Monopril® Plus 20mg+12.5mg tableta

Lek Monopril Plus je indikovan za lečenje esencijalne hipertenzije kod pacijenata kod kojih primena monoterapije fosinopril-natrijumom ne reguliše krvni pritisak na adekvatan način.

Ova fiksna dozna kombinacija takođe može zameniti kombinaciju 20 mg fosinopril-natrijuma i 12,5 mg hidrohlortiazida kod pacijenata kod kojih je krvni pritisak adekvatno regulisan pojedinačnim aktivnim supstancama primenjenimu istom odnosu kao odvojeni lekovi.

Ova fiksna dozna kombinacija nije prikladna za inicijalnu terapiju.

Preporučuje se individualno titriranje doza pojedinačnih komponenti leka. Kada je klinički prikladno, može se razmatratidirektanprelaz sa monoterapije na fiksnu kombinaciju.

Doziranje

Odrasli

Uobičajena doza je jedna tableta leka Monopril Plus jednom dnevno.

Prethodna terapijadiureticima

Nakon primene prve doze leka Monopril Plus, može doći do pojave simptomatske hipotenzije, što se češće javlja kod pacijenata sa smanjenim unosom tečnosti i/ili kod pacijenata na režimu ishrane sa ograničenim unosom soli zbog prethodne terapije diureticima. Terapiju diureticima treba prekinuti 2-3 dana pre započinjanja terapije lekom Monopril Plus. Ako to nije moguće, terapiju treba započeti fosinoprilom u dozi od 5 mg, kao monoterapijom.

Posebne populacije pacijenata

1 od 14

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Obično nije neophodno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjemfunkcije bubrega (klirens kreatinina >30 mL/min i <80 mL/min) treba pažljivo prilagoditi dozu i preporučuje se individualna titracija pojedinačnih komponenti leka, pre primene fiksne kombinacije. Lek Monopril Plus je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) (videti odeljke 4.3 i 4.4.).

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija

Lek Monopril Plus se ne preporučuje za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina zbog nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti (videti odeljak 4.4).

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu. Dozu treba uzimati u približno isto vreme svakog dana. Tabletu ovog leka treba progutati sa dovoljnom količinom tečnosti (npr. jednom čašom vode).

Preosetljivosti na fosinopril, na neki od ACE inhibitora ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenihu odeljku 6.1.

Preosetljivosti na hidrohlortiazid ili na bilo koji derivat sulfonamida Drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.4. i 4.6.)

Teške bubrežne insuficijencije (klirens kreatinina < 30 mL/min)

Istovremena primena sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetesomili oštećenjemfunkcijebubrega (GFR< 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1)

Istovremena primena sa kombinacijom sakubitril/valsartan. Terapija lekomMonopril Plus nesme biti započeta ukoliko nijeprošlo najmanje 36 sati od primeneposlednje doze kombinacije sakubitril/valsartan(videti odeljke 4.4. i 4.5)

Reakcije preosetljivosti se češće javljaju kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju alergiju ili bronhijalnu astmu.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, antagonista receptora za angiotenzin II ili aliskirena povećava rizik za nastanakhipotenzije, hiperkalemije ili oštećenebubrežne funkcije (uključujućiakutnu bubrežnu insuficijenciju). Zbog toga se ne preporučuje dvostruka blokada RAAS istovremenom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora za angiotenzin II ili aliskirena (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se istovremena primena smatra neophodnom, moguće ju je sprovesti jedino uz medicinski nadzor lekara i pažljivo praćenje bubrežnefunkcije, nivoa elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitore i blokatorereceptora za angiotenzin II ne treba primenjivati zajedno kod pacijenata sa dijabetesnomnefropatijom.

Simptomatska hipotenzija

Simptomatska hipotenzija izazvana fosinoprilom je retko primećena.Može se javiti kod pacijenata sa hipertenzijom koji primaju fosinopril-natrijum, i točešće u slučajevima gubitka volumena plazme, npr. usled terapije diureticima, dijetetskih restrikcija unosa soli, dijareje ili povraćanja. Gubitak tečnosti i/ili elektrolita treba da se koriguje pre započinjanja terapije fosinoprilnatrijumom/HCTZ (hidrohlortiazid).

2 od 14

Kod nekih pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom sa ili bez udružene bubrežne insuficijencije, ACE inhibitori mogu da izazovu prekomernu hipotenziju, koja može da dovede do oligurije ili azotemije, a ređe i do akutne insuficijencije bubrega i smrti. Kod ovih pacijenata terapija fosinopril natrijumom/HCTZ započinje se pod strogim nadzorom lekara; pacijent se prati tokom prve dve nedelje od početka terapije, kao i pri svakom povećanju doze.

Tiazidi mogu povećai efikasnost drugih antihipertezivnih lekova. Pored toga, antihipertenzivni efekti tiazidnih diuretika mogu se povećati kod postsimpatektomijskih pacijenta.

Oštećena funkcija bubrega

Fosinopril natrijum/HCTZ treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa teškimoštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min/1,73 m2) Kumulativni efekti hidrohlortiazida i azotemija povezana sa primenom hidrohlortiazida mogu se pojaviti kod pacijenata sa oštećenomfunkcijom bubrega. Takođe, promene u bubrežnoj funkciji mogu se javiti kod osetljivih pojedinaca usled inhibicijesistema renin-angiotenzin-aldosteron od strane fosinoprila.

Kod nekih pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežne arterije ili sa stenozom arterije jedinog bubrega, koji su lečeni ACE inhibitorima, primećeni su porasti nivoa uree u krvi, kao i serumskog kreatinina, koji su obično reverzibilni po prekidu terapije. Kod ovih pacijenata tokom prvih nedelja terapije treba pratiti funkciju bubrega.

Kod nekih hipertenzivnih pacijenata koji prethodno nisu imali renalnu vaskularnu bolest, došlo je do povećanja nivoa uree i serumskog kreatinina u krvi, obično blagog i prolaznog, posebno u slučajevima kada je fosinopril primenjivan istovremeno sa diuretikom. Do ove pojave češće dolazi kod pacijenata sa prethodnim oštećenjem bubrega. U tim slučajevima može biti potrebno smanjenje fosinoprli natrijuma/HCTZ.

Proteinurija

Kod pacijenata sa prethodno postojećim oštećenjem bubrega, u retkim slučajevima može doći do proteinurije. U klinički značajnim slučajevima proteinurije (>1g/dnevno), fosinopri natrijuma/HCTZse može primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa korist/rizik i uz redovno praćenje kliničkih i laboratorijskih parametara.

