Maninil® 3,5 3.5mg tableta

Terapija insulin nezavisnog dijabetes melitusa kod odraslih pacijenata sa dijabetesom tipa 2, ukoliko se zadovoljavajuća koncentracija glukoze u krvi ne može postići ostalim merama kao što su striktno pridržavanje dijetetskog režima, smanjenje telesne mase kod gojaznih pacijenata i odgovarajuća fizička aktivnost.

Lek Maninil 3,5 se može koristiti kao monoterapija ili u kombinaciji sa metforminom.

Doziranje

Određivanje terapijske doze leka Maninil 3,5 se može sprovesti samo pod nadzorom lekara i mora biti usklađeno sa dijetom. Doziranje je uslovljeno rezultatima metaboličkog ispitivanja (određivanje koncentracije glukoze u krvi i u urinu).

Preporučuje se da se terapija počne sa najmanjom mogućom dozom. Ovo se posebno odnosi na pacijente sa predispozicijom za nastanak hipoglikemije ili ukoliko je telesna masa manja od 50 kg. Treba imati na umu da lek Maninil 3,5 sadrži glibenklamid u mikronizovanom obliku. Zato se preporučeno doziranje leka Maninil 3,5 razlikuje od preporučenog doziranja drugih lekova kod kojih glibenklamid nije u mikronizovanom obliku.

Početna terapija

Terapiju treba započeti najmanjom mogućom dozom.

Maninil 3,5

• ½ do 1 tablete leka Maninil 3,5 (ekvivalentno 1,75 do 3,5 mg glibenklamida) dnevno.

Ako je metabolički status neodgovarajući, dozu treba povećati postepeno – u intervalima od nekoliko dana do jedne nedelje – do terapijski potrebne dnevne doze leka Maninil 3,5.

• najviše 3 tablete leka Maninil 3,5 (ekvivalentno 10,5 mg glibenklamida) dnevno.

Prevođenje sa drugih lekova za smanjenje koncentracije glukoze u krvi na lek Maninil 3,5:

Prevođenje sa drugih oralnih antidijabetika na lek Maninil 3,5 treba sprovesti pažljivo pod nadzorom lekara, počevši sa:

Maninil 3,5

• ½ do 1 tableta leka Maninil 3,5 (ekvivalentno 1,75 do 3,5 mg glibenklamida) dnevno.

Prilagođavanje doze

Kod starijih, iscrpljenih ili neuhranjenih pacijenata, kao i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre, početna doza i doza održavanja treba da budu smanjene usled rizika od hipoglikemije. Pored toga, korekciju doze je potrebno razmotriti u slučaju promene telesne mase ili životnog stila pacijenata.

Kombinacija sa drugim oralnim antidijabeticima

U opravdanim slučajevima, dodatna primena tiazolidindiona (npr.pioglitazon) može biti indikovana kod pacijenata sa intolerancijom na metformin.

Maninil 3,5 se može takođe kombinovati sa oralnim antidijabeticima koji ne stimulišu izlučivanje insulina (guar guma ili akarboza).

Kombinovana terapija sa insulinom može biti primenjena u slučaju početnog neuspeha terapije. Monoterapija sa insulinom je indikovana u slučaju potpunog prekida sekrecije endogenog insulina.

Posebne populacije

Stariji pacijenti (od 65 godina i stariji)

Početna doza i doza održavanja glibenklamida se mora pažljivo prilagoditi da bi se smanjio rizik od razvoja hipoglikemije. Terapija se mora započeti sa najmanjom raspoloživom dozom i ukoliko je neophodno da se poveća postepeno (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Maninil 3,5 nije dokazana kod dece i adolescenata. Iz tog razloga ovaj lek ne treba koristiti za lečenje ove grupe pacijenata.

Način primene

Tablete treba progutati cele sa dovoljno tečnosti (po mogućnosti sa čašom vode) pre obroka.

Preporučuje se da se dnevne doze koje su veće od 2 tablete leka Maninil 3,5, podele u odnosu 2:1, jutarnja i večernja doza.

Uzimanje leka u isto vreme u svakom slučaju je važno. Greške prilikom uzimanja (na primer propuštena doza), nikada se ne smeju kompenzovati sa povećanim brojem uzetih tableta.

Dužina upotrebe je određena tokom bolesti. Provere metaboličkih parametara treba vršiti u preporučenim redovnim intervalima. Preporučuje se redovno kontrolisanje koncentrcije glukoze u krvi i urinu, takođe se dodatno preporučuje proveravanje HbA1c i/ili fruktozamina, kao i drugih parametara (na primer koncentracije lipida u krvi).

Lek Maninil 3,5 ne smete uzimati u slučaju:

• preosetljivosti na aktivnu supstancu, boju Ponceau 4R red, cochineal red A (E124) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedeni u odeljku 6.1;
• preosetljivosti na druge derivate sulfoniluree, sulfonamide, sulfonamidske diuretike i probenecid, budući da su moguće ukrštene reakcije;
• u sledećim slučajevima dijabetes melitusa gde je potrebno primeniti insulin: insulin zavistan dijabetes tip 1, potpuni neuspeh glibenklamida u terapiji dijabetes melitusa tip 2, kod dijabetesne prekome ili kome, dijabetesna ketoacidoza, nakon resekcije pankreasa;
• teškog oštećenja funkcije jetre;
• teškog oštećenja funkcije bubrega;
• trudnoće i dojenja (videti odeljak 4.6)
• ukoliko ste na terapiji bosentanom.

Pacijenti treba da budu informisani da treba da obaveste lekara bez odlaganja ukoliko dođe do pojave drugih bolesti tokom terapije sa lekom Maninil 3,5, i ako dođe do promene lekara (promene lekara u bolnici, u slučaju nesreće, u slučaju bolesti na godišnjem odmoru) da skrenu pažnju lekaru na postojanje dijabetes melitusa.

Hipoglikemija

Neophodno je da pacijenti tokom terapije lekovima koji smanjuju koncentraciju glukoze budu upozoreni na rizik od hipoglikemije.

Produženo gladovanje, neodgovarajući unos ugljenih hidrata, neuobičajen fizički napor, dijareja ili povraćanje, predstavlja veliki rizik od pojave hipoglikemije (videti odeljak 4.8).

Pacijenti sa jasnim znacima cerebralne skleroze i nekooperativni pacijenti generalno imaju veći rizik od hipoglikemije.

