podvrgavanja terapiji desenzibilizacije sa hymenoptera otrovom, zabeležene su životno ugrožavajuće anafilaktoidne reakcije. Kod istih pacijenata, navedene reakcije izbegnute su kada je privremeno prekinuta primena ACE inhibitora, ali su se ponovo pojavile nakon slučajnog ponovnog uzimanja leka. Zato je neophodan oprez kod pacijenata koji uzimaju ACE inhibitore, a kod kojih treba da se sprovede postupak desenzitizacije.

Oštećenje funkcije jetre

Lek Monopril Plus treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili progresivnim oštećenjem funkcije jetre, s obzirom na to da i male promene ravnoteže tečnosti i elektrolita mogu da izazovu hepatičnu komu. Kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom jetre mogu da se jave povećana vrednost fosinoprila u plazmi. U jednoj studiji kod pacijenata sa alkoholnom ili bilijarnom cirozom, ukupan klirens fosinoprilata bio je smanjen, a plazma PIK vrednost približnoudvostručena.

Insuficijencija jetre

Veoma retko se ACE inhibitori dovode u vezu sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom i napreduje do fulminantne hepatičke nekroze i ponekad smrti. Mehanizam ovog sindroma nije razjašnjen. Pacijenti kod kojih se javi žutica ili značajno povećanje vrednosti enzima jetre treba da prekinu lečenje ACE inhibitorom i da budu odgovarajuće medicinski praćeni.

Neutropenija/agranulocitoza

Agranulocitoza i depresija koštane srži su retko prijavljene kod pacijenata koji su primali ACE inhibitore. Češće se javljaju kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, posebno ako imaju i kolagenovaskularna oboljenja, kao što su sistemski eritemski lupus ili skleroderma. Kod ove grupe pacijenata treba razmotriti praćenje leukocitarne formule. Takođe, agranulocitoza i depresija koštane srži retko su bile prijavljene kod pacijenata koji su primalitiazidne diuretike.

Kašalj

Kašalj je prijavljen pri primeni ACE inhibitora, uključujući fosinopril. Karakterističan je uporan, neproduktivan kašalj, koji se povlači po prekidu terapije. Kašalj indukovan primenom ACE inhibitora treba uključiti u diferencijalnu dijagnozu kašlja.

Operacije/anestezija

Kod pacijenata koji treba da budu operisani ili da prime anesteziju lekovima koji uzrokuju pojavu hipotenzije, fosinopril-natrijum može da pojača hipotenzivni odgovor. Ukoliko dođe do hipotenzije za koju se smatra da je rezultat ovog mehanizma, ona se može korigovati povećanjem volumena plazme.

Pedijatrijska primena

Bezbednost i efikasnost kod dece nisu potvrđeni.

4 od 15

Primena kod starijih osoba

U kliničkim studijama sa pacijentima koji su primali fosinopril/HCTZ, 20% su bili između 65 i 75 godina starosti. Nisu primećene razlike u efikasnosti i bezbednosti između starijih pacijenata i mlađih pacijenata; ipak ne može se isključiti veća osetljivost kod nekih starijih osoba.

Pacijenti sa dijabetesom

Kod pacijenata sa dijabetesom, koji primaju oralne antidijabetike ili insulin, treba pažljivo kontrolisati glikemiju tokom prvog meseca lečenja ACE inhibitorima (videti odeljak4.5).

Trudnoća

Terapiju ACE inibitorima ne treba započinjati tokom trudnoće. Osim u slučajevima kada se primena ACE inhibitora smatra apsolutno neophodnom, pacijentkinjama koje planiraju trudnoću treba primeniti drugu antihipertenzivnu terapiju čiji je bezbednosni profilza primenu u trudnoći ustanovljen.

Kada se trudnoća dijagnostikuje, odmah treba prekinuti terapiju ACE inhibitorima i, ukoliko je to neophodno, treba započeti sa primenom drugeterapije (videti odeljke 4.3. i 4.6.).

Fetalni/neonatalni morbiditet i mortalitet

Kada se primenjuju u trudnoći, ACE inhibitori mogu da izazovu oštećenja, pa čak i smrt fetusa.

Metabolički poremećaji

Terapija tiazidima može dovesti do pojave hiperurikemije i/ili akutnog napada gihta kod nekih pacijenata. Potrebe za insulinom kod dijabetičara mogu biti izmenjene i latentni dijabetes melitus može preći u manifestni tokom terapijetiazidima.

Tokom diuretske terapije tiazidom, može doći do povećanja vrednosti holesterola i triglicerida.

Poremećaj ravnoteže elektrolita

Treba vršiti periodične provere elektrolita u serumu radi otkrivanja mogućeg poremećaja ravnoteže elektrolita.

Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, mogu da izazovu poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremijska alkaloza). Pacijente treba periodično posmatrati radipraćenja kliničkih znakova i simptoma poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita, kao što su suvoća usta, pojačan osećaj žeđi, slabost, letargija, pospanost, uznemirenost, bolovi i grčevi u mišićima, zamor u mišićima, hipotenzija, oligurija, tahikardija, mučnina i povraćanje.

Iako hipokalemija može da se javi pri primeni tiazidnih diuretika, posebno kod brze diureze ili kod teške ciroze, istovremena primena fosinopril-natrijuma može da smanji hipokalemiju izazvanu diureticima.

Neto efekat primene fosinopril-natrijum/HCTZ može biti povećana, smanjena ili nepromenjena koncentarcija kalijuma u serumu.

Nedostatak hlorida je obično blag i ne zahteva lečenje. Tiazidi mogu da smanje urinarnu ekskreciju kalcijuma.

Patološke promene u paratireoidnoj žlezdi sa hiperkalcemijom i hipofosfatemijom primećene su kod nekoliko pacijenata na dugotrajnoj terapiji tiazidima. Nisu primećene uobičajene komplikacije hiperparatireidizma, poput nefrolitijaze, resorpcije kosti i peptičke ulceracije. Terapiju tiazidima treba prekinuti pre izvođenja testova paratiroidne funkcije.