Hipersenzitivnost/Angioedem

Kontraindikovana je istovremena primena ACE inhibitora sa kombinacijomsakubitril/valsartanzbog povećanog rizika od nastanka angioedema. Lečenje kombinacijom sakubitril/valsartanne sme biti započeto ukoliko nije prošlo najmanje 36 sati od primene poslednje doze.. Takođe, lečenje lekom Monopril Plus ne sme biti započetoukoliko nije prošlo najmanje 36 sati od primene poslednje dozekombinacije sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od nastanka angioedema (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez oštećenja funkcije disanja) (videti odeljak 4.5).Neophodan je oprez prilikom započinjanja terapijeracekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinomkod pacijenata koji već uzimaju nekihod ACE inhibitora.

Angioedem glave i vrata

Kod pacijenata koji su primali ACE inhibitore, uključujući i fosinopril-natrijum, prijavljeni su angioedem lica, ekstremiteta, usta, jezika, glotisa i/ili larinksa, koji mogu biti i sa fatalnim, ishodom. Kod takvih pacijenata odmah treba primeniti hitnu terapiju..Otoci, koji su ograničeni na licu, mukoznim membranama usta, usana i ekstremiteta rešavaju se obustavljanjem terapije fosinoprilom, a u nekim slučejima je potrebna i medikamentozna terapija.

Intestinalni angioedem

Intestinalni angioedem je veoma retko prijavljivan kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima. Ovi pacijenti obično imaju bol u abdomenu (sa ili bez mučnine i povraćanja); u nekim slučajevima nije bilo ranije pojave

3 od 14

angioedema lica i nivoi C-1 esteraze su bili normalni. Dijagnoza angioedema postavljena je pregledima CT skenerom ili ultrazvukom abdomena, ili tokom operacije, ili su se simptomi povukli po prekidu primene ACE inhibitora. Intestinalni angioedem treba uzeti u obzir prilikom postavljanja dijagnoze kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, a imaju bol u abdomenu.

ACE inhibitori izazivaju veću incidencu angioedema kod crne rase pacijenata nego kod pacijenata ostalih rasa. Kod pacijenata sa anamnezom angioedema koji se javio nezavisno od primene ACE inhibitora, postoji veći rizik od razvoja angioedema tokom primene ACE inhibitora (videti odeljak 4.3).

Anafilaktoidne reakcijetokom dijalize safisokofluksnim membranama /afereze lipoproteina male gustine Anafilaktoidne reakcije su prijavljene kod pacijenata tokom hemodijalize sa membranama visoke propustljivosti (npr. AN 69) i koji primaju ACE inhibitore. Anafilaktoidne reakcije prijavljene su i tokom afereze lipoproteina male gustine sa dekstran-sulfatom. Kod ovih pacijenata treba razmotriti primenu drugog tipa membrane za dijalizu ili druge vrste antihipertenzivnih lekova.

Anafilaktoidne reakcije tokom terapije desenzibilizacije

Kod dva pacijenta, koji su uzimali ACE inhibitor enalapril, tokom podvrgavanja terapiji desenzibilizacije posle uboda ose ili pčele, zabeležene su životno ugrožavajuće anafilaktoidne reakcije. Kod istih pacijenata, navedene reakcije izbegnute su kada je privremeno prekinuta primena ACE inhibitora, ali su se ponovo pojavile nakon slučajnog ponovnog uzimanja leka. Stoga je neophodan oprez kod pacijenata koji uzimaju ACE inhibitore, a kod kojih treba da se sprovede postupak desenzitizacije.

Oštećena funkcija jetre

Lek Monopril Plus treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili progresivnim oštećenjem jetre, obzirom da i male promene ravnoteže tečnosti i elektrolita mogu da izazovu hepatičnu komu. Kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom jetre mogu da se jave povećani nivoi fosinoprila u plazmi. U jednoj studiji kod pacijenata sa alkoholnom ili bilijarnom cirozom, ukupan klirens fosinoprilata bio je smanjen, a plazma PIK vrednost udvostručena.

Insuficijencija jetre

Veoma retko se ACE inhibitori dovode u vezu sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom i napreduje do fulminantne hepatičke nekroze i (ponekad) smrti. Mehanizam ovog sindroma nije razjašnjen. Pacijenti kod kojih se javi žutica ili značajni porast hepatičkih enzima treba da prekinu lečenje ACE inhibitoromi da budu adekvatno medicinski praćeni.

Neutropenija/agranulocitoza

Agranulocitoza i depresija koštane srži su retko prijavljene kod pacijenata koji su primali ACE inhibitore. Češće se javljaju kod pacijenata sa oštećenjem bubrega, posebno ako imaju i kolagenovaskularna oboljenja, kao što su sistemski eritemski lupus ili scleroderma.

Kod ove grupe pacijenata treba pratiti leukocitarnu formulu. Takođe, agranulocitoza i depresija koštane srži retko su bile prijavljene kod pacijenata koji su primalitiazidne diuretike.

Kašalj

Kašalj je prijavljen pri primeni ACE inhibitora, uključujući fosinopril. Karakterističan je uporan, neproduktivan kašalj, koji se povlači po prekidu terapije. Kašalj indukovan primenom ACE inhibitora treba uključiti u diferencijalnu dijagnozu kašlja.

Operacije/anestezija

Kod pacijenata koji treba da budu operisani ili da prime anesteziju lekovima koji uzrokuju pojavu hipotenzije, fosinopril-natrijum možeda pojača hipotenzivni odgovor.. Ukoliko dođe do hipotenzije koja je rezultat ovog mehanizma, ona se može korigovati povećanjem volumena plazme.

Pedijatrijska primena

Bezbednost i efikasnost kod dece nisu utvrđeni.

4 od 14

Primena kod starijih osoba

U kliničkim studijama sa pacijentima koji su primali fosinopril/HCTZ, 20% su bili između 65 i 75 godina starosti, nisu primećene razlike u efikasnosti i bezbednosti između starijih pacijenata i mlađih pacijenata; ipak ne može se isključiti veća osetljivost kod nekih starijih osoba.

Pacijenti sa dijabetesom

Kod pacijenata sa dijabetesom, koji primaju oralne antidijabetike ili insulin, treba pažljivo kontrolisati glikemiju tokom prvog meseca lečenja ACE inhibitorima (videti odeljak4.5).

Trudnoća

Terapiju ACE inibitorima ne treba započinjati tokom trudnoće. Osim u slučajevima kada se primena ACE inhibitora smatra apsolutno neophodnom, pacijentkinjama koje planiraju trudnoću treba primeniti alterativnu antihipertenzivnu terapiju čiji je bezbednosni profil za primenu u trudnoći ustanovljen.

Kada se trudnoća dijagnostikuje, odmah treba prekinuti terapiju ACE inhibitorima i, ukoliko je to neophodno, treba započeti sa primenom alternativne terapije (videti odeljke 4.3. i 4.6.).

Fetalni/neonatalni morbiditet i mortalitet

Kada se primenjuju u trudnoći, ACE inhibitori mogu da izazovu oštećenja, pa čak ismrt fetusa.

