Lyxumia® 20mcg rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Lek Lyxumia je indkovana za lečenje odraslih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 za postizanje regulacije glikemije u kombinaciji sa oralnim lekovima za snižavanje koncentracije glukoze u krvi i/ili bazalnim insulinom kada ti lekovi u kombinaciji sa dijetom i fizičkom aktivnošću ne omogućuju dovoljno dobru regulaciju glikemije (videti odeljke 4.4 i 5.1 za dostupne podatke o različitim kombinacijama).

Doziranje

Početna doza: doziranje treba započeti sa 10 mikrograma leka Lyxumia jednom dnevno tokom 14 dana. Doza održavanja: fiksna doza održavanja od 20 mikrograma leka Lyxumia jednom dnevno počinje da se primenjuje 15. dana.

Za početnu dozu dostupna je Lyxumia 10 mikrograma, rastvor za injekciju. Za dozu održavanja dostupna je Lyxumia 20 mikrograma, rastvor za injekciju.

Kada se Lyxumia dodaje postojećoj terapiji metforminom, dotadašnja doza metformina se ne mora menjati.

Kada se Lyxumia dodaje postojećoj terapiji sulfonilureom ili bazalnim insulinom, treba razmotriti smanjenje doze sulfoniluree ili bazalnog insulina kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije. Lyxumia se ne sme primenjivati u kombinaciji sa bazalnim insulinom i sulfonilureom zbog povećanog rizika od hipoglikemije (videti odeljak 4.4).

Primena leka Lyxumia ne zahteva posebno praćenje koncentracije glukoze u krvi. Međutim, kada se primenjuje u kombinaciji sa sulfonilureom ili bazalnim insulinom, kontrola ili samokontrola koncentracije glukoze u krvi može biti potrebna radi prilagođavanja doze sulfoniluree ili bazalnog insulina.

Posebne grupe pacijenata

Stariji

Nije potrebno prilagođavati dozu u zavisnosti od starost.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem bubrega. Nema terapijskih iskustava sa lečenjem pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 30 mL/min) ni kod pacijenata u terminalnoj fazi bubrežne bolesti, pa se u tim populacijama ne preporučuje primena leka Lyxumia (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene liksisenatida kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu još ustanovljeni. Nema dostupnih podataka.

Način primene

Lek Lyxumia se injektuje supkutano u butinu, abdomen ili nadlakticu. Lek Lyxumia se ne sme primenjivati intravenski ili intramuskularno.

Injekcija se primenjuje jednom dnevno, unutar sat vremena pre bilo kog dnevnog obroka. Poželjno je da se prandijalna injekcija leka Lyxumia primenjuje svaki dan pre istog obroka, ako je izabran najprikladniji obrok. Ako pacijent propusti dozu leka, propuštenu dozu mora injektovati unutar sat vremena pre sledećeg obroka.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Nema iskustva o primeni liksisenatida kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 1, pa se lek ne sme primenjivati kod ovih pacijenata. Liksisenatid se ne sme primenjivati za lečenje dijabetesne ketoacidoze.

Akutni pankreatitis

Primena agonista receptora glukagonu sličnog peptida-1 (GLP-1) povezana je sa rizikom od razvoja akutnog pankreatitisa. Zabeleženo je nekoliko događaja akutnog pankreatitisa sa liksisenatidom iako uzročna veza nije uspostavljena. Pacijente treba informisati o karakterističnim simptomima akutnog pankreatitisa: dugotrajnom i jakom bolu u abdomenu. Posumnja li se na pankreatitis, treba prekinuti

primenu liksisenatida; ako se akutni pankreatitis potvrdi, lečenje liksisenatidom se ne sme ponovo započinjati. Neophodnan je oprez kod pacijenata sa pozitivnim anamnestičkim podacima o pankreatitisu.

Teške bolesti sistema za varenje

Primena agonista GLP-1 receptora može biti povezana sa gastrointestinalnim neželjenim dejstvima. Liksisenatid nije ispitivan kod pacijenata sa teškim oboljenjima digestivnog trakta, uključujući tešku gastroparezu, pa se zbog toga primena liksisenatida kod tih pacijenata ne preporučuje.

Oštećenje bubrežne funkcije

Nema iskustva u lečenju pacijenata sa teškim oštećenjem bubrežne funkcije (klirens kreatinina manji od 30 mL/min) ili pacijenata u terminalnoj fazi bubrežne bolesti. Ne preporučuje se primena kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrežne funkcije niti kod pacijenata u terminalnoj fazi bubrežne bolesti (videti odeljke 4.2. i 5.2).

Hipoglikemija

Kod pacijenata koji lek Lyxumia primaju u kombinaciji sa sulfonilureom ili bazalnim insulinom može postojati povećan rizik od hipoglikemije. Može se razmotriti smanjenje doze sulfoniluree ili bazalnog insulina kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljak 4.2). Lyxumia se ne sme primenjivati u kombinaciji s bazalnim insulinom i sulfonilureom, jer postoji povećan rizik od hipoglikemije.

Istovremena primena drugih lekova

Liksisenatid usporava pražnjenje želuca, što može smanjiti brzinu resorpcije peroralno primenjenih lekova. Lyxumia se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju peroralno lekove koji zahtevaju brzu gastrointestinalnu resorpciju, strog klinički nadzor ili koji imaju uzak terapijski indeks. Posebne preporuke o uzimanju takvih lekova navedene su u odeljku 4.5.

Grupe pacijenata kod kojih lek nije ispitivan

Liksisenatid nije ispitivan u kombinaciji sa inhibitorima dipeptil-peptidaze 4 (DPP-4).

Dehidratacija

Pacijente lečene lekom Lyxumia treba upozoriti na potencijalni rizik od dehidratacije povezan sa gastrointestinalnim neželjenim dejstvima te im treba savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli gubitak tečnosti.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži metakrezol, koji može izazvati alergijske reakcije.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Liksisenatid je peptid koji se ne metaboliše putem citohroma P450. U in vitro ispitivanjima liksisenatid nije uticao na aktivnost ispitivanih izoenzima citohroma P450 niti humanih prenosnika.

Liksisenatid usporava pražnjenje želuca, što može smanjiti brzinu resorpcije peroralno primenjenih lekova. Pacijenti koji primaju lekove koji imaju uzak terapijski indeks, ili zahtevaju pažljiv klinički nadzor, se moraju pažljivo pratiti, naročito u vreme započinjanja lečenja liksisenatidom. Navedene lekove treba uzimati na uobičajen način u odnosu na primenu liksisenatida. Ako se takvi lekovi moraju uzimati sa hranom, pacijentima treba savetovati da ih po mogućnosti uzimaju uz onaj obrok uz koji ne primenjuju liksisenatid.

Pacijentima treba savetovati da lekove koji se primenjuju per os čija efikasnost uveliko zavisi od graničnih koncentracija, poput antibiotika, uzmu najmanje 1 sat pre ili 4 sata nakon injekcije liksisenatida. Gastorezistentni oblici leka koji sadrže supstance osetljive na razgradnju u želucu moraju da se primene

1 sat pre ili 4 sata nakon injekcije liksisenatida.

Paracetamol

Paracetamol je korišćen kao model leka za ocenu dejstva liksisenatida na pražnjenje želuca. Nakon primene jedne doze paracetamola od 1000 mg PIK i t1/2 paracetamola ostali su nepromenjeni, nezavisno od vremena primene (pre ili nakon injekcije liksisenatida). Nakon primene paracetamola 1 sat odnosno

4 sata nakon primene 10 mikrograma liksisenatida, Cmax paracetamola se smanjila za 29% odnosno 31%, a medijana tmax se produžila za 2,0 odnosno 1,75 sati. Očekuje se još duže tmax i još niža Cmax paracetamola nakon primene doze održavanja od 20 mikrograma.

Nije primećen uticaj na Cmax ni tmax paracetamola nakon njegove primene 1 sat pre liksisenatida. Imajući u vidu navedene rezultate, nije potrebno prilagođavati dozu paracetamola, ali se produženje tmax primećeno kod primene paracetamola 1-4 sata nakon liksisenatida mora uzeti u obzir kada je za dejstvo potreban brz početak delovanja.

Oralni kontraceptivi

Nakon primene jedne doze oralnog kontraceptiva (etinilestradiol 0,03 mg/ levonorgestrel 0,15 mg) 1 sat pre ili 11 sati nakon primene 10 mikrograma liksisenatida, Cmax, PIK, t1/2 i tmax etinilestradiola i levonorgestrela ostali su nepromenjeni.

Primena oralnog kontraceptiva 1 sat odnosno 4 sata nakon liksisenatida nije uticala na PIK (površina ispod krive) ni t1/2 etinilestradiola i levonorgestrela, ali je smanjila Cmax etinilestradiola za 52% odnosno 39% te Cmax levonorgestrela za 46% odnosno 20%, dok je medijana tmax bila produžena za 1-3 sata. Smanjenje vrednosti Cmax ima ograničen klinički značaj i ne zahteva prilagođavanje doze oralnih kontraceptiva.

Atorvastatin

Istovremena jutarnja primena liksisenatida u dozi od 20 mikrograma i atorvastatina u dozi od 40 mg tokom 6 dana nije uticala na izloženost atorvastatinu, ali je smanjila njegov Cmax za 31% i produžila tmax za 3,25 sati.

Isto povećanje vrednosti tmax nije primećeno kada je atorvastatin primenjen uveče, a liksisenatid ujutro, ali se PIK atorvastatina povećala za 27%, a Cmax za 66%.

Navedene promene nisu klinički značajne i zbog toga nije potrebno prilagođavati dozu atorvastatina pri istovremenoj primeni sa liksisenatidom.

Varfarin i drugi kumarinski derivati

Nakon istovremene primene varfarina u dozi od 25 mg i ponovljenih doza liksisenatida od 20 mikrograma nije primećen uticaj na PIK ni INR (internacionalni normalizacioni faktor), ali se Cmax smanjila za 19%, a tmax produžilo za 7 sati.

Imajući u vidu navedene rezultate, nije potrebno prilagođavanje doze varfarina pri istovremenoj primeni sa liksisenatidom; međutim, kod pacijenata koji primaju varfarin i/ili kumarinske derivate preporučuje se učestalo praćenje INR-a na početku i na završetku lečenja liksisenatidom.

Digoksin

Istovremena primena liksisenatida u dozi od 20 mikrograma i digoksina u dozi od 0,25 mg u stanju dinamičke ravnoteže nije uticala na PIK digoksina. Vrednost tmax digoksina povećala se za 1,5 sati, a Cmax se smanjila za 26%.

Imajući u vidu navedene rezultate, nije potrebno prilagođavati dozu digoksina pri istovremenoj primeni s liksisenatidom.

