Marocen® 500mg film tableta

Lek Marocen film tablete, je indikovan za lečenje sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1). Pre započinjanja terapije posebnu pažnju obratiti na dostupne informacije o rezistenciji bakterija na ciprofloksacin.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Odrasli

Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama - egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća

Kod egzacerbacije hronične opstruktivne bolesti pluća ciprofloksacin se sme primeniti samo kada se ne mogu primeniti drugi antibakterijski lekovi koji se obično preporučuju za lečenje.

- bronhopulmonalne infekcije kod obolelih od cistične fibroze ili kod osoba sa bronhiektazijama

- pneumonija (izuzev nozokomijalne pneumonije) Hronični supurativni otitis media

Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa, naročito ako je uzrokovana Gram-negativnim bakterijama

Infekcije urinarnog trakta

- Nekomplikovani akutni cistitis

Kod nekomplikovanog akutnog cistitisa ciprofloksacin se sme primeniti samo kad se ne mogu primeniti drugi antibakterijski lekovi koji se obično preporučuju za lečenje.

- Akutni pijelonefritis

- Komplikovane infekcije urinarnog trakta - Bakterijski prostatitis

1 od 21

Infekcije genitalnog trakta

- gonokokni uretritis i cervicitis, uzrokovaniosetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae

- epididimo-orhitis uključujući i one slučajeve uzrokovane osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae

- pelvična inflamatorna bolest uključujući i slučajeve uzrokovane osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae

Infekcije gastrointestinalnog trakta (npr. putnička dijareja) Intraabdominalne infekcije

Infekcije kože i mekih tkiva uzrokovane Gram-negativnim bakterijama Maligni otitis externa

Infekcije kostiju i zglobova

Profilaksa invazivnih infekcija uzrokovanih bakterijom Neisseria meningitidis Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje)

Ciprofloksacin može da se koristi za lečenje pacijenata sa neutropenijom koji imaju groznicu za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.

Deca i adolescenti

Bronhopulmonalne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom, uzrokovane bakterijom Pseudomonas aeruginosa

Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis

Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje).

Ciprofloksacin se može koristiti za lečenje teških oblika infekcija kod dece i adolescenata, u slučajevima gde se smatra da je to neophodno.

Lečenje treba da započne samo lekar sa iskustvom u lečenju pacijenata sa cističnom fibrozom i/ili u lečenju teških oblika infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Doziranje

Doziranje zavisi od indikacije, težine i mesta infekcije, osetljivosti uzročnika na ciprofloksacin, renalne funkcije pacijenta, a kod dece i adolescenata i od telesne mase.

Trajanje lečenja zavisi od težine infekcije i kliničkog i bakteriološkog toka bolesti.

Lečenje infekcija uzrokovanih pojedinim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylococcus) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih antibiotika.

Lečenje nekih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom, infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu još nekih antibakterijskih lekova u zavisnosti od uzročnika.

Odrasli

Indikacije

Infekcije donjih delova respiratornog trakta

Dnevna doza (u mg)

500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno

Ukupno trajanje lečenja (potencijalno uključujući i inicijalnu parenteralnu terapiju ciprofloksacinom)

7-14 dana

2 od 21

Infekcije gornjih delova respiratornog trakta

Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa

500 mg dva puta 7-14 dana dnevno do 750 mg

dva puta dnevno

Hronični supurativni media

otitis 500 mg dva puta 7-14 dana dnevno do 750 mg

dva puta dnevno

Maligniotitis externa 750 mg dva puta 28 dana do 3 meseca dnevno

Infekcije urinarnog trakta

(videti odeljak 4.4)

Nekomplikovani akutni cistitis

250 mg dva puta 3 dana dnevno do 500 mg

dva puta dnevno

Kod žena u premenopauzi, može se primenjivati 500 mg u jednoj pojedinačnoj dozi

Infekcije genitalnog trakta

Infekcije gastrointestinalnog trakta i intraabdominalne infekcije

Komplikovani cistitis, nekomplikovani pijelonefritis

Komplikovani pijelonefritis

Bakterijski prostatitis

Gonokokni uretritis i cervicitis uzrokovani osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest uzrokovani osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae

Dijareja uzrokovana patogenim bakterijama uključujućiShigella spp. (izuzevShigella dysenteriae tip I) i empirijsko lečenje težih oblika putničke dijareje Dijareja uzrokovana bakterijomShigella dysenteriae tip I

Dijareja uzrokovana patogenom bakterijomVibrio cholerae

500 mg dva puta dnevno

500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno

500 mgdva puta dnevnodo 750 mg dva puta dnevno 500 mg kao pojedinačna doza

500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno

500 mg dva puta dnevno

500 mg dva puta dnevno

500 mg dva puta dnevno

7 dana

Najmanje 10 dana; lečenje se može nastaviti i duže od 21 dana u nekim specifičnim situacijama (kao što je apsces)

2-4 nedelje (akutni),

do 4-6 nedelja (hronični)

1 dan (pojedinačna doza)

najmanje 14 dana

1 dan

5 dana

3 dana

3 od 21

Tifoidna groznica

Intraabdominalne infekcije uzrokovane Gram-negativnim bakterijama

500 mg dva puta dnevno

500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno

7 dana

5-14 dana

Infekcije kože i mekih tkiva uzrokovane Gram-negativnim bakterijama

500 mg dva puta 7-14 dana dnevno do 750 mg

dva puta dnevno

Infekcije kostiju i zglobova

Pacijenti sa neutropenijom koji imaju groznicu za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom (Ciprofloksacin istovremeno treba primenitisa još nekim antibiotikom u skladu sa zvaničnim vodičem) Profilaksa invazivnih infekcija izazvanih bakterijom Neisseria meningitidis

Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje), kod osoba koje mogu da primaju terapiju oralnim putem kada je to klinički odgovarajuće(lečenjeje potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganja patogenu)

500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno

500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno

500 mg kao pojedinačna doza

500 mg dva puta dnevno

maksimalno 3 meseca

Terapiju treba nastaviti u toku celog perioda dok postoji neutropenija

1 dan

(pojedinačna doza)

60 dana od potvrde izlaganja Bacillus anthracis

Deca i adolescenti

Indikacije

Cistična fibroza

Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis

Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje), kod osoba koje mogu da primaju terapiju oralnim putem kada je to klinički odgovarajuće (lečenjeje potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganja uzročniku)

Drugi teški oblici infekcija

Dnevna doza (u mg)

20 mg/kg telesne masedva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi

10 mg/kg do 20 mg/kgtelesne mase dva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi

10 mg/kg do 15 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 500 mg po dozi

20 mg/kg telesne masedva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi

Ukupno trajanje lečenja (potencijalno uključujući i inicijalnu parenteralnu terapiju ciprofloksacinom)

10 do 14 dana

10 do 21 dan

60 dana od potvrde izlaganja Bacillus anthracis

U zavisnosti od tipa infekcije

4 od 21

Stariji pacijenti

Prilikom određivanja doze kod starijih pacijenata treba uzeti u obzir težinu infekcije i klirens kreatinina kod pacijenta.

Pacijenti sa oštećenjemfunkcije bubrega i jetre

Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcijebubrega su date u Tabeli:

Klirens kreatinina (mL/min/1,73m2) >60

30-60 <30

Pacijenti na hemodijalizi

Pacijenti na peritonealnoj dijalizi

Koncentracija kreatinina u serumu(mikromol/L) <124

124-168 >169 >169

>169

Oralno primenjenadoza (mg)

Videti uobičajeno doziranje 250-500 mg na svakih 12 sati 250-500 mg na svaka 24 sata

250-500 mg na svaka 24 sata (nakon hemodijalize)

250-500 mg na svaka 24 sata

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcijejetre nije potrebnoprilagođavanje doze. Nije utvrđeno doziranje kod dece sa oštećenjem funkcijebubrega/jetre.

Način primene Oralna upotreba.

Film tablete treba progutati cele sa malo vode (ne žvakati). Mogu se uzimati nezavisno od obroka. Ukoliko se uzimaju na prazan stomak dolazi do brže resorpcije aktivne supstance. Ciprofloksacin tablete mogu se uzimati tokom obroka koji sadrže mlečne proizvode ili pića obogaćena mineralima. Međutim, ciprofloksacin tablete ne treba uzimati sa mlečnim proizvodima (npr. mleko, jogurt) ili voćnim sokovima obogaćenim mineralima (npr. sok od pomorandže obogaćen kalcijumom) ukoliko se ovakvi proizvodi koriste odvojeno od obroka. Samim tim, ciprofloksacin tablete treba uzimati ili 1 do 2 sata pre ili najmanje 4 sata nakon uzimanja mlečnih proizvoda ili voćnih sokova obogaćenim mineralima, što se preporučuje kod lekova koji sadrže kalcijum (videti odeljak 4.5).

U težim slučajevima ili ukoliko pacijent ima problema sa gutanjem tableta (npr. pacijenti na enteralnoj ishrani), preporučeno je započeti terapiju intravenskom primenom ciprofloksacina, dok ne bude moguć prelazak na oralnu terapiju.

Ciprofloksacin tablete se ne smeju drobiti i zbog toga nisu odgovarajući oblik za primenu kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata koji ne mogu progutaticele tablete.

Ako se propusti doza, treba je uzeti u bilo koje vreme, ali ne kasnije od 6 sati pre sledeće redovne doze. Ako do sledeće doze ostane manje od 6 sati, propuštenu dozu ne treba uzimati i lečenje treba nastaviti sa sledećom redovnom dozom kako je propisano. Ne treba uzimati duplu dozu da biste nadoknadili zaboravljenu dozu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge hinolone ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (videti odeljak 4.5).