Metabolički poremećaji

Terapija tiazidima može dovesti do pojave hiperurikemije i/ili akutnog napada gihta kod nekih pacijenata. Potrebe za insulinom kod dijabetičara mogu biti izmenjene i latentni dijabetes melitus može preći u manifestni tokom terapijetiazidima.

Tokom diuretske terapije tiazidom, može doći do povećanja vrednosti holesterola i triglicerida.

Poremećaj ravnoteže elektrolita

Treba vršiti periodične provere elektrolita u serumu radi otkrivanja mogućeg poremećaja ravnoteže elektrolita.

Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, mogu da izazovu poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremijska alkaloza). Pacijente treba periodično posmatrati radipraćenja kliničkih znaka i simptoma poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita, kao štosu suvoća usta, pojačan osećaj žeđi, slabost, letargija, pospanost, uznemirenost, bolovi i grčevi u mišićima, zamor u mišićima, hipotenzija, oligurija, tahikardija,mučnina i povraćanje.

Iako hipokalemija može da se javi pri primeni tiazidnih diuretika, posebno kod brze diureze ili kod teške ciroze, istovremena primena fosinopril-natrijuma može da smanji hipokalemiju izazvanu diureticima

Neto efekat primene fosinopril natrijum/HCTZ može biti povećana, smanjena ili nepromenjena koncentarcija kalijuma u serumu.

Deficit hlorida je obično blag i ne zahteva lečenje. Tiazidi mogu da smanje urinarnu ekskreciju kalcijuma. Patološke promene u paratireoidnoj žlezdi sa hiperkalcemijom i hipofosfatemijom primećene su kod nekoliko pacijenata na dugotrajnoj terapiji tiazidima. Nisu primećene uobičajene komplikacije hiperparatiroidizma, poput nefrolitijaze, resorpcije kosti i peptičke ulceracije. Terapiju tiazidima treba prekinuti pre izvođenja testova paratiroidne funkcije.

Pokazalo se da tiazidi povećavaju urinarnu ekskreciju magnezijuma, što može da dovede do hipomagnezemije.

Hiperkalemija

ACE-inhibitori mogu izazvati hiperkalemiju jer inhibiraju oslobađanje aldosterona. Efekat obično nije značajan kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega. Međutim, rizik od razvoja hiperkalemije postoji kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom, dijabetes melitusom, hipoaldosteronizmom, kao i kod onih koji istovremeno primaju diuretike koji štede kalijum, suplemente kalijuma, zamene za so koje sadrže kalijum ili druge lekove koji izazivaju povećan nivo kalijuma u serumu (npr. heparin, trimetoprim ili kotrimoksazol poznat i kao trimetoprim/sulfametoksazol kombinacija), a naročito antagoniste aldosterona ili blokatore receptora angiotenzina. Ukoliko je istovremena primena gore navedenih lekova neophodna, preporučuje se redovno praćenje nivoa kalijuma u serumu (videti odeljak4.5).

5 od 14

Sistemski lupus erythematosus

Može doći do pogoršanja stanja ili aktiviranja sistemskog eritemskog lupusa, tokom primene tiazida.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (eng. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (eng. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (eng. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svakenove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Litijum

Kombinacija litijuma i leka fosinopril/hidrohlortiazid se ne preporučuje, zbog povećanog rizika od toksičnosti litijuma.

Laktoza

Ovaj lek sadrži laktozu kao pomoćnu supstancu. Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na galaktozu, Lapp laktaznog deficita ili loše glukozno/galaktozne apsorpcije ne smeju koristiti ovaj lek.

Prijavljene su sledeće interakcije između fosinopril-natrijuma, drugih ACE inhibitora ili proizvoda koji sadrže hidrohlortiazid.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada RAAS sistema istovremenom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora za angiotenzin II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih reakcija kao što su hipotenzija, hiperkalemija ili oštećena bubrežna funkcija (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa primenom pojedinačnih lekova koji utiču na RAAS (videti poglavlja 4.3, 4.4 i 5.1).

Lekovi koji povećavaju rizik odpojave angioedema

Kontraindikovana je istovremena primena ACE inhibitora sa kombinacijom sakubitril/valsartan zbog povećanog rizika od nastanka angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vidagliptinom može dovesti do povećanog rizika od nastanka angioedema (videti odeljak 4.4).

Inhibitori endogene sinteze prostaglandina

Kod nekih pacijenata ova sredstva mogu umanjiti efekte diuretika. Prijavljeno je da indometacin može da umanji antihipertenzivni efekat ACE inhibitora, posebno u slučaju hipertenzije sa smanjenim nivoom renina. Drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi, npr. acetilsalicilna kiselina, mogu da imaju sličan efekat.

Ostali diureticii antihipertenzivi

Tiazidna komponenta leka Monopril Plus može pojačati dejstvo drugih antihipertenzivnih lekova, naročito ganglionskih ili perifernih adrenergičkih blokatora. Hidrohlortiazid može biti u interakciji sa diazoksidom. Treba pratiti koncentraciju glukoze u krvi, koncentraciju mokraćne kiseline u serumu i krvni pritisak.

6 od 14

Antacidi

Antacidi (npr. aluminijum-hidroksid, magnezijum-hidroksid, simetikon) mogu da ometaju resorpciju fosinopril-natrijuma, i zato bi fosinopril-natrijum trebalo uzimati najmanje dva sata pre ili posle primene antacida.

Alkohol, barbiturati i opioidni analgetici

Potenciraju dejstvo tiazidskih diuretika i mogu uzrokovati ortostatsku hipotenziju.

Antidijabetici (oralni i insulin)

Tiazidi mogu da povećaju koncentraciju glukoze u krvi tako da je ponekad potrebno prilagođavanje doze antidijabetika.

Kalcijumove soli

Povećani nivoi kalcijuma u serumu koji su posledica umanjene ekskrecije, mogu se pojaviti uz istovremenu primenu tiazidnih diuretika. Ukoliko je potrebna primena kalcijuma, preporučuje se praćenje vrednosti kalcijuma u serumu i adekvatno prilagođavanje doze.

Holestiramin i holestipol

Primena ovih lekova može da odloži ili smanji resorpciju hidrohlortiazida. Zato sulfonamidne diuretike treba uzimati bar 1 čas pre ili 4-6 časova posle ovih lekova.

Lekovi protiv gihta

Potrebno je prilagođavanje doze lekova protiv gihta, jer hidrohlortiazid može povećati nivo mokraćne kiseline u krvi. Možda će biti potrebno povećanje doze probenecida ili sulfinpirazona.

Suplementi kalijuma, diuretici koji štede kalijum, zamene za so sa kalijumom (videti odeljak 4.4.)