Ramipril

Nakon istovremene primene liksisenatida u dozi od 20 mikrograma i ramiprila u dozi od 5 mg tokom 6 dana, PIK ramiprila povećala se za 21%, a Cmax se smanjila za 63%. Nije bilo uticaja na PIK ni Cmax

aktivnog metabolita (ramiprilata). Vrednost tmax ramiprila i ramiprilata povećala se za približno 2,5 sati.

Imajući u vidu navedene rezultate, nije potrebno prilagođavati dozu ramiprila pri istovremenoj primeni sa liksisenatidom.

Žene u reproduktivnom periodu

Lyxumia se ne preporučuje kod žena koje ne primenjuju kontracepciju, a nalaze se u reproduktivnom periodu.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o primeni leka Lyxumia kod trudnica. Istraživanja na životinjama ukazala su na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Nije poznat potencijalan rizik za ljude. Lyxumia se ne sme uzimati u trudnoći. Umesto toga se preporučuje primena insulina. Ako pacijentkinja želi da zatrudni ili zatrudni, treba prekinuti lečenje lekom Lyxumia.

Dojenje

Nije poznato izlučuje li se Lyxumia u majčino mleko. Lyxumia se ne sme primenjivati tokom dojenja.

Plodnost

Istraživanja na životinjama ne ukazuju na direktno štetno dejstvo na plodnost.

Lyxumia ne utiče ili zanemarljivo utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rada na mašinama. Ako se primenjuje u kombinaciji sa sulfonilureom ili bazalnim insulinom, pacijentima treba savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju tokom upravljanja vozilom ili rada na mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Više od 2600 pacijenata primalo je lek Lyxumia samostalno ili u kombinaciji sa metforminom, sulfonilureom (sa metforminom ili bez njega) ili bazalnim insulinom (sa metforminom ili bez njega, ili sa sulfonilureom ili bez nje) u 8 velikih placebom ili aktivnim lekom kontrolisanim studijama faze III ispitivanja leka.

Najčešće prijavljena neželjena dejstva u kliničkim ispitivanjima bila su mučnina, povraćanje i proliv. Ta neželjena dejstva su uglavnom bila blagog intenziteta i prolazna.

Osim toga, javile su se hipoglikemija (kada se lek Lyxumia primenjivao u kombinaciji sa sulfonilureom i/ili bazalnim insulinom) i glavobolja.

Alergijske reakcije prijavljene su u 0,4% pacijenata lečenih lekom Lyxumia.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

U Tabeli 1 navode se neželjena dejstva zabeležena tokom celog perioda lečenja u placebom ili aktivnim lekom kontrolisanima studijama faze III ispitivanja leka. Tabela prikazuje neželjena dejstva koja su se javljale sa incidencom > 5% ako je njihova učestalost bila veća među pacijentima lečenim lekom Lyxumia nego među onima koji su primali uporedne lekove. U tabelu su takođe uključena neželjena dejstva sa učestalošću ≥ 1% u grupi koja je primala lek Lyxumia ako je učestalost bila 2 ili više puta veća od učestalosti u svim grupama koje su primale uporedne lekove.

Učestalost neželjenih dejstava definisana je na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000)

Unutar svakog organskog sistema neželjenog dejstva su navedene u padajućem nizu u odnosu na učestalost.

Tabela 1: Neželjena dejstva prijavljena u placebom ili aktivnim lekom kontrolisanim ispitivanjima leka faze III tokom celog perioda lečenja (uključujući period nakon osnovnog 24-nedeljnog lečenja u ispitivanjima u kojima je lečenje ukupno trajalo ≥ 76 nedelja).

Organski sistem	Učestalost
	Veoma često	Često	Povremeno
Infekcije i infestacije		grip
Poremećaji imunskog sistema			anafilaktička reakcija
Poremećaji metabolizma i ishrane	hipoglikemija (u kombinaciji sa sulfonilureom i/ili bazalnim insulinom)	hipoglikemija (u kombinaciji samo sa metforminom)
Poremećaji nervnog sistema	glavobolja	vrtoglavica somnolencija
Gastrointestinalni poremećaji	mučnina povraćanje dijareja	dispepsija
Poremećaji kože i potkožnog tkiva			urtikarija
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva		bol u leđima
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene		svrab na mestu injekcije

Opis odabranih neželjenih dejstava

Hipoglikemija

Kod pacijenata koji su uzimali lek Lyxumia kao monoterapiju simptomatska hipoglikemija javila se u 1,7% pacijenata lečenih liksisenatidom i u 1,6% pacijenata koji su primali placebo. Kada se Lyxumia primenjivala u kombinaciji samo sa metforminom, simptomatska hipoglikemija se tokom celog perioda lečenja javila u 7,0% pacijenata lečenih liksisenatidom i u 4,8% pacijenata koji su primali placebo.

Kada se lek Lyxumia primenjivao u kombinaciji sa sulfonilureom i metforminom, simptomatska hipoglikemija se tokom celog perioda lečenja javila u 22,0% pacijenata lečenih liksisenatidom i u 18,4%

pacijenata koji su primali placebo (apsolutna razlika od 3,6%). Kada se Lyxumia primenjivala u kombinaciji sa bazalnim insulinom, sa metforminom ili bez njega, simptomatska hipoglikemija se tokom celog perioda lečenja javila u 42,1% pacijenata lečenih liksisenatidom i u 38,9% pacijenata koji su primali placebo (apsolutna razlika od 3,2%).

Kada se lek Lyxumia primenjivao u kombinaciji samo sa sulfonilureom, simptomatska hipoglikemija se tokom celog perioda lečenja javila u 22,7% pacijenata lečenih liksisenatidom i u 15,2% pacijenata koji su primali placebo (apsolutna razlika od 7,5%). Kada se lek Lyxumia primenjivao u kombinaciji sa sulfonilureom i bazalnim insulinom, simptomatska hipoglikemija javila se u 47,2% pacijenata lečenih liksisenatidom i u 21,6% pacijenata koji su primali placebo (apsolutna razlika od 25,6%).

Sveukupno je incidenca teške simptomatske hipoglikemije tokom celog perioda lečenja u kontrolisanim ispitivanjima faze III bila manje česta (0,4% kod pacijenata lečenih liksisenatidom i 0,2% kod pacijenata koji su primali placebo).

Gastrointestinalni poremećaji

Mučnina i povraćanje bili su najčešće prijavljena neželjena dejstva tokom osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja. Incidencija mučnine bila je veća u grupi lečenoj liksisenatidom (26,1%) nego u grupi koja je primala placebo (6,2%), a incidencija povraćanja bila je veća u grupi lečenoj liksisenatidom (10,5%) nego u grupi koja je primala placebo (1,8%). Navedena neželjena dejstva uglavnom su bila blaga i prolazna, a javljala su se tokom prve 3 nedelje lečenja. Nakon toga se njihova učestalost svake nedelje progresivno smanjivala.

Reakcije na mestu injekcije

Tokom osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja reakcije na mestu injekcije prijavljene su u

3,9% pacijenata lečenih lekom Lyxumia i u 1,4% pacijenata koji su primali placebo. Većina reakcija bila je umerenog intenziteta i obično nije dovodila do prekida lečenja.

Imunogenost

U skladu sa potencijalno imunogenim svojstvima lekova koji sadrže proteine ili peptide, kod pacijenata se nakon lečenja lekom Lyxumia mogu razviti antitela na liksisenatid, pa je do kraja osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja u placebom kontrolisanim ispitivanjima 69,8% pacenata lečenih liksisenatidom bilo pozitivno na antitela na liksisenatid. Procenat pacijenata koji su bili pozitivni na antitela bio je sličan i na kraju ukupnog 76-nedeljnog perioda lečenja. Na kraju osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja u 32,2% pacijenata koji su imali pozitivan nalaz antitela koncentracija je bila iznad donje granice merljivosti, dok je na kraju ukupnog 76-nedeljnog perioda lečenja koncentraciju antitela iznad donje granice merljivosti imalo 44,7% pacijenata. Nakon prekida lečenja kod malog broja pacijenata pozitivnih na antitela praćen je status antitela; procenat se smanjio na približno 90% unutar 3 meseca, a nakon 6 ili više meseci iznosio je 30%.

Promena HbA1c u odnosu na početne vrednosti bila je slična nezavisno od statusa antitela (pozitivan ili negativan).

Od pacijenata lečenih liksisenatidom kod kojih je merena vrednost HbA1c, njih 79,3% imalo je ili negativan status antitela ili koncentraciju antitela ispod donje granice merljivosti, dok je kod ostalih 20,7% pacijenata imalo merljivu koncentraciju antitela. U podskupu pacijenata (5,2%) s najvišim koncentracijama antitela srednja vrednost poboljšanja HbA1c u 24. nedelji i u 76. nedelji kretalo se unutar klinički značajnog raspona; međutim, primećena je varijabilnost u glikemijskom odgovoru, a u 1,9% pacijenata nije došlo do smanjenja vrednosti HbA1c.

Smanjenje vrednosti HbA1c u pojedinog pacijenata ne može se predvideti na osnovu statusa antitela (pozitivan ili negativan).

Nisu primećene razlike među pacijentima u ukupnom profilu sigurnosti primene, nezavisno od statusa antitela, izuzevši povećanu incidenciju reakcija na mestu injekcije (u 4,7% pacijenata s pozitivnim statusom u poređenju sa 2,5% pacijenata s negativnim statusom tokom čitavog perioda lečenja). Većina reakcija na mestu injekcije bila je blaga, nezavisno od statusa antitela.

Nije primećena ukrštena reakcija sa prirodnim glukagonom ni endogenim GLP-1.

Alergijske reakcije

Tokom osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja alergijske reakcije koje su možda povezane sa primenom liksisenatida (poput anafilaktičke reakcije, angioedema i urtikarije) prijavljene su u 0,4% pacijenata lečenih liksisenatidom, ali i u manje od 0,1% pacijenata koji su primali placebo. Anafilaktičke reakcije prijavljene su u 0,2% pacijenata lečenih liksisenatidom, ali nisu primećene kod pacijenata koji su primali placebo. Većina prijavljenih alergijskih reakcija bila je blaga.

Tokom kliničkih ispitivanja liksisenatida prijavljen je jedan slučaja anafilaktoidne reakcije.

Srčana frekvencija

U ispitivanju u kojem su učestvovali zdravi dobrovoljci primećeno je prolazno povećanje srčane frekvencije nakon primene liksisenatida u dozi od 20 mikrograma. Kod pacijenata lečenih liksisenatidom u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo prijavljene su srčane aritmije, naročito tahikardija (0,8% naspram < 0,1%) i palpitacije (1,5% naspram 0,8%).

