Lunsumio® 30mg koncentrat za rastvor za infuziju

Lek Lunsumio je indikovan kao monoterapija za lečenje odraslih pacijenata sa relapsnim ili refraktornim folikularnim limfomom (FL) koji su prethodno primili najmanje dve sistemske terapije.

Lek Lunsumio se sme primenjivati samo pod nadzorom zdravstvenog radnika koji je kvalifikovan za primenu terapije protiv karcinoma, i to u okruženju sa odgovarajućom medicinskom podrškom za zbrinjavanje ozbiljnih neželjenih reakcija, kao što je sindrom otpuštanja citokina (engl. cytokine release syndrome, CRS) i sindrom neurotoksičnosti povezan sa imunološkim efektorskim ćelijama (engl. immune effector cell-associated neurotoxicity syndrome, ICANS) (videti u nastavku i odeljak4.4).

1 od 21

Doziranje

Profilaksa i premedikacija

Lek Lunsumio treba primenjivati pacijentima koji su dobro hidrirani.

U Tabeli1 navedeni su detalji o preporučenoj premedikaciji za CRS i reakcije na infuziju.

Tabela1 Premedikacija koja se primenjuje pacijentima pre infuzije leka Lunsumio

Pacijenti kojima je potrebna premedikacija

1. i 2. ciklus: svi pacijenti

3. ciklus i ciklusi posle njega: pacijenti kod kojih se pri primeni prethodne doze javio CRSbilo kogstepena

Premedikacija

Kortikosteroidi za intravensku primenu:

20 mg deksametazona ili 80 mg metilprednizolona Antihistaminik: 50–100 mg

difenhidramin-hidrohlorida ili odgovarajućeg oralnog ili intravenskogantihistaminika Antipiretik: 500–1000 mg paracetamola

Primena

Primenitilek najmanje satvremena pre primene infuzije leka Lunsumio

Najmanje 30 minuta pre primeneinfuzije leka Lunsumio

Preporučenodoziranje leka Lunsumio za svaki ciklus od 21 dana detaljno je prikazanou Tabeli2.

Tabela2 Doziranje leka Lunsumio za pacijente sa relapsnim ili refraktornim folikularnim limfomom

Danlečenja 1. ciklus

2. ciklus 3. ciklus i ciklusi

nakon njega

1. dan 8. dan 15. dan 1. dan 1. dan

Doza leka Lunsumio 1 mg

2 mg 60 mg 60 mg 30 mg

Brzina infuzije

Infuzije leka Lunsumio u 1.ciklusu treba primenjivati u trajanju od najmanje 4 sata.

Ako je pacijent dobro podneo infuzije u 1. ciklusu, sledeće infuzije leka Lunsumio se mogu primenjivati u trajanju od 2 sata.

Trajanje terapije

Lek Lunsumio treba primenjivati u 8 ciklusa, osim ako kod pacijenta ne dođe do neprihvatljive toksičnosti ili progresije bolesti.

Kod pacijenata kod kojih se postigne potpuni odgovor, nije potrebno dalje lečenje nakon 8 ciklusa. Kod pacijenata kod kojih se postigne delimičan odgovor ili kod kojih je bolest stabilna kao odgovor na terapiju lekom Lunsumio nakon 8 ciklusa, potrebno je primeniti dodatnih 9 ciklusa terapije (ukupno 17 ciklusa), osim ako kod pacijenta ne dođe do neprihvatljive toksičnosti ili progresije bolesti.

Odložena ili propuštena doza

Ako se bilo koja doza iz 1. ciklusa odloži za > 7 dana, treba ponovo primeniti prethodnu dozu koju je pacijent dobro podneo pre nego što se nastavi prema planiranom rasporedu lečenja.

Ako dođe do privremenog prekida terapije između 1. i 2. ciklusa koji rezultira periodom bez terapije u trajanju od ≥ 6 nedelja, lek Lunsumio treba primeniti u dozi od 1 mg 1. dana, 2 mg 8. dana, a zatim nastaviti sa planiranom terapijom 2. ciklusa primenom doze od 60 mg 15. dana.

2 od 21

Ako dođe do privremenog prekida terapije koji rezultira periodom bez terapije u trajanju od ≥ 6 nedelja između bilo kojih ciklusa počev od 3. ciklusa i ciklusa nakon njega, lek Lunsumio treba primenjivati u dozi od 1 mg 1. dana, 2 mg 8. dana, a zatim nastaviti prema planiranom rasporedu lečenja primenom doze od 30 mg 15. dana.

Prilagođavanje doze

Kod pacijenata kod kojih se jave neželjene reakcije 3. ili 4. stepena (npr. ozbiljna infekcija, pogoršanje tumora, sindrom lize tumora) potrebno je privremeno prekinuti terapiju dok se simptomi ne povuku (videti odeljak4.4).

Sindrom otpuštanja citokina

CRS se utvrđuje na osnovu kliničke slike (videti odeljak4.4). Pacijente je potrebno pregledati i lečiti od drugih uzroka povišene telesne temperature, hipoksije i hipotenzije, poput infekcija/sepse. Reakcije na infuziju (engl. infusion related reactions, IRR) mogu klinički da se ne razlikuju od manifestacija CRS-a. Ako se sumnja na CRS ili IRR, pacijente treba lečiti u skladu sa preporukama u Tabeli3.

Tabela3 Određivanje stepena težine CRS-a1 i njegovo lečenje

Stepen težine CRS-a

7 od 21

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljivost biološkog leka, potrebno je jasno zabeležiti naziv i broj serije primenjenog leka.

Sindrom otpuštanja citokina (CRS)

CRS, uključujući životno ugrožavajuće reakcije, pojavio se kod pacijenata koji su primali lek Lunsumio (videti odeljak 4.8). Znakovi i simptomi su uključivali pireksiju, drhtavicu, hipotenziju, tahikardiju, hipoksiju i glavobolju. Reakcije na infuziju mogu klinički da se ne razlikuju od manifestacija CRS-a. Slučajevi CRS-a su se javljali pretežno u 1. ciklusu i uglavnom su bili povezani sa primenom doza 1. i 15. dana.