Iako je u kliničkim studijama vrednost kalijuma u serumu obično ostajao u normalnim granicama, hiperkalemija se ipak javila kod nekih pacijenata. Faktori rizika za pojavu hiperkalemije uključuju oštećenje bubrega, dijabetes melitus i istovremenu primenu diuretika koji štede kalijum (npr. spironolaktona, triamterena ili amilorida), suplemente kalijuma, zamene za so sa kalijumom. Primena napred navedenih proizvoda, posebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, može da dovede do značajnog porasta nivoa kalijuma u serumu.

Takođe treba biti oprezan kada se fosinopril/hidrohlortiazid primenjuje zajedno sa drugim lekovima koji povećavaju nivo kalijuma u serumu, kao što su trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim / sulfametoksazol), poznato je da trimetoprim deluje kao diuretik koji čuva kalijum poput amilorida. Zbog toga se ne preporučuje kombinacija fosinopril/hidrohlortiazid-a sa gore pomenutim lekovima. Ako je indikovana istovremena primena, ove lekove treba koristiti sa oprezom i uz često praćenje kalijuma u serumu.

Ukoliko se fosinopril-natrijum primenjuje zajedno sa diureticima koji ne štede kalijum, hipokalijemija izazvana diureticima se može ublažiti.

Ciclosporin

U toku istovremene primene ACE inhibitora i ciklosporina, moguća je pojava hiperkalemija. Preporučuje se praćenje vrednosti kalijuma u serumu.

Heparin

U toku istovremene primene ACE inhibitora i heparina, moguća je pojava hiperkalemija. Preporučuje se praćenje vrednosti kalijuma u serumu.

Litijum

Porasti serumske koncentracije i toksičnosti litijuma su prijavljeni tokom istovremene terapije sa ACE inhibitorima. Istovremena primena tiazidnih diuretika može da poveća rizik od toksičnosti litijuma, koji je već povećan primenom ACE inhibitora. Stoga se ne preporučuje primena fosinopril natrijuma sa litijumom, ali ukoliko je neophodna, treba redovno pratiti nivo litijuma u serumu (videti odeljak 4.4.)

Lekovi koji se koriste tokom hiruških procedura

7 od 14

Hidrohlortiazid može pojačati efekte nedepolarizujućih relaksansa skeletne muskulature, preanestetika i anestetika koji se koriste tokom hiruških procedura (npr. tubokurarin i galamin), može biti potrebno prilagođavanje doze.

Disbalans tečnosti i elektrolita treba pratiti i korigovati pre operacija ukoliko je moguće. Potreban je oprez kod pacijenata koji uzimaju fosinopril/hidrohlortiazid i presore (npr. norepinefrin) koji su podvrgnuti hiruškoj intervenciji. Preanestetike i anestetike treba davati u nižoj dozi, i terapiju hidrohlortiazidima treba prekinuti nedelju dana pre operacije.

Laboratorijski testovi

Fosinopril-natrijum može da izazove pojavu lažno niskih vrednosti koncentracija digoksina u serumu ukoliko se one određuju metodom apsorpcije na aktivnom uglju (Kit RIA Digi-Tab za digoksin). Umesto toga mogu se koristiti drugi testovi na bazi antitela.

Preporučuje se prekid terapije fosinopril natrijum/HCTZ nekoliko dana pre izvođenja testova funkcije paratireoidee.

Trudnoća

Fosinopril

ACE inibitori

Primena ACE inibitora se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Epidemiološki dokazi koji se odnose na rizik od pojave teratogenosti nakon izlaganja dejstvu ACE inhibitora, tokom prvog trimestra trudnoće, još uvek nisu izvedeni. Međutim, mali porast rizika se ne sme isključiti. Osim u slučajevima kada se kontinuirana terapija ACE inhibitorima smatra neophodnom, pacijentkinjama koje planiraju trudnoću treba promeniti antihipertenzivnu terapiju sa terapijom čiji je bezbednosni profil za primenu u trudnoći ustanovljen.

Kada se trudnoća dijagnostikuje, terapiju ACE inibitorima treba odmah prekinuti i, ukoliko je to neophodno, treba započeti sa primenom alternativne terapije.

Izloženost ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može izazvati fetotoksičnost kod ljudi (smanjenu funkciju bubrega, oligohidramnion, retardaciju osifikacije lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežnu insuficijenciju, hipotenziju, hiperkalemiju) (videti odeljak 5.3). Ukoliko dodje do izloženosti ACE inhibitorima tokom drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučno praćenje funkcije bubrega i lobanje. Novorođenčad, čije majke su uzimale ACE inibitore, treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Hidrohlortiazid

Postoji malo podataka o primeni hidrohlortiazida tokom trudnoće, posebno tokom prvog trimestra trudnoće. Ne postoji dovoljno studija na životinjama. Hidrohlortiazid prelazi u placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva hidrohlortiazida, njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može ugroziti feto-placentalnu perfuziju i može dovesti do fetalnih i neonatalnih efekata kao što su: ikterus (žutica), poremećaj ravnoteže elektrolita i trombocitopenija.

Hidrohlortiazid se ne treba primenjivati kod gestacionog edema, gestacione hipertenzije ili preeklampsije zbog rizika smanjenja volumena plazme i placentalne hipoperfuzije, bez korisnog dejstva na tok oboljenja.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati za lečenje esencijalne hipertenzije kod trudnih žena, osim u retkim situacijama kada se ne može primeniti ni jedna druga terapija.

8 od 14

Dojenje

Fosinopril

Obzirom da je veoma mali broj podataka dostupan o primeni fosinopril/hidrohlortiazida tokom dojenja, lek se ne preporučuje za primenu tokom dojenja, treba primeniti alternativnu antihipertenzivnu terapiju čiji je bezbednosni profil za primenu tokom dojenja ustanovljen, posebno kod novorođenčadi ili prevremeno rođenih beba.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid se u maloj količini izlučuje u majčino mleko. Tiazidi u velikim dozama izazivaju intenzivnu diurezu i supresiju laktacije. Primena leka tokom dojenja se ne preporučuje. Ukoliko se fosinopril/hidrohlortiazida ipak primenjuje za vreme dojenja, doze treba da budu na što je moguće nižem nivou.