Simptomi koji upozoravaju na pojavu hipoglikemije mogu biti maskirani lekovima sa centralnim delovanjem i beta blokatorima, kao i kod pacijenata sa autonomnom neuropatijom.

Bez obzira na inicijalni uspeh terapije hipoglikemije, ovo stanje se može ponoviti. Neophodno je da pacijenti budu pod nadzorom lekara. Teška hipoglikemija ili produžene epizode, koje se samo za kratko vreme mogu držati pod kontrolom uobičajenim količinama šećera, zahtevaju hitno lečenje (videti odeljak 4.9).

Hiperglikemija

U slučaju nepridržavanja plana terapije, još uvek nedovoljnog uticaja leka Maninil 3,5 na smanjenje koncentracije glukoze u krvi, ili u izrazito stresnim situacijama, koncentracija šećera u krvi može se povećati.

Simptomi hiperglikemije mogu biti snažan osećaj žeđi, suva usta, učestalo mokrenje, svrab i/ili suva koža, gljivična oboljenja ili infekcije kože, kao i smanjenje sposobnosti.

U posebno izraženim stresnim situacijama (npr. u slučaju povreda, operacija, infekcija sa povišenom telesnom temperaturom) može doći do poremećaja u metaboličkom statusu, sa posledičnom pojavom hiperglikemije, što znači da može biti potrebno privremeno lečenje insulinom.

Laksativi

Hronična zloupotreba laksativa može da vodi ka pogoršanju metaboličkog statusa.

Alkohol

Hronično i akutno unošenje alkohola može potencirati ili smanjiti hipoglikemijsko dejstvo leka Maninil 3,5 na nepredvidljiv način.

Oštećenje funkcije jetre i bubrega i endokrini poremećaji.

Posebnu pažnju treba obratiti na pacijente sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega ili smanjenom aktivnošću tiroidne žlezde, hipofize ili kore nadbubrega.

Deficit enzima glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD)

Lečenje pacijenata koji imaju deficit enzima glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), sa derivatima sulfoniluree može dovesti do hemolitičke anemije. Kako glibenklamid pripada grupi sulfonilureja, treba ga pažljivo koristiti kod pacijenata sa deficijencijom enzima G6PD i treba razmotriti prelazak na druge lekove.

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti (od 65 godina i stariji) koji su na terapiji derivatima sulfoniluree imaju potvrđeni rizik od razvoja hipoglikemije. Hipoglikemija se teško prepoznaje kod starijih pacijenata. Početna doza i doza održavanja glibenklamida se mora pažljivo prilagoditi sa ciljem da se smanji rizik od hipogliklemije (videti odeljak 4.2). Ukoliko je to moguće, kod ove grupe pacijenata je poželjno primeniti derivate sulfoniluree sa kraćim dejstvom.

Lek Maninil 3,5, tablete sadrže laktozu, monohidrat.

Pacijenti sa retkim naslednim poremećajima intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek Maninil 3,5, tablete sadrže sadrži pomoćnu supstancu Ponceau 4R red, cochineal red A (E124) koja može izazvati alergijske reakcije.

Istovremena primena drugih lekova može da potencira ili da umanji dejstvo leka Maninil 3,5. Drugi lekovi mogu da se koriste samo uz saglasnost lekara koji vodi terapiju.

Glibenklamid se metaboliše uglavnom preko CYP2C9 i u manjoj meri preko CYP 3A4. Ovo treba uzeti u obzir ako se glibenklamid koristi istovremeno sa induktorima ili inhibitorima CYP 2C9.

Hipoglikemija kao reakcija potenciranja hipoglikemijskog dejstva leka može nastati tokom istovremene upotrebe sa sledećim lekovima:

• oralni antidijabetici i insulin
• ACE inhibitori
• anabolički steroidi i muški polni hormoni
• antidepresivi (kao što su fluoksetin i MAO inhibitori)
• hinolonski derivati
• hloramfenikol
• klaritromicin
• klofibrat i analozi
• kumarinski derivati
• dizopiramid
• fenfluramin
• mikonazol
• flukonazol
• para-aminosalicilna kiselina
• pentoksifilin, velike doze parenteralno
• perhekselin
• pirazolonski derivati
• probenecid
• salicilati
• sulfinpirazon
• sulfonamidi
• simpatikolitici (kao npr. beta blokatori)
• tetraciklini
• tritokvalin
• citostatici tipa ciklofosfamida

Beta blokatori, klonidin, gvanetidin i reserpin mogu umanjiti svest o znakovima upozorenja male koncentracije šećera u krvi.

Hiperglikemija kao izraz slabljenja dejstva leka može nastati tokom paralelne upotrebe glibenklamida sa sledećim lekovima:

• acetazolamid
• beta blokatori
• barbiturati
• diazoksid
• diuretici
• glukagon
• izonijazid
• kortikosteroidi
• derivati nikotinske kiseline
• laksativi (kod hronične upotrebe, videti odeljak 4.4)
• derivati fenotiazina
• fenitoin
• rifampicin
• tiroidni hormoni
• ženski polni hormoni (progesteron, estrogen)
• simpatikomimetici

Antagonisti H2 receptora, klonidin i reserpin mogu dovesti ili do smanjenja ili povećanja hipoglikemijskog dejstva.

Veoma retko, pentamidin može dovesti do ozbiljne hipoglikemije ili hiperglikemije. Dejstvo kumarinskih derivata može biti potencirano ili umanjeno.

Češća pojava povećanih vrednosti enzima jetre zapažena je kod pacijenata koji su glibenklamid primali istovremeno sa bosentanom. I glibenklamid i bosentan inhibiraju izlučivanje žučnih soli, što dovodi do nagomilavanja citotoksičnih žučnih soli u ćelijama. Iz tog razloga ovu kombinaciju ne treba koristiti (videti odeljak 4.3).

Glibenklamid može povećati koncentraciju ciklosporina u plazmi, što eventualno može dovesti do povećanja njegove toksičnosti. Zato se preporučuju kontrolne mere i prilagođavanje doze ciklosporina ako se ove dve supstance primenjuju istovremeno.

Holesevelam vezuje glibenklamid i tako smanjuje resorpciju glibenklamida iz digestivnog trakta. Glibenklamid treba uzeti najmanje četiri sata pre holesevelama, jer tada nije primećena interakcija.

Ostale interakcije:

Kako akutni tako i hronični unos alkohola može potencirati ili oslabiti hipoglikemijsko dejstvo leka Maninil 3,5, na nepredvidljiv način.