Pacijentima treba primenjivati premedikaciju kortikosteroidima, antipireticima i antihistaminicima barem tokom 2. ciklusa. Pacijenti moraju biti adekvatno hidrirani pre upotrebe leka Lunsumio. Pacijente treba pratiti zbog moguće pojave znakova ili simptoma CRS-a. Pacijente treba savetovati da odmah potraže medicinsku pomoć ako se znakovi ili simptomi CRS-a jave u bilo kom trenutku. Lekari treba da započnu lečenje uz pomoć suportivne terapije, tocilizumaba i/ili kortikosteroida, kako je naznačeno. (videti odeljak 4.2).

Kod pacijenata lečenih lekom Lunsumio prijavljena je hemofagocitna limfohistiocitoza (HLH), uključujući slučajeve sa smrtnim ishodom. HLH je životno ugrožavajući sindrom koji karakterišu povišena telesna temperatura, hepatomegalija i citopenija. HLH je potrebno razmotriti kad je klinička slika CRS-a atipična ili dugotrajna. Pacijente treba pratiti zbog moguće pojave kliničkih znakova i simptoma HLH (videti odeljak 4.2). U slučaju sumnje na HLH mora se privremeno prekinuti primena leka Lunsumio i uvesti terapija za HLH.

Ozbiljne infekcije

Ozbiljne infekcije kao što su pneumonija, bakteremija i sepsa ili septički šok javile su se kod pacijenata koji su primali lek Lunsumio, od kojih su neke bile životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Febrilna neutropenija je uočena kod pacijenata nakon primanja infuzije leka Lunsumio.

Lek Lunsumio ne treba primenjivati ukoliko postoje aktivne infekcije. Treba obratiti pažnju kada se razmatra upotreba leka Lunsumio kod pacijenata sa učestalim ili hroničnim infekcijama u istoriji bolesti (npr. hronični, aktivni Epstein-Barr virus), sa osnovnim stanjima koja ih mogu činiti sklonim infekcijama ili koji su prethodno primali značajnu imunosupresivnu terapiju. Pacijentima po potrebi treba primenjivati profilaktičke antibakterijske, antivirusne i/ili antifungalne lekove. Pacijente treba pratiti zbog moguće pojave znakova i simptoma infekcije pre i posle primene leka Lunsumio, i lečiti na odgovarajući način. U slučaju febrilne neutropenije, pacijente treba ispitati na prisustvo infekcije i lečiti antibioticima, tečnostima i ostalim suportivnim merama, u skladu sa važećimsmernicama.

Sindrom neurotoksičnosti povezan sa imunološkim efektorskim ćelijama (ICANS)

Kod pacijenata koji su primali Lunsumio zabeležen je ICANS, uključujući ozbiljne i životno ugrožavajuće reakcije. ICANS se može javiti istovremeno sa CRS-om, nakon povlačenja CRS-a ili u odsustvu CRS-a. Manifestacije ICANS-a prijavljene u kliničkim ispitivanjima uključivale su stanje konfuzije, letargiju, encefalopatiju, smanjen nivo svesti i narušeno pamćenje. Većina slučajeva se dogodila tokom 1. ciklusa lečenja.

Pacijente treba pratiti zbog moguće pojave znakova i simptoma ICANS-a nakon primene leka Lunsumio. Pacijentima se mora savetovati da odmah potraže medicinsku pomoć ako se znakovi ili simptomi pojave u bilo kom trenutku (videti odlomak „Kartica sa upozorenjima za pacijenta“ u

8 od 21

nastavku).

Pacijente treba savetovati da budu oprezni prilikom upravljanja vozilima, vožnje bicikla ili rada sa teškim ili potencijalno opasnim mašinama (ili da izbegavaju te aktivnosti ako imaju simptome) (videti odeljak4.7).

Na prve znakove ili simptome ICANS-a treba uvesti lečenje u skladu sa smernicama za zbrinjavanje ICANS-a navedenim u Tabeli4. U skladu sa preporukama lečenje lekom Lunsumio treba odložiti ili trajno prekinuti.

Pogoršanje tumora

Pogoršanje tumora je prijavljeno kod pacijenata koji su lečeni lekom Lunsumio (videti odeljak 4.8). Manifestovalo se u vidu novih ili pogoršanih pleuralnih izliva, lokalizovanog bola i otoka na mestima lezije limfoma i zapaljenja tumora. U skladu sa mehanizmom dejstva leka Lunsumio, pogoršanje tumora je verovatno posledica priliva T-ćelija u mesta tumora nakon primene leka Lunsumio.

Ne postoje specifični faktori rizika za pogoršanje tumora koji su identifikovani, međutim, postoji povećan rizik od kompromitujućeg uticaja i morbiditeta zbog efekta mase kao posledice pogoršanja tumora kod pacijenata sa pogoršanjemtumora koji se nalaze u neposrednoj blizini disajnih puteva i/ili vitalnog organa. Pacijente koji se leče lekom Lunsumio treba pratiti i procenjivati pogoršanje tumora na kritičnim anatomskim mestima.

Sindrom lize tumora (engl. tumour lysis syndrome, TLS)

Kod pacijenata koji su primali lek Lunsumio zabeležen je TLS (videti odeljak 4.8). Pacijenti moraju biti adekvatno hidrirani pre primene leka Lunsumio. Pacijentima po potrebi treba primeniti profilaktičku antihiperurikemijsku terapiju (npr. alopurinol, rasburikaza). Pacijente treba pratiti zbog moguće pojave znakova ili simptoma TLS-a, posebno kod pacijenata sa velikim tumorskim opterećenjem ili brzo proliferativnim tumorima, kao i kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega. Pacijentima treba proveravati hemijske parametre krvi, a poremećene vrednostitreba odmah lečiti.

Imunizacija

Žive i/ili žive atenuisane vakcine ne treba primenjivati istovremeno sa lekom Lunsumio. Nisu sprovedene studije sa pacijentima koji su nedavno primili žive vakcine.