Nisu sprovedena ispitivanja o uticajuleka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjene reakcije su klasifikovane po učestalosti na sledeći način: Veoma često≥1/10

Često≥1/100, <1/10 Povremeno≥1/1.000, <1/100 Retko≥1/10.000, <1/1000 Veoma retko<1/10.000

Nisu poznate (ne mogu se proceniti na osnovu postojećih podataka)

Sistem organa Infekcije i infestacije

Učestalost Često

Nepoznato

Neželjeno dejstvo

Infekcije gornjeg dela respiratornog sistema

Faringitis, rinitis

Neoplazme – benigne, maligne i Nepoznato Nemelanomski karcinom kože

neodređene (uključujući ciste i polipe)

(bazocelularni karcinom i planocelularni karcinom)

Poremećaji krvi i limfnog sistema Nepoznato Limfadenopatija, leukopenija, neutropenija, agranulocitoza, trombocitopenija, anemija (uključujući aplastičnu anemiju i hemolitičku anemiju)

Poremećaji metabolizma i Nepoznato isharane

Giht, hiponetremija, alkaloza

hipokalemija, hipohloremijska

Psihijatrijski poremećaji Poremećaji nervnog sistema

Nepoznato Često

Depresija, poremećen libido Glavobolja, vrtoglavica

Nepoznato Pospanost, hipoestezija,

parestezije, sinkopa,

Poremećaji oka Poremećaji uha i labirinta Kardiološki poremećaji

Nepoznato Nepoznato Nepoznato

cerebrovaskularniinfarkt Poremećaji vida

Tinitus, vrtoglavica

Aritmija, angina pektoris, infarkt miokarda

Vaskularni poremećaji Nepoznato Hipotenzija, ortostatska

9 od 14

hipotenzija,intermitentna klaudikacija, nekrotizirajući vakulitis, crvenilo

Respiratorni, torakalni i Često Kašalj

medijastinalni poremećaji Nepoznato Sinusitis, respiratorni (pneumonitis, plućni bronhospazam

distres edem),

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Nepoznato

Nepoznato

Mučnina, povraćanje, dijareja, bol u abdomen, dispepsija, gastritis, esophagitis, pankreatitis, disgeuzija

Hepatitis, holestatska žutica

Poremećaji kože i potkožnog Nepoznato Angioedem, osip, Stevens-tkiva Johnson-ov sindrom, purpura, pruritis, urtikarija, fotosenzitivne

reakcije

Poremećaji mišićno-skeletnog i Često Mišićno-koštana bol

vezivnog tkiva Nepoznato Mijalgija, spazam mišića, artralgija

Poremećaji bubrega i urinarnog Nepoznato Disurija, polakiurija, bubrežna trakta insuficijencija

Poremećaji reproduktivnog Nepoznato Poremećaj seksualne funkcije sistema i dojki

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Ispitivanja

Često Nepoznato

Nepoznato

Umor

Edem, bol u grudima (koji nije u vezi sa srcem), astenija, groznica Poremećaj testova funkcije jetre

(porast vrednosti transaminaze, porast vrednosti laktatne dehidrogenaze, porast vrednosti alkalne fosfataze, porast nivoa bilirubina), abnormalne vrednosti

elektrolita, glukoze,

urične kiseline, magnezijuma,

holesterola, triglicerida i kalcijuma

U kliničkim studijama koje su sprovedene sa fosinopril natrijum/HCTZ incidenca neželjenih rekcija nije se razlikovala između starijih ( 65 godina starostii stariji) i mlađih pacijenata.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

10 od 14

Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nisu dostupne posebne informacije koje bi se odnosile na postupak u slučaju predoziranja lekom Monopril Plus. Lečenje u slučaju predoziranja je simptomatsko i suportivno. Primenu leka treba odmah prekinuti, a pacijenta treba držati pod strogim medicinskim nadzorom. Mere koje se preporučuju uključuju izazivanje povraćanja i/ili ispiranja želuca, dok pojavu dehidratacije, poremećaja ravnoteže elektrolita i hipotenzije, treba tretirati na uobičajeni način.

Farmakoterapijska grupa: ACE inhibitori i diuretici

ATC šifra: C09BA09

Lek Monopril Plus je fiksna dozna kombinacija ACE inhibitora fosinoprila i diuretika hidrohlorotiazida. Istovremena primena fosinoprila i hidrohlorotiazida dovodi do većeg smanjenja krvnog pritiska nego bilo koja od ovih supstanci primenjena kao monoterapija. Fosinopril, kao i drugi ACE inhibitori, može sprečiti gubitak kalijuma uzrokovan hidroklorotiazidom.

Fosinopril

Mehanizam dejstva

Fosinopril-natrijum je estar i prolek dugodelujućeg ACE inhibitora, fosinoprilata. Nakon oralne primene, fosinopril brzo i u potpunosti hidrolizuje do fosinoprilata, koji je aktivni ACE inhibitor. Fosinopril-natrijum sadrži fosfinatnu grupu koja specifičnim vezivanjem inhibira enzim (peptidil dipeptidaza angiotenzin konvertujući enzim), koji konvertuje dekapeptid angitenzin I u oktapeptid angiotenzin II. Rezultujuće smanjenje angiotenzina II dovodi do smanjenja vazokonstrikcije i smanjenja sekrecije aldosterona, što može dovesi do blagog porasta kalijuma u serumu i gubitka natrijuma i tečnosti. U većini slučajeva ne dolazi do promene protoka krvi kroz bubrege ili brzine glomerularne filtracije. ACE inhibicija takođe smanjuje metabolisanje bradikinina, potentnog vazodilatatora, što doprinosi antihipertenzivnom terapijskom efektu. Fosinopril ima terapijsko dejstvo kod hipertenzivnih pacijenata sa niskim nivoomrenina.

Farmakodinamsko dejstvo

Primena fosinoprila kod pacijenta sa hipertenzijom dovodi do smanjenja krvnog pritiska i u ležećem i u stojećem položaju, bez značajnog porasta srčane frekvence.

Smanjenje krvnog pritiska se javlja unutar 1 sata od primene, a maksimalni efekat se postiže 3-6 sati nakon primene. Antihipertenzivni efekat u uobičajenoj dnevnoj dozi traje 24 sata. Kod nekih pacijenata koji uzimaju niže doze efekat može biti smanjen pri kraju intervala doziranja. Ortostatski efekit i tahikardija su retki, ali se mogu javiti kod pacijenata sa nedostatkom soli ili hipovolemijom (videti odeljak 4.4). Kod nekih pacijenata, može biti potrebno 3-4 nedelje primene terapije za postizanje maksimalnog smanjenja krvnog pritiska. Fosinopril i tiazidni diuretici imaju aditivne efekte.

U srčanoj insuficijenciji fosinopril poboljšava simptome i sposobnost pacijenta da vežba, smanjujući ozbiljnost i učestalost hospitalizacijeusled srčane insuficijencije.

U studiji sprovedenoj na osam pacijenata sa cirozom, primena doze od 20 mg/dan fosinoprila tokom jednog meseca nije uticala na parametre funkcije jetre (alanin-aminotransferaza, gama-glutamiltranspeptidaza, klirens galaktoze i klirens fenazona) ilifunkcijebubrega.

11 od 14

Dve velike, randomizovane, kontrolisane studije (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivale su upotrebu kombinacije ACE inhibitora sa blokatorom receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bila studija sprovedena kod pacijenata sa anamnezom kardiovaskularne ili cerebrovaskularne bolesti, ili dijabetes mellitus-om tipa 2 sa dokazanim oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija sprovedena kod pacijenata sa dijabetes mellitus-om tip 2 i dijabetičkom nefropatijom.