Prekid lečenja

Tokom osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja incidencija prekida lečenja zbog neželjenog dejstva iznosila je 7,4% u grupi lečenoj lekom Lyxumia prema 3,2% u grupi koja je primala placebo. Najčešća neželjena dejstva koja su dovela do prekida lečenja u grupi lečenoj liksisenatidom bila su mučnina (3,1%) i povraćanje (1,2%).

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

Fax: +381 (0)11 3951 131 Website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U kliničkim ispitivanjima liksisenatid je u dozama do 30 mikrograma dva puta na dan primenjivan kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 u sklopu 13- nedeljnog ispitivanja. Primećena je povišena incidencija gastrointestinalnih poremećaja.

U slučaju predoziranja mora se uvesti odgovarajuće potporno lečenje u skladu sa kliničkom slikom pacijenta i razvijenim znacima i simptomima kao i smanjiti dozu liksisenatida na propisanu dozu.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici); analozi GLP-1 ATC šifra: A10BJ03

Mehanizam delovanja

Liksisenatid je selektivni agonista GLP-1 receptora. GLP-1 receptor je ciljno mesto za prirodni GLP-1, endogeni inkretinski hormon koji pojačava sekreciju glukoza zavisnog insulina iz beta ćelija pankreasa. Delovanje liksisenatida posreduje specifična interakcija s GLP-1 receptorima, koja dovodi do povećanja koncentracije cikličnog adenozinmonofosfata (engl. cyclic adenosine monophosphate, cAMP) unutar ćelije. Liksisenatid podstiče lučenje insulina u slučaju povišenih koncentracija glukoze u krvi, ali ne i u slučaju normoglikemije, što smanjuje rizik od hipoglikemije. Istovremeno se suprimira lučenje glukagona. U slučaju hipoglikemije mehanizam spašavanja lučenjem glukagona ostaje očuvan. Liksisenatid usporava pražnjenje želuca i tako smanjuje brzinu kojom glukoza iz obroka dolazi u krvotok.

Farmakodinamsko dejstvo

Ako se primenjuje jedanput na dan, liksisenatid poboljšava regulaciju glikemije zahvaljujući trenutnim i odloženim dejstvom snižavanja koncentracije glukoze kako postprandijalno tako i natašte kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2.

Dejstvo na postprandijalne koncentracije glukoze potvrđeno je u 4-nedeljnom ispitivanju u kojem je liksisenatid upoređivan sa liraglutidom u dozi od 1,8 mg jedanput na dan u kombinaciji sa metforminom. Nakon test obroka smanjenje PIK0:30-4:30h glukoze u plazmi u odnosu na početne vrednosti iznosilo je: -12,61 h*mmol/L (-227,25 h*mg/dL) u grupi koja je primala liksisenatid i -4,04 h*mmol/L (-72,83 h*mg/dL) u grupi koja je primala liraglutid. Ovo je takođe potvrđeno u 8-nedeljnom ispitivanju u kom je liksisenatid upoređivan sa liraglutidom, primenjenim pre doručka, u kombinaciji sa insulinom glarginom, sa ili bez metformina.

Klinička efikasnost i bezbednost primene

Klinička efikasnost i bezbednost primene leka Lyxumia ocenjena je u devet randomizovanih, dvostruko slepih, placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja koja su uključivala 4.508 pacijenata sa diabetesom tip 2 (2,869 pacijenata je nasumičnim odabirom dobijalo liksisenatid, 47,5% muškaraca i 52,5% žena, a 517 su bili ≥65 godina).

Efikasnost leka Lixumia je, takođe, procenjena u dve randomizovane, otvorene, aktivno kontrolisane studije (u odnosu na eksenatid ili u odnosu na insulin glulizin) i u studiji vremena uzimanja obroka (ukupno 1067 pacijenata koji su nasumičnim odabirom dobijali liksisenatid).

Efikasnost i bezbednost primene leka Lixumia kod pacijenata starijih od 70 godina je praćena u posebno posvećenoj placebom kontrolisanoj studiji (176 pacijenata je nasumičnim odabirom dobijalo liksisenatid, uključujući 62 pacijenata ≥75 godina starosti).

Pored toga, dvostruko slepa, placebom kontrolisana studija (ELIXA) za procenu kardiovaskularnih ishoda terapije obuhvatila je 6068 pacijenata sa diabetesom tip 2 koji su prethodno imali akutni koronarni

sindrom (3034 je slučajnim odabirom dobijalo liksisenatid, uključujući i 198 pacijenata ≥75 godina starosti i 655 pacijenata sa umerenim oštećenjem bubrega).

U završenim ispitivanjima faze III primećeno je da je na kraju osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja približno 90% pacijenata moglo nastaviti uzimanje doze održavanja leka Lyxumia od 20 mikrograma jedanput na dan.

 Regulacija glikemije

Dodatak kombinovanoj terapiji oralnim antidijabeticima

Na kraju osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja lek Lyxumia je u kombinaciji sa metforminom, sulfonilureom, pioglitazonom ili sa kombinacijom navedenih lekova dovela do statistički značajnog smanjenja vrednosti HbA1c, glukoze u plazmi natašte i glukoze postprandijalno 2 sata nakon test obroka u poređenju sa placebom (Tabele 2 i 3). Zabeleženo je značajno smanjenje vrednosti HbA1c kod primene leka jedanput na dan, nezavisno od toga da li se lek primenjivao ujutru ili uveče.

Takav se uticaj na HbA1c u dugotrajnim ispitivanjima održao do 76. nedelje.

Dodatak terapiji samo metforminom

Tabela 2: Placebom kontrolisana ispitivanja u kombinaciji s metforminom (rezultati nakon 24 nedelje)

Metformin kao osnovna terapija

liksisenatid placebo 20 mikrograma (N=159)	liksisenatid placebo 20 mikrograma (N=170)
Srednje vrednosti HbA1c (%)	8,07 8,07 8,02 -0,87 -0,75 -0,38

Na kraju osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja u ispitivanju kontrolisanom aktivnim lekom, Lyxumia primenjena jedanput na dan dovela je do smanjenja vrednosti HbA1c od -0,79% u poređenju sa -0,96% kod primene eksenatida dvaput na dan, sa srednjom razlikom između terapija od 0,17% (95% CI: 0,033; 0,297), dok je vrednost HbA1c manju od 7% postigao podjednak broj pacijenata i u grupi lečenoj liksisenatidom (48,5%) i u onoj lečenoj eksenatidom (49,8%).

Incidencija mučnine iznosila je 24,5% u grupi koja je primala liksisenatid i 35,1% u grupi lečenoj eksenatidom dvaput na dan, dok je incidencija simptomatske hipoglikemije tokom osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja iznosila 2,5% kod primene liksisenatida i 7,9% kod primene eksenatida.

U otvorenoj studiji koja je trajala 24 nedelje, liksisenatid koji je primenjivan pre glavnog dnevnog obroka, nije bio inferiorniji u odnosu na liksisenatid koji je primenjivan pre doručka, u smislu smanjenja HbA1c (LS srednja promena od polazne: -0,65% nasuprot -0,74%). Zabeležena su slična smanjenja HbA1c nezavisno od toga, koji obrok je bio glavni obrok (doručak, ručak ili večera). Na kraju studije, 43,6% (grupa koja je dobijala lek pre glavnog obroka) i 42,8% (grupa koja je dobijala lek pre doručka) pacijenata je postigao HbA1c manji od 7%. Mučnina je zabeležena u 14,7% i 15,5% pacijenata, a simptomatska hipoglikemija u 5,8% i 2,2% pacijenata, navedeno redom za grupu koja je dobijala lek pre glavnog jela i grupu koja je dobijala lek pre doručka.

Dodatak terapiji sulfonilureom samom ili u kombinaciji sa metforminom

Tabela 3: Placebom kontrolisana ispitivanja u kombinaciji sa sulfonilureom (rezultati nakon 24 nedelje)

Sulfonilurea kao osnovna terapija sa metofrminom ili bez njega

Srednje vrednosti HbA1c

(%)

Početna vrednost

Srednja promena u odnosu na početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata Pacijenti (%) koji su postigli HbA1c < 7,0% Srednja telesna masa (kg) Početna vrednost

Srednja promena u odnosu na početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata

liksisenatid 20 mikrograma (N=570)

8,28

-0,85

36,4

82,58

-1,76

placebo (N=286)

8,22

-0,10

13,5

84,52

-0,93

Dodatak terapiji pioglitazonom samim ili u kombinaciji sa metforminom

Na kraju osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja u sklopu kliničkog ispitivanja dodatak liksisenatida pioglitazonu, sa metforminom ili bez njega, kod pacijenata u kojih glikemija nije bila dovoljno dobro regulisana samo pioglitazonom doveo je do smanjenja vrednosti HbA1c od 0,90% u odnosu na početne vrednosti u poređenju sa smanjenjem od 0,34% u grupi koja je primala placebo. Na kraju osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja u 52,3% pacijenata lečenih liksisenatidom vrednost HbA1c bila je manja od 7%, u poređenju sa 26,4% pacijenata koji su primali placebo.

Tokom osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja mučnina je prijavljena u 23,5% pacijenata lečenih liksisenatidom te u 10,6% pacijenata koji su primali placebo, a simptomatska hipoglikemija prijavljena je u 3,4% pacijenata lečenih liksisenatidom u odnosu na 1,2% pacijenata u grupi koja je primala placebo.

Dodatak kombinovanoj terapiji sa bazalnim insulinom

Kada se Lyxumia primenjivala samo sa bazalnim insulinom, u kombinaciji s bazalnim insulinom i metforminom ili u kombinaciji sa bazalnim insulinom i sulfonilureom, došlo je do statistički značajnog smanjenja vrednosti HbA1c i postprandijalne glukoze 2 sata nakon testnog obroka u poređenju s placebom.

Tabela 4: Placebom kontrolisana ispitivanja u kombinaciji s bazalnim insulinom (rezultati nakon 24 nedelje)

*sprovedeno na populaciji azijskog porekla

Sprovedeno je kliničko ispitivanje sa pacijentima koji nikada pre nisu primali insulin i kod kojih glikemija prethodno nije bila dovoljno dobro regulisana oralnim antidijabeticima. To ispitivanje se sastojalo od 12-nedeljnog uvodnog perioda tokom kog je uveden i titriran insulin glargin i od 24-nedeljnog perioda lečenja tokom kog su pacijenti primali ili liksisenatid ili placebo u kombinaciji s insulinom glarginom i metforminom, sa tiazolidindionima ili bez njih. U tom period se doza insulina glargina neprestano titrirala.