Kartica sa upozorenjima za pacijenta

Lekar koji propisuje lek mora razgovarati o rizicima terapije lekom Lunsumio sa pacijentom. Pacijent će dobiti karticu sa upozorenjima za pacijenta i biće mu naloženo da tu karticu uvek nosi sa sobom. U Kartici sa upozorenjima za pacijenta su navedeni uobičajeni znakovi i simptomi CRS-a i ICANS-a, uključujući uputstva o tome kada pacijent treba da zatraži medicinsku pomoć.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija između lekova.

Ne može se isključiti prolazni klinički značajan efekat na CYP450 supstrate sa uskim terapijskim indeksom (npr. varfarin, vorikonazol, ciklosporin itd.), pošto početak lečenja lekom Lunsumio izaziva prolazno povećanje količine citokina što može dovesti do inhibicije CYP450 enzima. Na početku lečenja lekom Lunsumio kod pacijenata koji se leče CYP450 supstratima sa uskim terapijskim indeksom, treba razmotriti terapijsko praćenje. Dozu drugog leka koji se uzima istovremeno sa lekom Lunsumio treba prilagoditi po potrebi.

9 od 21

Žene u reproduktivnom periodu / Kontracepcija

Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste delotvornu kontracepciju dok primaju lek Lunsumio, kao i tokom 3 meseca nakon poslednje doze leka Lunsumio.

Trudnoća

Nema podataka o primeni leka Lunsumio kod trudnica. Studije sprovedene na životinjama nisu dovoljne u pogledu procene reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Lek Lunsumio se ne preporučuje tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu, a koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje

Nije poznato da li se mosunetuzumab/metaboliti izlučuju u majčino mleko. Rizik za novorođenčad/odojčad ne može se isključiti. Tokom terapije lekom Lunsumio treba prekinuti sa dojenjem.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o uticaju na plodnost kod ljudi. Nisu primećena oštećenja muških ili ženskih reproduktivnih organa u 26-nedeljnim studijama toksičnosti sprovedenim na cinomolgus majmunima pri izloženosti (PIK) sličnoj izloženosti (PIK) kod pacijenata koji su primali preporučenu dozu leka.

Lek Lunsumio ima značajan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Zbog mogućeg nastupa ICANS-a, pacijenti koji primaju Lunsumio su izloženi riziku od smanjenog nivoa svesti (videti odeljak4.4). Zbog moguće pojave ICANS-a, pacijente treba savetovatida budu oprezni prilikom upravljanja vozilima, vožnje bicikla ili rada sa teškim ili potencijalno opasnim mašinama (ili da izbegavaju te aktivnosti ako imaju simptome).

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjene reakcije na lek opisane u ovom odeljku otkrivene su tokom pivotalnog kliničkog ispitivanja GO29781 kod pacijenata lečenih preporučenom dozom leka (n = 218). Pacijenti su imali folikularni limfom (41,3%), difuzni B-krupnoćelijski limfom / transformisani folikularni limfom (40,4%), limfom mantle ćelija (11,5%), Rihterovu transformaciju (6,4%) i druge histologije (0,5%). Medijana broja ciklusa tokom kojih su pacijenti primali lek Lunsumio bio je 8 (opseg 1–17), pri čemu je 37% pacijenata primalo terapiju 8 ciklusa, a 15% pacijenata je primalo terapiju više od 8 ciklusa, sve do 17 ciklusa.

Najčešće neželjene reakcije (≥ 20%) su sindrom oslobađanja citokina, neutropenija, pireksija, hipofosfatemija i glavobolja. Najčešće uočene ozbiljne neželjene reakcije (≥ 2%) su obuhvatale sindrom oslobađanja citokina (CRS) (21% prema ASTCT sistemu ocenjivanja), pireksija (5%) i pneumonija (3%). Devet od 218 pacijenata (4,1%) prekinulo je korišćenje leka Lunsumio zbog neželjenog događaja.

CRS je bila jedina neželjena reakcija koja je dovela do prekida terapije kod više od jednog pacijenta (2 pacijenta [0,9%]).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije na lek navedene su u nastavku prema MedDRA klasi sistema organa (SOC) i kategorijama učestalosti. Kategorije učestalosti su definisane kao veoma česte (≥ 1/10), česte (≥ 1/100 do < 1/10), povremene (≥ 1/1000 do < 1/100), retke (≥ 1/10000 do < 1/1.000), veoma retke (<

10 od 21

1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj grupi učestalosti, neželjene reakcije navedene su prema opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 5 Neželjene reakcije koje se javljaju kod pacijenata lečenih lekom Lunsumio

Klasa sistema organa / Poželjni termin i neželjena reakcija

Svi stepeni Stepen 3–4

Infekcije i infestacije

Infekcija gornjeg respiratornog trakta Često Često

Infekcija mokraćnih puteva Često Često

Pneumonija Često Često

Benigne, maligne i nespecificirane neoplazme (uključujući ciste i polipe)

Pogoršanje tumora

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Neutropenija1

Anemija

Trombocitopenija2

Febrilna neutropenija

Hemofagocitna limfohistiocitoza

Često

Veoma često

Veoma često

Veoma često

Često

Povremeno

Često

Veoma često

Često

Često

Često

Povremeno

Poremećaji imunskog sistema

Sindrom otpuštanja citokina3

Poremećaji metabolizma i ishrane

Hipofosfatemija

Hipokalemija

Hipomagnezemija

Sindrom lize tumora

Poremećaji nervnog sistema

Glavobolja

Sindrom neurotoksičnosti povezan sa imunološkim efektorskim ćelijama4,5

Gastrointestinalni poremećaji

Dijareja

Veoma često

Veoma često

Veoma često

Veoma često

Povremeno

Veoma često

Često

Veoma često

Često

Veoma često

Često

Veoma retko

Povremeno

Povremeno

Veoma retko

Veoma retko

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

11 od 21

Osip

Pruritus (svrab)

Suva koža

Veoma često

Veoma često

Veoma često

Povremeno

Veoma retko

Veoma retko

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Pireksija

Drhtavica

Veoma često

Veoma često

Često

Povremeno

Ispitivanja

Povećana vrednost alanin-aminotransferaze

Povećana vrednost aspartat-aminotransferaze

Veoma često Često

Često Često

1 Neutropenija uključuje neutropeniju i smanjen broj neutrofila

2 Trombocitopenija uključuje trombocitopeniju i smanjenje broja trombocita 3 Prema Američkom društvu za transplantaciju i ćelijsku terapiju

4 U skladu sa medicinskim konceptom ICANS-a prema klasifikaciji Američkog društva za transplantaciju i ćelijsku terapiju; uključuje stanje konfuzije, ICANS, letargiju, encefalopatiju, smanjen nivo svesti i narušeno pamćenje.