Primenu ciprofloksacina treba izbegavati kod pacijenata kod kojih su se ranije javila ozbiljna neželjena dejstva prilikom primene lekova koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata ciprofloksacinom sme se započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti, kao i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (videti takođe odeljak 4.3).

5 od 21

Teški oblici infekcija i mešovite infekcije izazvane Gram-pozitivnim i anaerobnim patogenima

Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje su izazvane Gram-pozitivnim ili anaerobnim patogenima. U ovim slučajevima istovremeno sa ciprofloksacinom moraju se primeniti i drugi odgovarajući antibiotici.

Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)

Ciprofloksacin se ne preporučuje za lečenje streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.

Infekcije genitalnog trakta

Gonokokni uretritis, cervicitis, epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest mogu biti uzrokovani sojevima N. gonorrhoeaerezistentnim na fluorohinolone.

Iz tog razloga, ciprofloksacin treba koristiti za lečenje gonokoknog uretritisa ili cervicitisa samo ukoliko se može isključiti Neisseria gonorrhoeae rezistentna na ciprofloksacin.

Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnih inflamatornih bolesti, empirijsku primenu ciprofloksacina u kombinaciji sa drugim antibiotikom (npr. cefalosporinom) treba razmotriti, samo ukoliko se na osnovu lokalnih podataka može isključiti ciprofloksacin-rezistentna N. gonorrhoeae. Ukoliko se nakon tri dana lečenja ne postigne kliničko poboljšanje, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.

Infekcije urinarnog trakta

Rezistencija E.coli na fluorohinolone, kao najčešćeg uzročnika urinarnih infekcija, varira u različitim zemljama Evrope. Savetuje se da se prilikom propisivanja ciprofloksacina uzme u obzir prevalenca lokalne rezistencije E.coli na fluorohinolone.

Očekuje se da je pojedinačna doza ciprofloksacina koja se može koristiti u nekomplikovanom cistitisu kod premenopauzalnih žena manje efikasna od lečenja koje traje duže. Sve ovo se mora uzeti u obzir s obzirom na porast rezistencije E.coli na fluorohinolone.

Intraabdominalne infekcije

Ograničeni su podaci o efikasnosti ciprofloksacina u lečenju postoperativnih intraabdominalnih infekcija.

Putnička dijareja

Prilikom izbora ciprofloksacina u terapiji putničke dijareje treba uzeti u obzir rezistenciju patogenih sojeva u zemlji koju je pacijent posetio.

Infekcije kostiju i zglobova

Ciprofloksacin treba koristiti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima u zavisnosti od mikrobioloških rezultata.

Inhalacioni antraks

Upotreba kod ljudi je zasnovana na podacima na in vitro suspektibilnim podacima i na eksperimentalnim podacima na životinjama, uz ograničene podatke kod ljudi. Lekari treba da se rukovode nacionalnim i/ili internacionalnimsmernicama za terapiju antraksa.

Deca i adolescenti

Upotreba ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da bude u skladu sa zvaničnim vodičima. Lečenje ciprofloksacinom treba da bude pod kontrolom lekara koji imaju iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških oblika infekcije kod dece i adolescenata.

Utvrđeno je da ciprofloksacin može izazvati artropatiju zglobova opterećenih težinom kod mladunaca. Podaci o bezbednosti primene iz randomizirane, dvostruko slepe studije, gde je ispitivana primena ciprofloksacina kod dece (ciprofloksacin: n=335; prosečni uzrast=6,3 godina; kontrolna grupa: n=349; prosečni uzrast=6,2 godine; raspon godina od 1 do 17 godina) pokazuju da je incidencija suspektne artropatije povezane sa upotrebom leka (zaključeno na osnovu kliničkih simptoma i znakova poremećaja zglobova), do 42. dana bila 7,2% i 4,6%. Nakon kontrolnog pregleda posle godinu dana incidencija je iznosila 9,0% i 5,7%. Povećanje, sa lekom povezane suspektne artropatije tokom vremena, nije bio statistički značajan između grupa. Lečenje ciprofloksacinom treba započeti samo nakon pažljive procene koristi i rizika, zbog mogućeg neželjenog dejstva na zglobove i okolna tkiva (videti odeljak 4.8).

6 od 21

Bronhopulmonalne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom

Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 5-17 godina. Ograničeni su podaci o lečenju dece uzrasta 1-5 godina.

Komplikovane infekcije urinarnog traktai pijelonefritis

Upotrebu ciprofloksacina za lečenje komplikovanih urinarnih infekcija treba razmotriti kada se ne mogu koristiti drugi lekovi i ukoliko su u skladu sa rezultatima mikrobiološkihanaliza.

Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 1-17 godina.

Drugi specifični teški oblici infekcija

Ciprofloksacin je opravdano koristiti u drugim teškim oblicima infekcija u skladu sa zvaničnim vodičima ili nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološkeanalize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.

Upotreba ciprofloksacina u specifičnim teškim oblicima infekcija, osim već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.

Preosetljivost

Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaktičke i anafilaktoidne reakcije se mogu javiti nakon primene jedne doze (videti odeljak 4.8) i mogu ugroziti život. Ukoliko se javi ovakva reakcija, prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu medicinsku terapiju.

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilna ozbiljna neželjena dejstva

Zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite organske sisteme, a ponekad i više njih (poremećaji mišićno-koštanog sistema, poremećaji nervnog sistema, psihijatrijski poremećaji i poremećaji čula) kod bolesnika koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od njihove starosne dobi i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo kog ozbiljnog neželjenog dejstva primenu ciprofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.

Tendinitis i ruptura tetiva

Generalno, ciprofloksacin ne bi trebalo koristiti kod pacijenata koji u anamnezi imaju poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Međutim, u veoma retkim slučajevima, nakon mikrobiološke potvrde uzročnika i procene odnosa koristi i rizika, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za lečenje određenih težih oblika infekcija, posebno u slučaju neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci opravdavaju upotrebu ciprofloksacina.

Prilikom upotrebe ciprofloksacina, čak i tokom prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno Ahilove, ali i drugih), ponekad i obostrano. Zapaljenje i ruptura tetive se nekad mogu javiti i nekoliko meseci nakon prekida upotrebe ciprofloksacina. Rizik od tendinitisa i rupture tetive može biti povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjemfunkcije bubrega, pacijenata nakon transplantacije čvrstih (solidnih) organima i pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zato se istovremena terapija kortikosteroidima mora izbegavati (videti odeljak 4.8).

Ukoliko se javi bilo koji znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti i razmotriti drugu mogućnost lečenja. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude na odgovarajući način zbrinut (npr. imobilizacija). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Pacijenti sa oboljenjem myasthenia gravis

Ciprofloksacin sa oprezom treba upotrebiti kod pacijenata sa myasthenia gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma (videti odeljak 4.8).

7 od 21

Aneurizma i disekcija aorte, i regurgitacija / insuficijencija srčanihzalistaka

U epidemiološkim studijama zapažen je povećan rizik od pojave aneurizme i disekcije aorte, posebno kod starije populacije, i od aortne i mitralne insuficijencije (regurgitacije) nakon primene fluorohinolona. Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i slučajevi regurgitacije / insuficijencije bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su primenjivalifluorohinolone (videti odeljak 4.8).

Zbog toga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmom ili kongenitalnim oboljenjem srčanih zalistaka u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili oboljenje srčanih zalistaka, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:

- za aneurizmu i disekciju aorte, kao i za regurgitaciju / insuficijenciju srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Tarnerov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno,

- za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija, ili poznata ateroskleroza ili Sjögrenov sindrom) ili dodatno,

- za regurgitaciju / insuficijenciju srčanog zaliska (npr. infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i njihove rupture, takođe se može povećati kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novog početka srčanih palpitacija ili razvoja edema abdomena ili donjih ekstremiteta.

Poremećaji vida

Ukoliko se javi poremećaj vida ili se ispolji bilo kakvo oštećenje oka, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.

Fotosenzitivnost

Utvrđeno je da ciproflokacin izaziva fotosenzitivne reakcije. Pacijentima treba savetovati da izbegavaju izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju tokom terapije ciprofloksacinom (videti odeljak 4.8).

Epileptični napadi

Poznato je da ciprofloksacin, kao i ostali hinoloni, može izazvati konvulzije ili sniziti prag za njihovu pojavu. Bilo je pojedinačnih slučajeva prijavljenog statusa epilepticus-a. Ciprofloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poremećajima CNS-a, koji mogu biti predispozicija za nastanak konvulzija. U slučaju pojave konvulzija, terapiju ciprofloksacinomtreba prekinuti(videti odeljak 4.8).

Periferna neuropatija

Prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzo-motorne polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabost mišića) kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima/fluorohinolonima. Pacijente koji su na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ako se jave simptomi neuropatije, kao što su bol, osećaj žarenja, peckanje, utrnulost, i/ili slabost, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske reakcije

Psihijatrijske reakcije se mogu javiti i nakon prve primene ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoze mogu progredirati do suicidalnih ideja/misli i dovesti do pokušaja ili čak izvršenja samoubistva. Ukoliko se jave depresija, psihotične reakcije, suicidalne misli ili ponašanje, treba odmah prekinuti terapiju ciprofloksacinom.

8 od 21

Kardiološki poremećaji

Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za produženjeQT intervala, kao što su, na primer:

kongenitalni produženi QT interval

istovremena primena lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici iz klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici)

nekontrolisan disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija)

srčana oboljenja (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i osobe ženskog pola mogu biti osetljivije na produženje QT intervala izazvano lekovima. Zbog toga je potreban oprez kod upotrebe fluorohinolona, uključujući i ciprofloksacin, kod ovih grupa pacijenata.