Tokom 12-nedeljnog uvodnog perioda dodatak i titriranje insulina glargina dovelo je do smanjenja vrednosti HbA1c od približno 1%. Dodatak liksisenatida doveo je do značajno većeg smanjenja vrednosti HbA1c od 0,71% u grupi lečenoj liksisenatidom u poređenju sa smanjenjem od 0,40% u grupi koja je primala placebo. Na kraju osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja vrednost HbA1c manju od 7% postiglo je 56,3% pacijenata lečenih liksisenatidom u poređenju s 38,5% pacijenata koji su primali placebo.

Tokom 24-nedeljnog perioda lečenja 22,4% pacijenata lečenih liksisenatidom prijavilo je najmanje jednu epizodu simptomatske hipoglikemije, u poređenju s 13,5% pacijenata u grupi koja je primala placebo. Incidencija hipoglikemije uglavnom je bila povećana u grupi lečenoj liksisenatidom tokom prvih

6 nedelja lečenja, a nakon toga je bila slična incidenciji u grupi koja je primala placebo.

Pacijenti sa dijabetesom tip 2 na terapiji bazalnim insulinom u kombinaciji sa jednim do tri oralna antidijabetika su uključeni u otvorenu randomizovanu studiju za intenziviranje insulina. Nakon 12 nedelja optimalne titracije insulin glargina sa ili bez metformina, neadekvatno kontrolisanim pacijentima su nasumičnim odabirom dodati ili pojedinačna doza liksisenatida ili pojedinačna doza (QD) insulin glulizina (oba pre najvećeg obroka) ili insulin glulizin tri puta dnevno (TID) u trajanju od 26 nedelja.

Nivo redukcije HbA1c bio je uporediv između grupa (Tabela 5).

Za razliku od oba režima terapije insulin glulizinom, liksisenatid je smanjio telesnu masu (tabela 5). Procenat simptomatskih hipoglikemijskih događaja bio je niži sa liksisenatidom (36 %) u odnosu na insulin glulizin QD i TID (47 % odnosno 52 %).

Tabela 5: Aktivno kontrolisana studija u kombinaciji sa bazalnim insulinom sa ili bez metformina (rezultat nakon 26 nedelja) - (mITT engl. modified intent-to-treat) i bezbednost primene u populaciji

Srednje vrednosti HbA1c (%) Promena u odnosu na početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata

Srednja promena razlike u odnosu na liksisenatid

95% CI

Srednja telesna masa

Promena u odnosu na početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata

Srednja promena razlike u odnosu na liksisenatid

95% CI *p<0,0001

liksisenatid

N = 297 -0,63

N = 297 -0,63

insulin glulizin QD

N = 298 -0,58

-0,05 (0,059)

(-0,170 do 0,064)

N = 298 +1,03

-1,66 (0,305)

(-2,257 do -1,062)

insulin glulizin TID

N = 295 -0,84

0,21 (0,059) (0,095 do 0,328)

N = 295 +1,37

-1,99 (0,305)

(-2,593 do -1,396)*

 Glukoza u plazmi natašte

Na kraju 24-nedeljnog osnovnog perioda lečenja u placebom kontrolisanim ispitivanjima smanjenje koncentracije glukoze u plazmi natašte postignuto lekom Lyxumia kretalo se u rasponu od 0,42 mmol/L do 1,19 mmol/L (7,6 – 21,4 mg/dL) u odnosu na početne vrednosti.

 Glukoza postprandijalno

Lečenje lekom Lyxumia dovelo je do smanjenja nivoa glukoze postprandijalno, 2 sata nakon testnog obroka, koje je bilo statistički superiorno u odnosu na placebo, nezavisno od osnovne terapije.

Na kraju osnovnog 24-nedeljnog perioda lečenja u svim ispitivanjima u kojima se merio nivo glukoze postprandijalno, smanjenje postignuto lekom Lyxumia kretalo se u rasponu od 4,51 do 7,96 mmol/L (81.2 - 143.3 mg/dL) u odnosu na početne vrednosti; u 26,2% do 46,8% pacijenata vrednost glukoze 2 sata postprandijalno bila je manja od 7,8 mmol/L (140,4 mg/dL).

 Telesna masa

Na kraju glavnog 24-nedeljnog perioda lečenja u svim kontrolisanim ispitivanjima lečenje lekom Lyxumia u kombinaciji s metforminom i/ili sulfonilureom dovelo je do održane promene telesne mase u odnosu na početne vrednosti koja se kretala u rasponu od -1,76 kg do -2,96 kg.

Promena telesne mase u odnosu na početnu vrednost u rasponu od -0,38 kg do -1,80 kg primećena je i kod pacijenata lečenih liksisenatidom koji su primali stabilnu dozu bazalnog insulina samostalno ili u kombinaciji sa metforminom ili sulfonilureom.

Kod pacijenata koji su po prvi put započeli lečenje insulinom telesna masa ostala je gotovo nepromenjena u grupi lečenoj liksisenatidom, dok je u grupi koja je primala placebo primećen porast.

Smanjenje telesne mase se u dugoročnim ispitivanjima održalo do 76. nedelje. Smanjenje telesne mase nezavisno je od pojave mučnine i povraćanja.

 Funkcija beta ćelija

Klinička ispitivanja leka Lyxumia ukazuju na poboljšanje funkcije beta ćelija, merene procenom modela homeostaze za funkciju beta- ćelija (HOMA-β).

Obnova prve faze lučenja insulina i poboljšanje druge faze lučenja insulina kao odgovor na intravensku bolusnu injekciju glukoze pokazane su kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 (n=20) nakon primene jedne doze leka Lyxumia.

 Kardiovaskularna procena

U placebom kontrolisanim kliničkim ispitivanjima faze III kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 nije primećen porast srednje srčane frekvencije.

U placebom kontrolisanim ispitivanjima faze III primećeno je sniženje srednjeg sistolnog krvnog pritiska od najviše 2,1 mmHg kao i sniženje srednjeg dijasistolnog krvnog pritiska od najviše 1,5 mmHg.

Studija ELIXA je randomizovana, dvostruko slepa, placebo-kontrolisana, multinacionalna studija za procenu kardiovaskularnog (KV) ishoda tokom terapije liksisenatidom kod pacijenata sa diabetes melitusom tip 2 nakon nedavnog akutnog koronarnog sindroma.

Ukupno 6068 pacijenata je nasumično 1:1, dobijalo ili placebo ili liksisenatid 20 mcg (nakon početne doze od 10 mcg tokom prve 2 nedelje).

Devedeset šest odsto pacijenata u obe ispitivane grupe je završilo studiju u skladu sa protokolom a vitalni status je bio poznat na kraju studije za 99,0% dnosno 98,6% pacijenata u grupi koja je dobijala liksisenatid odnosno placebo. Medijana trajanja lečenja je 22,4 meseca u grupi koja je dobijala liksisenatid i 23,3 meseca u grupi koja je dobijala placebo, a medijana trajanja studijskog praćenja bila je 25,8 i 25,7 meseci. Srednja vrednost HbA1c (± SD) u liksisenatid i placebo grupi je bila 7,72 (± 1,32)% i 7,64 (± 1,28)% na početku, odnosno 7,46 (± 1,51)% i 7,61 (± 1,48)% nakon 24 meseca.

Rezultati primarne i sekundarne završne tačke kompozitne efikasnosti, i rezultati svih pojedinačnih komponenti kompozitnih završnih tačaka su prikazani na slici 1.

Slika 1: Grafički prikaz: analiza svakog pojedinačnog kardiovaskularnog događaja - ITT populacija

Lixi n(%) Placebo n(%) HR [95% CI] Primarna kompozitna završna tačka

KV smrt, non-fatal IM ,

non-fatal moždani udar,

ili hospitalizacija usled

nestabilne angine

406 (13,4%) 399 (13,2%) 1,02 [0,89, 1,17]

Sekundarna kompozitna završna tačka

primarna + SI

primarna + SI + Revask

456 (15,0%) 469 (15,5%)

661 (21,8%) 659 (21,7%)

0,97 [0,85, 1,10]

1,00 [0,90, 1,11]

Pojedinačne komponente kompozitnih završnih tačaka

KV smrt

IM

Moždani udar

Hospitalizacija usled

nestabilne angine

Hospitalizacija usled

srčane insuficijencije

Procedura koronarne

revaskularizacije

156 (5,1%) 158 (5,2%)

270 (8,9%) 261 (8,6%)

67 (2,2%) 60 (2,0%)

11 (0,4%) 10 (0,3%)

122 (4,0%) 127 (4,2%)

368 (12,1%)356 (11,7%)

0,98 [0,78, 1,22]

1,03 [0,87, 1,23]

1,12 [0,79, 1,58]

1,11 [0,47, 2,62]

0,96 [0,75, 1,23]

1,03 [0,89, 1,19]

0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 Harzard Ratio sa 95% CI

KV: kardiovaskularno, IM: infarkt miokarda , SI: hospitalizacija usled srčane insuficijencije, Revasc: procedura koronarne revaskularizacije, HR: hazard ratio, CI: interval pouzdanosti.

Starije osobe

Osobe starosti ≥70 godina

Efikasnost i bezbednost primene liksisenatida kod ljudi starosti ≥70 godina sa diabetesom tip 2 je procenjena u dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj studiji u trajanju od 24 nedelje. Iscrpljeni pacijenati, uključujući i pacijente sa rizikom od neuhranjenosti, pacijenti sa nedavnim kardiovaskularnim događajima i pacijenti sa umerenim do teškim kognitivnim oštećenjem su bili isključeni. Ukupno 350 pacijenata je randomizovano (odnos randomizacije 1:1). Sve u svemu, 37 % pacijenata je bilo starosti ≥75 godina (n = 131) i 31 % je imalo umereno oštećenje bubrega (n = 107). Pacijenti su primili uobičajenu dozu(e) oralnog antidijabetičkog leka(ova) (OAD) i / ili bazalnog insulina kao osnovnu terapiju. Derivati sulfoniluree ili glinidi nisu korišćeni sa bazalnim insulinom u osnovnoj terapiji.

Liksisenatid je pokazao značajno poboljšanje HbA1c (-0,64 % razlike u odnosu na placebo, 95% CI: -0,810 % do -0,464 %; p <0,0001), u odnosu na srednju vrednost HbA1c od 8,0%.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove je odložila obavezu podnošenja rezultata ispitivanja leka Lyxumia u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije u dijabetes melitusu tip 2 (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni).