Trudnoća

Lek Maninil 3,5 se ne sme primenjivati tokom trudnoće. Budući da oralni antidijabetici ne regulišu koncentraciju šećera pouzdano kao insulin, oni nisu suštinski pogodni za terapiju dijabetesa tokom trudnoće. Terapija dijabetesa sa insulinom tokom trudnoće je terapija izbora. Uvek kada je moguće, primena oralnih antidijabetika treba da bude obustavljena ili zamenjena insulinom pre planirane trudnoće.

Dojenje

Budući da nije poznato da li lek Maninil 3,5 prelazi u majčino mleko, lek Maninil 3,5 se ne sme koristiti tokom dojenja. Pacijentkinje koje doje treba da budu lečene insulinom ili da ne doje.

Hipoglikemija može smanjiti sposobnost koncentracije i reagovanja kod pacijenata, naročito na početku ili nakon promene terapije, ili kada se glibenklamid uzima neredovno. Ovo može dovesti do rizika u situacijama kada su ove sposobnosti posebno važne (npr. prilikom upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama).

Pacijente treba savetovati da preduzmu mere u cilju izbegavanja mogućnosti pojave hipoglikemije tokom vožnje. Ovo je posebno važno kod pacijenata sa učestalim epizodama hipoglikemije ili smanjenom ili odsutnom mogućnošću prepoznavanja upozoravajućih simptoma hipoglikemije. Potrebno je razmotriti da li se vožnja u ovim situacijama uopšte savetuje.

Učestalost ispoljavanja neželjenih reakcija se definiše prema kategorojama učestalosti: Veoma često (≥ 1/10)

Često (≥ 1/100 do <1/10) Povremeno (≥ 1/1000 do <1/100) Retko (≥ 1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznato: (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Hipoglikemija

Hipoglikemija je najčešće neželjeno dejstvo terapije glibenklamidom.

Ovo stanje može biti produženo glibenklamidom i dovesti do teške hipoglikemije sa životno ugrožavajućom komom. U slučaju podmuklog toka hipoglikemije, ukoliko se radi o autonomnoj neuropatiji ili pri dodatnoj terapiji simpatikoliticima (videti odeljak 4.5), tipični upozoravajući simptomi mogu biti oslabljeni ili odsutni. Klinička slika teškog napada hipoglikemije može ličiti na moždani udar.

Mogući uzroci hipoglikemje navedeni su u odeljku 4.4.

Hipoglikemija se definiše kao smanjenje koncentracije glukoze u krvi na manje od 50 mg/dL. Sledeći upozoravajući simptomi mogu ukazati pacijentu ili njegovoj okolini na izrazito smanjenje koncentracije glukoze u krvi:

iznenadno preznojavanje, palpitacije, tremor, osećaj gladi, nemir, peckanje u ustima, bledilo, glavobolja, pospanost, poremećaji sna, uznemirenost (anksioznost), nestabilni pokreti, prolazni neurološki ispadi (npr. govorni i vizuelni poremećaji, znaci paralize ili čulni poremećaji).

U slučaju progresije hipoglikemije, pacijent može izgubiti samokontrolu i ostati bez svesti. Obično im koža postane vlažna i hladna, a pacijenti su skloni konvulzijama.

Pacijent koji boluje od dijabetesa može kontrolisati blagu hipoglikemiju uzimanjem šećera ili hrane ili pića koji sadrže veliku količinu šećera. Iz tog razloga potrebno je da stalno sa sobom nose 20 g glukoze.

Ukoliko nije moguće hipoglikemiju staviti pod kontrolu odmah, neophodno je odmah pozvati lekara.

Ostala neželjena dejstva

Poremećaj metabolizma i ishrane

Često:

• povećanje telesne mase

Poremećaji oka

Veoma retko:

• usled promene koncentracije glukoze u krvi, mogu se javiti vizuelne i smetnje pri akomodaciji, naročito na početku terapije

Gastrointestinalni poremećaji

Povremeno:

• mučnina
• osećaj pritiska u stomaku
• nadimanje
• povraćanje
• bolovi u abdomenu
• dijareja
• podrigivanje
• osećaj metalnog ukusa u ustima

Ova neželjena dejstva su uglavnom privremena i generalno ne zahtevaju obustavu terapije.

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma retko:

- privremeno povećanje vrednosti enzima jetre (SGOT, SGPT, alkalne fosfataze), hepatitis izazvan lekovima, intraheptična holestaza, verovatno izazvana preosetljivošću tkiva jetre.

Ovi poremećaji funkcije jetre su reverzibilni nakon prestanka primene leka Maninil 3,5, ali takođe mogu dovesti do oštečenja funkcije jetre koje je životno ugrožavajuće.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno:

• pruritis
• urtikarija
• erythema nodosum
• morbiliformni ili makulopapularni egzantemi
• povećana fotosenzitivnost
• purpura

Ovi neželjeni uticaji su privremene reakcije preosetljivosti, mada veoma retko mogu dovesti i do prekida disanja i pada krvnog pritiska te do stanja šoka koje ugrožava život.

Veoma retko:

• životno-ugrožavajući alergijski vaskulitis, generalizovane reakcije preosetljivosti sa osipom po koži, artralgijom, povišenom telesnom temperaturom, proteinurijom i žuticom

Morate odmah obavestiti lekara ako se pojave reakcije na koži.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko:

• trombocitopenija

Veoma retko:

• leukocitopenija, eritrocitopenija, granulocitopenija do agranulocitoze
• pancitopenija, hemolitička anemija

Navedeni poremećaji na krvi i limfnog sistema su generalno reverzibilni nakon prestanka terapije, ali veoma retko mogu biti životno ugrožavajući.

Ostala neželjena dejstva

Veoma retko:

 Blagi diuretički uticaj, prolazna proteinurija, hiponatremija, reakcije slične disulfiramskoj, moguća je ukrštena alergija na sulfonamide, derivate sulfonamida i probenecid.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Značajno akutno predoziranje lekom Maninil 3,5, kao i uzimanje većih doza tokom dužeg perioda, dovodi do teške, prolongirane i po život opasne hipoglikemije.

Kada se prepozna predoziranje potrebno je pažljivo praćenje sve dok ne bude izvesno da nema više opasnosti po pacijenta. Treba imati u vidu da se hipoglikemija i njeni klinički znaci mogu vratiti nakon privremenog oporavka pacijenta. Značajna predoziranja i teške reakcije kao što su gubitak svesti ili druga ozbiljna neurološka oboljenja su medicinski hitni slučajevi i zahtevaju hitnu terapiju i prijem u bolnicu.