5Proračun učestalosti se zasniva na dodatnim kliničkim ispitivanjima.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Sindrom otpuštanja citokina (CRS)

CRS (ASTCT sistem ocenjivanja) bilo kog stepena javio se kod 39% (86/218) pacijenata, pri čemu se 2. stepen javio kod 14% pacijenata, 3. stepen kod 2,3% pacijenata, a 4. stepen kod 0,5% pacijenata lečenih lekom Lunsumio. Jedan pacijent sa slučajem 4. stepena bio je pacijent sa FL u fazi leukemije koji je takođe u isto vreme imao TLS.

CRS bilo kog stepena javio se kod 15% pacijenata nakon doze 1. ciklusa, 1. dana; kod 5% pacijenata nakon doze 1. ciklusa, 8. dana; kod 33% pacijenata nakon doze 1. ciklusa, 15. dana, kod 5% pacijenata nakon 2. ciklusa i kod 1% pacijenata u 3. ciklusu i ciklusima nakon njega. Medijana vremena do pojave CRS-a od početka primene leka u 1. ciklusu, 1. dana bila je 5 sati (opseg: 1–73 sata), u 1. ciklusu, 8. dana bila je 28 sati (opseg: 5–81 sat), u 1. ciklusu, 15. dana je bila 25 sati (opseg: 0,1–391 sati), i u 2. ciklusu, 1. dana bila je 46 sati (opseg: 12–82 sata). CRS se povukao kod svih pacijenata, a medijana trajanja CRS događaja je bila 3 dana (opseg 1–29 dana).

Od 86 pacijenata koji su imali CRS, najčešći znakovi i simptomi CRS-a su bili pireksija (98%), drhtavica (36%), hipotenzija (35%), tahikardija (24%), hipoksija (22%) i glavobolja (16%).

Tocilizumab i/ili kortikosteroidi su korišćeni za lečenje CRS-a kod 16% pacijenata: 6% pacijenata je primalo samo tocilizumab, 6% samo kortikosteroide, a 4% je primalo i tocilizumab i kortikosteroide. Među 10% pacijenata koji su primali tocilizumab (sa ili bez kortikosteroida), 86% je primilo samo jednu dozu tocilizumaba, pri čemu nije primenjeno više od dve doze tocilizumaba za jedan CRS događaj. Kod pacijenata koji su imali CRS 2. stepena, 48% pacijenata je lečeno simptomatskom terapijom bez kortikosteroida ili tocilizumaba, 18% je primalo samo tocilizumab, 21% samo kortikosteroide, a 12% je primalo i kortikosteroide i tocilizumab. Pacijenti sa CRS-om 3. ili 4. stepena primali su tocilizumab, kortikosteroide, vazopresore i/ili suplementaciju kiseonikom. Kod 3% pacijenata je došlo do hipotenzije i/ili hipoksije bez povišene temperature nakon primene leka Lunsumio; 2% pacijenata bez povišene temperature je primalo tocilizumab i/ili kortikosteroide.

12 od 21

Zbog CRS-a je hospitalizovano 21% pacijenata, a medijana trajanja hospitalizacije je bila 5 dana (opseg: 0–30 dana).

Neutropenija

Neutropenija bilo kog stepena javila se kod 28% pacijenata, uključujući 24% događaja 3. ili 4. stepena. Medijana vremena do pojave prve neutropenije / smanjenog broja neutrofila bilo je 48 dana (opseg: 1–280 dana), sa medijanom trajanja od 8 dana (opseg: 1–314 dana). Od 60 pacijenata koji su imali neutropeniju / smanjen broj neutrofila, 68% je primilo terapiju G-CSF za lečenje simptoma.

Ozbiljne infekcije

Ozbiljne infekcije bilo kog stepena javile su se kod 17% pacijenata. 1,8% pacijenata imalo je ozbiljne infekcije istovremeno sa neutropenijom 3. i 4. stepena. Medijana vremena do pojave prve ozbiljne infekcije bila je 50 dana (opseg: 1–561 dana), sa medijanom trajanja od 12 dana (opseg: 2–174 dana). Događaji 5. stepena javili su se kod 0,9% pacijenata, uključujući pneumoniju i sepsu.

Sindrom neurotoksičnosti povezan sa imunološkim efektorskim ćelijama

Sindrom neurotoksičnosti povezan sa imunološkim efektorskim ćelijama (ICANS) zabeležen je kod 2,1 % (20/949) pacijenata, 19 pacijenata je imalo događaje stepena 1 – 2, a 1 pacijent je imao događaj stepena 3. Većina događaja je nastupila tokom prvog ciklusa lečenja. U većini slučajeva došlo je do povlačenja. Medijana vremena od primene prve doze do nastupa ICANS-a iznosila je 17 dana (raspon: 1 – 48dana). Medijana trajanja bila je 3 dana (raspon: 1 – 20dana).

Pogoršanje tumora

Pogoršanje tumora (uključujući pleuralni izliv i zapaljenje tumora) javilo se kod 4% pacijenata, što je uključivalo 1,8% događaja 2. stepena i 2,3% događaja 3. stepena. Medijana vremena do pojave simptoma bila je 13 dana (opseg:5–84 dana), a medijana trajanja je bila 10 dana (opseg 1–77 dana).