Resorpcija

Nakon supkutane primene kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 resorpcija liksisenatida je brza, a na nju ne utiče visina primenjene doze. Nezavisno od doze i od toga primenjuje li se liksisenatid u obliku jedne ili više doza, srednje tmax kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 iznosi 1-3,5 sati. Nema klinički značajnih razlika u brzini resorpcije kada se liksisenatid primenjuje supkutano u abdomen, butinu ili ruku.

Distribucija

Liksisenetid se umereno vezuje (55%) za humane proteine.

Prividan volumen distribucije nakon supkutane primene liksisenatida (Vz/F) iznosi približno 100 L.

Metabolizam i eliminacija

Kao peptid, liksisenatid se izlučuje glomerularnom filtracijom, nakon čega sledi tubularna resorpcija i zatim metabolička razgradnja, što dovodi do nastanka manjih peptida i aminokiselina, koji ponovo ulaze u metabolizam proteina.

Nakon primene višestrukih doza kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 srednja vrednost terminalnog poluvremena eliminacije iznosila je približno 3 sata, a prividni srednji klirens (CL/F) približno 35 L/h.

Posebne grupe pacijenata

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod ispitanika sa blagim (klirens kreatinina prema Cockcroft-Gault-ovoj formuli iznosi 60-90 mL/min), umerenim (klirens kreatinina 30-60 mL/min) i teškim oštećenjem bubrežne funkcije (klirens kreatinina 15-30 mL/min) PIK je bila povećana za 46% odnosno 51% odnosno 87%.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Budući da se klirens liksisenatida odvija prvenstveno kroz bubrege, nisu sprovedena farmakokinetička ispitivanja kod pacijenata sa akutnim ili hroničnim oštećenjem funkcije jetre. Ne očekuje se da bi oštećenje funkcije jetre moglo uticati na farmakokinetiku liksisenatida.

Pol

Pol nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku liksisenatida.

Rasa

S obzirom na rezultate farmakokinetičkih ispitivanja sprovedenih na ispitanicima bele rase kao i japanskog i kineskog porekla, etničko poreklo nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku liksisenatida.

Pacijenti starije životne dobi

Starost nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku liksisenatida. U farmakokinetičkom ispitivanju starijih ispitanika koji ne boluju od dijabetes melitusa primena liksisenatida u dozi od 20 mikrograma dovela je do srednjeg povećanja PIK liksisenatida od 29% kod starijih pacijenata (11 ispitanika starosti od 65 do 74 godina i 7 ispitanika starosti od ≥ 75 godina) u poređenju sa 18 ispitanika starosti od 18 do

45 godina, što je verovatno posledica smanjene funkcije bubrega kod starijih pacijenata.

Telesna masa

Telesna masa nema klinički značajan uticaj na PIK liksisenatida.

Pretklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik za ljude na osnovu konvencionalnih ispitivanja bezbednosti u farmakološkom i toksikološkom smislu.

U dvogodišnjim istraživanjima kancerogenosti nakon supkutane primene kod pacova i miševa primećeni su tumori C-ćelija štitaste žlezde bez smrtnog ishoda, za koje se smatra da su uzrokovani negenotoksičnim mehanizmom posredovanim receptorom GLP-1, na koji su glodari posebno osetljivi. Kod pacova su pri svim dozama primećeni hiperplazija C-ćelija i adenom, a nivo izloženosti pri kojoj nisu opaženi štetni uticaji (engl. no observed adverse effect level, NOAEL) nije se mogao utvrditi. Kod miševa su se ti uticaji javili kada je nivo izloženosti više od 9,3 puta veći od onog koji se postiže kod ljudi nakon primene terapijske doze. Karcinom C-ćelija nije primećen kod miševa, a kod pacova se javio kod nivoa izloženosti približno 900 puta većeg od izloženosti kod ljudi nakon primene terapijske doze. U dvogodišnjem istraživanju kancerogenosti nakon supkutane primene kod miševa u grupi koja je primala srednje visoku dozu primećena su 3 slučaja adenokarcinoma u endometrijumu, uz statistički značajan porast koji odgovara nivou izloženosti 97 puta većem od onog kod ljudi. Nisu opaženi uticaji povezani sa lečenjem.

Istraživanja na životinjama nisu ukazala na direktan štetan uticaj na plodnost kod mužjaka i ženki pacova. Kod pasa lečenih liksisenatidom primećene su reverzibilne lezije na testisima i epididimisu. Kod zdravih muškaraca nije primećen sa tim povezan uticaj na spermatogenezu.

U istraživanjima embriofetalnog razvoja primećene su malformacije, zastoj u rastu, zakasnelo okoštavanje i uticaji na skelet pri svim dozama kod pacova (nivo izloženosti 5 puta veći od onog kod ljudi) kao i pri visokim dozama kod kunića (nivo izloženosti 32 puta veći od onog kod ljudi). U obe vrste je primećena blaga toksičnost za majku, koja se manifestovala niskim unosom hrane i smanjenom telesnom masom. Neonatalni rast bio je smanjen u mužjaka pacova koji su bili izloženi visokim dozama liksisenatida u razdoblju kasne gestacije kao i za vreme laktacije, a primećen je i blag porast smrtnosti mladunčadi.

Glicerol 85%;

natrijum-acetat, trihidrat; metionin;

metakrezol;

hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); natrijum-hidroksid (za podešavanje pH);

voda za injekcije.

Zbog nedostatka ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

2 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 14 dana, na temperaturi do 30°C. Ne zamrzavati.

Lek čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati.

Čuvati dalje od pregrade za zamrzavanje.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka videti odeljak 6.3.

Nemojte čuvati lek sa pričvršćenom iglom. Držati zatvarač na penu radi zaštite od svetlosti.

Uložak od stakla tip I sa čepom od brombutil gume i zatvaračem sa obodom (aluminijum) i umetnutim laminiranim zaštitnim diskovima (brombutil guma sa strane okrenute prema leku i poliizopren sa spoljašnje strane). Uložak se nalazi u penu za jednokratnu upotrebu.

Lyxumia, 10 mikrograma, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Jedan zeleni napunjeni pen sadrži 3 mL rastvora, za primenu 14 doza od 10 mikrograma. Pakovanje sadrži jedan zeleni napunjeni pen.

Lyxumia, 20 mikrograma, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Jedan ljubičasti napunjeni injekcioni pen sadrži 3 mL rastvora, za primenu 14 doza od 20 mikrograma. Pakovanje sadrži dva ljubičasta napunjena injekciona pena.

Lek Lyxumia se ne sme upotrebiti ako je bio zamrznut.

Lyxumia se može primeniti jednokratnom iglom za pen veličine 29 ili 32 G. Pakovanje ne sadrži igle za pen.

Pacijenta treba uputiti da iglu nakon svake primene odloži u skladu sa lokalnim propisima kao i da pen čuva bez pričvršćene igle. Time se sprečava kontaminacija i moguće začepljenje igle. Pen sme da koristiti samo jedan pacijent.

Neiskorišćeni lek ili otpadni materijal treba odložiti u skladu lokalnim propisima.

Lek Lyxumia sadrži aktivnu supstancu liksisenatid.

To je lek u obliku injekcije koji se koristi kako bi pomogao Vašem telu da reguliše nivo šećera u krvi kada je on previsok. Koristi se kod odraslih osoba sa dijabetes melitusom tip 2 (šećerna bolest tip 2).

Lek Lyxumia se primenjuje sa drugim lekovima za lečenje šećerne bolesti kada oni nisu dovoljni za regulaciju nivoa šećera u krvi. To mogu biti:

 oralni antidijabetici (poput metformina, pioglitazona, sulfoniluree) i/ili  bazalni insulin, vrsta insulina koji deluje ceo dan.

Lek Lyxumia ne smete primenjivati:

– ukoliko ste alergični (preosetljivi) na liksisenatid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza:

Obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre nego što primenite lek Lyxumia:

- ako imate šećernu bolesti tip 1 ili dijabetesnu ketoacidozu (komplikaciju šećerne bolesti koja se javlja kada telo ne može da razgradi glukozu, jer nema dovoljno insulina), jer ovaj lek nije prikladan za Vas

- ako imate ili ste imali zapaljenje gušterače (pankreatitis)

- ako imate ozbiljan problem sa želucem ili crevima, poput bolesti mišića želuca koja se naziva “gastropareza”, koja usporava pražnjenje želuca

- ako imate tešku bolest bubrega ili idete na dijalizu, jer se u tom slučaju ne preporučuje primena ovog leka

- ako takođe uzimate sulfonilureu ili bazalni insulin. U tom slučaju može doći do pada nivoa šećera u krvi (hipoglikemije). Lekar će možda hteti da proveri nivo šećera u Vašoj krvi i da zatim odluči da smanji dozu bazalnog insulina ili sulfoniluree. Lek Lyxumia se ne sme primenjivati u kombinaciji i sa bazalnim insulinom i sa sulfonilureom

- ako uzimate druge lekove, jer postoje neki lekovi, poput antibiotika ili gastrorezistentnih tableta ili kapsula, koji se ne smeju predugo zadržavati u želucu (videti odeljak Drugi lekovi i Lyxumia)

- ako dođe do gubitka tečnosti/dehidratacije, npr. u slučaju povraćanja, mučnine i proliva. Važno je sprečiti dehidrataciju obilnim unosom tečnosti, naročito na početku lečenja lekom Lyxumia

- ako imate srčane tegobe koje mogu izazvati nedostatak vazduha ili oticanje članaka, jer je malo iskustava o primeni leka u ovoj grupi pacijenta

Deca i adolescenti

Nema iskustava o primeni leka Lyxumia kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina i zato se primena leka Lyxumia ne preporučuje u ovoj starosnoj grupi.

Drugi lekovi i Lyxumia

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzeti bilo koje druge lekove.

Lek Lyxumia može uticati na dejstvo nekih lekova koje uzimate oralno. Neke lekove koji se ne smeju predugo zadržavati u želucu, poput antibiotika ili gastrorezistentnih tableta ili kapsula, ćete možda morati da uzimate najmanje jedan sat pre ili četiri sata nakon injekcije leka Lyxumia.

Trudnoća i dojenja

Lek Lyxumia se ne sme primenjivati u trudnoći. Nije poznato može li lek Lyxumia da naškoditi nerođenom detetu.

Lek Lyxumia se ne sme primenjivati za vreme dojenja. Nije poznato da li se lek Lyxumia izlučuje u majčino mleko.

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate dete, obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet pre nego primenite ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ako lek Lyxumia primenjujete sa sulfonilureom ili bazalnim insulinom, može pasti nivo šećera u Vašoj krvi (hipoglikemija). To može da izazove smetnje u koncentraciji i da dovede do pojave vrtoglavice ili pospanosti. Ako se to dogodi, nemojte upravljati vozilima, niti rukovati alatima i mašinama.