Ove studije su pokazale da nema značajano korisnog dejstva na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i mortalitet, dok je uočen povećani rizik od hiperkalijemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ovi nalazi su relevantnii za druge ACE inhibitore i blokatore receptoraangiotenzina II.

Zbog toga se ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnomnefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana za testiranje koristi od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes mellitus-om tip 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili obe bolesti zajedno. Studija je prevremeno prekinuta zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su numerički učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u grupi koja je primala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od interesa (hiperkalijemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) češće su prijavljivani u grupi koja je primala aliskiren, nego u grupi koja je primala placebo.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik i antihipertenziv, koji povećava aktivnost plazma renina u plazmi. Hidrohlortiazid smanjuje reapsorpciju elektrolita u distalnim tubulima bubrega i povećava ekskreciju natrijuma, hlorida, kalijuma, magnezijuma, bikarbonata i vode. Ekskrecija kalcijuma može biti smanjena.

Nemelanomski karcinom kože

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71 533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8 629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1 430 833, odnosno 172 462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlorotiazida (≥50 000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlorotiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63 067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (eng. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlorotiazida (~25 000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100 000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Istovremena primena fosinopril-natrijuma i hidrohlortiazida ima mali ili nema nikakav efekat na farmakokinetičke osobinepojedinačnih supstanci.

Fosinopril

Resorpcija

12 od 14

Resorpcija oralno primenjenog fosinoprila iznosi približno 30-40%. Prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu ne utiče na ukupnu količinu resorbovanog fosinoprila, mada može biti smanjena brzina resorpcije. U gastrointestinalnoj mukozi i u jetri dolazi do brže i potpune hidrolize do fosinoprilata.

Nezavisno odprimenjene doze, maksimalna koncentracija (Cmax) se postiže za približno 3 sata, što odgovara maksimalnoj inhibiciji vazopresora, angiotenzina I koja se javlja 3 do 6 sati nakon primene.

Nakon primene ponovljenih doza ili pojedinačne doze, farmakokinetički parametri ( Cmax i PIK) su direktno proporcionalni primenjenoj dozi fosinoprila.

Dstribucija

Fosinoprilat se u visokom stepenu vezuje za proteine (>95%), ima relativno mali volumen distribucije i zanemarljivo se vezuje za ćelijske komponente u krvi.

Biotransformacija

Jedan sat nakon oralne primene fosinoprila, manje od 1% fosinoprila u plazmi ostaje nepromenjeno; 75% je prisutno kao aktivni fosinoprilat, 15-20% kao neaktivan glukuronid fosinoprilata i ostatak (približno 5%) kao aktivni 4-hidroksi metabolit fosinoprilata.

Eliminacija

Nakon intravenske primene fosinopril se izlučuje i putem jetre i putem bubrega. Kod pacijenata sa hipertenzijom, sa normalnom funkcijom jetre i bubrega, koji su primili ponovljene doze fosinoprila u studijama akumulacije, srednja vrednost poluvreme eliminacije fosinoprilata iznosilo je 11,5 sati. Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom efektivno poluvreme eliminacije iznosilo je 14 sati.

Posebne populacije pacijenta

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa ostecenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 80 mL/min/l ,73m2), ukupan klirens fosinoprilata je približno 50% manji nego kod pacijenata sa norrnalnom funkcijom bubrega, pri čemu nema značajnog uticaja na resorpciju, bioraspoloživost i vezivanje za proteine plazme. Klirens fosinoprilata se ne razlikuje značajno između pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije bubrega, s obzirom na to da se smanjena ekskrecija putem bubrega nadoknađuje pojačanom hepatobilijamom eliminacijom. Umereno povećanje plazma PIK-a (manje od dvostrukog povećanja nego kod normalne funkcije bubrega) je primećeno kod pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije bubrega, ukjučujući i terminalno oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina < 10 mL/min/1,73m2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa insuficijencijom jetre (prouzrokovanom alkoholizmom ili bilijamom cirozom), stepen hidrolize fosinoprila nije značajno smanjen, mada brzina hidrolize može biti smanjena. Ukupan klirens fosinoprilata je približno 50% manji nego kod pacijenata sa normalnom funkcijom jetre.

Hidrohlortiazid

Bioraspoloživost iznosi 60-80%. Diuretsko dejstvo se javlja unutar 2 sata od primene doze, a maksimalno dejstvo se postiže nakon približno 4 sata. Dejstvo traje 6-12 sati. Hidrohlortiazid se eliminiše putem bubrega u neizmenjenom obliku. Poluvreme eliminacije u plazmi iznosi 5-15 časova.

Poluvreme eliminacije hidrohlortiazida je produženo kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenihdoza, genotoksičnosti i karcinogenosti, ne ukazuju na posebnerizikepri primeni leka kod ljudi.

Studije na životinjama su pokazale da inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima ispoljavaju neželjene efekte na kasni razvoj fetusa što dovodi do morbiditeta fetusa i kongenitalnih poremećaja, posebnolobanje. Takođe, prijavljeni su i fetotoksičnost, retardacija intrauterinog rasta i otvoreni ductus arteriosus. Pretpostavlja se da su ovi poremećaji u razvoju delom izazvani direktnim uticajem ACE inhibitora na renin-angiotenzin sistem fetusa, a delom ishemijom koja nastaje usled hipotenzije kod majke,smanjene

13 od 14

fetoplacentarne cirkulacije i smanjenog snabdevanja fetusa kiseonikom i hranljivim materijama (videti odeljak 4.6).

Skrob, preželatinizovan; Kroskarmeloza-natrijum; Glicerol-dibehenat;

Laktoza,monohidrat (Tabletoza 80);

Boja PB-23601 (u čiji sastav ulazi: titan-dioksid (E 171); laktoza, monohidrat; gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172); gvožđe (III)-oksid, žuti (E 172)).

Nije poznata

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Unutrašnje pakovanjeje Alu-Alu blister (OPA/Al/PVC/Al blister) koji sadrži 14 tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera (ukupno 28 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Monopril Plus sadrži dve aktivne supstance: fosinopril-natrijum i hidrohlortiazid.

Fosinopril pripada grupi lekova koji se nazivaju ACE inhibitori.

Fosinopril deluje tako štosmanjuje stvaranje određenih supstancikoje dovode do povećanja krvnog pritiska tako što deluju na krvne sudoveuzrokujući njihovu kontrakciju i zadržavanje soli i vode u Vašemtelu.

Hidrohlortiazid pripada grupi lekova koji se nazivaju tiazidni diuretici.

Hidrohlortiazid povećava produkciju urina i takođe dovodi do smanjenja krvnog pritiska.