Pokazalo se da tiazidi povećavaju urinarnu ekskreciju magnezijuma, što može da dovede do hipomagnezemije.

Kalijum u serumu

ACE-inhibitori mogu izazvati hiperkalemiju jer inhibiraju oslobađanje aldosterona. Efekat obično nije značajan kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega. Međutim, rizik od razvoja hiperkalemije postoji kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, dijabetes melitusom, hipoaldosteronizmom, i/ili kod onih pacijenata koji istovremeno primaju suplemente kalijuma (uključujući zamene za so), diuretike koji štede kalijum ili druge lekove koji izazivaju povećanje koncentracije kalijuma u serumu npr. heparin, trimetoprim ili kotrimoksazol (poznat i kao trimetoprim/sulfametoksazol kombinacija), a naročito antagoniste aldosterona ili blokatore receptora angiotenzina. Diuretike koji štede kalijum i blokatore receptora angiotenzina treba

5 od 15

primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore i preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu i funkcijebubrega (videti odeljak4.5).

Sistemski lupus erythematosus

Može doći do pogoršanja stanja ili aktiviranja sistemskog eritemskog lupusa, tokom primene tiazida.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (eng. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (eng. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (eng. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlortiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Efuzija horoideje, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla

Sulfonamidi ili derivati sulfonamida mogu izazvati idiosinkratsku reakciju, koja dovodi do efuzije horoideje uz smanjenje vidnog polja, akutne prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. U simptome ove bolesti spadaju akutni početak smanjene oštrine vida ili bol u oku, i tipično se javlja u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka uzimanja ove terapije. Nelečeni akutni glaukom zatvorenog ugla može da dovede do trajnog gubitka vida. Primarna terapija podrazumeva obustavljanje hidrohlortiazida što je moguće pre. Može se ukazati potreba da se razmisli o brzoj medikamentoznoj ili hirurškoj terapiji ukoliko se intraokularni pritisak ne stavi pod kontrolu. Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu da uključe istoriju alergije na sulfonamide ili penicilin.

Litijum

Kombinacija litijuma i leka fosinopril/hidrohlortiazid se ne preporučuje, zbog povećanog rizika od toksičnosti litijuma (videti odeljak 4.5).

Akutna respiratorna toksičnost

Nakon uzimanja hidrohlortiazida zabeleženi su veoma retki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući akutni respiratorni distres sindrom (ARDS). Edem pluća se obično razvija u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon uzimanja hidrohlortiazida. Na početku, simptomi uključuju dispneju, povišenu telesnu temperaturu, pogoršanje funkcije pluća i hipotenziju. Ako se sumnja na ARDS, potrebno je prekinuti primenu leka Monopril Plus i primeniti odgovarajuću terapiju. Hidrohlortiazid se ne sme davati pacijentima koji su prethodno imali ARDS nakon unosa hidrohlortiazida.

Laktoza

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijomne smeju koristiti ovaj lek.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada RAAS sistema istovremenom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora za angiotenzin II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih reakcija kao što su hipotenzija, hiperkalemija ili smanjena funkcija bubrega (uključujući akutnu bubrežnu

6 od 15

insuficijenciju) u poređenju sa primenom pojedinačnih lekova koji utiču na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Lekovi koji povećavaju rizik odpojave angioedema

Kontraindikovana je istovremena primena ACE inhibitora sa kombinacijom sakubitril/valsartan zbog povećanog rizika od nastanka angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od nastanka angioedema (videti odeljak 4.4).

Inhibitori endogene sinteze prostaglandina

Kod nekih pacijenata ova sredstva mogu umanjiti efekte diuretika. Takođe, prijavljeno je da indometacin može da umanji antihipertenzivni efekat ACE inhibitora, posebno u slučaju hipertenzije sa smanjenim nivoom renina. Drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi, npr. acetilsalicilna kiselina, mogu da imaju sličan efekat.

Ostali diureticii antihipertenzivi

Tiazidna komponenta leka Monopril Plus može pojačati dejstvo drugih antihipertenzivnih lekova, naročito ganglionskih ili perifernih adrenergičkih blokatora. Hidrohlortiazid može biti u interakciji sa diazoksidom. Treba pratiti koncentraciju glukoze u krvi, koncentraciju mokraćne kiseline u serumu i krvni pritisak.

Antacidi

Antacidi (npr. aluminijum-hidroksid, magnezijum-hidroksid, simetikon) mogu da ometaju resorpciju fosinopril-natrijum/hidrohlortiazid, i zato bi fosinopril-natrijum/hidrohlortiazid trebalo uzimati najmanje dva sata pre ili posle primene antacida.

Alkohol, barbiturati i opioidni analgetici

Potenciraju dejstvo tiazidskih diuretika i mogu uzrokovati ortostatsku hipotenziju.

Antidijabetici (oralni i insulin)

Tiazidi mogu da povećaju koncentraciju glukoze u krvi tako da je ponekad potrebno prilagođavanje doze antidijabetika (videti odeljak 4.4).

Kalcijumove soli

Povećane koncentracije kalcijuma u serumu koji su posledica umanjene ekskrecije, mogu se pojaviti uz istovremenu primenu tiazidnih diuretika. Ukoliko je potrebna primena kalcijuma, preporučuje se praćenje vrednosti kalcijuma u serumu i odgovarajućeprilagođavanje doze.

Holestiramin i holestipol

Primena ovih lekova može da odloži ili smanji resorpciju hidrohlortiazida. Zato sulfonamidne diuretike treba uzimati bar 1 sat pre ili 4-6 satiposle ovih lekova.

Lekovi protiv gihta

Može biti potrebno prilagođavanje doze lekova protiv gihta, jer hidrohlortiazid može povećati koncentracije mokraćne kiseline u krvi. Možda će biti potrebno povećanje doze probenecida ili sulfinpirazona.