Sindrom lize tumora (TLS)

TLS se javio kod 0,9% pacijenata, istovremeno sa CRS-om. Kod jednog pacijenta sa folikularnim limfomom, koji je bio u fazi leukemije, javio se TLS 4. stepena. Početak TLS-a bio je 2. i 24. dana, a nestao je u roku od 4, odnosno 6 dana.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131 vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: [email protected]

U slučaju predoziranja, pacijente treba pažljivo pratiti zbog znakova i simptoma neželjenih reakcija, 13 od 21

a treba i uvesti odgovarajuću simptomatsku terapiju.

Farmakoterapijska grupa: Antineoplastici; Monoklonska antitela i konjugati antitela i leka, ATC kod: L01FX25

Mehanizam dejstva

Mosunetuzumab je bispecifično antitelo na CD20/CD3 koje aktivira T-ćelije i ciljano deluje na B-ćelije koje eksprimiraju CD20. To je uslovni agonist jer se ciljano ubijanje B-ćelija primećuje samo pri istovremenom vezivanju za CD20 na B-ćelijama i CD3 na T-ćelijama. Angažovanje oba kraka mosunetuzumaba dovodi do formiranja imunološke sinapse između ciljne B-ćelije i citotoksične T-ćelije što dovodi do aktivacije T-ćelije. Naknadno usmereno oslobađanje perforina i granzima iz aktivacije T-ćelije kroz imunološku sinapsu indukuje lizu B-ćelije što dovodi do smrti ćelije.

Lek Lunsumio je izazvao depleciju B-ćelija (definisano kao broj CD19 B-ćelija <0,07 x 109/L) i hipogamaglobulinemiju (definisano kao vrednosti IgG < 500 mg/dL).

Klinička efikasnost i bezbednost

Relapsni ili refraktorni B-ćelijski Non-Hodgkin-ov limfom

Sprovedena je otvorena, multicentrična, multikohortna studija (GO29781) za procenu leka Lunsumio kod pacijenata sa relapsnim ili refraktornim B-ćelijskim non-Hodgkin-ovim limfomom (NHL) za koje nije bila dostupna nijedna terapija za koju se očekivalo da će poboljšati stopu preživljavanja. U kohorti pacijenata s folikularnim limfomom (FL) (n = 90), pacijenti sa relapsnim ili refraktornim FL-om (stepena 1-3A) morali su da prime najmanje dve prethodne sistemske terapije, uključujući monoklonska antitela na CD20 i alkilišući agens. Pacijenti sa FL-om stepena 3b i pacijenti sa transformisanim FL-om u trenutku uključivanja u studiju nisu bili pogodni za studiju, dok su pacijenti sa transformisanim FL-om u anamnezi koji su pri uključivanju u studiju imaliFL stepena 1-3A bili uključeni u kohortu pacijenata sa FL-om.

Studija nije uključivala pacijente sa funkcionalnim statusom prema ECOG (engl. Eastern Cooperative Oncology Group) ≥ 2, značajnim kardiovaskularnim bolestima (kao što je srčana bolest NYHA [engl. New York Heart Association] klase III ili IV, infarkt miokarda u proteklih 6 meseci, nestabilne aritmije ili nestabilna angina), ozbiljnim aktivnim plućnim bolestima, oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina [CrCl] < 60 mL/min sa povećanim vrednostima kreatinina u serumu), aktivnom autoimunom bolešću koja zahteva imunosupresivnu terapiju, aktivnim infekcijama (tj. hronični aktivni EBV, akutni odnosno hronični hepatitis C, hepatitis B, HIV), progresivnom multifokalnom leukoencefalopatijom, trenutnim limfomom centralnog nervnog sistema (CNS) ili limfomom CNS-a u anamnezi ili bolesti CNS-a, sindromom aktivacije makrofaga / hemofagocitne limfohistocitoze u anamnezi, prethodnom alogenom transplantacijom matičnih ćelija ili prethodnom transplantacijom organa.

Pacijenti su primali lek Lunsumio intravenski tokom ciklusa od 21 dana na sledeći način: 1. ciklus, 1. dan: 1 mg

1. ciklus, 8. dan: 2 mg

1. ciklus, 15. dan: 60 mg 2. ciklus, 1. dan: 60 mg

3. ciklus i ciklusi posle njega, 1. dan: 30 mg

Medijana broja primenjenih ciklusa bila je 8, pri čemu je 59% pacijenata primalo terapiju 8 ciklusa, a

14 od 21

18% pacijenata je primalo terapiju više od 8 ciklusa, sve do 17 ciklusa.

Medijana starosti pacijenata bila je 60 godina (u opsegu od 29 do 90 godina), pri čemu je 31% pacijenata imalo> 65 godina, a 7,8% njih ≥ 75 godina. Bilo je 61% muškaraca, 82% pripadnika bele rase, 9% Azijata, 4% pripadnika crne rase, 100% je imalo funkcionalni status 0 ili 1 prema ECOG, a 34% pacijenata je imalo veliku masu tumorske bolesti (najmanje jedna lezija veličine> 6 cm). Medijana broja prethodnih terapija bila je 3 (raspon: 2–10), pri čemu je 38% pacijenata primilo 2 prethodne terapije, 31% pacijenata je primilo 3 prethodne terapije i 31% njih je primilo više od 3 prethodneterapije.

Svi pacijenti su prethodno primali antitela na CD20 i alkilirajuće lekove, 21% je primilo transplantaciju autolognih matičnih ćelija, 19% je primalo PI3K inhibitore, 9% je primalo prethodnu terapiju rituksimabom plus lenalidomidom, a 3% je primalo CAR-T terapije. 79% pacijenata nije reagovalo na prethodnu terapiju monoklonskim antitelima na CD20, a njih 53% nije reagovalo ni na monoklonsko antitelo na CD20 i na terapiju alkilirajućim lekom. 69% pacijenata nije reagovalo na poslednju primenjenu terapiju, a 52% je imalo progresiju bolesti u roku od 24 meseca od prve sistemske terapije.

Primarni parametar praćenja efikasnosti bio je potpuni odgovor (engl. complete response, CR) procenjen od strane nezavisnog ocenjivačkog tela (engl. independent review facility, IRF) prema standardnim kriterijumima za NHL (Cheson, 2007.). Objedinjen prikaz rezultata efikasnosti prikazan je u tabeli 6.