Simptomi predoziranja

Nakon namernog predoziranja može se očekivati produžena hipoglikemija, koja ima tendenciju ponavljanja u danima nakon uspešne početne terapije.

Kod pacijenata sa pomućenjem svesti, može se brzo razviti hipoglikemijski šok karakterističan po pojavi gubitka svesti, tahikardije, vlažne kože, hipertermije, motorne agitacije, hiperrefleksije i pareze sa pozitivnim Babinski refleksom.

Terapijske mere nakon predoziranja

Za terapiju blage hipoglikemije videti odeljak 4.8.

Kod slučajnih predoziranja, kod svesnih pacijenata bez tendencija ka konvulzijama kao dodatak intravenskoj primeni glukoze, treba izazvati povraćanje ili sprovesti gastričnu lavažu.

Kod pacijenata bez svesti, indikovana je intravenska primena rastvora glukoze (injekcija 40 do 80 mL 40% rastvora glukoze i naknadna infuzija 5-10% rastvora glukoze).

Pored toga, treba primeniti 1 mg glukagona intramuskularno ili intravenski dodatno. Ukoliko ne dođe do povratka svesti pacijenta nakon preduzimanja navedenih mera, one se mogu ponoviti; treba sprovesti ponovne mere intenzivne terapije.

Kod dece koja su slučajno uzela lek Maninil 3,5, treba pažljivo odrediti dozu glukoze koja se primenjuje zbog opasnosti od izazivanja opasne hiperglikemije, nakon toga se mora pažljivo pratiti koncentraciju glukoze u krvi.

Pacijenti koji su uzeli količine leka Maninil 3,5 koje su opasne po život, a kod kojih nije prošlo mnogo vremena od uzimanja leka, moraju proći detoksikaciju metodom gastrične lavaže i primenom medicinskog uglja.

U produženoj hipoglikemiji, potrebno je pratiti pacijenta nekoliko sledećih dana, uz redovne kontrole koncentracije šećera u krvi, i ukoliko je potrebno primeniti infuzionu terapiju.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici),

derivati sulfoniluree

ATC šifra: A10BB01 Mehanizam delovanja:

Glibenklamid smanjuje koncentraciju glukoze u krvi tako što pojačava sekreciju insulina iz beta ćelija pankeasa kako kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 tako i kod zdravih ljudi. Ovaj uticaj je u zavisnosti od koncentracije glukoze u okolini beta ćelija.

Kod veoma velikih koncentracija glukoze u krvi, pri kojima je, glukozom stimulisana, sekrecija maksimalna, ne očekuje se dodatno veće oslobađanje insulina pod uticajem glibenklamida. Ova pojava je zapažena u ispitivanju kod zdravih osoba. Ne može se objasniti klinički značaj ove informacije kod pacijenata koji imaju dijabetes a uzimaju glibenklamid.

Inhibicija oslobađanja glukagona iz alfa ćelija pankreasa kao i ekstrapankreatični uticaji (proliferacija insulinskih receptora, povećanje osetljivosti insulinskih receptora na insulin u perifernom tkivu), su opisani, mada njihov klinički značaj još nije razjašnjen.

Resorpcija

Lek Maninil 3,5 se brzo i praktično kompletno resorbuje nakon oralne primene. Istovremeno konzumiranje hrane ne utiče u velikoj meri na resorpciju glibenklamida.

Distribucija

Vezivanje Maninila 3,5 za albumine plazme iznosi više od 98%.

Maksimalne koncentracije u serumu, nakon primene pojedinačne doze glibenklamida od 1,75 mg, se postižu nakon 1- 2 sata i one iznose otprilike 100 nanograma/mL. U zavisnosti od primenjene doze, koncentracije u serumu se smanjuju na vrednosti od 5-10 nanograma/mL nakon 8-10 sati.

Poluvreme eliminacije nakon intravenske primene je otprilike 2 sata, dok nakon oralne primene iznosi 2-5 sati. Neke studije ukazuju na to da kod dijabetičara poluvreme eliminacije može biti produženo na 8 – 10 sati.

Biotransformacija

Glibenklamid se ekstenzivno metaboliše u jetri. Glavni metaboliti su 4-trans-hidroksi-glibenklamid i

3-cis-hidroksi-glibenklamid. Ovi metaboliti ne utiču u značajnoj meri na dejstvo glibenklamida na smanjenje koncentracije glukoze u krvi.

Eliminacija

Izlučivanje metabolita se odvija u istoj meri preko urina i preko žuči i završava se za 45 – 72 sata. Eliminacija aktivne supstance iz plazme je odložena kod pacijenata sa poremećenom funkcijom jetre.

Poremećaj funkcije bubrega i jetre

Kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega, bilijarna ekskrecija metabolita raste istovremeno u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega. Prilikom umerene insuficijencije bubrega (klirens kreatinina ≥ 30 mL/min), ukupna eliminacija je nepromenjena, akumilacija je moguća u slučaju teške insuficijencije bubrega.

Ispitivanja hronične toksičnosti ne navode na sumnju da se kod ljudi mogu pojaviti neka nepoznata neželjena dejstva koja do danas nisu otkrivena.

Takođe, u in-vitro studijama nije bilo dokaza mutagenog potencijala.

Redovne dugotrajne studije karcinogenog potencijala nisu sprovođene.

Ispitivanjima na pacovima, miševima i kunićima nisu dobijeni dokazi o teratogenom uticaju.

Laktoza, monohidrat; Skrob, krompirov; Metilhidroksietilceluloza;

Silicijum-dioksid, precipitovani; Magnezijum-stearat;

Ponceau 4R red (E 124) (cochineal red A).

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Unutrašnje pakovanje je blister (providni PVC/ Al) koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Ne postoje posebni zahtevi.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Maninil 3,5 je lek za lečenje insulin nezavisnog dijabetes melitusa tip 2 (šećerna bolest) kod odraslih. Pripada grupi lekova koji se zovu derivati sulfoniluree. Ovaj lek deluje tako što povećava vrednost oslobođenog insulina iz pankreasa, zatim insulin smanjuje vrednost šećera u krvi.

Lek Maninil 3,5 se koristi za smanjenje povećanih vrednosti šećera u krvi kod odraslih pacijenata sa dijabetesom (dijabetes melitus tip 2) kada se ostalim merama, kao što su striktno pridržavanje dijeti, smanjenje telesne mase kod gojaznih pacijenata i fizičkom aktivnošću, ne može kontrolisati vrednost šećera u krvi.