(Videti u odeljku 4.2 „Stariji pacijenti“, kao i odeljke 4.5, 4.8 i 4.9).

Poremećaj koncentracije glukoze u krvi

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), obično kod starijih pacijenata sa dijabetesom koji istovremeno primaju oralne hipoglikemike (npr. glibenklamid) ili insulin. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Zbog toga je neophodno pažljivo praćenje koncentracije glukoze kod pacijenata sa dijabetesom.

Gastrointestinalni sistem

Pojava teške i uporne dijareje tokom ili nakon završetka lečenja (uključujući i nekoliko nedelja nakon lečenja) može ukazati na kolitis prouzrokovan upotrebom antibiotika (opasan po život sa mogućim smrtnim ishodom), koji zahteva hitnu terapiju (videti odeljak 4.8). U ovim slučajevima, neophodno je odmah prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti odgovarajuću terapiju. Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.

Renalni i urinarni sistem

Prijavljeni su slučajevi kristalurije udruženi sa upotrebom ciprofloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijenti koji su na terapiji ciprofloksacinom treba da budu dobro hidrirani. Trebalo bi izbegavati prekomernu alkalizaciju urina.

Oštećenje funkcije bubrega

S obzirom na to da se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje u nepromenjenom obliku putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, kao što je opisano u odeljku 4.2, da bi se izbegla pojava neželjenih dejstava zbog akumulacije leka.

Hepatobilijarni sistem

Prilikom upotrebe ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi nekroze jetrei životno ugrožavajuće insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica,tamna prebojenost urina, svrab, bol u abdomenu), lečenje treba prekinuti.

Deficit glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Kod pacijenata sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze bilo je slučajeva pojave hemolitičkih reakcija. Kod ovih pacijenata bi trebalo izbegavati primenu ciprofloksacina, osim ukoliko je procenjeno da korist prevazilazi potencijalni rizik za njegovu primenu. U ovom slučaju, potrebno je pratiti potencijalnu pojavu hemolize.

Rezistencija

U toku ili nakon lečenja ciprofloksacinom, mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na ciprofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Poseban rizik postoji za selekciju ciprofloksacin rezistentnih bakterija u slučaju produženog lečenja i/ili u slučaju terapije nozokomijalnih infekcija i/ili infekcija uzrokovanih Staphylococcus-om i Pseudomonas spp.

9 od 21

Citohrom P450

Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećati koncentracije u serumu istovremeno primenjenih supstanci koje se metabolišu preko ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanazapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin). U skladu sa tim, pacijente koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom, neophodno je pažljivo pratiti radi uočavanja kliničkih znakova predoziranja i određivanja koncentracija u serumu (npr. teofilina), može da bude neophodno (videti odeljak 4.5). Istovremena primena ciprofloksacina itizanidina je kontraindikovana.

Metotreksat

Istovremena upotreba ciprofloksacina i metotreksata se ne preporučuje(videti odeljak 4.5).

Interakcije sa laboratorijskim analizama

In vitro aktivnost ciprofloksacina na Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetimod pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.

Uticaj drugih lekovana ciprofloksacin

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval

Ciprofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji koriste lekove koji mogu produžiti QT interval (npr. antiaritmici iz klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4).

Stvaranje helatnih kompleksa

Istovremena oralna upotreba ciprofloksacina i lekova i suplemenata minerala koji sadrže polivalentne katjone (npr. kalcijum, magnezijum, aluminijum, gvožđe), polimera koji vezuju fosfate (npr. sevelamer ili lantanum karbonat), sukralfata ili antacida, kao i lekova sa visokim puferskim kapacitetom (npr. didanozin tablete), koje sadrže magnezijum, aluminijum ili kalcijum, redukuju resorpciju ciprofloksacina. U skladu s tim, ciprofloksacin treba primenjivati 1-2 sata pre, ili najmanje 4 sata posle primene ovih lekova. Ovo ograničenje se ne odnosi na primenu antacida koji pripadaju grupiblokatora H2-receptora.

Hrana i mlečni proizvodi

Ishrana koja sadrži kalcijum ne utiče značajno na resorpciju ciprofloksacina nakon oralne primene. Zbog toga se tablete ciprofloksacina mogu uzimati uz obrok koji sadrži mlečne proizvode ili pića obogaćena mineralima. Međutim, u toku lečenja ciprofloksacinom treba izbegavati istovremenu upotrebu mlečnih proizvoda ili napitaka obogaćenim mineralima (npr. mleko, jogurt, kalcijumom obogaćen sok od pomorandže) ukoliko se oni uzimaju posebno i odvojeno od obroka zbog mogućeg smanjenja resorpcije ciprofloksacina.

Ciprofloksacin tablete treba uzimati ili 1 do 2 sata pre ili najmanje 4 sata nakon uzimanja mlečnih proizvoda ili voćnih sokova obogaćenim mineralima, ukoliko se oni uzimaju posebno i odvojeno od obroka, što se preporučuje i kod lekova koji sadrže kalcijum (videti odeljak 4.2, kao i prethodni tekst „Stvaranje helatnih kompleksa“).

Probenecid

Probenecid utiče na renalnu ekskreciju ciprofloksacina. Istovremena upotreba probenecida i cipofloksacina povećava koncentracije ciprofloksacina u serumu.

Metoklopramid

Metoklopramid ubrzava resorpciju ciprofloksacina (primenjenog oralnim putem) što dovodi do skraćenja vremena za dostizanje maksimalnih koncentracija u plazmi. Nisu zapaženi efekti na bioraspoloživost ciprofloksacina.

Omeprazol

Istovremena primena ciprofloksacina i lekova koji sadrže omeprazol, dovodi do blagog smanjenja vrednosti Cmax i PIK ciprofloksacina.

10 od 21

Uticaj ciprofloksacina na druge lekove

Tizanidin

Tizanidin se ne sme uzimati istovremeno sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.3). U kliničkoj studiji rađenoj kod zdravih ispitanika, zapaženo je povećanje koncentracija tizanidina u serumu (sedmostruko povećanje vrednosti Cmax; opseg: 4-21 put; desetostruko povećanje parametra vrednosti PIK; raspon: 6-24 puta) kada je primenjivan istovremeno sa ciprofloksacinom. Povećane koncentracije tizanidina u serumu mogu potencirati hipotenzivne i sedativne efekte.

Metotreksat

Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenom primenom ciprofloksacina, potencijalno dovodeći do povećanja koncentracije metotreksata u plazmi i povećanog rizika od toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje (videti odeljak 4.4).

Teofilin

Istovremena primena ciprofloksacina i teofilina može dovesti do neželjenog povećanja koncentracije teofilina u serumu. Ovo može dovesti do neželjenih dejstava uzrokovanih primenom teofilina koja u retkim slučajevima mogu ugroziti život ili biti sa smrtnim ishodom. U toku istovremene primene potrebno je praćenje koncentracija teofilina u serumu i po potrebi redukcija doze teofilina (videti odeljak 4.4).

Drugi derivati ksantina

Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (oksipentifilina), prijavljene su povećanekoncentracije ovih derivata ksantina u serumu.

Fenitoin

Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može dovesti do povećanja ili redukcije koncentracija fenitoina u serumu. Potrebno je praćenje koncentracija u serumu.

Ciklosporin

Primećeno je prolazno povećanje koncentracije kreatinina u serumu prilikom istovremene primene ciprofloksacina i ciklosporina. Zbog toga je potrebno redovno (dva puta nedeljno) kontrolisati koncentraciju kreatinina u serumu kod ovih pacijenata.

Antagonisti vitamina K

Istovremena primena ciprofloksacina sa antagonistom vitamina K može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste prisutne infekcije, starosti i opšteg stanja pacijenta, tako da je uticaj ciprofloksacina na povećanje vrednosti internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. international normalised ratio, INR) teško proceniti. Preporučuje se često praćenje INR vrednosti tokom i kratko nakon istovremene primene ciprofloksacina i oralnih antikoagulantnih proizvoda (antagonista vitamina K, kao što su varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).

Duloksetin

U kliničkim studijama je pokazano da istovremena upotreba duloksetina i snažnih inhibitora CYP450 1A2 izoenzima kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja vrednosti parametara PIK i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak 4.4).

Ropinirol

Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena upotreba ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, dovodi do povećanja vrednosti Cmax i PIK ropinirola za 60%, odnosno 84%, tim redom. Zbog toga se preporučuje praćenje neželjenih dejstava i odgovarajuće prilagođavanje doze ropinirola, tokomi neposredno nakon perioda istovremene primene sa ciprofloksacinom(videti odeljak 4.4).

11 od 21

Lidokain

Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, redukuje klirens intravenski primenjenog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, prilikom istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i pojave neželjenih dejstava.

Klozapin

Nakon istovremene primene doze od 250 mg ciprofloksacina i klozapina tokom 7 dana, koncentracije klozapina i N-desmetilklozapina u serumu su bile povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se kliničko praćenje i odgovarajuće prilagođavanje doze klozapina u toku i neposredno nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).

Sildenafil

Vrednosti Cmax i PIK sildenafila su bile povećane približno dva puta kod zdravih ispitanika nakon oralne primene doze 50 mg istovremeno sa dozom od 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga potreban je oprez prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, uzimajućiu obzir korist i rizike terapije.

Agomelatin

U kliničkim studijama je dokazano da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 enzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni klinički podaci koji ukazuju na moguću interakciju sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450 1A2, mogu se očekivati slični efekti priistovremenojprimeni(videti „Citohrom P450“ u odeljku 4.4).

Zolpidem

Istovremena primena zolpidema sa ciprofloksacinom može povećati koncentracije zolpidema u krvi, tako da se istovremena primena ne preporučuje.