Tabela 6 Objedinjen prikaz efikasnosti kod pacijenata sa relapsnim/refraktornim FL

Parametar efikasnosti Lunsumio N=90

Medijana vremena praćenja 18,3 meseca (opseg 2–27 meseci)

Kompletan odgovor (CR), n (%), (95% CI)

Stopa objektivnog odgovora ((engl. objective response rate, ORR), n (%)

(95% CI)

Delimičan odgovor (engl. partial response, PR) n(%) (95% CI)

Trajanje odgovora (DOR)1 Pacijenti sa događajem, n (%) Medijana, meseci (95% CI)

Udeo pacijenata bez događaja prema K-M

12 meseci (95% CI) 18 meseci (95% CI)

Trajanje potpunog odgovora (DOCR)2

Pacijenti sa događajem, n (%) Medijana, meseci (95% CI)

Udeo pacijenata bez događaja prema K-M

12 meseci (95% CI)

18 meseci

15 od 21

54 (60,0) (49,1; 70,2)

72 (80,0)

(70,3; 87,7) 18 (20,0) (12,3; 29,8)

29 (40,3) 22,8 (9,7;NR)

61,8 (50,0; 73,7)

56,9 (44,1; 69,6)

16 (29,6) NR (14,6; NR)

71,4 (57,9; 84,9)

63,7

(95% CI) (48,0; 79,4)

CI (engl. confidence interval) = interval pouzdanosti; K-M=Kaplan-Meier; NR=nije dostignuto(engl. not reached).

Završni datum prikupljanja kliničkih podataka: 27. avgust 2021.

Testiranje hipoteze je sprovedeno za primarni parametar praćenja cilju ispitivanja IRF procenjene stope CR-a.

1 Trajanje odgovora (engl. duration of response, DOR) je definisano kao vreme od prve pojave dokumentovanog PR ili CR-a do trenutka kada kod pacijenta dođe do događaja (dokumentovana progresija bolesti ili smrt usled bilo kog uzroka, šta god nastupiprvo).

2 Trajanje potpunog odgovora (engl. duration of complete response, DOCR) je definisano kao vreme od prve pojave dokumentovanog CR-a do trenutka kada kod pacijenta dođe do događaja (dokumentovana progresija bolesti ili smrt usled bilo kog uzroka, šta god nastupi prvo).

Medijana praćenja trajanja odgovora bila je 14,9 meseci. Dodatni rezultati ekspoloratornih ishoda efikasnosti uključivali su medijanu vremena do prvog odgovora (1,4 meseca, opseg: 1,1–8,9) i medijanu vremena do prvog kompletnog odgovora (3,0 meseca, opseg: 1,1–18,9).

Imunogenost

Imunogenost mosunetuzumaba je procenjena korišćenjem enzimskog imunosorbentnog testa (engl. enzyme-linked immunosorbent assay, ELISA). Od 418 pacijenata pogodniih za procenu antitela koji su intravenski primali monoterapiju lekom Lunsumio u studiji GO27981 nijedan pacijent nije bio pozitivan na antitela na mosunetuzumab. Na osnovu dostupnih informacija, nije bilo moguće proceniti kliničkiznačaj antitela na mosunetuzumab.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove izizela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja leka Lunsumio u svim podgrupama pedijatrijske populacije za lečenje neoplazmi zrelih B-ćelija (videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji).

Uslovna dozvola

Za ovaj lek je izdata “uslovna dozvola za lek”. To znači da se očekuju dodatni podaci o ovom leku. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije će najmanje jednom godišnje procenjivati nove informacije o ovom leku i ažuriraćeSažetak karakteristika leka ukoliko je neophodno.

Farmakokinetička (PK) izloženost mosunetuzumabu povećala se približno na vrednost proporcionalnu dozi u ispitivanom opsegu doza, od 0,05 do 60 mg. Farmakokinetika populacije nakon intravenske primene leka Lunsumio opisana je dvoprostornim farmakokinetičkim modelom sa vremenski zavisnim klirensom, koji je definisan kao opadajući parametar čija se početna vrednost na početku lečenja (CLbase) smanjuje do platoa u stanju dinamičke ravnoteže (CLss) u skladu sa prelaznimpoluvremenom eliminacijeod 16,3 dana.

Uočena je umerena do velika farmakokinetička varijabilnost za mosunetuzumab koja je okarakterisana kao interindividualna varijabilnost (IIV) pojedinih PK parametara mosunetuzumaba u rasponu koeficijenta varijacije (CV) od 18% do 86%: IIV je procenjena za CLbase (63% CV), centralni volumen distribucije (31% CV), periferni volumen distribucije (25% CV), CLss (18% CV), i prelazno poluvreme eliminacije(86% CV).

Nakon prva dva ciklusa (tj. 42 dana) doziranja leka Lunsumio, koncentracija u serumu dostiže Cmax na kraju doze 2. ciklusa, 1. dana intravenske infuzije leka Lunsumio sa prosečnom maksimalnom koncentracijom od 17,9 mikrograma/mL i %CV od 49,6%. Prosečna ukupna izloženost (PIK) mosunetuzumabu u dva ciklusa (42 dana) bila je 126 danamikrogram/mL sa %CV od 44,4%.

Resorpcija

16 od 21

Lek Lunsumio se primenjuje intravenski.

Distribucija

Populaciona procena centralnog volumena distribucije za mosunetuzumab bila je 5,49 L sa intravenskom infuzijom leka Lunsumio. Pošto je mosunetuzumab antitelo, studije vezivanja za proteine nisu sprovedene.

Biotransformacija

Metabolički put mosunetuzumaba nije direktno proučavan. Kao i drugi terapijski proteini, očekuje se da se mosunetuzumab razgradi u male peptide i aminokiseline kataboličkim putevima.

Eliminacija

Na osnovu populacione farmakokinetičke analize, procenjeni srednji CLss i klirens (CLbase) na početku lečenja bili su 1,08 L/dan i 0,584 L/dan. Procena terminalnog poluvremena života bila je 16,1 dan u stanju ravnoteže na osnovu procena farmakokinetičkog modela populacije. Rezultati dobijeni u studiji GO29781 pokazuju da koncentracija mosunetuzumaba u serumu dostiže Cmax na kraju intravenske infuzije i opada na bi-eksponencijalni način.