Leka Lyxumia sadrži metakrezol

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma”. Ovaj lek sadrži metakrezol, koji može izazvati alergijske reakcije.

Uvek primenite ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Proverite sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom ako niste sigurni.

Koliko leka ubrizgati

 Početna doza je 10 mikrograma jednom dnevno tokom prvih 14 dana, a ubrizgava se zelenim penom.

 Nakon toga doza će biti 20 mikrograma jednom dnevno, a ubrizgava se ljubičastim penom.

Kada ubrizgati lek

Ubrizgajte lek Lyxumia unutar sat vremena pre bilo kog dnevnog obroka. Poželjno je da se injekcija leka Lyxumia primenjuje svaki dan pre istog obroka, ako je izabran najprikladniji obrok.

Gde ubrizgati lek

Ubrizgajte lek Lyxumia u kožu (supkutano) na području stomaka (abdomena), natkolenice (butine) ili nadlaktice.

Naučite kako da koristite napunjeni pen

Pre nego što prvi put upotrebite pen, lekar ili medicinska sestra će Vam pokazati kako treba da ubrizgavate lek Lyxumia.

 Uvek pročitajte "Uputstvo za upotrebu" priloženo u kutiji.

 Uvek rukujte penom na način opisan u "Uputstvu za upotrebu".

Druge važne informacije o upotrebi napunjenog pena

Dodatne informacije o upotrebi pena navode se u "Uputstvu za upotrebu". Najvažnije su sledeće:  Za svaku injekciju upotrebite novu iglu. Iglu bacite nakon svake upotrebe.

 Koristite samo igle koje su kompatibilne za primenu sa Lyxumia penom (videti "Uputstvo za upotrebu").

 Lyxumia pen morate aktivirati pre prve upotrebe. Svrha toga je proveriti da li pen radi ispravno i je li odmerena tačna doza za prvu injekciju.

 Ako mislite da bi Lyxumia pen mogao biti oštećen, nemojte ga upotrebiti. Nabavite novi pen. Nemojte pokušavati da popravite pen.

Ako ste primenili više leka Lyxumia nego što treba

Ako primenite više leka Lyxumia nego što je trebalo, odmah se obratite svom lekaru. Prevelika količina leka Lyxumia može izazvati mučninu ili povraćanje.

Ako ste zaboravili da primenite lek Lyxumia

Ako ste zaboravili da uzmete dozu leka Lyxumia, možete je ubrizgati unutar sat vremena pre sledećeg obroka. Nemojte uzimati dve doze odjednom kako biste nadoknadili zaboravljenu injekciju.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Lyxumia

Nemojte prestati sa primenom leka Lyxumia bez savetovanja sa lekarom. Ako prestanete sa primenom leka Lyxumia, može Vam porasti nivo šećera u krvi.

U slučaju bilo kakvih pitanja u vezi sa primenom ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Kod pacijenta koji primaju lek Lyxumia retko su prijavljivane neke ozbiljne alergijske reakcije (poput anafilakse). Odmah zatražite pomoć lekara ako primetite simptome poput oticanja lica, jezika ili grla koje može otežati disanje.

Prestanite sa primenom leka i odmah kontaktirajte lekara ako primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava:

 Jak i neprekidan bol u abdomenu (stomaku) koji može da se prenese do leđa, kao i mučnina i povraćanje, jer bi to mogli biti znaci zapaljenja gušterače (pankreatitis).

Najčešća neželjena dejstva prijavljena kod primene leka Lyxumia koja se mogu javiti u više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek (veoma često) bile su mučnina i povraćanje. Ta neželjena dejstva su uglavnom bila blaga i obično se s vremenom povuku.

Druga neželjena dejstva prijavljena kod primene leka Lyxumia su:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):  proliv

 glavobolja

 nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija), naročito kada se Lyxumia primenjuje sa insulinom ili sulfonilureom

Upozoravajući znaci niskog nivoa šećera u krvi mogu uključivati hladan znoj, hladnu bledu kožu, glavobolju, omamljenost, slabost, vrtoglavicu, konfuziju ili razdražljivost, osećaj gladi, ubrzane otkucaje srca i osećaj napetosti. Lekar će Vam reći šta morate da uradite ako Vam padne nivo šećera u krvi. Verovatnije je da će se to dogoditi ako uzimate i sulfonilureu ili bazalni insulin. Vaš lekar može da smanji dozu tih lekova pre nego što počnete sa primenom leka Lyxumia.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):  grip (influenca)

 prehlada (infekcija gornjih disajnih puteva)  vrtoglavica

 loše varenje (dispepsija)  bol u leđima

 zapaljenje mokraćne bešike (cistitis)  virusna infekcija

 nizak nivo šećera u krvi (kada se Lyxumia primenjuje zajedno sa metforminom)  izrazita pospanost

 reakcije na mestu injekcije (kao što je svrab).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):  koprivnjača (urtikarija)

Ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo, potrebno je obavestiti lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. To uključuje i svaku moguću neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lyxumia posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:” i nalepnici pena nakon „EXP”:. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati. Čuvati dalje od pregrade za zamrzavanje.

Uslovi čuvanja nakon prvog otvaranja:

Pen se može upotrebljavati 14 dana ako se čuva na temperaturi do 30°C. Ne zamrzavati.

Nemojte čuvati lek sa pričvršćenom iglom. Kada pen ne upotrebljavate, morate vratiti zatvarač na pen radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Lyxumia

- Aktivna supstanca je liksisenatid. Lyxumia; 10 mikrograma; rastvor za injekciju

Jedna doza (0,2 mL) sadrži 10 mikrograma (mcg) liksisenatida (50 mcg po mL).

Lyxumia; 20 mikrograma; rastvor za injekciju

Jedna doza (0,2 mL) sadrži 20 mikrograma (mcg) liksisenatida (100 mcg po mL).

- Pomoćne supstance su: glicerol 85%; natrijum–acetat, trihidrat; metionin; metakrezol; hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Lyxumia i sadržaj pakovanja

Lyxumia je bistar i bezbojan rastvor za injekciju u staklenom ulošku koji je umetnut u pen.

Uložak od stakla tip I sa čepom od brombutil gume i zatvaračem sa obodom (aluminijum) i umetnutim laminiranim zaštitnim diskovima (brombutil guma sa strane okrenute prema leku i poliizopren sa spoljašnje strane). Uložak se nalazi u penu za jednokratnu upotrebu.

Lyxumia, 10 mikrograma, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Jedan zeleni napunjeni injekcioni pen sadrži 3 mL rastvora, za primenu 14 doza od 10 mikrograma. Pakovanje sadrži jedan zeleni napunjeni injekcioni pen.

Lyxumia, 20 mikrograma, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Jedan ljubičasti napunjeni injekcioni pen sadrži 3 mL rastvora, za primenu 14 doza od 20 mikrograma. Pakovanje sadrži dva ljubičasta napunjena injekciona pena.

Nosilac dozvole i Proizvođač

Nosilac dozvole:

SANOFI AVENTIS D.O.O. BEOGRAD Španskih boraca 3/VI, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

SANOFI-AVENTIS DEUTSCHLAND GMBH, Industriepark Hochst- Bruningstrasse 50, H500, H590, H600, H785, H790, Frankfurt am Main, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Lyxumia, 10 mikrograma : 515-01-04672-18-001 od 04.09.2019. Lyxumia, 20 mikrograma : 515-01-04673-18-001 od 04.09.2019.

Lyxumia, 10 mikrograma, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu liksisenatid

UPUTSTVO ZA UPOTREBU

Jedan napunjeni injekcioni pen sadrži 14 doza, a jedna doza sadrži 10 mikrograma u 0,2 mL.

Deo 1 - VAŽNE INFORMACIJE

Pre upotrebe Lyxumia pena pažljivo pročitajte ovo uputstvo. Sačuvajte ovo uputstvo, jer će Vam možda ponovo zatrebati

Informacije o Lyxumia penu

Lyxumia dolazi u obliku napunjenog injekcionog pena za injekciju.  Ubrizgajte samo jednu dozu na dan.

 Jedan Lyxumia pen sadrži 14 prethodno odmerenih doza. Nema potrebe za odmeravanjem svake pojedinačne doze.

 Pre upotrebe pena razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom o tome kako pravilno da ubrizgate lek.

 Ako ne možete potpuno sami da u potpunosti pratite uputstvo ili ne možete da rukujete penom (npr. ako imate problema sa vidom), pen upotrebite samo uz nečiju pomoć.

O Lyxumia penu

prozorčić za gumeni čep aktivaciju

dugme za ubrizgavanje

zatvarač pena uložak skala za doziranje

prozorčić sa strelicom







Crni potiskivač Potiskivač će se nakon svake injekcije

pomeriti duž skale za doziranje. U gornjem

P primeru broj doze pokazuje da je preostalo ga deliti sa drugom osobom.

U još 13 injekcija. da imate pravi Lyxumia pen. Osim toga, proverite da nije istekao rok upotrebe. Upotreba pogrešnog leka može naškoditi Vašem zdravlju.

Nemojte pokušavati da izvučete rastvor iz uloška pomoću šprica.

O igli (isporučuje se odvojeno)

 Koristite samo igle koje su odobrene za upotrebu sa lekom Lyxumia. Sa Lyxumia penom upotrebljavajte jednokratne igle za pen veličine 29 do 32 G. Pitajte svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru koja je veličina i dužina igle najbolja za Vas.

 Ako Vam injekciju daje neko drugi, mora da pazi da nekoga slučajno ne povredi iglom. Na taj način bi se mogla preneti infekcija.

 Za svaku injekciju upotrebite novu iglu. Na taj način se sprečava kontaminacija leka Lyxumia ili moguće začepljenje igle.

Deo 2 - POČETNA PRIPREMA

 Aktivirajte pen na dan primene prve injekcije

Prvo aktivirajte novi pen

 Pre ubrizgavanja doze - pre ubrizgavanja morate izbaciti višak tečnosti iz novog pena. To se radi samo jednom, a naziva se postupkom ‘aktivacije’. Koraci 1-5 navedeni u nastavku prikazuju kako se to radi.

 Svrha aktivacije je da se proveri da li pen radi ispravno i je li odmerena tačna doza za prvu injekciju.

 Nemojte ponavljati postupak aktivacije jer u suprotnom nećete moći da primenite 14 doza iz Lyxumia pena.

Slike u nastavku pokazuju kako se nakon aktivacije menja prozorčić za aktivaciju smešten na dugmetu za ubrizgavanje na penu.