Lek Monopril Plus se koristi za snižavanje visokog krvnog pritiska (hipertenzije), kada primena samog fosinoprila nije dovoljna.

LekMonopril Plus ne smete uzimati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na fosinopril, druge ACE inhibitore, tiazide, sulfonamide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije);

ukoliko imate teško oštećenje funkcije bubrega (anurija);

ukoliko ste više od 3 meseca trudni. Takođe je bolje izbegavati primenu leka Monopril Plus i tokom perioda rane trudnoće – viditeodeljak „Trudnoća i dojenje”);

ukoliko imate dijabetes (šećerna bolest) ili oštećenu funkciju bubrega i uzimate aliskiren – lek za snižavanje krvnog pritiska;

ako ste uzimali ili trenutno uzimate sakubitril/valsartan, lek koji se koristi za lečenje vrste dugotrajne (hronične) srčane slabosti kod odraslih osoba, jer je povećan rizik od nastanka angioedema (brzo oticanje ispod kože u području kao što je grlo).

Reakcije preosetljivosti se češće javljaju kod pacijenata sa alergijom ili bronhijalnom astmom u istoriji bolesti.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što uzmete lek Monopril Plus:

ukoliko imate smanjenu funkciju bubrega, sužene krvne sudove na bubrezima, ili probleme sa jetrom;

ukoliko ste na hemodijalizi. Obavestite Vašeg lekara kako bi se koristila tehnika koja ne uzrokuje reakciju preosetljivosti;

ukoliko ste dehidrirani (na primer, ukoliko ste nedavno imali prekomernu dijareju (proliv) ili ako ste povraćali ili uzimatesnažne diuretikeili ukoliko ste na dijeti koja podrazumeva smanjeni unos soli);

ukoliko treba da se podvrgnete LDL aferezi (uklanjanje određenih masnoća iz krvi);

ukoliko treba da se podvrgnete terapiji zbog preosetljivosti (desenzibilizacija) na ubod insekata (na primer pčele ili ose);

ukoliko imate dijabetes. Možda ćete morati da proveravate vrednost šećera u krvi češće tokom prvog meseca terapije. Videti odeljak„Drugi lekovi i lek Monopril Plus“;

ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena velikih doza, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Monopril Plus;

ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska:

- blokatore receptora za angiotenzin II (takođe poznati pod nazivom sartani – npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), naročito ukoliko imate probleme sa bubrezima uzrokovane dijabetesom;

2 od 7

- aliskiren;

ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova, rizik od nastanka angioedema je povećan (brzo oticanje ispod kože u područjima kao što jegrlo):

- racekadotril, lek koji se primenjuje za lečenje proliva;

- lekovi koji se koriste za sprečavanje odbacivanja presađenih organa i za lečenje raka (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus);

- vildagliptin, lek koji se koristi za lečenje sećerne bolesti;

ukoliko primetite slabljenje vida ili osetite bol u oku. Ovo mogu biti simptomi nakupljanja tečnosti u sloju oka u kome se nalaze krvni sudovi (efuzija horoideje) ili porasta očnog pritiska i tipično se javljaju u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka uzimanja leka Monopril Plus. Ukoliko se ne leči, ovo stanje može dovesti do trajnog gubitka vida. Ukoliko ste ranije imali alergiju na peniciline ili sulfonamide, možete biti u povećanom riziku od razvoja ovih neželjenih reakcija;

ukoliko ste imali probleme sa disanjem ili plućima (uključujući zapaljenje ili tečnost u plućima) nakon uzimanja hidrohlortiazida. Ukoliko osetite bilo kakav težak nedostatak vazduha ili otežano disanje nakon uzimanja leka Monopril Plus, odmah potražite medicinsku pomoć.

Vaš lekar može u redovnim intervalima proveravati funkciju Vaših bubrega, krvni pritisak i vrednost elektrolita (npr. kalijum) u krvi.

Videti takođe odeljak „Lek Monopril Plus ne smete uzimati”

Morate obavestiti Vašeg lekara ukoliko mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Primena leka Monopril Plus se ne preporučuje tokom perioda rane trudnoće, i ne sme se primenjivati ukoliko ste trudni duže od 3 meseca, s obzirom na to da ovaj lek može izazvati ozbiljne poremećaje kod Vaše bebe (vidite odeljak „Trudnoća i dojenje”).

Prestanite sa primenom leka Monopril Plus i odmah posetite lekara ako Vam se jave sledeći simptomi (angioedem):

iznenadni otok kože i sluzokože (lica, usana, jezika ili grla); teškoće prigutanju;

koprivnjača i teškoće sa disanjem.

Obavestite svog lekara ili stomatologa da uzimate ovaj lek pre svakog hirurškog zahvata ili primene anestezije (uključujući i stomatologa), jer postoji rizik od značajnogpada krvnog pritiska tokom anestezije.

Lek Monopril Plus može veoma retko uzrokovati smanjenje broja belih krvnih zrnaca, tako da Vaša otpornost na infekcije može biti oslabljena. Ukoliko Vam se pojavi infekcija sa simptomima kao što su visoka telesna temperatura i ozbiljno pogoršanje opšteg stanja ili visoka telesna temperatura sa simptomima lokalne infekcije kao što je bol u grlu/ustima ili problemi sa mokrenjem, obratite se lekaru što je pre moguće kako bi se analizom krvi isključilo moguće smanjenje broja belih krvnih zrnaca (agranulocitoza). Veoma je važno da obavestite lekara o leku koji koristite.

Deca i adolescenti

Lek Monopril Plus ne treba primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, s obzirom na to da efikasnost i bezbednost kod dece nije dokazana.

Drugi lekovi i lek Monopril Plus

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ovo se pogotovo odnosi na sledećelekove:

sirolimus, everolimus i druge lekove koji pripadaju grupi mTOR inhibitora (lekovi koji se najčešće koriste da se spreči odbacivanje transplantiranih organa). Videti „Upozorenja i mere opreza”;

suplemente kalijuma (uključujući zamene za kuhijusku so koja sadrži kalijum), diuretike koji štede kalijum i druge lekove koji mogu da povećaju vrednost kalijuma u krvi (npr. trimetoprim i

3 od 7

kotrimoksazol za lečenje infekcija izazvanih bakterijama; ciklosporin, imunosupresivni lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja presađenih organa; heparin, lek koji se koristi za razređivanje krvi u cilju sprečavanja krvnih ugrušaka);

druge lekove za snižavanje povišenog krvnog pritiska; litijum (koristi se za lečenje manične depresije);

antiinflamatorne lekove (nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) kao što je indometacin) pri redovnoj i produženoj primeni (napomena: male doze acetilsalicilne kiseline radi sprečavanja stvaranja krvnih ugrušaka mogu se bezbedno koristiti sa lekom Monopril Plus);

insulin ili oralnu terapiju za dijabetes; soli kalcijuma i vitamin D;

barbiturate(npr. fenobarbital); snažne analgetike (morfin);

alopurinol (koristi se u lečenju gihta);

holestiraminsku smolu ili holestipol (lekovi koji se koriste za lečenje povećanih vrednosti masti u krvi).