Posebne populacije

Starije osobe

Životna dob nije uticala na farmakokinetiku mosunetuzumaba na osnovu populacione farmakokinetičke analize sa pacijentima starosti 19–96 godina (n = 439). Nije primećena klinički značajna razlika u farmakokinetici mosunetuzumaba za pacijente ove starosne grupe.

Telesna masa

Kao i kod drugih terapijskih proteini, telesna masa je bila u pozitivnoj korelaciji sa procenjenim klirensom i volumenom distribucije mosunetuzumaba. Međutim, na osnovu analize povezanosti izloženosti leku i odgovora i granične vrednosti kliničke izloženosti, uzimajući u obzir izloženost kod pacijenata sa „malom” (< 50 kg) ili „velikom” (≥ 112 kg) telesnom masom, nije potrebno prilagođavanje doze zbog telesne masepacijenta.

Pol

Na osnovu populacione farmakokinetičke analize, klirens mosunetuzumaba u stanju dinamičke ravnoteže je neznatno manja kod žena (~13%) u poređenju sa muškarcima. Na osnovu analize izloženosti–odgovora nije potrebno prilagođavanje doze zbog pola pacijenta.

Rasa

Rasa (Azijati u odnosu na one koji ne pripadaju ovoj grupi) nije identifikovana kao kovarijanta koja utiče na farmakokinetiku mosunetuzumaba.

Oštećenje funkcije bubrega

Nisu sprovedene posebne studije kojima bi se procenio uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku mosunetuzumaba. Očekuje se da će bubrežna eliminacija intaktnog mosunetuzumaba, IgG monoklonskog antitela, biti mala i od manjeg značaja.

Analiza populacione farmakokinetike mosunetuzumaba pokazala je da klirens kreatinina (CrCl) ne utiče na farmakokinetiku mosunetuzumaba. Farmakokinetika mosunetuzumaba kod pacijenata sa blagim (CrCl 60 do 89 mL/min, n = 178) ili umerenim (CrCl 30 do 59 mL/min, n = 53) oštećenjem funkcije bubrega bila je slična onoj kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega (CrCl ≥ 90 mL/min, n = 200). Farmakokinetički podaci kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega

17 od 21

(CrCl 15 do 29 mL/min) su ograničeni (n = 1), zbog toga se ne mogu dati preporuke za dozu. Lek Lunsumio nije ispitivan kod pacijenata sa bubrežnim oboljenjem u krajnjem stadijumu, odnosno onih koji su na dijalizi.

Oštećenje funkcije jetre

Nisu sprovedena posebna ispitivanja uticaja oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku mosunetuzumaba. IgG antitela se uglavnom eliminišu putem intracelularnog katabolizma i ne očekuje se da oštećenje funkcije jetre utiče na klirens mosunetuzumaba.

Analiza populacione farmakokinetike mosunetuzumaba pokazala je da oštećenje funkcije jetre ne utiče na farmakokinetiku mosunetuzumaba. Farmakokinetika mosunetuzumaba kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije jetre (ukupni bilirubin > ULN do 1,5 x ULN ili AST > ULN, n = 53) bila je slična onoj kod pacijenata sa očuvanom funkcijom jetre (n = 384). Broj pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre je ograničen (ukupni bilirubin > 1,5–3 x ULN, bilo koji AST, n = 2) iu studiju nisu bili uključeni pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedene studije kojima bi se ispitala farmakokinetika mosunetuzumaba u pedijatrijskoj populaciji (mlađoj od 18 godina).

Sistemska toksičnost

Ključni pretklinički nalazi o mosunetuzumabu utvrđeni u ispitivanjima toksičnosti pojedinačne i ponovljene doze u trajanju do 26 nedelja uključivali su prolazni CRS nakon doze, prvenstveno ograničen na prvu dozu, vaskularne/perivaskularne inflamatorne ćelijske infiltrate koji su prvenstveno bili u CNS-u i neretko u drugim organima koji su verovatno bili posledica oslobađanja citokina i aktivacije imunih ćelija, i povećanu osetljivost na infekciju nakon hronične primene usled trajnog iscrpljivanja B-ćelija.

Svi nalazi se smatraju farmakološki posredovanim efektima i reverzibilnim. U svim studijama uočen je samo jedan slučaj konvulzija kod jedne životinje pri vrednostima Cmax i PIK (u proseku tokom 7 dana) koje su bile 3,3- i 1,8- puta veće nego kod pacijenata koji su primali lek Lunsumio u preporučenoj dozi i rasporedu doziranja u studiji GO29781.

Oštećenje plodnosti

Procena muških i ženskih reproduktivnih organa uključena je u 26-nedeljnu studiju hronične toksičnosti kod polno zrelih majmuna cynomolgus kojima je lek primenjivan intravenskom infuzijom. Mosunetuzumab nije uticao ni na muške ni na ženske reproduktivne organe pri izloženosti (PIK) sličnoj izloženosti (PIK) koja se postiže kod pacijenata koji su primali preporučenu dozu leka.

Reproduktivna toksičnost

Nisu sprovedena nikakva ispitivanja razvojne toksičnosti sa mosunetuzumabom na životinjama. S obzirom na maliprenos antitela kroz placentu tokom prvog trimestra, mehanizamdejstva i dostupne podatke za mosunetuzumab, kao i podataka o klasi anti-CD20 antitela, rizik od teratogenosti je mali. Ispitivanja mosunetuzumaba sprovedena na životinjama koje nisu skotne pokazale su da produženo iscrpljivanje B-ćelija može dovesti do povećanog rizika od oportunističke infekcije, što može dovesti do gubitka fetusa. Prolazni CRS povezan sa primenom leka Lunsumio takođe može imati štetanuticaj na trudnoću.

L-Histidin L-Metionin

Sirćetna kiselina, glacijalna (za podešavanje pH)

Polisorbat 20 Saharoza

Voda za injekciju

Nemojte mešati lek Lunsumio sa drugim lekovima, niti ga primenjivati u istoj infuzionoj liniji sa drugim lekovima.