Trudnoća

Dostupni podaci o upotrebi ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na pojavu malformacija ili fetalne/neonatalne toksičnosti ciprofloksacina. Studije sprovedene na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i još nerođenih životinja primećeno je da izlaganje hinolonima imalo efekte na nezrelu hrskavicu, pa se zbog toga ne može isključiti štetni efekat ovog leka na oštećenje zglobne hrskavice kod jedinki kod kojih nije završen razvoj kao i štetan efekat na zglobnu hrskavicu kod nezrelog ljudskog organizma/fetusa (videti odeljak 5.3).

Kao mera predostožnosti, potrebnoje izbegavati upotrebu ciprofloksacina tokomtrudnoće.

Dojenje

Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin ne treba koristiti tokomdojenja.

Zbog neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na brzinu reakcije, pa sposobnost upravljanja vozilom irukovanja mašinama može biti smanjena.

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su nauzeja i dijareja.

Neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) su klasifikovana po kategorijama učestalosti javljanja data u nastavku u Tabeli. Prilikom procenjivanja učestalosti uzeti su podaci prijavljeni i kod oralne i kod intravenske primene leka.

12 od 21

Klasa sistema organa

Često (≥1/100 do <1/10)

Povremeno (≥1/1000 <1/100)

Retko

do (≥1/10000 <1/1000)

Veoma retko do (<1/10000)

Nepoznato (ne može se proceniti na

osnovu dostupnih podataka)

Infekcije i infestacije Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Endokrini poremećaji

Poremećaji metabolizma i ishrane Psihijatrijski poremećaji

Poremećaji nervnog sistema

Superinfekcija gljivicama Eozinofilija

Smanjen apetit

Psihomotorna hiperaktivnost/ agitacija

Glavobolja Vrtoglavica Poremećaj spavanja

Leukopenija Anemija Neutropenija Leukocitoza Trombocitopenija Trombocitemija

Alergijske reakcije Alergijski edem/angioedem

Hiperglikemija Hipoglikemija, (videti odeljak 4.4) Konfuzija i dezorijentacija Anksiozne reakcije Neuobičajeni snovi Depresija (potencijalno kulminira sa suicidalnim idejama/mislima ili pokušajem suicida i suicidom) (videti odeljak 4.4) Halucinacije Parestezije i dizestezija Hipoestezije Tremor

Hemolitička anemija Agranulocitoza Pancitopenija (životno ugrožavajuća) Depresija koštane srži (životno ugrožavajuća) Anafilaktička reakcija Anafilaktički šok (životno ugrožavajući) (videti odeljak 4.4)

Reakcija slična serumskoj bolesti

Psihotične reakcije (potencijalno kulminiraju sa suicidalnim idejama/mislima ili pokušajem suicida i suicidom) (videti odeljak 4.4)

Migrena Poremećaj koordinacije Poremećaj hoda

Sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH) Hipoglikemijska koma (videti odeljak 4.4) Manija (uključujući hipomaniju)

Periferna neuropatija i polineuropatija (videti odeljak

Poremećaj čula ukusa

Konvulzije (uključujući status epilepticus, videti odeljak 4.4)

Poremećaji 4.4) olfaktornog nerva Intrakranijalna hipertenzija i

13 od 21

Poremećaji oka

Poremećaj uha i labirinta

Kardiološki poremećaji**

Vaskularni poremećaji**

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Vertigo

Poremećaj vida (npr.diplopija)

Tinitus Gubitak sluha/

Oštećenje sluha Tahikardija

Vazodilatacija Hipotenzija Sinkopa Dispneja (uključujući

astmatičnostanje)

pseudotumor cerebri Poremećaj prepoznavanja boja

Vaskulitis

Ventrikularna aritmija, ''torsades de pointes'' (prijavljeni uglavnom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala), produženje QT intervala na EKG-u (videti odeljke 4.4 i 4.9)

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Nauzeja Dijareja

Povraćanje Gastrointestinalni i abdominalni bolovi

Dispepsija Flatulencija Povećane vrednosti transaminaza Povećane koncentracije bilirubina

Osip Pruritus Urtikarija

Kolitis kao posledica upotrebe antibiotika (veoma retko sa mogućim smrtnimishodom) (videti odeljak 4.4) Oštećenje funkcije jetre

Holestatski ikterus Hepatitis

Fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4)

Pankreatitis

Nekroza jetre (veoma retko progredira do insuficijencije jetre koja je životno ugrožavajuća) (videti odeljak 4.4)

Petehije Erythema multiforme Erythema nodosum

Stevens-Johnson-ov sindrom (potencijalno životno ugrožavajući)

Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (engl. Acute generalised exanthematous Pustulosis, AGEP)

14 od 21

Poremećaj mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Ispitivanja

Mišićno-skeletni bol(npr. bolu ekstremitetima, leđima i grudima) Artralgija

Oštećenje funkcije bubrega

Astenija Groznica (povišena telesna temperatura) Povećane vrednosti alkalne fosfataze u krvi

Mialgija Artritis Povećan tonus

mišića i grčeviu mišićima

Bubrežna insuficijencija Hematurija Kristalurija (videti odeljak 4.4) Tubulointersticijalni nefritis

Edem Znojenje (hiperhidroza)

Povećane vrednosti amilaze

Toksična epidermalna nekroliza (potencijalno životno ugrožavajuća)

Mišićna slabost Tendinitis Ruptura tetive (predominantno Ahilovetetive) (videti odeljak 4.4) Egzacerbacija simptoma myasthenia gravis (videti odeljak 4.4)

Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS)

Povećane vrednosti INR (kod pacijenata koji se leče antagonistima vitamina K)

Prilikom primene hinolona i fluorohinolona zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite klase sistema organa i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, oštećenje pamćenja, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).

** Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i slučajevi regurgitacije / insuficijencije bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Incidencija artropatija (artralgija, artritis), navedena prethodno, se odnosi na podatke prikupljene u studijama kododraslim osobama. Kod dece, prijavljeno je da se artropatija često javlja (videti odeljak 4.4).

15 od 21

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje sa 12 g ciprofloksacina bilo je praćeno blagim simptomima toksičnosti. Prijavljeno je akutno predoziranjesa 16 g koje je izazvaloakutnu bubrežnu insuficijenciju.

Simptomi predoziranosti su vrtoglavica, tremor, glavobolja, umor, konvulzije, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u abdomenu, oštećenje funkcije bubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Bilo je i slučajeva reverzibilne bubrežne toksičnosti.

Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je ispiranje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, potrebno je praćenje bubrežne funkcije, praćenje urinarnog pH i po potrebi povećanje aciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je održavati dobru hidrataciju pacijenta. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu redukovati resorpciju ciprofloksacina kod predoziranja.

Samo mali deo ciprofloksacina (<10%) se može eliminisati hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.

U slučaju predoziranja, treba primeniti simptomatsku terapiju. Potrebno je sprovesti EKG monitoring, zbog moguće prolongacije QT intervala.

Farmakoterapijska grupa: hinolonski antibakterijski lekovi, fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA02

Mehanizam dejstva

Ciprofloksacin je fluorohinolonski antibiotik, koji antibakterijsku aktivnost ostvaruje inhibicijom tip II topoizomeraze (DNA-giraze) i topoizomeraze IV, koje su neophodne za replikaciju, transkripciju, reparaciju i rekombinaciju bakterijske DNK.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike (FK/FD)

Efikasnost uglavnom zavisi od odnosa između maksimalne koncentracije leka u serumu (Cmax) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) ciprofloksacina za određenu bakteriju, kao i odnosa između površine ispod krive (PIK) i MIC.

Mehanizam rezistencije

In vitro rezistencija na ciprofloksacin može biti stečena kroz postepen proces određivanja mesta mutacije na DNK girazi i topoizomerazi IV. Stepen ukrštene rezistencije između ciprofloksacina i drugih fluorohinolona je različit. Pojedinačne mutacije ne moraju dovesti do kliničke rezistencije, ali višestruke mutacije generalno dovode do kliničke rezistencije na veliki broj ili sve aktivne supstance iz te grupelekova.

16 od 21

Rezistencija nastala usled nepropustljivosti i/ili aktivnog mehanizma izbacivanja aktivne supstance iz ćelije (efluks pumpama), može imati različiti efekat na osetljivost na fluorohinolone, koji zavisi od fizičko-hemijskih svojstava samih fluorohinolona, ali i od afiniteta bakterijskog transportnog sistema za svaku aktivnu supstancu. Svi in vitro mehanizmi rezistencije su često primećeni i kod kliničkih izolata. Mehanizmi rezistencije koji inaktivišu druge antibiotike, kao promena propustljivosti membrane (česta kod Pseudomonas aeruginosa) i efluksni mehanizmi mogu uticati na osetljivost na ciprofloksacin.

Prijavljena je plazmidima posredovana rezistencija kodirana qnr-genima.

Spektar antibakterijske aktivnosti

Date su granične vrednosti koncentracija („breakpoints”) na osnovu kojih se definišu osetljive, srednje osetljive i rezistente vrste bakterija:

EUCAST (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing Recommendations) preporuke

Mikroorganizmi Enterobacteriaceae Salmonella spp. Pseudomonas spp. Acinetobacter spp. Staphylococcus spp.1 Haemophilus influenzae Moraxella catarrhalis Neisseria gonorrhoeae Neisseria meningitidis

Granične vrednosti koncentracija bez obzira na vrstu*

Osetljivost

S ≤ 0,25 mg/L S ≤0,06 mg/L S ≤ 0,5 mg/L S ≤ 1 mg/L

S ≤ 1 mg/L

S ≤ 0,06 mg/L S ≤ 0,125 mg/L S ≤ 0,03 mg/L S ≤ 0,03 mg/L S ≤ 0,25 mg/L

Rezistencija R > 0,5mg/L

R > 0,06 mg/L R > 0,5 mg/L R > 1 mg/L

R > 1 mg/L

R > 0,06 mg/L R > 0,125 mg/L R > 0,06 mg/L R > 0,03 mg/L R > 0,5 mg/L

1 Staphylococcus spp.- granične vrednosti koncentracija za ciprofloksacin se odnose na terapiju velikim dozama

*Granične vrednosti bez obzira na vrstu su određene uglavnom na osnovu FK/FD podataka i nezavisne su od minimalnih inhibitornih koncentracija za specifične vrste. Koriste se u slučaju terapije vrsta za koje nisu date granične vrednosti koncentracija,ali ne i za vrste za koje se ne preporučuju testovi osetljivosti.

Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i sa vremenom za pojedine vrste, pa su poželjni lokalni podaci o rezistenciji, posebno u slučaju lečenja teških oblika infekcija. Po potrebi, treba potražiti stručni savet u slučaju kad je učestalost lokalne rezistencije takva da je efikasnost leka kod nekih tipova infekcija dovedena u pitanje.

Vrste grupisane prema osetljivosti na ciprofloksacin (za Streptococcus species videti odeljak 4.4): Uobičajeno osetljive bakterije

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Bacillus anthracis(1)

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Aeromonas spp.

Brucella spp. Citrobacter koseri Francisella tularensis

Haemophilus ducreyi Haemophilus influenzae* Legionellaspp. Moraxella catarrhalis* Neisseria meningitidis Pasteurella spp. Salmonella spp.* Shigellaspp.*

17 od 21

Vibrio spp. Yersinia pestis

Anaerobni mikroorganizmi Mobiluncus

Drugi mikroorganizmi Chlamydia trachomatis ($) Chlamydia pneumoniae ($) Mycoplasma hominis ($) Mycoplasma pneumoniae ($)

Bakterije kod kojih se može javiti stečena rezistencija na ciprofloksacin Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi

Enterococcus faecalis ($) Staphylococcus spp. *(2)

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Acinetobacter baumannii+

Burkholderia cepacia + * Campylobacter spp.+* Citrobacter freundii * Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae* Escherichia coli* Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae* Morganella morganii* Neisseria gonorrhoeae* Proteus mirabilis* Proteus vulgaris * Providencia spp.

Pseudomonas aeruginosa* Pseudomonas fluorescens Serratia marcescens* Anaerobni mikroorganizmi Peptostreptococcus spp. Propionibacterium acnes

Prirodno rezistentne bakterije

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Actinomyces

Enterococcus faecium Listeria monocytogenes

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Stenotrophomonas maltophilia Anaerobni mikroorganizmi

Izuzetak su prethodnonavedeni Drugi mikroorganizmi Mycoplasma genitalium Ureaplasma urealitycum

*Klinička efikasnost u odobrenim indikacijama za osetljive vrste dokazana u kliničkim studijama +Stepen rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU

($) Prirodna srednja osetljivost u odsustvu stečenih mehanizama rezistencije

(1)Sprovedene su studije na eksperimentalnim životinjama inficiranim inhalacijom spora Bacillus anthracis; studije su pokazale da primena antibiotika ubrzo nakon ekspozicije omogućavaju ispoljavanje bolesti, ukoliko je terapija kreirana tako da smanjuje broj spora kod organizama ispod infektivne doze. Preporučena doza kod ljudi se bazira prvenstveno na in vitro osetljivosti, i na eksperimentalnim podacima dobijenim na životinjama, uz ograničene podatke kod ljudi. Dvomesečna terapija odraslih pacijenata ciprofloksacinom primenjenim oralnim putem u dozi od 500 mg dva puta dnevno, se smatra efikasnom u

18 od 21

prevenciji infekcije antraksa kod ljudi. Ordinirajući lekar treba da se pridržava nacionalnih i/ili internacionalnih smernica kojese odnose na terapiju antraksa.

(2)Meticilin-rezistentni S.aureus veoma često pokazuje istovremenu rezistenciju na fluorohinolone. Stepen rezistencije na meticilin je oko 20-50% među svim stafilokokama i obično je veći u bolničkim izolatima.

Resorpcija

Nakon oralne primene tableta, u pojedinačnoj dozi od 250 mg, 500 mg i 750 mg, ciprofloksacin se resorbuje brzo i obimno, uglavnom u tankom crevu, dostužući maksimalnu koncentraciju u serumu 1-2 sata kasnije. Pojedinačna doza od 100-750 mg izaziva dozno-zavisnu maksimalnu koncentraciju u serumu (Cmax) između 0,56 i 3,7 mg/L. Koncentracije leka u serumu se povećavaju proporcionalno sa povećanjem doza do 1000 mg.

Apsolutna bioraspoloživost je približno 70-80%.

Pokazano je da oralna doza od 500 mg primenjivana na svakih 12 sati daje vrednost parametra površina ispod krive koja pokazuje odnos koncentracije i vremena (PIK) u serumu ekvivalentan površini ispod krive koja se dobija nakon intravenske infuzije 400 mg ciprofloksacina, date duže od 60 minuta, na svakih 12 sati.

Distribucija

Vezivanje ciprofloksacina za proteine plazme je malo (20-30%). Ciproflokscin je prisutan u plazmi, uglavnom u nejonizovanom obliku i ima veliki volumen distribucije u stanju ravnoteže, od 2-3 L/kg telesne mase. Ciprofloksacin dostiže velike koncentracije u različitim tkivima kao što su pluća (epitelijalna tečnost, alveolarni makrofagi, uzorak tkiva uzet za biopsiju), sinusi, inflamirane lezije (tečnost plika nakon ujeda španske mušice) i urogenitalni trakt (urin, prostata, endometrijum) gde ukupna koncentracija prevazilazi one koje se dostižu u plazmi.

Metabolizam

Detektovana su četiri metabolita koja su prisutna u malim koncentracijama: desetileneciprofloksacin (M1), sulfociprofloksacin (M2), oksociprofloksacin (M3) i formilciprofloksacin (M4). Metaboliti in vitro pokazuju aktivnost u manjem stepenu u poređenju sa aktivnom supstancom.

Poznato je da je ciprofloksacin umereni inhibitor CYP450 1A2 izoenzima.

Eliminacija

Ciprofloksacin se najvećim delom izlučuje u nepromenjenom obliku preko urina, a u manjem delu i preko fecesa. Poluvreme eliminacije iz seruma kod osoba sa normalnom bubrežnom funkcijom je približno 4-7 sati.

Ekskrecija ciprofloksacina (% od doze)

Urin Ciprofloksacin 44,7 Metaboliti (M1-M4) 11,3

Oralna primena Feces 25,0 7,5

Renalni klirens je od 180-300 mL/kg/h, a ukupni klirens je 480-600 mL/kg/h. Ciprofloksacin podleže glomerularnoj filtraciji i tubularnoj sekreciji. Kod teškog oštećenja funkcije bubrega dolazi do povećanja poluvremena eliminacije ciprofloksacina do 12 sati.

Nerenalni klirens ciprofloksacina uglavnom čini aktivna transintestinalna sekrecija i metabolizam. Preko žuči se izluči 1% doze. Ciprofloksacin je prisutan u velikoj koncentraciji u žuči.

Pedijatrijski pacijenti

Farmakokinetički podaci kod pedijatrijskih pacijenata su ograničeni.

19 od 21

U studiji rađenoj kod dece, vrednosti Cmax i PIK nisu bile zavisne od uzrasta (iznad 1 godine života). Nije zapaženo značajno povećanje Cmax i PIK vrednosti nakon višestrukog doziranja (10 mg/kg tri puta dnevno).

Kod desetoro dece sa teškom sepsom, Cmax vrednost je iznosila 6,1 mg/L (u opsegu 4,6-8,3 mg/L) nakon jednočasovne intravenske infuzije 10 mg/kg kod dece uzrasta mlađeg od 1 godine u poređenju sa 7,2 mg/L (u opseg 4,7-11,8 mg/L) za decu uzrasta 1-5 godina. Vrednosti PIK bile su 17,4 mg*h/L (u opsegu 11,8-32,0 mg*h/L) i 16,5 mg*h/L (u opsegu 11,0-23,8 mg*h/L).

Ove vrednosti su unutar raspona prijavljenog kod odraslih osoba u terapeutskim dozama. Bazirano na populacionim farmakokinetičkim analizama pedijatrijskih pacijenata sa različitim infekcijama, predviđeno srednje poluvreme eliminacije kod dece je približno 4-5 sati, a biološka raspoloživost oralne suspenzije varira u opsegu od 50 do 80%.

Pretklinički podaci ne ukazuju na posebne rizike kod ljudi, na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti pojedinačnih doza, toksičnosti ponavljanih doza, karcinogenog potencijala, ili reproduktivnom toksičnošću.

Kao i brojni drugi hinoloni, ciprofloksacin je fototoksičan kod životinja pri klinički relevantnim nivoima ekspozicije. Podaci o fotomutagenosti/fotokancerogenosti pokazuju slab fotomutageni i fotokancerogeni efekat ciprofloksacina in vitro i u eksperimentima na životinjama. Ovi efekti su bili uporedivi sa drugim inhibitorima giraze.

Artikularna tolerabilnost

Kao što je prijavljeno kod drugih inhibitora giraze, ciprofloksacin uzrokuje oštećenje velikih zglobova koji trpe opterećenje kod nepotpuno razvijenih životinja. Stepen oštećenja hrskavice varira i zavisi od uzrasta, vrste i doze primenjenog leka. Oštećenje se može redukovati smanjenjem opterećenja zglobova. Studije na odraslim životinjama (pacovi, psi) nisu pokazale oštećenje hrskavice. U studiji na mladim rase bigl (kratkonogim) psima, ciprofloksacin je nakon dve nedelje terapije, primenjen u terapijskim dozama, prouzrokovao ozbiljno oštećenje zglobova, koje je bilo prisutno i nakon 5 meseci.