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma ili zamene za so sa kalijumom

Iako vrednost kalijuma u serumu obično ostaje u normalnim granicama, hiperkalemija se ipak može javiti kod nekih pacijenata na terapiji kombinacijom fosinopril/hidrohlortiazid. Primena diuretika koji štede kalijum (npr. spironolaktona, triamterena ili amilorida), suplemenata kalijuma, zamena za so sa kalijumom može dovesti do značajnog povećanja vrednosti kalijuma u serumu. Treba biti oprezan kada se fosinopril/HCTZ primenjuje zajedno sa drugim lekovima koji povećavaju nivo kalijuma u serumu, kao što su trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim deluje kao diuretik koji čuva kalijum poput amilorida. Zbog toga se ne preporučuje kombinacija fosinopril/hidrohlortiazid sa prethodno pomenutim lekovima. Ako je indikovana istovremena primena, ove lekove treba koristiti sa oprezom i uz često praćenje kalijuma u serumu.

7 od 15

Ciklosporin

U toku istovremene primene ACE inhibitora i ciklosporina, moguća je pojava hiperkalemije. Preporučuje se praćenje vrednosti kalijuma u serumu.

Heparin

U toku istovremene primene ACE inhibitora i heparina, moguća je pojava hiperkalemije. Preporučuje se praćenje vrednosti kalijuma u serumu.

Litijum

Povećane koncentracije u serumu i toksičnosti litijuma su prijavljeni tokom istovremene terapije sa ACE inhibitorima i/ili diureticima. Zato je potreban oprez prilikom primene kombinacije fosinopril natrijum/HCTZ sa litijumom, i preporučuje seredovno praćenje vrednostilitijuma u serumu.

Lekovi koji se koriste tokom hiruških procedura

Hidrohlortiazid može pojačati efekte nedepolarizujućih relaksansa skeletne muskulature, preanestetika i anestetika koji se koriste tokom hiruških procedura (npr. tubokurarin i galamin); može biti potrebno prilagođavanje doze.

Disbalans tečnosti i elektrolita treba pratiti i korigovati pre operacija ukoliko je moguće. Potreban je oprez kod pacijenata koji uzimaju fosinopril/hidrohlortiazid i presore (npr. norepinefrin) i koji su podvrgnuti hiruškoj intervenciji. Preanestetike i anestetike treba davati u manjoj dozi, i ukoliko je potrebno, terapiju hidrohlortiazidom treba prekinutinedelju dana pre operacije.

Laboratorijski testovi

Fosinopril-natrijum/hidrohlortiazid može da izazove pojavu lažno malih vrednosti koncentracija digoksina u serumu ukoliko se one određuju metodom resorpcije na aktivnom uglju. Umesto toga, mogu se koristiti drugi testovi na bazi antitela.

Preporučuje se prekid terapije fosinopril-natrijum/hidrohlortiazid nekoliko dana pre izvođenja testova funkcije paratireoidee.

Trudnoća

Fosinopril

ACE inibitori

Primena ACE inibitora se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Epidemiološki dokazi koji se odnose na rizik od pojave teratogenosti nakon izlaganja dejstvu ACE inhibitora, tokom prvog trimestra trudnoće, još uvek nisu izvedeni. Međutim, malo povećanje rizika se ne sme isključiti. Osim u slučajevima kada se kontinuirana terapija ACE inhibitorima smatra neophodnom, pacijentkinjama koje planiraju trudnoću treba primeniti drugu antihipertenzivnu terapiju čiji je bezbednosni profil za primenu u trudnoći ustanovljen.

Kada se trudnoća dijagnostikuje, terapiju ACE inibitorima treba odmah prekinuti i, ukoliko je to neophodno, treba započeti sa primenom drugeterapije.

Izloženost ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može izazvati fetotoksičnost kod ljudi (smanjenu funkciju bubrega, oligohidramnion, retardaciju osifikacije lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežnu insuficijenciju, hipotenziju, hiperkalemiju) (videti odeljak 5.3). Ukoliko dođe do izloženosti ACE inhibitorima tokom drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučno praćenje funkcije bubrega i lobanje. Novorođenčad, čije majke su uzimale ACE inibitore, treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

8 od 15

Hidrohlortiazid

Postoji malo podataka o primeni hidrohlortiazida tokom trudnoće, posebno tokom prvog trimestra trudnoće. Ne postoji dovoljno studija na životinjama. Hidrohlortiazid prelazi u placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva hidrohlortiazida, njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može ugroziti feto-placentalnu perfuziju i može dovesti do fetalnih i neonatalnih efekata kao što su: ikterus (žutica), poremećaj ravnoteže elektrolita i trombocitopenija.

Hidrohlortiazid se ne treba primenjivati kod gestacionog edema, gestacione hipertenzije ili preeklampsije zbog rizika smanjenja volumena plazme i placentalne hipoperfuzije, bez korisnog dejstva na tok oboljenja.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati za lečenje esencijalne hipertenzije kod trudnih žena, osim u retkim situacijama kada se ne može primeniti ni jedna druga terapija.

Dojenje

Fosinopril

S obzirom da je veoma mali broj podataka dostupan o primeni fosinoprila tokom dojenja, lek Monopril Plus se ne preporučuje za primenu tokom dojenja; treba primeniti drugu antihipertenzivnu terapiju čiji je bezbednosni profil za primenu tokom dojenja ustanovljen, posebno kod novorođenčadi ili prevremeno rođenih beba.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid se u maloj količini izlučuje u majčino mleko. Tiazidi u velikim dozama izazivaju intenzivnu diurezu i supresiju laktacije. Primena leka Monopril Plus tokom dojenja se ne preporučuje. Ukoliko se lek Monopril Plus ipak primenjuje za vreme dojenja, doze treba da budu na što je moguće manje.