Lek Maninil 3,5 se može koristiti samostalno (kao monoterapija) ili u kombinaciji sa metforminom.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na glibenklamid, boju Ponceau 4R red, cochineal red A (E124) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na druge derivate sulfoniluree, sulfonamide, sulfonamidske diuretike i probenecid, budući da su moguće ukrštene reakcije,
• u sledećim slučajevima dijabetes melitusa (šećerne bolest) potrebno je primeniti insulin: insulin zavistan dijabetes (dijabetes melitus tip 1), metabolički poremećaj u dijabetesu, kao što je prekomerna acidifikacija (povećanje kiselosti) krvi (dijabetesna ketoacidoza), kod dijabetesne prekome i kome, nakon resekcije pankreasa,
• ako se više ne postiže efikasnost u lečenju dijabetes melitusa tip 2 lekom Maninil 3,5,
• kod teškog oštećenja funkcije jetre,
• kod teškog oštećenja funkcije bubrega,
• ako ste na terapiji bosentanom,
• tokom trudnoće i dojenja (videti odeljak „Trudnoća i dojenje“).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Maninil 3,5.

• ukoliko imate smanjenu funkciju jetre ili bubrega ili smanjenu aktivnost štitaste žlezde, hipofize ili kore nadbubrega,
• u slučaju neredovnih obroka ili gladovanja, ili ukoliko ne unosite dovoljne količine ugljenih hidrata,
• ukoliko ste izloženi neoubičajeno velikom fizičkom naporu,
• ako ste starijeg životnog doba,
• ukoliko povraćate ili imate proliv.

Ove okolnosti, a posebno njihova kombinacija, predstavljaju veliki rizik za nastanak smanjenja vrednosti šećera u krvi (videti odeljak 4 „Moguća neželjena dejstva“).

• ukoliko uzimate određene lekove (lekove koji deluju na centralni nervni sistem i beta blokatore), ili ukoliko imate neke neurološke bolesti (autonomne neuropatije), znaci smanjene vrednosti šećera u krvi mogu biti maskirani, tako da nećete primetiti na vreme da imate smanjenu vrednost šećera u krvi,
• ukoliko povremeno ili redovno konzumirate alkohol, dejstvo leka Maninil 3,5 može biti pojačano (sa posledicom smanjenja vrednosti šećera u krvi) ili oslabljeno (sa posledicom povećanja vrednosti šećera u krvi) na nepredvidljiv način,
• ukoliko uzimate laksative, što može dovesti do pogoršanja kontrole vrednosti šećera u krvi,
• vrednosti šećera u krvi mogu da se povećaju u nekim situacijama, na primer ukoliko se ne pridržavate terapije koju Vam je propisao lekar, ili uticaj leka Maninil 3,5 na vrednost šećera u krvi još uvek nije odgovarajuć, ili posebno u stresnim situacijama. Znaci povećane vrednosti šećera u

krvi mogu biti jak osećaj žeđi, suva usta, često mokrenje, svrab i/ili suva koža, gljivične bolesti ili infekcije kože, kao i umanjene opšte sposobnosti,

• ukoliko ste izloženi neuobičajenim stresnim situacijama (kao što su povrede, operacije, infekcije sa povišenom telesnom temperaturom). One mogu dovesti do pogoršanja metaboličkog statusa sa posledicom povećanja vrednosti šećera u krvi, što znači da bi privremeno lečenje insulinom bilo potrebno da bi se poboljšala kontrola vrednosti šećera u krvi,
• ukoliko se tokom lečenja lekom Maninil 3,5, jave druge bolesti, javite se odmah svom lekaru;
• ukoliko dođe do promene lekara (na primer promena lekara u zdravstvenoj ustanovi), nakon nesreće ili u slučaju bolesti tokom godišnjeg odmora, skrenite pažnju zdravstvenom radniku na Vaš dijabetes,
• ukoliko imate poremećaj crvenih krvnih ćelija koji se zove deficit enzima glukozo-6-fosfat dehidrogenaze jer lečenje glibenklamidom može dovesti do oštećenja crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija) i smanjenja vrednosti hemoglobina.

U cilju postizanja dobrog metaboličkog statusa (na primer vrednosti šećera u krvi na optimalnom stepenu i bez velikih oscilacija), morate se striktno držati plana terapije koji je određen od strane Vašeg lekara.

Pridržavanje preporučenog režima ishrane, fizičke aktivnosti, i ukoliko je to potrebno, smanjenje telesne mase, je isto tako važno kao i redovno uzimanje leka Maninil 3,5. Važno je da se pridržavate redovnih pregleda određenih od strane Vašeg lekara. Posebno je važno redovno kontrolisati vrednost šećera u krvi i urinu, Vaš doktor će dodatno preporučiti ostale testove koje treba da uradite (određivanje HbA1c i/ili fruktozamina, kao i druge parametre krvi kao što su vrednosti masnoća u krvi).

Za pacijente kod kojih redovna i stalna upotreba leka nije zagarantovana, preporučuje se da osobe koje se staraju o njima brinu o redovnoj primeni leka.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko se nešto od prethodno navedenog odnosi na Vas, tako da Vaš lekar može da koriguje doziranje leka Maninil 3,5 ili ceo terapijski plan.

Deca i adolescenti

Deca i adolescenti ne treba da koriste lek Maninil 3,5, s obzirom na to da još uvek ne postoje iskustva u lečenju dece i adolescenata ovim lekom.

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti (od 65 godina i stariji) su posebno osetljivi na hipoglikemiju (smanjenje vrednosti šećera u krvi) usled terapije glibenklamidom i usled toga u većem riziku od razvoja hipoglikemije. Kod starijih, smanjena vrednost šećera u krvi može biti teško prepoznata. Početna doza i doza održavanja glibenklamida se mora kontrolisati pažljivo od strane Vašeg lekara sa ciljem da se izbegne hipoglikemija.

Kod pacijenata starijeg životnog doba, posebno je izražen rizik od odložene hipoglikemijske reakcije. Ukoliko pripadate ovoj starosnoj grupi, morate se pažljivo prilagođavati terapiji ovim lekom, i Vaša vrednost šećera u krvi se mora često kontrolisati, naročito na početku lečenja.