Jezgro film tablete:

• Natrijum-skrobglikolat (tip A)

• Celuloza, mikrokristalna

• Kroskarmeloza-natrijum

• Magnezijum-stearat

• Povidon K25

• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Film (obloga) tablete:

• Hipromeloza

• Titan-dioksid E 171, C.I. 77891

• Talk

• Propilenglikol.

Nijeprimenljivo.

20 od 21

3 godine.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje jePVC/PVdC-Aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 10 film tableta (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Marocen sadrži aktivnu supstancu ciprofloksacin (u obliku ciprofloksacin-hidrohlorida) i pripada grupi lekova koji se nazivaju fluorohinoloni. Lek Marocen deluje tako što uništava bakterije koje su uzročnici infekcija. Deluje samo na određene vrste bakterija.

Odrasli

Lek Marocen se koristi kod odraslih za lečenjesledećih bakterijskih infekcija:

• infekcije disajnih puteva

• infekcije uha ili sinusa koje dugo traju ili se ponavljaju

• infekcije mokraćnih puteva

• infekcije genitalnih (polnih) organa kod žena i muškaraca

• infekcije organa za varenje i intra-abdominalne infekcije

• infekcije kože i mekih tkiva

• infekcije kostiju i zglobova

• sprečavanje infekcija izazvanih bakterijom Neisseria meningitidis

• terapija nakon inhalacije (udisanja) uzročnika antraksa.

Lek Marocen se može koristiti za lečenje pacijenata sa smanjenim brojem belih krvnih zrnaca (neutropenija) koji imaju povišenu telesnu temperaturu, za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.

Ukoliko imate težak oblik infekcije ili infekciju koja je izazvana sa više od jedne vrste bakterija, lekar Vam može pored leka Marocen propisatidodatniantibiotik.

Deca i adolescenti

Kod dece i adolescenata lek Marocen se, pod medicinskim nadzorom lekara specijaliste, koristi za lečenje sledećih bakterijskih infekcija:

• infekcije pluća i bronhija kod dece i adolescenata obolelih od cistične fibroze

• komplikovanih infekcija mokraćnih puteva, uključujući i infekcije bubrega (pijelonefritis)

• nakonizlaganja uzročniku antraksa udisanjem.

Lek Marocen se, ukoliko lekar smatra da je to neophodno, može koristiti i za lečenje drugih specifičnih teških infekcija kod dece i adolescenata.

LekMarocenne smete uzimati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu leka, kao i na druge antibiotike iz grupe hinolona ili bilo koju pomoćnu supstancu koja ulazi u sastavovogleka (navedene u odeljku 6)

• ukoliko uzimate tizanidin (lek koji se koristi za opuštanje mišića) (vidite odeljak 2: Drugi lekovi i lek Marocen)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajtesa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Marocen.

Pre nego što uzmete ovaj lek

Ne smete da koristite fluorohinolonske/hinolonske antibiotike, uključujući ciprofloksacin, ukoliko ste u prošlosti imali bilo koje ozbiljno neželjeno dejstvo kada ste primenjivali hinolone ili fluorohinolone. O tome morate što je pre moguće obavestiti svog lekara.

2 od 10

Pre nego što započnete lečenje lekom Marocen, obavestite svog lekara:

ukoliko ste ikada imali probleme sa bubrezima, jer Vam u tom slučaju lekar može smanjiti dozu leka u cilju prilagođavanja doze;

ukoliko imate epilepsiju ili neke druge neurološke poremećaje;

ukoliko ste ranije, prilikom upotrebe antibiotika, kao što je ciprofloksacin, imali problema sa tetivama;

ukoliko ste dijabetičar, jer možete imati povećan rizik od nastanka hipoglikemije tokom terapije lekom Marocen;

ukoliko imate miasteniju gravis (bolest koju karakteriše slabost mišića), jer se simptomi bolesti

mogu pogoršati;

ukoliko Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispupčenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda);

ukoliko ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje zida aorte);

ukoliko Vam je postavljena dijagnoza neodgovarajućeg zatvaranja srčanih zalistaka usled čega se krv vraća (regurgitacija srčanih zalistaka);

ukoliko u porodičnoj anamnezi postoji aneurizma aorte ili disekcija aorte ili urođeno oboljenje srčanih zalistaka, ili drugi faktori rizika ili predisponirajuća stanja (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Sjogren-ov sindrom (autoimuna zapaljenjska bolest) ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija (visok krvni pritisak), poznata ateroskleroza, reumatoidni artritis (bolest zglobova) ili endokarditis (zapaljenjesrca)).

ukoliko imate probleme sa srcem. Lek Marocen treba uzimati sa oprezom ukoliko imate ili neko od Vaših članova porodice ima produžen QT interval (što se može videti na EKG-u), imate disbalans (poremećene vrednosti) elektrolita u krvi (posebno male vrednosti kalijuma ili magnezijuma u krvi), imate usporen rad srca (tzv. ,,bradikardiju“), imate slabost srca (srčanu insuficijenciju), imali ste srčani udar (infarkt miokarda), ukoliko ste osoba ženskog pola ili ste starija osoba ili uzimate druge lekove koji mogu dovesti do poremećaja rada srca, što se može manifestovati kao poremećaj na EKG-u (videti odeljak2:Drugi lekovi i lek Marocen).

ukoliko Vi ili neko od članova Vašeporodiceima nedostatakglukoza-6-fosfat dehidrogenaze, zbog povećanog rizika od nastanka anemije sa primenomciprofloksacina.

Za lečenje pojedinih infekcija genitalnog trakta, lekar Vam može pored leka Marocen propisati i drugi antibiotik. Ukoliko ne dođe do poboljšanja simptoma nakon 3 dana lečenja, obratite se lekaru.

Dok ste na terapiji lekom Marocen

Ukoliko Vam se dok primenjujete lek Marocen pojavi bilo šta od navedenog u nastavku odmah se obratite Vašem lekaru. Lekar će odlučiti da li je potrebnoda prekinete dalju terapiju lekomMarocen.

iznenadna pojava teškog oblika alergijske reakcije (anafilaktička reakcija/šok, angioedem). Čak i prilikom uzimanja prve doze leka, postoji mala verovatnoća da Vam se javi ozbiljna alergijska reakcija sa sledećim simptomima: stezanje u grudima, vrtoglavica, mučnina ili nesvestica ili osećaj vrtoglavice prilikom naglog ustajanja. Ukoliko se ovo dogodi prekinite sa uzimanjem leka Maroceni odmah se obratite Vašem lekaru.

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilna ozbiljna neželjena dejstva Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Marocen, povezani su sa vrlo retkim, ali ozbiljnim neželjenim dejstvima, od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili potencijalno trajna. To uključuje bol u tetivama, mišićima i zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, otežano hodanje, neobične osećaje kao što su bockanje i peckanje, osećaj mravinjanja, utrnulost ili žarenje (parestezija), poremećaje čula uključujući oštećenje vida, sluha, čula ukusa i mirisa, depresiju, oštećenje pamćenja, malaksalost i ozbiljan poremećaj spavanja.

Ako osetite bilo koje od ovih neželjenih dejstava nakon uzimanja leka Marocen, odmah se obratite svom lekaru pre nego što nastavite sa lečenjem. Vaš lekar će odlučiti o nastavku lečenja i takođe razmotriti primenu nekog drugog antibiotika.

3 od 10

retko se može javiti bol i otok u zglobovima, zapaljenje tetiva (tendinitis) ili pucanje tetiva. Rizik je povećan posebno ukoliko ste starijeg životnog doba (stariji od 60 godina), ukoliko ste imali transplantaciju organa, imate tegobe sa bubrezima ili ste istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zapaljenje i pucanje (ruptura) tetiva se može javiti u prvih 48 sati od početka terapije, pa čak i do nekoliko meseci nakon završetka terapije lekom Marocen. U slučaju pojave prvog znaka bola ili zapaljenja tetive (npr. u skočnom zglobu, zglobu šake, laktu, ramenu ili kolenu) prestanite sa primenom leka Marocen i obratite se lekaru. Potrebno je da zahvaćeni deo miruje. Izbegavajte nepotrebnu fizičku aktivnost, jer to može povećati rizik od pucanja (rupture) tetive.

ukoliko Vam se javi iznenadan, jak bol u stomaku, grudima ili leđima, što mogu biti simptomi aneurizme ili disekcije aorte, odmah se javite lekaru u službi hitne pomoći. Rizik može biti povećan ukoliko ste na istovremenoj terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Ako Vam se iznenada jave simptomi u vidu otežanog disanja, posebno kada ležite u krevetu ili primetite oticanje skočnih zglobova, stopala ili trbuha ili počnete ponovo da osećate lupanja srca (osećaj ubrzanog ili nepravilnog pulsa), odmah obavestite lekara.

ukoliko imate epilepsiju ili druge neurološke poremećaje, kao što su ishemija mozga ili šlog, možete imati neželjena dejstva koja su povezana sa centralnim nervnim sistemom. Ukoliko se kod Vas javi epileptični napad- prekinite primenu leka Marocen i odmah se javite Vašem lekaru.

retko Vam se mogu javiti simptomi neuropatije (oštećenje nerava) koja se manifestuje bolovima, žarenjem, bockanjem, utrnulošću i/ili slabošću mišića, naročito u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko Vam se ovo dogodi – odmah prekinite sa primenom leka Marocen i obavestite svog lekara kako bi se sprečila pojava trajnih oštećenja.