Nov pen

(narandžasti prozorčić)

Pen spreman za ubrizgavanje (beli prozorčić)

Pen je aktiviran i spreman za upotrebu. Prozorčić nakon aktivacije ostaje bele boje.

Kako aktivirati nov Lyxumia pen

Korak 1 Skinite zatvarač pena i pregledajte pen

Pregledajte rastvor. Mora biti bistar i bezbojan i ne sme da sadrži čestice. Ako nije takav, nemojte upotrebiti pen. Obratite se lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Proverite da li je prozorčić za aktivaciju narandžaste boje.

Korak 2 Pričvrstite iglu i uklonite zatvarače igle

Za aktivaciju uvek upotrebite novu iglu. Skinite zaštitu sa spoljnjeg zatvarača igle.

Poravnajte iglu sa penom. Iglu držite ravno dok je navijate na pen.

Sačuvati Baciti

Pripazite da se ne povredite kada skinete zatvarač sa igle.

Povucite i skinite spoljašnji i unutrašnji zatvarač igle. Sačuvajte spoljašnji zatvarač igle - kasnije će Vam trebati za uklanjanje igle.

Korak 3 Izvucite dugme za ubrizgavanje

Čvrsto izvucite dugme za ubrizgavanje dok se ne zaustavi.

Strelica je sada usmerena prema igli.

Korak 4 Pritisnite dugme za ubrizgavanje i držite ga pritisnutim da biste izbacili višak tečnosti

Usmerite iglu prema odgovarajućm kontejneru (poput papirne čaše ili maramice) kako biste u njega izbacili tečnost koju ćete zatim baciti.

Pritisnite dugme za ubrizgavanje do kraja. Možda ćete osetiti ili čuti "klik".

Držite dugme za ubrizgavanje pritisnutim i polako brojite do 5 kako biste izbacili i poslednje kapljice.

Klik

sek

Ako iz pena ne izađe tečnost, pročitajte deo "Pitanja i odgovori". Proverite da li je prozorčić za aktivaciju sada bele boje.

Korak 5 Pen je sada aktiviran

Nemojte ponovo aktivirati isti pen.

Za primenu prve injekcije ne morate iglu kojom ste izvršili aktivaciju zameniti novom. Za prvu injekciju idite odmah na deo 3 - korak C.

Deo 3 - SVAKODNEVNA UPOTREBA PENA

Sledite uputstvo iz ovoga dela samo ako je prozorčić za aktivaciju bele boje. Ubrizgajte samo jednu dozu svakoga dana.

Korak A. Skinite zatvarač pena i pregledajte pen

Pregledajte rastvor. Mora biti bistar i bezbojan i ne sme da sadrži čestice. Ako nije takav, nemojte upotrebiti pen. Ako u penu ima mehurića vazduha, pročitajte deo "Pitanja i odgovori".

Proverite broj doza u penu. To možete odrediti prema položaju crnog potiskivača na skali za doziranje.

Proverite da li je prozorčić za aktivaciju bele boje. Ako je narandžaste boje, idite na deo 2. Proverite nalepnicu na penu kako biste bili sigurni da imate pravi lek.

Korak B. Pričvrstite novu iglu i uklonite zatvarače igle

Uvek upotrebite novu iglu za svaku injekciju. Skinite zaštitu s spoljašnjeg zatvarača igle.

Poravnajte iglu sa penom. Iglu držite ravno dok je navijate na pen.

Sačuvati Baciti

Pripazite da se ne povredite kada skinete zatvarač sa igle.

Skinite spoljašnji i unutrašnji zatvarač igle. Sačuvajte spoljašnji zatvarač igle - kasnije će Vam trebati za uklanjanje igle.

Korak C. Izvucite dugme za ubrizgavanje

Čvrsto izvucite dugme za ubrizgavanje dok se ne zaustavi.

Strelica je sada usmerena prema igli.

Korak D. Pritisnite dugme za ubrizgavanje i držite ga pritisnutim da biste ubrizgali dozu

Uhvatite nabor kože i zabodite iglu (videti deo "Mesta za ubrizgavanje" da biste saznali gde možete ubrizgati lek).

Pritisnite dugme za ubrizgavanje do kraja. Možda ćete osetiti ili čuti "klik".

Držite dugme za ubrizgavanje pritisnutim i polako brojite do 5 kako biste ubrizgali celu dozu Sada ste primili svoju dozu.

Izvucite iglu iz kože.

Korak E. Uklonite i bacite iglu nakon svake injekcije

Stavite spoljašnji zatvarač igle na ravnu površinu. Uvedite iglu u spoljašnji zatvarač igle. Vratite spoljašnji zatvarač igle na iglu.

Stisnite spoljašnji zatvarač igle kako biste čvrsto uhvatili iglu i uz pomoć zatvarača odvijte iglu sa pena.

Pitajte svog farmaceuta kako da bacite iglu koju više ne koristite. Vratite zatvarač na pen.

Korak F. Ponovite sve korake iz dela 3 kod primene svake injekcije.

Pen bacite 14 dana nakon aktivacije. Uradite to čak i ako je u penu ostala mala količina leka.

Tabela za aktivaciju i odlaganje

U tabelu upišite datum kada ste aktivirali pen i datum kada ga morate baciti 14 dana kasnije.

Pen	Datum aktivacije	Datum odlaganja
1

Čuvanje

Opšte informacije

 Čuvajte Lyxumia pen na sigurnom mestu van domašaja i vidokruga dece.  Zaštitite Lyxumia pen od prašine i prljavštine.

 Vratite zatvarač na pen nakon svake upotrebe radi zaštite od svetlosti.

 Lyxumia se ne sme upotrebiti nakon isteka roka trajanja navedenog na nalepnici i kutiji. Rok trajanja se odnosi na zadnji dan navedenog meseca.

Pre aktivacije pena:

 Čuvajte neupotrebljene Lyxumia penove u frižideru, na temperaturi od 2°C do 8°C.

 Nemojte zamrzavati Lyxumia pen i nemojte upotrebljavati lek Lyxumia ako je bio zamrznut.  Dopustite da se pre upotrebe pen ugreje do sobne temperature.

Nakon aktivacije pena:

 Nakon aktivacije čuvajte Lyxumia pen na temperaturi ispod 30°C. Nemojte zamrzavati Lyxumia pen nakon aktivacije.

 Nemojte čuvati Lyxumia pen sa pričvršćenom iglom. Pričvršćena igla mogla bi dovesti do kontaminacije i ulaska vazduha, što bi moglo uticati na preciznost doze.

 Nakon aktivacije Lyxumia pen možete upotrebljavati najviše 14 dana. Nakon 14 dana bacite upotrebljeni Lyxumia pen. Učinite to čak i ako je u penu ostala mala količina leka.

Odlaganje

 Vratite zatvarač na Lyxumia pen pre nego što ga bacite.

 Bacite Lyxumia pen; pitajte svog farmaceuta kako baciti lekove koje više ne koristite.

Održavanje

 Oprezno rukujte Lyxumia penom.

 Spoljašnju površinu Lyxumia pena možete očistiti vlažnom krpicom.

 Nemojte potapati, prati ni podmazivati Lyxumia pen, jer ga možete oštetiti.

 Ako mislite da bi Lyxumia pen mogao biti oštećen, nemojte ga upotrebljavati. Nemojte pokušavati da popravite pen.

Mesta za ubrizgavanje

Napred Pozadi

Lyxumia se mora ubrizgati pod kožu, a to se može učiniti na bilo kom području koje je na slici označeno plavom bojom. To su butina, stomak i nadlaktica. Pitajte lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru kako pravilno da ubrizgate lek.

Pitanja i odgovori

Šta ako zaboravim da aktiviram Lyxumia pen ili ako ubrizgavam lek pre aktivacije?

Ako ste ubrizgali lek pre aktivacije pena, nemojte da pokušavate da ispravite još jednim ubrizgavanjem leka. Obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri za savet o proveravanju nivoa šećera u krvi.

Šta ako u ulošku ima mehurića vazduha?

Mali mehurići vazduha u ulošku su normalna pojava - oni Vam neće naškoditi. Doza koju ćete primeniti je tačna, pa možete nastaviti da sledite uputstvo. Obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri ako Vam je potrebna pomoć.

Šta ako za vreme aktivacije iz pena ne izađe tečnost?

Možda je igla začepljena ili nije dobro navijena na pen. Uklonite iglu sa pena, pričvrstite novu iglu i ponovite samo korake 4 i 5. Ako tečnost i dalje ne izlazi, možda je Lyxumia pen oštećen. Nemojte upotrebiti to pakovanje leka Lyxumia. Obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri za pomoć.

Šta ako je teško pritisnuti dugme za ubrizgavanje do kraja?

Možda je igla začepljena ili nije dobro navijena na pen. Izvucite iglu iz kože i uklonite je sa pena. Pričvrstite novu iglu i ponovite samo korake D i E. Ako je još uvek teško pritisnuti dugme za ubrizgavanje, možda je Lyxumia pen oštećen. Nemojte upotrebiti to pakovanje leka Lyxumia. Obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri za pomoć.

Ako imate bilo kakvih pitanja o leku Lyxumia ili šećernoj bolesti, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Lyxumia, 20 mikrograma, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

liksisenatid

UPUTSTVO ZA UPOTREBU

Jedan napunjeni injekcioni pen sadrži 14 doza, a jedna doza sadrži 20 mikrograma u 0,2 mL.

Deo 1 - VAŽNE INFORMACIJE

Pre upotrebe Lyxumia pena pažljivo pročitajte ovo uputstvo. Sačuvajte ovo uputstvo jer će Vam možda ponovo zatrebati

Informacije o Lyxumia penu

Lyxumia dolazi u obliku pena sa uloškoma za injekciju.  Ubrizgajte samo jednu dozu na dan.

 Jedan Lyxumia pen sadrži 14 prethodno odmerenih doza. Nema potrebe za odmeravanjem svake pojedinačne doze.

 Pre upotrebe pena razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom o tome kako pravilno da ubrizgate lek.

 Ako ne možete potpuno sami da u potpunosti pratite uputstvo ili ne možete da rukujete penom (npr. ako imate problema sa vidom), pen upotrebite samo uz nečiju pomoć.

O Lyxumia penu

prozorčić za gumeni čep aktivaciju

dugme za ubrizgavanje

zatvarač uložak pena

skala za doziranje

prozorčić sa strelicom

 Pen je namenjen samo za jednu osobu. Nemojte ga deliti sa drugom osobom.

 Uvek proverite nalepnicu kako biste bili sigurni da imate pravu Lyxumia pen. Osim toga, proverite da nije istekao rok upotrebe. Upotreba pogrešnog leka može naškoditi Vašem zdravlju.