Drugi lekovi i lek Maninil 3,5

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Sledeći lekovi utiču na dejstvo leka Maninil 3,5:

Glibenklamid se razgrađuje u jetri uglavnom preko enzima CYP2C9. Ostali lekovi koji se takođe razgrađuju preko ovog enzima mogu imati uticaj na njegovu razgradnju i na taj način pojačati ili oslabiti dejstvo leka Maninil 3,5.

 Jačanje dejstva i moguće povećanje broja neželjenih dejstava

Sledeći lekovi mogu pojačati dejstvo leka Maninil 3,5, što može dovesti do rizika od pojave hipoglikemije (smanjena vrednost šećera u krvi):

• druge lekove za lečenje dijabetesa, uključujući i insulin,
• lekove za snižavanje krvnog pritiska ili za smanjivanje pulsa (ACE inhibitori, simpatolitici kao što su beta blokatori, dizopiramid, perheksilin),
• lekove za smanjenje vrednosti masnoća u krvi (klofibrati),
• lekove za lečenje gihta (probenecid, sulfinpirazon),
• lekove za lečenje depresije (fluoksetin, inhibitori MAO),
• lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi (kumarinski derivati kao što je varfarin),
• lekove protiv bolova, zapaljenja ili lekove za lečenje reumatizma (pirazolonski derivati),
• lekove za lečenje infekcija (antibiotici kao što su hloramfenikol, hinolonski derivati, tetraciklini, sulfonamidi, klaritromicin),
• lekove za terapiju gljivičnih infekcija (mikonazol, flukonazol),
• lekove za lečenje tuberkuloze (para-amino salicilna kiselina),
• lekove za povećanje mišićne mase (anabolički steroidi i muški polni hormoni),
• lekove za suzbijanje apetita (fenfluramin),
• velike doze lekova koji poboljšavaju cirkulaciju a koji se primenjuju putem infuzije (pentoksifilin),
• substance koje ukljanjaju površinski sloj kože (salicilati),
• određene lekove za terapiju karcinoma (raka) (ciklofosfamid),
• lekove za lečenje alergija (tritokvalin).

Slabljenje dejstva

Sledeći lekovi mogu smanjiti dejstvo leka Maninil 3,5 . To može dovesti do rizika od hiperglikemije (povećana vrednost šećera u krvi):

• lekovi za lečenje smanjene vrednosti šećera u krvi (glukagon),
• lekovi za lečenje visokog krvnog pritiska (beta blokatori, diazoksid),
• lekovi koji se koriste za izbacivanje vode iz organizma češćim mokrenjem (diuretici),
• lekovi protiv zapaljenja (kortikosteroidi),
• lekovi za smanjenje povećane vrednosti masnoća u krvi (derivati nikotinske kiseline),
• tiroidni hormoni,
• lekovi za lečenje određenih bolesti oka (katarakta) (acetazolamid),
• lekovi za lečenje epileptičkih napada (barbiturati),
• lekovi koji se koriste za ubrzanje pulsa (simpatikomimetici),
• lekovi za terapiju epileptičnih napada ili šizofrenije (fenitoin, derivati fenotiazina),
• lekovi za lečenje tuberkuloze (izoniazid, rifampicin),
• ženski polni hormoni (progesteroni, estrogeni),
• laksativi (ako se konstantno koriste).

Druge moguće interakcije:

• ukoliko uzimate određene lekove za lečenje visokog krvnog pritiska ili srčane slabosti (beta blokatori, klonidin, guanetidin ili rezerpin). Ovi lekovi mogu prikriti znake hipoglikemije pa je pri njihovoj primeni neophodna posebna pažnja,
• lekovi za terapiju čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu (duodenumu) (blokatori H2 receptora) ili lekovi za snižavanje povišenog krvnog pritiska (klonidin i rezerpin) mogu da prouzrokuju ili smanjenje ili pojačanje uticaja smanjenja vrednosti šećera u krvi,
• u izolovanim slučajevima, lekovi za lečenje odredjenih infektivnih bolesti (pentamidin) mogu dovesti do ozbiljnog smanjenja ili povećanja vrednosti šećera u krvi,
• lek Maninil 3,5 može da poveća ili da smanji dejstvo lekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi (kumarinski derivati),
• primećeno je učestalije povećanje vrednosti enzima jetre kod onih pacijenata koji su uzimali glibenklamid i bosentan istovremeno. Oba leka inhibiraju pumpu za izlučivanje žučnih soli, što dovodi do akumulacije žučnih soli u ćeliji, što oštećuje ćeliju. Zato ne treba istovremeno koristiti ova dva leka,
• glibenklamid može dovesti do povećanja vrednosti ciklosoprina u plazmi i tako povećati toksičnost ciklosorina. Zato se preporučuju kontrolne mere i prilagođavanje doze ciklosporina ako se ova dva leka uzimaju istovremeno,
• holesevelam (koji je u sastavu nekih lekova za smanjenje koncentracije holesterola u krvi) može smanjiti resorpciju glibenklamida iz tankog creva. Zato je potrebno uzimati lek Maninil 3,5 najmanje četiri sata pre holesevelama.

Uzimanje leka Maninil sa alkoholom

Treba izbegavati upotrebu alkohola tokom lečenja lekom Maninil 3,5, budući da alkohol može pojačati ili oslabiti dejstvo leka Maninil 3,5 na vrednost šećera u krvi.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceuta za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Lek Maninil 3,5 se ne sme uzimati tokom trudnoće. Budući da oralni antidijabetici ne regulišu vrednost šećera pouzdano kao insulin, oni nisu pogodni za lečenje šećerne bolesti tokom trudnoće. Lečenje insulin nezavisnog dijabetesa (dijabetes melitus tip 2) insulinom tokom trudnoće je terapija izbora.

Uvek kada je moguće, lečenje oralnim antidijabeticima treba obustaviti ili zameniti insulinom pre planirane trudnoće.

Potražite savet Vašeg lekara bez odlaganja ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću. Pouzdano određivanje vrednosti šećera tokom trudnoće je posebno važno.

Dojenje:

Budući da nije poznato da li lek Maninil 3,5 prelazi u majčino mleko, lek Maninil 3,5 se ne sme koristiti tokom dojenja. Umesto toga, pacijentkinje koje doje treba da budu lečene insulinom ili da ne doje.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Vaša sposobnost koncentracije i pravovremenog reagovanja može biti smanjena ukoliko imate suviše smanjenu (hipoglikemija) ili suviše povećanu vrednost šećera u krvi (hiperglikemija) ili Vam se pojave problemi sa vidom usled ovih stanja. Ovo se pogotovo može desiti na početku lečenja, u stuacijama kada jedan antidijabetik menjate drugim ili kada su obroci neredovni. Imajte na umu to da možete ugroziti svoj i tuđe živote (na primer kada upravljate vozilom ili rukujete mašinama). Razgovarajte sa Vašim lekarom da li smete da upravljate vozilom ili rukujete mašinama ukoliko:

• često imate smanjenu vrednost šećera u krvi,
• imate slabije izražene ili nemate uopšte upozoravajuće znake smanjene vrednosti šećera u krvi.