Nisu sprovedena ispitivanja o uticajuleka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjene reakcije su prikazane prema klasi sistema organa, MedDRA terminologiji i učestalosti. Neželjene reakcije su klasifikovane po učestalosti na sledeći način:

Veoma često≥1/10 Često≥1/100 do<1/10 Povremeno≥1/1000 do<1/100 Retko≥1/10000 do<1/1000 Veoma retko<1/10000

Nepoznato(ne možese proceniti na osnovu postojećih podataka)

Klasa sistemaorgana Učestalost Neželjeno dejstvo

Infekcije i infestacije Često Infekcije gornjeg dela respiratornog sistema

Nepoznato Faringitis, rinitis

Neoplazme – benigne, maligne i Nepoznato neodređene (uključujući ciste i

Nemelanomski (bazocelularni

karcinom kože karcinom i

polipe) planocelularni karcinom) Poremećaji krvi i limfnog sistema Nepoznato Limfadenopatija, leukopenija,

neutropenija, agranulocitoza, trombocitopenija, anemija (uključujući aplastičnu anemiju i hemolitičku anemiju)

9 od 15

Poremećaji metabolizma i ishrane Nepoznato Giht, hiponatremija, alkaloza

hipokalemija, hipohloremijska

Psihijatrijski poremećaji Poremećaji nervnog sistema

Nepoznato Često

Depresija, poremećen libido Glavobolja, vrtoglavica

Nepoznato Pospanost, hipoestezija,

parestezije, sinkopa,

Poremećaji oka

Poremećaji uha i labirinta Kardiološki poremećaji

Nepoznato

Nepoznato Nepoznato

cerebrovaskularniinfarkt Poremećaji vida

Efuzija horoideje Tinitus, vrtoglavica

Aritmija, angina pektoris, infarkt miokarda

Vaskularni poremećaji Nepoznato Hipotenzija, hipotenzija, klaudikacija,

ortostatska intermitentna nekrotizirajući

vaskulitis, crvenilo Respiratorni, torakalni i Često Kašalj

medijastinalni poremećaji Veoma retko Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS)

(videti odeljak4.4)

Nepoznato Sinusna kongestija, respiratorni distres, pneumonitis, edem pluća, bronhospazam

Gastrointestinalniporemećaji Nepoznato Mučnina, povraćanje, dijareja, bol u abdomenu, dispepsija, gastritis, ezofagitis, pankreatitis, disgeuzija

Hepatobilijarni poremećaji Nepoznato Hepatitis, holestatska žutica Poremećaji kože i potkožnog Nepoznato Angioedem, osip, Stevens-

tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog Često

Johnson-ov sindrom, purpura, pruritus, urtikarija, fotosenzitivne reakcije

Mišićno-koštana bol

sistema i vezivnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog

Nepoznato

Nepoznato

Mijalgija, artralgija Polakiurija,

spazam

dizurija,

mišića,

bubrežna

trakta insuficijencija

Poremećaji reproduktivnog Nepoznato Poremećaj seksualne funkcije sistema i dojki

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često Nepoznato

Zamor

Edem, bol u grudima, astenija, pireksija

Ispitivanja Nepoznato Odstupanja rezultata testova

funkcije vrednosti

jetre (povećanje transaminaze,

povećanje vrednosti laktatne dehidrogenaze, povećanje

vrednosti povećanje

alkalne fosfataze, koncentracije

bilirubina), izmenjene vrednosti

elektrolita, glukoze,

urične kiseline, magnezijuma,

10 od 15

holesterola, triglicerida i kalcijuma

U kliničkim studijama koje su sprovedene sa fosinopril-natrijum/hidrohlortiazid incidenca neželjenih rekcija nije se razlikovala između starijih (65 godina starostii stariji) i mlađih pacijenata.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nisu dostupne posebne informacije koje bi se odnosile na postupak u slučaju predoziranja fosinopril-natrijum/hidrohlortiazid. Lečenje u slučaju predoziranja je simptomatsko i suportivno. Primenu leka treba odmah prekinuti, a pacijenta treba držati pod strogim medicinskim nadzorom. Mere koje se preporučuju uključuju izazivanje povraćanja i/ili ispiranje želuca, dok pojavu dehidratacije, poremećaja ravnoteže elektrolita i hipotenzije, treba tretirati na uobičajeni način.

Fosinopril se slabouklanja iz tela putem hemodijalize ili peritonealne dijalize.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; ACE inhibitori i diuretici

ATC šifra: C09BA09

Lek Monopril Plus je fiksna dozna kombinacija ACE inhibitora fosinoprila i diuretika hidrohlortiazida. Istovremena primena fosinoprila i hidrohlortiazida dovodi do većeg smanjenja krvnog pritiska nego bilo koja od ovih supstanci primenjena kao monoterapija. Fosinopril, kao i drugi ACE inhibitori, može sprečiti gubitak kalijuma uzrokovan hidrohlortiazidom.

Fosinopril

Mehanizam dejstva

Fosinopril-natrijum je estar i prolek dugodelujućeg ACE inhibitora, fosinoprilata. Nakon oralne primene, fosinopril brzo i u potpunosti hidrolizuje do fosinoprilata, koji je aktivni ACE inhibitor. Fosinopril-natrijum sadrži fosfinatnu grupu koja specifičnim vezivanjem inhibira enzim (peptidil dipeptidaza angiotenzin

11 od 15

konvertujući enzim), koji konvertuje dekapeptid angitenzin I u oktapeptid angiotenzin II. Rezultujuće smanjenje angiotenzina II dovodi do smanjenja vazokonstrikcije i smanjenja sekrecije aldosterona, što može dovesi do blagog povećanja koncentracije kalijuma u serumu i gubitka natrijuma i tečnosti. U većini slučajeva ne dolazi do promene protoka krvi kroz bubrege ili brzine glomerularne filtracije. ACE inhibicija takođe smanjuje metabolisanje bradikinina, potentnog vazodilatatora, što doprinosi antihipertenzivnom terapijskom efektu. Fosinopril ima terapijsko dejstvo kod pacijenata sa hipertenzijom sa smanjenom vrednošću renina.

Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, efikasnost fosinoprila se zasniva na supresiji sistema renin-angiotenzin-aldosteron. ACE inhibitori dovode do smanjenja prethodnog i naknadnog opterećenja srca.

Farmakodinamsko dejstvo

Primena fosinoprila kod pacijenta sa hipertenzijom dovodi do smanjenja krvnog pritiska i u ležećem i u stojećem položaju, bez značajnog porasta srčane frekvence.

Smanjenje krvnog pritiska se javlja unutar 1 sata od primene, a maksimalni efekat se postiže 3-6 sati nakon primene. Antihipertenzivni efekat u uobičajenoj dnevnoj dozi traje 24 sata. Kod nekih pacijenata koji uzimaju manje doze efekat može biti smanjen pri kraju intervala doziranja. Ortostatski efekti i tahikardija su retki, ali se mogu javiti kod pacijenata sa nedostatkom soli ili hipovolemijom (videti odeljak 4.4). Kod nekih pacijenata, može biti potrebno 3-4 nedelje primene terapije za postizanje maksimalnog smanjenja krvnog pritiska. Fosinopril i tiazidni diuretici imaju aditivne efekte.

U srčanoj insuficijenciji fosinopril poboljšava simptome i sposobnost pacijenta da vežba, smanjujući ozbiljnost i učestalost hospitalizacijeusled srčane insuficijencije.

U studiji sprovedenoj na osam pacijenata sa cirozom, primena doze od 20 mg/dan fosinoprila tokom jednog meseca nije uticala na parametre funkcije jetre (alanin-aminotransferaza, gama-glutamiltranspeptidaza, klirens galaktoze i klirens fenazona) ilifunkcijebubrega.

Dve velike, randomizovane, kontrolisane studije (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivale su upotrebu kombinacije ACE inhibitora sa blokatorom receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bila studija sprovedena kod pacijenata sa anamnezom kardiovaskularne ili cerebrovaskularne bolesti, ili dijabetes mellitus-om tipa 2 sa dokazanim oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija sprovedena kod pacijenata sa dijabetes mellitus-om tip 2 i dijabetičkom nefropatijom.

Ove studije su pokazale da nema značajno korisnog dejstva na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i mortalitet, dok je uočen povećani rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja funkcije bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ovi nalazi su relevantnii za druge ACE inhibitore i blokatore receptoraangiotenzina II.

Zbog toga se ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnomnefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana za testiranje koristi od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes mellitus-om tip 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili obe bolesti zajedno. Studija je prevremeno prekinuta zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili numerički učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u grupi koja je primala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od interesa (hiperkalemija, hipotenzija i poremećaj funkcije bubrega) češće su prijavljivani u grupi koja je primala aliskiren, nego u grupi koja je primala placebo.

Hidrohlortiazid

12 od 15

Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik i antihipertenziv, koji povećava aktivnost renina u plazmi.

Hidrohlortiazid smanjuje reapsorpciju elektrolita u distalnim tubulima bubrega i povećava ekskreciju natrijuma, hlorida, kalijuma, magnezijuma, bikarbonata i vode. Ekskrecija kalcijuma može biti smanjena. Istovremena primena fosinoprila i hidrohlortiazida dovodi do većeg smanjenja krvnog pritiska nego bilo koja od pojedinačnih supstanci primenjena kao monoterapija.

Nemelanomski karcinom kože

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71533 slučaja bazocelularnog karcinoma (engl. basal cell carcinoma, BCC) i 8629 slučajeva planocelularnog karcinoma (engl. squamous cell carcinoma, SCC), uparenih sa 1430833, odnosno 172462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlortiazida (≥50000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlortiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (eng. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlortiazida (~25000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Istovremena primena fosinopril-natrijuma i hidrohlortiazida ima mali ili nema nikakav efekat na farmakokinetičke osobinepojedinačnih supstanci.

Fosinopril

Resorpcija

Resorpcija oralno primenjenog fosinoprila iznosi približno 30-40%. Prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu ne utiče na ukupnu količinu resorbovanog fosinoprila, mada može biti smanjena brzina resorpcije. U gastrointestinalnoj mukozi i u jetri dolazi do brže i potpune hidrolize do fosinoprilata.

Nezavisno od primenjene doze, maksimalna koncentracija (Cmax) se postiže za približno 3 sata, što odgovara maksimalnoj inhibiciji vazopresora, angiotenzina I koja se javlja 3 do 6 sati nakon primene.

Nakon primene ponovljenih doza ili pojedinačne doze, farmakokinetički parametri (Cmax i PIK) su direktno proporcionalni primenjenoj dozi fosinoprila.

Distribucija

Fosinoprilat se u velikom stepenu vezuje za proteine (>95%), ima relativno mali volumen distribucije i zanemarljivo se vezuje za ćelijske komponente u krvi.

Biotransformacija

Jedan sat nakon oralne primene fosinoprila, manje od 1% fosinoprila u plazmi ostaje nepromenjeno; 75% je prisutno kao aktivni fosinoprilat, 15-20% kao neaktivan glukuronid fosinoprilata i ostatak (približno 5%) kao aktivni 4-hidroksi metabolit fosinoprilata.

Eliminacija

Nakon intravenske primene, fosinopril se izlučuje i putem jetre i putem bubrega. Kod pacijenata sa hipertenzijom, sa očuvanom funkcijom jetre i bubrega, koji su primili ponovljene doze fosinoprila, efektivno poluvreme eliminacije fosinoprilata iznosilo je prosečno 11,5 sati. Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom efektivno poluvreme eliminacije iznosilo je 14 sati. Fosinopril se izlučuje i putem jetre i putem bubrega.