mogu Vam se javiti psihijatrijske reakcije nakon prve primene leka. Ukoliko bolujete od depresije ili psihoze, može doći do pogoršanja Vaših simptoma nakon uzimanja leka Marocen. U retkim slučajevima, depresija ili psihoza može napredovati i do razvoja misli o samoubistvu, samopovređivanja, pokušaja ili izvršenja samoubistva. Ukoliko se jave depresija, psihoza, misli i ponašanje povezani sa suicidom- prekinite primenu leka i odmah se javite Vašem lekaru.

moguće je ili povećanje vrednosti šećera u krvi iznad normalnih vrednosti (hiperglikemija), ili smanjenje vrednosti šećera u krvi ispod normalnih (hipoglikemija) koja u teškim slučajevima može da dovede do gubitka svesti (hipoglikemijska koma) (videti odeljak 4). Ukoliko bolujete od šećerne bolesti (dijabetes) potrebno je redovno pratiti vrednosti šećera u krvi.

možete dobiti dijareju (proliv) u toku ili čak nekoliko nedelja nakon prestanka primene leka Marocen. Ukoliko imate težak oblik dijareje ili dijareja dugo traje ili primetite da stolica ima primesa krvi ili sluzi, odmah prekinite sa primenom ovog leka, jer to može biti znak vrlo teškog poremećaja koji može ugoziti život. Nemojte uzimati lekove koji blokiraju ili usporavaju rad creva.

ukoliko primetite da slabije vidite ili Vam se javi bilo koji problem sa očima, može doći do oštećenja vida, odmah se obratite Vašem oftalmologu;

u toku korišćenja leka Marocen Vaša koža može postati osetljivija na sunčevu svetlost ili UV zračenje. Iz tog razloga izbegavajte izlaganje jakim sunčevim ili veštačkim UV zracima (npr. upotreba solarijuma).

obavestite Vašeg lekara/laboratorijsko osobolje da uzimate lek Marocen, ukoliko treba da radite laboratorijske analize krvi i urina;

ukoliko imate neko oboljenje bubrega, obavestite Vašeg lekara, jer je možda potrebno da Vam

prilagodi dozu leka;

lek Marocen može uzrokovati oštećenje funkcije jetre. Ukoliko primetite neki od simptoma kao što su gubitak apetita, žutica (žuta prebojenost kože, sluzokoža i beonjače očiju), tamna prebojenost urina, svrab ili bol u predelu želuca - prekinite sa primenom leka i odmah se javite Vašem lekaru.

Lek Marocen može dovesti do smanjenja broja belih krvnih zrnaca, što može dovesti do smanjene otpornosti Vašeg organizma na infekcije. Ukoliko dobijete infekciju sa simptomima kao što su povišena telesna temperatura i ozbiljno narušavanje opšteg stanja organizma, ili povišena telesna temperatura sa znacima lokalne infekcije kao što su zapaljenje grla/ždrela/usta ili infekcije mokraćnih puteva - odmah se javite Vašem lekaru. Lekar će tražiti da uradite laboratorijske analize

4 od 10

krvi da bi se utvrdilo da li možda imate smanjen broj belih krvnih zrnaca (agranulocitozu). Važno je da obavestite Vašeg lekara koji lek koristite.

Drugi lekovi i lekMarocen

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Marocen ne smete uzimati istovremeno sa tizanidinom, zbog moguće pojave neželjenih dejstava kao što su nizak krvnipritisak i pospanost (videti odeljak:„Lek Marocen ne smete koristiti“).

Za sledeće lekove je poznato da stupaju u interakciju sa lekom Marocen u Vašem organizmu. Istovremena primena ovih lekova i leka Marocen može uticati na njihovu terapijsku efikasnost. Takođe, učestalost neželjenih dejstava može da se poveća.

Obavestite Vašeglekara ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• antagoniste vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion) ili druge oralne antikoagulanse (lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi);

• probenecid (lek za terapiju gihta);

• metotreksat (lek za terapiju pojedinih vrsta raka, psorijaze, reumatoidnog artritisa);

• teofilin (bronhodilatator, lek koji se daje kod otežanog disanja);

• tizanidin (lek za opuštanje mišića kod multipleskleroze) (videti prethodni tekst);

• klozapin, olanzapin (antipsihotik, lek za lečenje psihičkih stanja);

• ropinirol (lek za Parkinsonovu bolest);

• fenitoin (lek koji se koristi u terapiji epilepsije);

• metoklopramid (lek u terapiji mučnine i povraćanja);

• ciklosporin (lek koji se koristi u terapiji kožnih oboljenja, reumatoidnog artritisa i nakon transplantacije organa);

• drugi lekovi koji mogu uticati na srčani ritam: lekovi iz grupe antiaritmika (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);

• zolpidem (lek za poremećaj spavanja (nesanicu));

• triciklični antidepresivi;

• neki antimikrobni lekovi(iz grupe makrolida);

• neki antipsihotici;

• zolpidem (lekovi koji se koristi kod poremećajasna).

Lek Marocen može povećatikoncentraciju sledećih lekova u krvi:

• pentoksifilin (lek za poremećaje cirkulacije);

• kofein;

• duloksetin (lek za terapiju depresije, oštećenje nerava kod dijabetičara ili nevoljno mokrenje (inkontinenciju));

• lidokain (lek za terapiju srčanih oboljenja ili anesteziju);

• sildenafil (npr. lek za erektilnu disfunkciju tj. impotenciju);

• agomelatin (lek za lečenje depresije).

Neki lekovi mogu smanjiti dejstvo leka Marocen. ObavestiteVašeglekara ukoliko uzimate ili bi trebalo da uzimate neki od sledećih lekova:

• antacide (lekove za smanjenje želudačne kiseline);

• omeprazol;

• mineralne dodatke ishrani;

• sukralfat (lek kojise koristi u terapiji čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu);

• polimere koji vezuju fosfate (npr. sevelamer ili lantanum-karbonat);

• lekove ili dodatke ishranikoji sadrže kalcijum, magnezijum, aluminijum ili gvožđe.

5 od 10

Ukoliko je upotreba ovih lekova neophodna, lek Marocen uzmite dva sata pre ili najmanje četiri sata nakon uzimanja nekih od pomenutih lekova.

Uzimanje leka Marocensa hranom ipićima

Istovremeni unos kalcijuma, uključujući mlečne proizvode (kao što su mleko ili jogurt) ili voćne sokove obogaćene kacijumom (npr. sok od pomorandže sa dodatkom kalcijuma), može uticati na dejstvo leka Marocenpod određenim uslovima:

ukoliko se ovakvi proizvodi uzimaju kao deo obroka, nećeuticatiznačajno na resorpciju ovog leka

ukoliko se ovakvi proizvodi koriste odvojeno od obroka, ne koristite ih istovremeno sa lekomMarocen, jer oni mogu uticati na resorpciju aktivne supstance.

Samim tim, lek Marocen treba uzimati ili 1 do 2 sata pre ili najmanje 4 sata nakon uzimanja mlečnih proizvoda ili voćnih sokova obogaćenim mineralima (videti i odeljak 3).

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Poželjno je izbegavati upotrebu leka Marocen tokomtrudnoće.

Nemojte uzimati lek Marocen ukoliko dojite, jer se ciprofloksacin izlučuje u majčino mleko i može biti štetan za Vašu bebu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Marocen može smanjiti Vašu opreznost. Mogu se javiti i neka neurološka neželjena dejstva. Iz tog razloga, morate biti sigurni da lek Marocen nema takvo dejstvo na Vas, pre nego što započnete upravljanje vozilom i rukovanje mašinama. Ukoliko imate bilo kakvu sumnju, obratite se Vašem lekaru.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lekar će Vam objasniti kako tačno da uzimate lek Marocen (koliko tableta, kada i koliko dugo). To zavisi od vrste i težine infekcije koju imate.

Način primene: Oralna upotreba.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate problema sa bubrezima, jer će Vam u tom slučaju možda biti smanjena doza leka.

Lečenje uobičajeno traje od 5 do 21 dana, ali u težim oblicima infekcija može trajati i duže. Postoje situacije kada lečenje može da traje i kraće. Uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je propisao Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni koliko tableta i na koji način da uzmete lek, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

a) Progutajte tablete sa dovoljnom količinom tečnosti.

b) Nemojte žvakati ili drobititablete. Ukoliko ne možete da progutate tabletu, obratite se svom lekaru da bi Vam propisao oblik leka koji je prikladniji za Vas.

c) Trudite se da lek uzimate svakog dana u približno isto vreme.

d) Tablete možete uzimati za vreme ili između obroka. Kalcijum iz hrane neće značajno uticati na resorpciju leka, ali ne uzimajte lek Marocen sa mlečnim proizvodima kao što su mleko i jogurt ili sa obogaćenim voćnim sokovima (npr. kalcijumom obogaćeni sok od pomorandže).

6 od 10

Ciprofloksacin tablete treba uzimati ili 1 do 2 sata pre ili najmanje 4 sata nakon uzimanja mlečnih proizvoda ili voćnih sokova obogaćenim mineralima.

Nemojte zaboraviti da pijete dosta tečnosti dok ste na terapiji ovim lekom.

Ako ste uzeliviše leka Marocennego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka nego što Vam je propisano, odmah potražite medicinsku pomoć. Ukoliko je moguće, ponesite kutiju leka sa sobom, kako biste pokazali lekaru o kom leku se radi.

Ako ste zaboravili da uzmete lekMarocen

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, i ako je:

ostalo 6 sati ili više do sledeće redovne doze, uzmite propuštenu dozu što je pre moguće, a onda nastavite sa uzimanjem prema uobičajenom redosledu doziranja.

ostalo manje od 6 sati do naredne doze, nemojte uzimati propuštenu dozu i lek nastavite uzimati prema uobičajenom rasporedu.