Nemojte koristiti druge rastvarače osim rastvora natrijum hlorida 9 mg/mL (0,9%) za injekcije ili rastvora natrijum hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) za injekcije za razblaživanje leka Lunsumio jer upotreba ostalih rastvarača nije ispitivana.

Nisu primećene inkompatibilnosti između leka Lunsumio i kesa za intravensku infuziju sa proizvodima koji sadrže materijale polivinil hlorid (PVC) ili poliolefine, kao što su polietilen (PE) i polipropilen. Pored toga, nisu uočene inkompatibilnosti sa setovima za infuziju ili drugim pomoćnim sredstvima za infuziju sa proizvodima koja sadrže materijale od PVC, PE, poliuretana (PUR), polibutadiena (PBD), silikona, akrilonitril butadien stirena (ABS), polikarbonata (PC), polieteruretana (PEU), fluorisanog etilen propilena (FEP) ili politetrafluoretilena (PTFE), ili sa filterskom membranom komore za kapanje (engl. drip chamber filter) sistema za infuziju od poliamida (PA).

Nemojte koristiti ugrađeni (in-line) filter.

Rok upotrebe neotvorenebočice: 3 godine

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Hemijska i fizička stabilnost rastvora pripremljenog sa sterilnim rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) ili sterilnim rastvorom natrijum-hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) dokazana je za period najviše do 24 sata nakon razblaživanja ako se čuva na temperaturi od 2 °C do 8 °C, i najviše do 24 sata ako se čuva na temperaturi od 9°C do 30 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, proizvod treba odmah upotrebiti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja do primene predstavljaju odgovornost korisnika i obično ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C, osim ako je razblaživanje sprovedeno u kontrolisanim i validiranim aseptičkim uslovima.

Čuvatiu frižideru (2 °C do 8 °C). Ne zamrzavati.

Čuvati u originalnompakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka videtiodeljak 6.3.

Lunsumio, 1 mg, koncentrat za rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje leka je bočica zapremine 2 mL, sa 1 mL koncentrata, od stakla tipa 1 (providno borsilikatno staklo) sa butilnim gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa tamno sivim flip-off poklopcem.

19 od 21

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica sa koncentratom za rastvor za infuziju (1 x 1 mL) i Uputstvo za lek.

Lunsumio, 30 mg, koncentrat za rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje leka je bočica zapremine 50 mL, sa 30 mL koncentrata, od stakla tipa 1 (providno borsilikatno staklo) sa butilnim gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa svetloplavim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica sa koncentratom za rastvor za infuziju (1 x 30 mL) i Uputstvo za lek.

Opšte mere opreza

Lek Lunsumio ne sadrži konzervanse i namenjen je samo za jednokratnu primenu. Potrebno je pridržavati se pravilne aseptične tehnike prilikom rukovanja ovim lekom. Ne mućkati.

Uputstva za razblaživanje

Lek Lunsumio se pre primene mora razblažiti u kesi za infuziju od PVC-a ili poliolefina (PO), kao što su polietilen (PE) i polipropilen, koja sadrži rastvor natrijum hlorida 9 mg/mL (0,9%) za injekciju ili rastvor natrijum hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) za injekciju od strane zdravstvenog radnika koji koristi aseptičnu tehniku.

Za pripremu leka Lunsumiotreba koristitisterilnu iglu i špric. Neupotrebljena količina leka se mora odbaciti.

Za intravensku primenu treba koristiti posebnu liniju za infuziju.

Za primenu leka Lunsumio ne sme se koristitiugrađeni (in line) filter.

Za primenu leka Lunsumio može se koristiti Filter komore za kapanje (drip chamber filter).

Priprema za infuziju

1. Iz kese sa rastvoromnatrijum hlorida 9 mg/mL (0,9%) za injekciju ili rastvoromnatrijum hlorida 4,5 mg/mL (0,45%) za injekciju izvucite i odbacite zapreminu rastvora jednaku zapremini leka Lunsumio koja je potrebna za primenu dozepacijentu, u skladu sa uputstvom u tabeli 7 prikazanoj u nastavku.

2. Sterilnim špricem izvucite potrebnu zapreminu leka Lunsumio iz bočice leka i dodajteu kesu za infuziju. Odbacite sve što je ostalo u bočici.

Tabela 7: Razblaživanje leka Lunsumio

Doza leka Danlečenja Lunsumio

Zapremina leka Lunsumio u rastvoruza injekciju natrijum hlorida9 mg/mL (0,9%) ili 4,5 mg/mL

(0,45%)

Veličina kese za infuziju

1. ciklus 1. dan 1 mg 1 mL

8. dan 2 mg 2 mL

50 mL ili 100 mL

50 mL ili 100 mL

20 od 21

15. dan 60 mg 60 mL 100 mL ili 250 mL

2. ciklus

3. ciklus i ciklusi posle njega

1. dan 60 mg 60 mL

1. dan 30 mg 30 mL

100 mL ili 250 mL

100 mL ili 250 mL

3. Nežno promešajte sadržaj u kesiza infuziju polako okrećući kesu. Ne mućkajte. 4. Proverite da li u kesi za infuziju postoje čestice i odbacite je ako postoje.

5. Odlepite nalepnicu sa Uputstva za leki zalepite je na kesu za infuziju.

Za uslove čuvanja kesa za infuziju, videti odeljak 6.3.

Odlaganje

Odlaganje farmaceutskih proizvoda u životnu sredinu treba svesti na najmanju moguću meru. Lekovi se ne smeju odlagati u otpadne vode, kao ni zajedno sa komunalnim otpadom.

Potrebno je strogo se pridržavati sledećih navoda u pogledu upotrebe i odlaganja špriceva i ostalih medicinskih oštrih predmeta:

Igle i špriceve nikada ne treba ponovo koristiti.

Stavite sve upotrebljene igle i špriceve u posudu za oštre predmete (posudu za jednokratnu upotrebu otpornu na ubode).

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala treba odložiti, u skladu s važećim propisima.