Posebne populacije pacijenta

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

13 od 15

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 80 mL/min/l,73m2), ukupan klirens fosinoprilata je približno 50% manji nego kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega, pri čemu nema značajnog uticaja na resorpciju, bioraspoloživost i vezivanje za proteine plazme. Klirens fosinoprilata se ne razlikuje značajno između pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije bubrega, s obzirom na to da se smanjena ekskrecija putem bubrega nadoknađuje pojačanom hepatobilijarnom eliminacijom. Umereno povećanje plazma PIK-a (manje od dvostrukog povećanja nego kod očuvane funkcije bubrega) je primećeno kod pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije bubrega, ukjučujući i terminalno oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina < 10 mL/min/1,73m2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa insuficijencijom jetre (prouzrokovanom alkoholizmom ili bilijarnom cirozom), stepen hidrolize fosinoprila nije značajno smanjen, mada brzina hidrolize može biti smanjena. Ukupan klirens fosinoprilata je približno 50% manji nego kod pacijenata sa očuvanomfunkcijom jetre.

Hidrohlortiazid

Bioraspoloživost iznosi 60-80%. Diuretsko dejstvo se javlja unutar 2 sata od primene doze, a maksimalno dejstvo se postiže nakon približno 4 sata. Dejstvo traje 6-12 sati. Hidrohlortiazid se eliminiše putem bubrega u neizmenjenom obliku. Poluvreme eliminacije u plazmi iznosi 5-15 sati.

Poluvreme eliminacije hidrohlortiazida je produženo kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Ponovljene studije bezbednosne farmakologije, opšte toksičnosti, genotoksičnosti, karcinogenosti i reproduktivne toksičnostine ukazuju na posebnerizike pri primeni leka kod ljudi.

Nisu sprovedene studije genotoksičnosti i karcinogenosti za kombinaciju fosinopril/hidrohlortiazid. Studije reproduktivne toksičnosti kombinacije fosinopril/hidrohlortiazid na pacovima nisu pokazale negativne efekte na plodnost ili sposobnost reprodukcije niti teratogenost. Uočeno je da ACE inhibitori mogu naneti štetu fetusu (povreda i/ili fetalna smrt) kada se koriste tokom drugog ili trećeg trimestra trudnoće.

Skrob, preželatinizovan; Kroskarmeloza-natrijum; Glicerol-dibehenat;

Laktoza, monohidrat (Tabletoza 80);

Boja PB-23601 (u čiji sastav ulazi: titan-dioksid (E 171); laktoza, monohidrat; gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172); gvožđe (III)-oksid, žuti (E 172)).

Nije poznata

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Unutrašnje pakovanjeje Alu-Alu blister (OPA/Al/PVC/Al blister) koji sadrži 14 tableta.

14 od 15

Spoljašnjepakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera (ukupno 28 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

• Aktivne supstance leka Monopril Plus su: fosinopril-natrijum i hidrohlortiazid.
• Fosinopril pripada grupi lekova koji se nazivaju ACE inhibitori.
• Fosinopril deluje tako što smanjuje vrednost određenih supstanci koje deluju na krvne sudove uzrokujući njihovu kontrakciju i zadržavanje soli i vode u Vašem telu.
• Hidrohlortiazid pripada grupi lekova koji se nazivaju diuretici („tablete koje pomažu organizmu da se oslobodi viška tečnosti“) i primenjuju se kod pacijenata koji imaju povišen krvni pritisak.
• Monopril Plus se koristi za snižavanje visokog krvnog pritiska (hipertenzije), kada se smatra da je neophodna kombinacija ove dve aktivne supstance. To je obično slučaj kod pacijenata kod kojih primena samog fosinoprila ne reguliše krvni pritisak na odgovarajući način.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na fosinopril, hidrohlortiazid ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka Monopril Plus (videti odeljak 6. Dodatne informacije)
• ukoliko ste alergični na druge ACE inhibitore (npr. ramipril) ili sulfonamide (npr. trimetoprim)
• ukoliko patite od teških oboljenja bubrega (anurija)
• ukoliko ste više od 3 meseca trudni (takođe je bolje izbegavati primenu leka Monopril Plus i tokom perioda rane trudnoće – pogledajte odeljak “Trudnoća i dojenje”)
• ukoliko imate dijabetes ili oštećenu funkciju bubrega i uzimate aliskiren – lek za snižavanje krvnog pritiska
• ako ste uzimali ili trenutno uzimate sakubitril/valsartan, lek koji se koristi za lečenje vrste dugotrajne (hronične) srčane slabosti kod odraslih osoba, jer je povećan rizik od nastanka angioedema (brzo oticanje ispod kože u području kao što je grlo).

Reakcije preosetljivosti se češće javljaju kod pacijenata sa alergijom ili bronhijalnom astmom u istoriji bolesti.

Upozorenja i mere opreza

Obavestite lekara o svim medicinskim problemima koje imate ili ste već imali:

• ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega, sužene krvne sudove na bubrezima, ili probleme sa jetrom
• ukoliko primate hemodijalizu (Obavestite Vašeg lekara kako bi se koristila tehnika koja ne uzrokuje reakciju preosetljivosti)
• ukoliko ste dehidrirani (na primer, ukoliko ste nedavno imali prekomernu dijareju ili ako ste povraćali ili ste na snažnim diureticima ili ukoliko ste na dijeti koja podrazumeva smanjeni unos soli)
• ukoliko treba da se podvrgnete LDL aferezi (uklanjanje holesterola iz krvi putem aparata)
• ukoliko treba da se podvrgnete terapiji zbog preosetljivosti na ubod pčele ili ose (desenzibilizacija)
• ukoliko patite od dijabetesa (šećerne bolesti) Možda ćete morati da proveravate šećer u krvi češće tokom prvog meseca terapije. Videti odeljak „Drugi lekovi i Monopril Plus“
• ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlorotiazidom, naročito dugotrajna primena uz visoke doze, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Monopril Plus.
• ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska:
• Blokatore receptora za angiotenzin II (sartane – npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), naročito ukoliko imate probleme sa bubrezima uzrokovane dijabetesom.
• Aliskiren
• ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova, rizik od nastanka angioedema je povećan (brzo oticanje ispod kože u područjima kao što je grlo)
• lekovi koji se koriste za sprečavanje odbacivanja presađenih organa i za lečenje raka (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus);
• racekadotril, lek koji se primenjuje za lečenje proliva;
• vildagliptin, lek koji se koristi za lečenje sećeme bolesti.