Nikada ne uzimajte duplu dozu leka da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek. Uvek završite do kraja propisani terapijski ciklus.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Marocen

Važno je da ne prekidate lečenje pre nego što Vam je to rekao lekar, čak i ukoliko počnete da se osećate bolje nakon par dana. Ukoliko pre vremena prekinete sa uzimanjem leka, Vaša infekcija neće biti izlečena i može doći do ponovne pojave ili pogoršanja simptoma infekcije. Takođe se može razviti rezistencija na antibiotik.

Ako imate dodatnih pitanja u vezi sa primenomovog leka obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah prekinite sa upotrebom leka Maroceni odmah se obratite lekaru, kakobi razmotrio drugeterapijske mogućnosti, ukoliko primetite neko od sledećihozbiljnihneželjenih dejstava:

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

konvulzije (epileptični napadi) (videti odeljak2: „Upozorenja i mere opreza“).

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

teške, iznenadne alergijske reakcije sa simptomima kao što su stezanje u grudima, osećaj vrtoglavice, mučnine ili gubitak svesti, osećaj nesvestice prilikom naglog ustajanja (anafilaktička reakcija/šok) (videti odeljak 2: „Upozorenja i mere opreza“);

mišićna slabost, zapaljenje tetiva koje može dovesti do pucanja (rupture) tetive, posebno velike tetive koja povezuje mišić lista za petnu kost (Ahilova tetiva) (videti odeljak 2: „Upozorenja i mere opreza“);

težak, životno ugrožavajući kožni osip, obično u obliku plikova ili ulceracija u ustima, grlu, nosu, očima ili drugim sluzokožama kao što su genitalije, što može napredovati do širenja plikova ili ljušćenja kože (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza).

Nepoznato(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

neobičan osećaj bola, peckanja, bockanja, utrnulosti ili mišićne slabosti u ekstremitetima (neuropatija) (videti odeljak 2: „Upozorenja i mere opreza“);

7 od 10

reakcija na lek koja uzrokuje ospu, povišenu telesnu temperaturu, zapaljenje unutrašnjih organa, hematološke poremećaje i sistemske bolesti (DRESS sindrom – ozbiljna reakcija koja se zove reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima i AGEP – akutna generalizovana egzantematozna pustuloza).

U toku lečenja ciprofloksacinom su primećena i sledeća neželjena dejstva sa sledećom učestalošću:

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): mučnina, proliv;

bolovi u zglobovima i zapaljenje zglobova kod dece.

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): bolovi u zglobovima kod odraslih;

naknadne gljivične infekcije;

povećanbroj eozinofila, vrste belih krvnih ćelija; smanjen apetit;

preterana aktivnost (hiperaktivnost) ili uznemirenost (agitacija);

glavobolja, vrtoglavica, poremećaji spavanja ili poremećajičula ukusa;

povraćanje, bolovi u stomaku, problemi sa varenjem kao što je nelagodnost u stomaku (otežano varenja/gorušica), ili nadimanje (gasovi);

povećanevrednosti enzima jetre u krvi (transaminaze i/ili bilirubina); ospa, svrab ili koprivnjača;

smanjena funkcija bubrega;

mišićno-skeletni bol, opšte loše stanje(astenija) ili povišena telesna temperatura;

poremećaj nekih laboratorijskih analiza krvi (povećane vrednosti alkalne fosfataze u krvi).

Retko (mogu da se jave kod najviše 1na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

bolovi u mišićima, zapaljenje zglobova, povećan mišićni tonus i grčevi;

zapaljenje debelogcreva (kolitis) kao posledica korišćenja antibiotika (u veoma retkimslučajevima sa smrtnim ishodom ) (videti odeljak 2: „Upozorenja i mere opreza“);

poremećaj u broju krvnih ćelija (leukopenija, leukocitoza, neutropenija, anemija), povećan ili smanjen broj krvnih pločica (trombocita);

alergijska reakcija, otok (edem) ili naglo oticanje kože i sluzokože (angioedem) (videti odeljak 2: „Upozorenja i mere opreza“);

povećane vrednostišećera u krvi (hiperglikemija);

smanjene vrednosti šećera u krvi (hipoglikemija) (videti odeljak 2:„Upozorenja i mere opreza“);

zbunjenost (stanje konfuzije), dezorijentacija, anksiozne reakcije, neobični snovi, depresija (koja potencijalno dovodi do misli o samoubistvu, pokušaju samoubistva ili izvršenja samoubistva) (videti odeljak 2: „Upozorenja i mere opreza“) ili vidne, slušne obmane ili opažanja stvari koje realno ne postoje (halucinacije);

bockanje, trnjenje, neobična osetljivost na stimulaciju čula, smanjena osetljivost kože, tremor (nevoljno podrhtavanje), vrtoglavica;

problemi sa vidom, uključujući i pojavu duplih slika (videti odeljak 2: „Upozorenja i mere opreza“);

tinitus (zujanje u ušima), gubitak sluha, ošećen sluh; ubrzan puls (tahikardija);

širenje krvnih sudova (vazodilatacija), pad krvnog pritiska ili nesvestica; otežano disanje, uključujući simptome astme;

poremećaj funkcije jetre, žutica (holestatska žutica) ili zapaljenje jetre (hepatitis); preosetljivost na svetlost (videti odeljak 2:„Upozorenja i mere opreza“);

oštećenje funkcijebubrega, prisustvo krvi ili kristala u urinu, zapaljenje mokraćnih puteva; zadržavanje tečnosti u organizmu ili pojačano znojenje;

povećane vrednosti enzima amilaze.

8 od 10

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija); drastično smanjenje broja belih krvnih ćelija (agranulocitoza) (videti odeljak 2: „Upozorenja i mere opreza“); značajno smanjenje broja crvenih i belih krvnih zrnaca i krvnih pločica (trombocita), koje može biti sa smrtnim ishodom; depresija koštane srži, koja takođe može biti sa smrtnim ishodom;

alergijska reakcija, poznata kao reakcija slična serumskoj bolesti (videti odeljak 2: „Upozorenja i mere opreza“);

mentalni poremećaji (psihotične reakcije potencijalno dovodeći do misli o samoubistvu, pokušaja samoubistva iizvršenja samoubistva) (videti odeljak 2: „Upozorenja i mere opreza“);

migrena, poremećaj koordinacije pokreta, nesiguran hod (poremećaj hoda), poremećaj osećaja čula mirisa (olfaktorni poremećaji), povećan intrakranijalni pritisak (pritisak na mozak i pseudotumor cerebri);

poremećaj prepoznavanja boja;

zapaljenje zidova krvnih sudova (vaskulitis); zapaljenje gušterače (pankreatitis);

izumiranje ćelija jetre (nekroza jetre), veoma retko napreduje do životno-ugrožavajuće slabosti jetre(videti odeljak 2: „Upozorenja i mere opreza“);

mala, tačkasta krvarenja ispod kože (petehije); različite vrste promena po koži ili ospe; pogoršanje simptoma miastenije gravis (videti odeljak 2:„Upozorenja i mere opreza“).

Nepoznato(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

sindrom koji je povezan sa poremećajem izlučivanja vode, odnosno sa smanjenim koncentracijama natrijuma u serumu (sindrom neodgovarajućesekrecije antidiuretskog hormona - SIADH);

osećaj jakog uzbuđenja (manija) ili izrazitogoptimizma i preteraneaktivnosti(hipomanija);

poremećen ubrzan srčani ritam koji može biti životno ugrožavajući, poremećaj srčanog ritma, promene u srčanom ritmu (tzv. “produženje QT intervala”, koje se može videti na EKG-u, koji beleži električnu aktivnost srca);

uticaj na zgrušavanje krvi (kod pacijenata lečenih antagonistima vitamina K);

gubitak svesti zbog ozbiljnog smanjenja vrednosti šećera u krvi (hipoglikemijska koma). Videti odeljak 2.

Sa primenom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika, zabeleženisu veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama) ili trajnih neželjenih dejstava, kao što su zapaljenje tetiva, pucanje tetive, bol u zglobovima, bol u rukama i/ili nogama, otežan hod, neobični osećaji kao što su bockanje, trnci, osećaj golicanja, žarenje, utrnulost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, oštećenje pamćenja, kao i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa.

Zabeleženi su slučajevi proširenja i slabljenja zida aorte ili pucanja zida aorte (aneurizme i disekcije), koji kao komplikaciju mogu imati pucanje i biti smrtonosni, kao i slučajevi vraćanja krvi usled slabljenja srčanih zalistaka, kod pacijenata koji su primali fluorohinolone. Videti takođe odeljak 2.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

9 od 10

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Marocen posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Marocen

Jedna film tableta sadrži500 mg ciprofloksacina (u obliku ciprofloksacin-hidrohlorida).

Pomoćne supstance su:

Jezgro film tablete: natrijum-skrobglikolat (tip A); celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; magnezijum-stearat;povidon K25; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Film (obloga) tablete: hipromeloza; titan-dioksid (E 171, C.I. 77891);talk; propilenglikol.

Kako izgleda lekMaroceni sadržaj pakovanja

Film tableta.

Ovalne film tablete bele boje, sapodeonomlinijomsa obe strane, na prelomu bele boje. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVdC-Aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi blister sa 10 film tableta (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole HEMOFARM AD VRŠAC Beogradski put bb, Vršac

Proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC

Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Jun, 2025.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdajeuz lekarski recept.

Broj i datum dozvole: 002323062 2024 od 04.06.2025.

10 od 10