Lek Maninil 3,5 sadrži laktozu.

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Maninil 3,5, tablete sadrže sadrži pomoćnu supstancu Ponceau 4R red, cochineal red A (E124) koja može izazvati alergijske reakcije.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa

Vašim lekarom ili farmaceutom. Doziranje

Doziranje, pogotovo kada se prelazi sa lečenja drugim lekom za smanjenje vrednosti šećera u krvi, određuje Vaš lekar, u skladu sa vašim dijetetskim režimom ishrane i sa kontrolom vrednosti Vašeg šećera u krvi i urinu.

Film tablete sa sadržajem aktivne supstance od 1mg kao i od 3,5 mg i 5 mg glibenklamida su dostupne za individualno podešavanje potrebne doze održavanja. Morate imati u vidu da se preporučene doze leka Maninil 3,5 razlikuju od ostalih lekova koji sadrže glibenklamid (1 mg ili 5 mg).

Preporučena doza je:

Početna terapija

Lečenje treba započeti sa najmanjom mogućom dozom:

• pola (½ ) do jedna (1) tableta leka Maninil 3,5 (odgovara 1,75 do 3,5 mg glibenklamida) dnevno.

Ukoliko nije moguće postići odgovarajuće smanjenje vrednost šećera u krvi ovom dozom, Vaš lekar će povećati dozu postepeno – u intervalima od nekoliko dana do jedne nedelje – do potrebne dnevne doze od

• najviše tri (3) tablete leka Maninil 3,5 (odgovara 10,5 mg glibenklamida) dnevno.

Prevođenje sa drugih lekova za smanjenje vrednosti glukoze u krvi na lek Maninil 3,5:

Ako je potrebno da pređete sa drugog oralnog antidijabetika na lek Maninil 3,5, treba početi sa:

• pola (½ ) do jedna (1) tableta leka Maninil 3,5 (odgovara 1,75 do 3,5 mg glibenklamida) dnevno.

Prilagođavanje doze

Vaša potreba za glibenklamidom se može smanjiti tokom lečenja. Vaš lekar će odlučiti da li će smanjiti Vašu dozu leka Maninil 3,5.

Posebne grupe pacijenata

Kod starijih pacijenata, slabijih i neuhranjenih pacijenata, kao i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre, početna doza i doza održavanja treba da budu smanjene zbog rizika od pojave smanjenja vrednosti šećera u krvi. Ukoliko dodje do promene telesne mase ili načina života moguće je da će biti potrebno korigovanje doze leka.

Kombinacija sa drugim oralnim antidijabeticima

U odredjenim slučajevima, dodatna primena tiazolidindiona (pioglitazon) može biti indikovana kod Vas.

Lek Maninil 3,5 može takođe biti kombinovan sa oralnim antidijabeticima koji ne stimulišu izlučivanje insulina (guar guma ili akarboza).

Ukoliko se kod vas smanjuje lučenje insulina (početak sekundarnog prestanka lučenja) može biti primenjena kombinovana terapija insulinom. Međutim lečenje samo insulinom (monoterapija insulinom) je indikovana u slučaju potpunog prekida sekrecije vašeg sopstvenog insulina.

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom ako imate utisak da je dejstvo leka Maninil 3,5 suviše jako ili suviše slabo.

Način upotrebe

Tablete treba progutati cele sa dovoljno tečnosti (po mogućnosti sa čašom vode) pre obroka. Dnevne doze do 2 tablete leka Maninil 3,5 treba uzeti pre doručka.

U slučaju da dnevna doza zahteva primenu više od 2 tablete leka Maninil 3,5 preporučljivo je podeliti u dve pojedinačna doze (jutarnja i večernja doza), pri čemu se veća doza uzima pre doručka. Pažljivo pratite instrukcije Vašeg lekara.

Veoma je važno da se lek Maninil 3,5 uzima svaki put u isto vreme. Uputstvo za podelu tablete :

Tableta je deljiva na dva jednaka dela (na jednake doze). Držite tabletu čvrsto između kažiprsta i palca obe ruke, sa podeonom linijom okrenutom prema gore i polomite tabletu na dve polovine po podeonoj liniji, pritiskom palcima na dole.

Dužina lečenja

Lekar koji vas leči će odlučiti o dužini trajanja lečenja.

Ako ste uzeli više leka Maninil 3,5 nego što treba

Akutno predoziranje lekom Maninil 3,5, kao i dugotrajno uzimanje povećanih doza, može da vodi ozbiljnim, produženim smanjenim vrednostima šećera koje potencijalno ugrožavaju život. Znaci smanjene vrednosti šećera u krvi dati su u odeljku 4 „Moguća neželjena dejstva“.

Moguće je da sami kontrolišete blagu hipoglikemiju uzimanjem šećera ili hrane i pića koji sadrže veliku količinu šećera. Iz tog razloga potrebno je da stalno sa sobom nosite 20 g glukoze (šećer).

Ukoliko niste u stanju da kontrolišete smanjene vrednosti šećera samostalno, morate odmah da se obratite Vašem lekaru.

Hipoglikemija se može vratiti čak i ako je najpre uspešno lečena. Razgovarajte sa vašim lekarom.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Maninil 3,5

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Maninil 3,5

Vaš doktor će odlučiti o dužini lečenja.

Ne smete samostalno da prestanete da uzimate lek ili da promenite dozu ili režim ishrane. Ukoliko je promena potrebna, odmah se obratite Vašem lekaru.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Važna neželjena dejstva ili znaci na koje morate obratiti pažnju, i mere koje morate poduzeti ukoliko ih osetite:

Ukoliko primetite bilo koje od neželjenih dejstava navedenih u nastavku, nemojte ni pod kojim uslovima više uzimati lek Maninil 3,5 i obratite se Vašem lekaru što je pre moguće.