Vaš lekar može povremeno proveravati funkciju bubrega, krvni pritisak i nivo elektrolita (npr. kalijum) u krvi. Videti odeljak “Kada uzimate lek Monopril Plus, posebno vodite računa”

Morate obavestiti vašeg lekara ukoliko ste trudni ili mislite da ste možda ostali trudni. Primena leka Monopril Plus se ne preporučuje u periodu rane trudnoće, i ne sme se primenjivati kod trudnoće koja je starija od 3 meseca, obzirom da ovaj lek može izazvati ozbiljne poremećaje kod vaše bebe (pogledajte odeljak “Trudnoća i dojenje”)

Prestanite sa primenom leka Monopril Plus i odmah posetite lekara ako Vam se jave sledeći simptomi (angioedem):

• otok lica, jezika ili grla
• teškoće sa gutanjem
• koprivnjača i teškoće sa disanjem.

Recite svom lekaru ili stomatologu da ste na terapiji lekom Monopril Plus ukoliko treba da imate bilo kakvu operaciju ili stomatološku intervenciju, jer postoji rizik od velikog pada krvnog pritiska tokom anestezije.

Lek Monopril Plus može veoma retko uzrokovati smanjenje broja belih krvnih zrnaca čime se umanjuje otpornost organizma na infekcije. Ukoliko vam se pojavi infekcija sa simptomima kao što su visoka temperatura i ozbiljno pogoršanje opšteg stanja ili groznica sa simptomima lokalne infekcije kao što je bol u grlu/ždrelu/ustima ili se jave urinarni problemi, potrebno je da odmah posetite lekara. Izvršiće analizu krvi kako bi se proverilo da li je eventualno došlo do smanjenja broja belih krvnih zrnaca (agranulocitoza). Veoma je važno da obavestite lekara o leku koji koristite.

Deca i adolescenti

Lek Monopril Plus ne treba primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, s obzirom da efikasnost i bezbednost kod dece nije dokazana.

Drugi lekovi i lek Monopril Plus

Obavestite lekara ili farmaceuta, ukoliko uzimate ili ste do nedavno uzimali neke od sledećih lekova:

• sirolimus, everolimus i druge lekove koji pripadaju grupi mTOR inhibitora (lekovi koji se najčešće koriste da se spreči odbacivanje transplantiranih organa) jer ovi lekovi mogu povećati rizik od pojave angioedema (brzo oticanje ispod kože u područjima kao što je grlo) (videti “upozorenja i mere opreza”);
• suplemente kalijuma (uključujući zamenske soli kalijuma), diuretike koji štede kalijum i druge lekove koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u krvi (npr. trimetoprim i kotrimoksazol za lečenje infekcija izazvanih bakterijama; ciklosporin, imunosupresivni lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja presađenih organa; heparin, lek koji se koristi za razređivanje krvi u cilju sprečavanja krvnih ugrušaka)
• drugi lekovi za snižavanje povišenog krvnog pritiska
• litijum (koristi se za lečenje manične depresije),
• antiinflamatorni lekovi (NSAIL kao što je indometacin, napomena: niske doze acetilsalicilne kiseline radi sprečavanja stvaranja krvnih ugrušaka mogu se sigurno koristiti sa lekom Monopril Plus.)
• insulin ili oralnu terapiju za dijabetes
• soli kalcijuma i vitamin D
• barbiturati (npr. fenobarbital)
• alopurinol (koristi se u lečenju gihta);
• snažni analgetici (morfin)
• holestiraminska smola ili kolestipol (za lečenje hiperlipoproteinemije - poremećaj kada je u krvi povišen nivo masti)

Molimo Vas da obavestite lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate ili ste do nedavno koristili bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu dobiti bez lekarskog recepta.

Vaš lekar će možda morati da prilagodi dozu ili preduzme druge mere opreza:

- ukoliko uzimate blokatore receptora za angiotensin II ili aliskiren (vidite poglavlja “Lek Monopril Plus ne smete uzimati” i “Upozorenja i mere opreza”).

Antacidi (za ublažavanje problema sa varenjem), jer oni sprečavaju resorpciju fosinoprila. Treba napraviti razmak od najmanje 2 sata između primene antacida i leka Monopril Plus.

Uzimanje leka Monopril Plus sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Monopril Plus se može uzimati sa ili bez hrane. Za vreme korišćenja ovog leka treba da izbegavate konzumiranje alkohola, jer može doći do pojačanog efekta na snižavanje pritiska.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Morate obavestiti Vašeg lekara ukoliko ste trudni ili mislite da ste možda ostali trudni. Lekar će vam, ukoliko planirate da ostanete u drugom stanju, savetovati da prekinete sa upotrebom leka pre nego što ostanete u drugom stanju ili čim se ustanovi da ste trudni, savetovaće neku drugu terapiju. Lek Monopril Plus se ne preporučuje za primenu tokom trudnoće i ne sme se koristiti nakon prva tri meseca trudnoće, obzirom da može izazvati ozbiljne poremećaje kod Vaše bebe.

Dojenje

Obavestite vašeg lekara ukoliko dojite ili planirate da dojite. Primena leka Monopril Plus se ne preporučuje majkama koje doje, u tom slučaju će lekar odabrati drugačiju terapiju, posebno ako je Vaša beba tek rođena ili ukoliko je rođena prevremeno.