 Nemojte pokušavati da izvučete rastvor iz uloška pomoću šprica.

O igli (isporučuje se odvojeno)

 Koristite samo igle koje su odobrene za upotrebu sa Lyxumia penom. Sa Lyxumia penom upotrebljavajte jednokratne igle za pen veličine 29 do 32 G. Pitajte lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru koja je veličina i dužina igle najbolja za Vas.

 Ako Vam injekciju daje neko drugi, mora da pripazi da nekoga slučajno ne povredi iglom. Na taj način bi se mogla preneti infekcija.

 Za svaku injekciju upotrebite novu iglu. Na taj način se sprečava kontaminacija leka Lyxumia ili moguće začepljenje igle.

Deo 2 - POČETNA PRIPREMA

 Aktivirajte pen na dan primene prve injekcije

Prvo aktivirajte novi pen

 Pre ubrizgavanja doze - pre ubrizgavanja morate izbaciti višak tečnosti iz novog pena. To se radi samo jednom, a naziva se postupkom ‘aktivacije’. Koraci 1-5 navedeni u nastavku prikazuju kako se to radi.

 Svrha aktivacije je da se proveri da li pen radi ispravno i je li odmerena tačna doza za prvu injekciju.

 Nemojte ponavljati postupak aktivacije jer u suprotnom nećete moći da primenite 14 doza iz Lyxumia pena.

Slike u nastavku pokazuju kako se nakon aktivacije menja prozorčić za aktivaciju smešten na dugmetu za ubrizgavanje na penu.

Nov pen

(narandžasti prozorčić)

Pen spremna za ubrizgavanje (beli prozorčić)

Pen je aktiviran i spreman za upotrebu. Prozorčić nakon aktivacije ostaje bele boje.

Kako aktivirati nov Lyxumia pen

Korak 1 Skinite zatvarač pena i pregledajte pen

Pregledajte rastvor. Mora biti bistar i bezbojan i ne sme da sadrži čestice. Ako nije takav, nemojte upotrebiti pen. Obratite se lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Proverite da li je prozorčić za aktivaciju narandžaste boje.

Korak 2 Pričvrstite iglu i uklonite zatvarače igle

Za aktivaciju uvek upotrebite novu iglu. Skinite zaštitu sa spoljnjeg zatvarača igle.

Poravnajte iglu sa penom. Iglu držite ravno dok je navijate na pen.

Sačuvati Baciti

Pripazite da se ne povredite kada skinete zatvarač sa igle.

Povucite i skinite spoljašnji i unutrašnji zatvarač igle. Sačuvajte spoljašnji zatvarač igle - kasnije će Vam trebati za uklanjanje igle.

Korak 3 Izvucite dugme za ubrizgavanje

Čvrsto izvucite dugme za ubrizgavanje dok se ne zaustavi.

Strelica je sada usmerena prema igli.

Korak 4 Pritisnite dugme za ubrizgavanje i držite ga pritisnutim da biste izbacili višak tečnosti

Usmerite iglu prema odgovarajućem kontejneru (poput papirne čaše ili maramice) kako biste u njega izbacili tečnost koju ćete zatim baciti.

Pritisnite dugme za ubrizgavanje do kraja. Možda ćete osetiti ili čuti "klik".

Držite dugme za ubrizgavanje pritisnutim i polako brojite do 5 kako biste izbacili i poslednje kapljice.

Klik

sek

Ako iz pena ne izađe tečnost, pročitajte deo "Pitanja i odgovori". Proverite da li je prozorčić za aktivaciju sada bele boje.

Korak 5 Pen je sada aktiviran

Nemojte ponovo aktivirati isti pen.

Za primenu prve injekcije ne morate iglu kojom ste izvršili aktivaciju zameniti novom. Za prvu injekciju idite odmah na deo 3 - korak C.

Deo 3 - SVAKODNEVNA UPOTREBA PENA

Sledite uputstvo iz ovoga dela samo ako je prozorčić za aktivaciju bele boje. Ubrizgajte samo jednu dozu svakoga dana.

Korak A. Skinite zatvarač pena i pregledajte pen

Pregledajte rastvor. Mora biti bistar i bezbojan i ne sme da sadrži čestice. Ako nije takav, nemojte upotrebiti pen.

Ako u penu ima mehurića vazduha, pročitajte deo "Pitanja i odgovori".

Proverite broj doza u penu. To možete odrediti prema položaju crnog potiskivača na skali za doziranje. Proverite da li je prozorčić za aktivaciju bele boje. Ako je narandžaste boje, idite na deo 2.

Proverite nalepnicu na penu kako biste bili sigurni da imate pravi lek.

Korak B. Pričvrstite novu iglu i uklonite zatvarače igle

Uvek upotrebite novu iglu za svaku injekciju. Skinite zaštitu sa spoljašnjeg zatvarača igle.

Poravnajte iglu sa penom. Iglu držite ravno dok je navijate na pen.

Sačuvati Baciti

Pripazite da se ne povredite kada skinete zatvarač sa igle.

Skinite spoljašnji i unutrašnji zatvarač igle. Sačuvajte spoljašnji zatvarač igle - kasnije će Vam trebati za uklanjanje igle.

Korak C. Izvucite dugme za ubrizgavanje

Čvrsto izvucite dugme za ubrizgavanje dok se ne zaustavi.

Strelica je sada usmerena prema igli.

Korak D. Pritisnite dugme za ubrizgavanje i držite ga pritisnutim da biste ubrizgali dozu

Uhvatite nabor kože i zabodite iglu (videti deo "Mesta za ubrizgavanje" da biste doznali gde možete ubrizgati lek).

Pritisnite dugme za ubrizgavanje do kraja. Možda ćete osetiti ili čuti "klik".

Držite dugme za ubrizgavanje pritisnutim i polako brojite do 5 kako biste ubrizgali celu dozu.

Sada ste primili svoju dozu. Izvucite iglu iz kože.

Korak E. Uklonite i bacite iglu nakon svake injekcije

Stavite spoljašnji zatvarač igle na ravnu površinu. Uvedite iglu u spoljašnji zatvarač igle. Vratite spoljašnji zatvarač igle na iglu.

Stisnite spoljašnji zatvarač igle kako biste čvrsto uhvatili iglu i uz pomoć zatvarača odvijte iglu s pena.

Pitajte svog farmaceuta kako baciti iglu koju više ne koristite. Vratite zatvarač na pen.

Korak F. Ponovite sve korake iz dela 3 kod primene svake injekcije.

Pen bacite 14 dana nakon aktivacije. Uradite to čak i ako je u penu ostala mala količina leka.

Tabela za aktivaciju i odlaganje

U tabelu upišite datum kada ste aktivirali pen i datum kada ga morate baciti 14 dana kasnije.

Pen	Datum aktivacije	Datum odlaganja
1
2
3
4
5
6

Čuvanje

Opšte informacije

 Čuvajte Lyxumia pen na sigurnom mestu van domašaja i vidokruga dece.  Zaštitite Lyxumia pen od prašine i prljavštine.

 Vratite zatvarač na pen nakon svake upotrebe radi zaštite od svetlosti.

 Lyxumia se ne sme upotrebiti nakon isteka roka trajanja navedenog na nalepnici i kutiji. Rok trajanja odnosi se na zadnji dan navedenog meseca.

Pre aktivacije pena:

 Čuvajte neupotrebljene Lyxumia penove u frižideru, na temperaturi od 2°C do 8°C.

 Nemojte zamrzavati Lyxumia pen i nemojte upotrebljavati lek Lyxumia ako je bio zamrznut.  Dopustite da se pre upotrebe pen ugreje do sobne temperature.

Nakon aktivacije pena:

 Nakon aktivacije čuvajte Lyxumia pen na temperaturi ispod 30°C. Nemojte zamrzavati Lyxumia pen nakon aktivacije.

 Nemojte čuvati Lyxumia pen sa pričvršćenom iglom. Pričvršćena igla mogla bi dovesti do kontaminacije i ulaska vazduha, što bi moglo uticati na preciznost doze.

 Nakon aktivacije Lyxumia pen možete upotrebiti najviše 14 dana. Nakon 14 dana bacite upotrebljen Lyxumia pen. Učinite to čak i ako je u penu ostala mala količina leka.

Odlaganje

 Vratite zatvarač na Lyxumia pen pre nego što ga bacite.

 Bacite Lyxumia pen; pitajte svog farmaceuta kako da bacite lekove koje više ne koristite.

Održavanje

 Oprezno rukujte Lyxumia penom.

 Spoljnu površinu Lyxumia pena možete očistiti vlažnom krpicom.

 Nemojte potapati, prati ni podmazivati Lyxumia pen jer ga možete oštetiti.

 Ako mislite da bi Lyxumia pen mogao biti oštećen, nemojte ga upotrebiti. Nemojte pokušavati da popravite pen.

Mesta za ubrizgavanje

Napred Pozadi

Lyxumia se mora ubrizgati pod kožu, a to se može učiniti na bilo kojem području koje je na slici označeno plavom bojom. To su butina, stomak i nadlaktica. Pitajte svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru kako pravilno da ubrizgate lek.

Pitanja i odgovori

Šta ako zaboravim da aktiviram Lyxumia pen ili ako ubrizgavam lek pre aktivacije?

Ako ste ubrizgali lek pre aktivacije pena, nemojte da pokušavate da ispravite još jednim ubrizgavanjem leka. Obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri za savet o proveravanju nivoa šećera u krvi.

Šta ako u ulošku ima mehurića vazduha?

Mali mehurići vazduha u ulošku su normalna pojava - oni Vam neće naškoditi. Doza koju ćete primeniti je tačna pa možete nastaviti da sledite uputstvo. Obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri ako Vam je potrebna pomoć.

Šta ako za vreme aktivacije iz pena ne izađe tečnost?

Možda je igla začepljena ili nije dobro navijena na pen. Uklonite iglu s pena, pričvrstite novu iglu i ponovite samo korake 4 i 5. Ako tečnost i dalje ne izlazi, možda je Lyxumia pen oštećen. Nemojte upotrebiti to pakovanje leka Lyxumia. Obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri za pomoć.

Šta ako je teško pritisnuti dugme za ubrizgavanje do kraja?

Možda je igla začepljena ili nije dobro navijena na pen. Izvucite iglu iz kože i uklonite je sa pena. Pričvrstite novu iglu i ponovite samo korake D i E. Ako je još uvek teško pritisnuti dugme za

ubrizgavanje, možda je Lyxumia pen oštećen. Nemojte upotrebiti to pakovanje leka Lyxumia. Obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri za pomoć.

Ako imate bilo kakvih pitanja o leku Lyxumia ili šećernoj bolesti, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.