Obavestite svog lekaraili farmaceutapre nego što uzmete lek Monopril Plus. Vaš lekar će možda morati da Vamprilagodi dozu ili preduzme druge mere opreza:

Ukoliko uzimate blokatore receptora za angiotenzin II ili aliskiren (vidite odeljak „Lek Monopril Plus ne smete uzimati” i „Upozorenja i mere opreza”).

Antacidi (lekovi za ublažavanje gorušice i regurgitacije kiseline) mogu smanjiti dejstvo leka Monopril Plus. Treba napraviti razmak od najmanje 2 sata između primene antacida i leka Monopril Plus.

Uzimanje leka Monopril Plus sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Monopril Plus se može uzimati sa ili bez hrane. Alkohol može pojačati dejstvo leka Monopril Plus dodatnimsniženjempritiska.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Morate obavestiti Vašeg lekara ukoliko mislite da ste trudni ili da biste mogli ostati trudni. Lekar će Vam

uobičajeno savetovati da prekinete sa upotrebom leka Monopril Plus pre nego što ostanete trudni ili čim se ustanovi da ste trudni i savetovaće neku drugu terapiju. Lek Monopril Plus se ne preporučuje za primenu tokom rane trudnoće i ne sme se koristiti tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće, s obzirom na to da može izazvati ozbiljne poremećajekod Vaše bebeukoliko se koristi nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Obavestite Vašeg lekara ukoliko dojite ili planirate da dojite. Primena leka Monopril Plus se ne preporučuje majkama koje doje, u tom slučaju će lekar odabrati drugačiju terapiju, posebno ako je Vaša beba tek rođena ili ukoliko je rođena prevremeno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj lek može povremeno dovesti do pojave vrtoglavice (usled preteranog snižavanja krvnog pritiska), što može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. To može biti izraženije na početku terapije i u slučaju povećanja doze.

Lek Monopril Plus sadrži laktozu

Ovaj lek sadrži laktozu. Ukoliko Vam je Vaš lekar rekao da ne podnosite pojedine šećere, obratite se svom lekaru pre nego što uzmete ovajlek.

4 od 7

Lek MonoprilPlus sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to lekar objasnio. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je jedna tableta dnevno. Tabletu treba uzimati u približno isto vreme svakog dana. Ukoliko smatrate da su dejstva leka suviše jaka ili suviše slaba, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ako ste uzeli više leka Monopril Plus nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka nego što treba, ili ukoliko je dete slučajno uzelo ovaj lek, odmah se obratite Vašem lekaru ili se obratite najbližoj zdravstvenoj ustanovi kako biste dobili mišljenje o riziku i savet o merama koje je potrebno preduzeti. Predoziranje ovim lekom može uzrokovati simptome kao što su sniženje krvnog pritiska sa vrtoglavicom i nesvesticom.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Monopril Plus

Ne uzimajte duplu dozu da bistenadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Monopril Plus

Nemojte prekidati primenu leka Monopril Plus osim ukoliko Vam je to savetovao Vaš lekar. Prekid primene ovog leka može da dovede do porasta krvnog pritiska.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovogleka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod više od 1 na 100pacijenata koji uzimaju lek):infekcije gornjeg dela respiratornog sistema, vrtoglavica, glavobolja, kašalj, bol u mišićima i kostima, zamor.

Veoma retka neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 10000pacijenata koji uzimaju lek): akutni respiratorni distres (znaci uključuju težak nedostatak vazduha, povišenu telesnu temperaturu, slabost i konfuziju (zbunjenost)).

Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): faringitis, rinitis, rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože), uvećane limfne žlezde, promene krvnih ćelija (leukopenija, neutropenija, agranulocitoza, trombocitopenija, anemija, uključujući aplastičnu anemiju i hemolitičku anemiju, smanjenu vrednost kalijuma, natrijuma ili hlorida sa pratećom alkalozom krvi, poremećaj vrednosti testova funkcije jetre, mokraćne kiseline, glukoze, magnezijuma, kalcijuma, holesterola i masti u krvi), giht, depresija, smanjen libido, pospanost, šlog (krvni ugrušak u mozgu), osećaj mravinjanja ili ukočenosti, nesvestica, poremećaj vida, zvonjenje u ušima, vrtoglavica (vertigo), nepravilni otkucaji srca, angina pektoris, srčani udar, nizak krvni pritisak, pad krvnog pritiska pri naglom ustajanju sa simptomima kao što su vrtoglavica i nesvestica, hramanje zbog bola u nozi sličnog grču prilikom hodanja ili vežbanja, zapaljenje arterija, crvenilo, zapušenost nosa, kratak dah, zadržavanje tečnosti u plućima, zapaljenje pluća, mučnina,

5 od 7

povraćanje, proliv, bol u abdomenu, dispepsija (poremećaj varenja), zapaljenje želuca, jednjaka, pankreasa ili jetre, promena ukusa, žutica, angioedem (otok jezika i/ili lica i vrata), svrab, koprivnjača (urtikarija) i drugi tipovi osipa, bolovi i grčevi u mišićima, bolovi u zglobovima, često mokrenje, izmenjeno mokrenje, smanjena funkcija bubrega, poremećaj seksualne funkcije, povišena telesna temperatura, otok, bol u grudima, astenija, slabljenje vida ili bol u oku usled povišenog očnog pritiska (mogući znaci nakupljanja tečnosti u sloju oka u kome se nalaze krvni sudovi (efuzija horoideje) ili akutnog glaukoma zatvorenog ugla).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Monopril Plus posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Monopril Plus

Aktivne supstance su: fosinopril-natrijum i hidrohlortiazid.

Jedna tableta sadrži 20 mg fosinopril-natrijuma i 12,5 mg hidrohlortiazida.

Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; skrob, preželatinizovan; kroskarmeloza-natrijum; glicerol-dibehenat; laktoza, monohidrat (Tabletoza 80); boja PB-23601 (u čiji sastav ulazi: titan-dioksid (E 171); laktoza, monohidrat; gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172); gvožđe (III)-oksid, žuti (E 172)).

Kako izgleda lek Monopril Plus i sadržaj pakovanja

Tablete.

Okrugle, ravne, neobložene tablete svetlonarandžaste boje, prečnika 9 mm, sa utisnutom oznakom „FH“ na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje je Alu-Alu blister (OPA/Al/PVC/Al blister) koji sadrži 14 tableta. Spoljašnjepakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 28 tableta) i Uputsvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

6 od 7

PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD, Batajnički drum 5A, Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2025.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

002811588 2024 od 03.09.2025.

7 od 7