Česta (mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

 smanjena vrednost šećera u krvi (hipoglikemija) je najčešće neželjeno dejstvo lečenja glibenklamidom. Hipoglikemija može biti produžena i dovesti do ozbiljnog smanjenja vrednosti

šećera u krvi sa komom koja ugrožava život (duboko besvesno stanje). U slučaju postepenog smanjivanja vrednosti šećera u krvi, ukoliko postoji oštećenje nerava (autonomna neuropatija), ili ako se istovremeno uzimaju određeni lekovi za smanjenje krvnog pritiska (videti odeljak 2. „Ostali lekovi i lek Maninil 3,5“), tipični upozoravajući znaci smanjene vrednosti šećera u krvi mogu biti slabije izraženi ili odsutni, što otežava prepoznavanje simptoma smanjenja vrednosti šećera u krvi.

Kako dolazi do pojave smanjena vrednosti šećera u krvi:

Mogući uzroci nastanka smanjena vrednosti šećera u krvi su opisani u odeljku 2 „Upozorenja i mere opreza“.

Kako prepoznati smanjenu vrednost šećera u krvi:

Niska vrednost šećera u krvi se definiše kao smanjenje vrednosti šećera u krvi, manja od 50 mg/dL. Sledeći znaci mogu da upozore Vas ili osobe u Vašoj okolini na izrazit pad vrednosti šećera u krvi:

- iznenadno znojenje, osećaj lupanja srca, drhtanje, izražen osećaj gladi, nemir, peckanje u ustima, bledilo, glavobolja, pospanost, poremećaj sna, uznemirenost (anksioznost), nestabilni pokreti, prolazni neurološki poremećaji (na primer poremećaj govora i vizuelni poremećaji, znaci paralize ili čulni poremećaji).

Ako je smanjenje vrednosti šećera u krvi ozbiljan, možete izgubiti kontrolu i pasti u nesvest. Koža je tada obično vlažna i hladna, a pacijent je sklon pojavi epileptičnih napada (konvulzija).

Kako treba postupiti kada dođe do smanjenja vrednosti šećera u krvi?

Mere koje treba preduzeti u slučaju da dođe do smanjenja vrednosti šećera u krvi su opisane u odeljku 3

„Ako ste uzeli više leka Maninil 3,5 nego što je trebalo“.

Obavestite Vašeg lekara što pre je moguće da imate smanjenu vrednost šećera u krvi, tako da Vaš lekar može da ispita da li je potrebno korigovati Vaše lečenje lekom Maninil 3,5.

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• svrab na koži
• koprivnjača
• osip na koži (eritema nodosum, morbiliformni ili makulopapularni egzantemi)
• povećana osetljivost na svetlost
• potkožna krvarenja (purpura)

Ova neželjena dejstva su privremene reakcije preosetljivosti, veoma retko mogu voditi ka stanjima koja ugrožavaju život, kao što su prekid disanja i pad krvnog pritiska do stanja šoka koje ugrožava život.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Poremećaji krvi i limfnog sistema:

-smanjenje broja ćelija koje učestvuju u zgrušavanju krvi (trombocitopenija) koje se može manifestovati pojavom krvarenja na koži

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Hepatobilijarni poremećaji

• povećanje vrednosti enzima jetra, zapaljenje jetre izazvano lekovima, žutica koja može biti prouzrokovana preosetljivošću tkiva jetre

Navedeni poremećaji jetre su reverzibilni nakon prekida primene leka Manini 3,5, ali mogu dovesti do oštećenja funkcije jetre koje je životno ugrožavajuće.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

• opšte reakcije preosetljivosti na koži kao što je osip kože, bol u zglobovima, pojava proteina u urinu i žutica
• alergijsko zapaljenje krvnih sudova koje može biti životno ugrožavajuće

Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko se kod Vas jave reakcije na koži!

Poremećaji krvi i limfnog sistema

• smanjenje broja crvenih i belih krvnih ćelija
• smanjenje broja posebnih vrsta belih krvnih ćelija (agranulocitoza) ili svih krvnih ćelija, koje može biti životno ugrožavajuće
• razaranje crvenih krvnih ćelija (hemolitička anemija).

Ove promene broja krvnih ćelija su najčešće reverzibilne nakon prestanka terapije lekom Maninil 3,5, mada veoma retko mogu biti i životno ugrožavajuće.

Ostala moguća neželjena dejstva:

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• povećanje telesne mase

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina
• osećaj pritiska u stomaku
• nadimanje
• povraćanje
• bolovi u stomaku
• proliv
• podrigivanje
• osećaj metalnog ukusa u ustima

Ova neželjena dejstva su često prolazna i generalno ne zahtevaju prekid lečenja lekom Maninil 3,5.

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata):

• blago povećanje izlučivanja mokraće
• prolazno pojavljivanje proteina u urinu
• smanjenje vrednosti natrijuma u krvi
• akutna reakcija intolerancije na alkohol nakon njegovog konzumiranja, koja se karakteristiše poremećajem cirkulacije i disanja
• unakrsne alergijske reakcije na supstance slične strukture kao glibenklamid (sulfonamidi, derivati sulfonamida i probenecid)

Poremećaji oka

• prolazni poremećaji vida, posebno na početku lečenja, koji nastaju usled promene vrednosti šećera u krvi.

Postupanje u slučaju ispoljavanja neželjenih reakcija

Neka neželjena dejstva leka (npr. nizak nivo šećera u krvi, oštećenje jetre, promene krvne slike, reakcije preosetljivosti, zapaljenje krvnih sudova) mogu ugroziti život. Zato odmah obavestite lekara ako se neželjena dejstva jave iznenada ili ako su teška. Ni pod kojim okolnostima nemojte nastaviti sa uzimanjem leka bez nadzora lekara. Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom ako primetite neko od navedenih neželjenih dejstva tokom lečenja lekom Maninil 3,5.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Maninil 3,5 posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je glibenklamid.

Jedna tableta sadrži 3,5 mg glibenklamida.

Pomoćne supstance su:

laktoza, monohidrat; skrob, krompirov; metilhidroksietilceluloza; silicijum-dioksid, precipitovani; magnezijum-stearat; Ponceau 4R red (E 124) (cochineal red A).

Kako izgleda lek Maninil 3,5 i sadržaj pakovanja

Okrugle, ravne ružičaste tablete sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister (providni PVC/ Al) koji sadrži 10 tableta

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

BERLIN-CHEMIE A. MENARINI DISTRIBUTION D.O.O.

Đorđa Stanojevića 14, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

BERLIN-CHEMIE AG

Glienicker Weg 125, Berlin, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-00958-21-002 od 17.12.2021.