Pitajte vašeg lekara ili farmaceuta za savet pre uzimanja bilo kojeg leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj lek može povremeno dovesti do pojave ošamućenosti, snižavanja krvnog pritiska ili nesvestice. Ukoliko vam se to dogodi, nemojte voziti niti rukovati mašinama. To može biti izraženije na početka terapije i u slučaju povećanja doze.

Lek Monopril Plus sadrži laktozu

Ovaj lek sadrži laktozu. Ukoliko Vam je lekar kazao da imate netoleranciju na neke vrste šećera, obratite se svom lekaru pre primene ovog leka.

Lek Monopril Plus uzimajte uvek tačno onako kako vam je lekar objasnio. Ako niste sasvim sigurni kako treba koristiti lek, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje i način primene

Doziranje

Odrasli

Uobičajena doza je jedna tableta leka Monopril Plus jednom dnevno. Tabletu treba uzimati u približno isto vreme svakog dana. Ukoliko smatrate da su efekti leka prejaki ili preslabi, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Stariji pacijenti

Posebni dozni raspored nije potreban.

Molimo vas da pitate lekara ili farmaceuta ukoliko otkrijete da je dejstvo leka Monopril Plus na Vaš organizam suviše snažno ili suviše slabo.

Način primene

Tabletu leka Monopril Plus progutati sa čašom vode, jednom dnevno, ujutru, nezavisno od obroka.

Ako ste uzeli više Monopril Plus nego što treba

Ukoliko ste Vi (ili neko drugi iz vaše okoline) progutali odjednom više tableta ovog leka, ili ukoliko mislite da je dete progutalo bilo koju od tableta ovog leka, odmah kontaktirajte lekara ili farmaceuta ili se obratite najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Vrlo je verovatno da će predoziranje ovim lekom dovesti do pojave niskog krvnog pritiska sa vrtoglavicom i nesvesticom. Molimo vas da sa sobom u bolnicu ili Vašem lekaru ponesete ovo uputstvo za lek, sve preostale količine leka i pakovanje leka, kako bi znali koje tablete su konzumirane.

Ako ste zaboravili da uzmete Monopril Plus

Ukoliko zaboravite da popijete lek, uzmite sledeću dozu u predviđeno vreme.

Ne uzimajte dvostruku da bi nadoknadili propuštenu .

Ako naglo prestanete da uzimate lek Monopril Plus

Lečenje hipertenzije predstavlja dugotrajnu terapiju i o prekidu terapije se mora razgovarati sa lekarom. Prekid ili obustava terapije ovim lekom može da dovede do porasta krvnog pritiska.

Ukoliko imate bilo kakvih dodatnih pitanja vezano za upotrebu ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko se neko od navedenih neželjenih dejstava pojavi kod Vas, odmah prekinite sa uzimanjem leka

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcije gornjeg dela respiratornog sistema
• glavobolja, vrtoglavica
• kašalj,
• bol u mišićima i kostima
• umor

Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• faringitis, rhinitis,
• rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože),
• uvećane limfne žlezde,
• promene u krvnih ćelija (leukopenija, neutropenija, agranulocitoza, trombocitopenija, anemija, uključujući aplastičnu anemiju i hemolitičku anemiju, nizku vrednost kalijuma, natrijuma ili hlorida sa pratećom alkalozom krvi, poremećaj vrednosti testova funkcije jetre, mokraćne kiseline, glukoze, magnezijuma, kalcijuma, holsterola i masti u krvi),
• giht,
• depresija,
• smanjen libido,
• pospanost, nesvestica
• šlog, osećaj mravinjanja ili ukočenosti
• poremećaj vida, zvonjenje u ušima, vrtoglavica,
• nepravilni otkucaji rada srca, angina pektoris, srčani udar,
• nizak krvni pritisak, pad krvnog pritiska pri naglom ustajanju sa simptomima kao što su vrtoglavica i nesvestica,
• šepanje zbog grčeva, bol u nozi prilikom hodanja ili vežbanja,
• zapaljenje arterija, crvenilo,
• zapušenost nosa, kratak dah,
• zadržavanje tečnosti u plućima, pneumonija
• mučnina, povraćanje, dijareja, bol u abdomen, dispepsija (poremećaj varenja),
• zapaljenje želuca, jednjaka, pankreasa ili jetre,
• promena ukusa,
• žutica,
• angioedem ( otok lica, jezika, vrata),
• svrab, koprivnjača (urtikarija) i drugi tipovi osipa,
• bolovi i grčevi u mišićima,
• bolovi u zglobovima,
• često mokrenje, izmenjeno mokrenje, smanjena funkcija bubrega,
• seksualna disfunkcija,
• groznica, oticanje, bol u grudima, astenija

Ukoliko bilo koje neželjeno dejstvo postane ozbiljno, ili, ukoliko primetite neželjena dejstva koja nisu opisana u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Monopril Plus posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:“ Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Lek čuvati na temperaturi do 25°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance: fosinopril-natrijum i hidrohlortiazid.

Jedna tableta sadrži 20 mg fosinopril-natrijuma i 12,5 mg hidrohlortiazida.

Pomoćne supstance: laktoza, monohidrat; skrob, preželatinizovan; kroskarmeloza-natrijum; glicerol- dibehenat; laktoza, monohidrat (Tabletoza 80); boja PB-23601 ( u čiji sastav ulazi: titan-dioksid (E 171); laktoza, monohidrat; gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172); gvožđe (III)-oksid, žuti (E 172)).

Kako izgleda lek Monopril Plus i sadržaj pakovanja

Okrugle, ravne, neobložene tablete svetlonarandžaste boje, prečnika 9 mm, sa utisnutom oznakom "FH" na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje je Alu-Alu blister (OPA/Al/PVC/Al blister) koji sadrži 14 tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 28 tableta) i Uputsvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

PHARMASWISS D.O.O. BEOGRAD, Batajnički drum 5A, Beograd, Srbija

Proizvođač

PHARMASWISS D.O.O. BEOGRAD, Batajnički drum 5A, Beograd, Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02716-19-001 od 26.03.2020.