Lodoz® 2.5mg+6.25mg film tableta

Blaga do umerena hipertenzija.

Doziranje:

Za individualnu terapiju lek Lodoz je dostupan u sledećim dozama:

Lodoz, 2,5 mg/6,25 mg, film tablete Lodoz, 5 mg/6,25 mg, film tablete Lodoz, 10 mg/6,25 mg, film tablete

Uobičajena početna doza je jedna tableta koja sadrži 2,5 mg bisoprolola i 6,25 mg hidrohlortiazida, jednom dnevno.

Ako se ne postigne odgovarajući antihipertenzivni efekat, dozu treba povećati na jednu tabletu koja sadrži 5 mg bisoprolola i 6,25 mg hidrohlortiazida, jednom dnevno. Ako se ni nakon toga ne postigne odgovarajući odgovor, doza može biti povećana na jednu tabletu koja sadrži 10 mg bisoprolola i 6,25 mg hidrohlortiazida, jednom dnevno.

Ako je prekid terapije neophodan, preporučuje se postepeno ukidanje bisoprolola, s obzirom na to da naglo ukidanje bisoprolola može dovesti do akutnog pogoršanja stanja pacijenta, naročito kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca.

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina > 30 mL/min).

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.4)

Pedijatrijska populacija

Lek Lodoz ne treba primenjivati kod dece zbog nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti. Način primene

Lek Lodoz treba uzeti ujutru. Može se uzeti uz obrok. Film tablete treba progutati sa malo tečnosti, i ne treba ih žvakati.

Primena leka Lodoz je kontraindikovana kod pacijenata sa:

-Preosetljivošću na bisoprolol, hidrohlortiazid, druge tiazide, sulfonamide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• akutnom srčanom insuficijencijom ili tokom faze dekompenzacije srčane insuficijencije koja zahteva primenu intravenske inotropne terapije;
• kardiogenim šokom;
• AV blokom drugog ili trećeg stepena;
• Sick sinus sindromom;
• Sinoatrijalnim (SA) blokom;
• simptomatskam bradikardijom;
• teškim oblikom bronhijalne astme;
• teškim oblicima periferne arterijske okluzivne bolesti i teškim oblicima Raynaud-ovog sindroma;
• nelečenim feohromocitom;
• teškom insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina ≤ 30 mL/min)
• teškom insuficijencijom jetre
• metaboličkom acidozom
• upornom hipokalemijom.

Bisoprolol

Nikada ne treba naglo prekinuti terapiju bisoprololom kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću (angina pectoris). Naglo obustavljanje terapije može izazvati srčane aritmije, infarkt miokarda ili naglu smrt.

Hidrohlortiazid

Lek Lodoz se mora koristiti sa oprezom kod pacijenata koji imaju oštećenu funkciju bubrega.

Kod pacijenata sa bolesnom jetrom, tiazidni diuretici i slični lekovi mogu izazvati hepatičnu encefalopatiju. Ukoliko se ovo dogodi, terapija diureticima se mora odmah obustaviti.

Ovaj lek ne treba da koriste žene koje doje (videti odeljak 4.6).

Mere opreza

Bisoprolol

Astma i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)

Iako kardioselektivni (beta-1) beta blokatori mogu u manjoj meri uticati na funkciju pluća u odnosu na neselektivne beta blokatore, potrebno je izbegavati njihovu primenu kod pacijenata sa opstruktivnom bolešću pluća, kao i sve ostale beta blokatore, osim ukoliko postoje opravdani klinički razlozi za njihovu upotrebu.

Ukoliko takvi razlozi postoje, lek Lodoz je potrebno uzimati sa oprezom. Kod pacijenata sa opstruktivnom bolešću pluća, terapiju bisoprololom treba započeti najmanjom mogućom dozom i pacijente treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave novih simptoma (npr. dispneja, zamaranje pri fizičkoj aktivnosti, kašalj). Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća, koje mogu da dovedu do pojave simptoma, potrebna je istovremena terapija bronhodilatatorima. Povremeno može da dođe do povećanja otpora u disajnim putevima kod pacijenata sa astmom, zbog čega može biti potrebno povećanje doze beta-2 agonista.

Srčana insuficijencija

Pacijenti sa kompenzovanom srčanom insuficijencijom kojima je neophodna terapija beta blokatorima mogu dobiti bisoprolol u veoma maloj početnoj dozi, koja bi se postepeno povećavala pod strogim nadzorom lekara.

AV blok prvog stepena

S obzirom na njihovo negativno dromotropno dejstvo, beta-blokatore treba koristiti pažljivo kod pacijenata sa AV blokom prvog stepena.

Prinzmetalova angina

Beta-blokatori mogu da povećaju učestalost i dužinu trajanja vazospastičkih epizoda kod pacijenata sa Prinzmetalovom anginom. Zapaženi su slučajevi koronarnog vazospazma. Uprkos njegovoj visokoj beta-1 selektivnosti, napadi angine ne mogu biti potpuno isključeni kada se bisoprolol daje pacijentima sa Prinzmetalovom anginom. Kod pacijenata sa lakšom i mešovitom kliničkom slikom Prinzmetalove angine može da se koristi beta-1- selektivni beta blokator uz istovremenu upotrebu vazodilatatora.

Okluzivna bolest perifernih arterija

Beta-blokatori mogu da pogoršaju simptome okluzivne bolesti perifernih arterija (PAOB) ili Raynaud-ovog sindroma. Zato je ovim pacijentima bolje propisati beta-1-selektivni beta blokator.

Feohromocitom

Kod pacijenata sa feohromocitomom lek Lodoz se ne sme davati bez prethodne blokade alfa receptora. Neophodno je redovno kontrolisati krvni pritisak.

Stariji pacijenti

Obično nije potrebno prilagođavanje doze. Međutim, starije pacijente treba pažljivo pratiti (videti odeljak Tečnosti i elektrolitni balans).

Pacijenti sa dijabetesom

Pacijente sa dijabetesom treba informisati da su pod povećanim rizikom od hipoglikemijskih epizoda, usled čega je i povećana potreba za pažljivim praćenjem koncentracije šećera u krvi u početnoj fazi terapije.

Upozoravajući znaci hipoglikemije, pogotovu tahikardija, palpitacije i znojenje mogu biti zamaskirani.

Psorijaza

Prijavljeni su slučajevi pogoršanja psorijaze prilikom primene beta-blokatora, te ovim pacijentima ne bi trebalo propisivati bisoprolol osim ako je to neophodno.

Reakcije preosetljivosti

Kod pacijenata sa rizikom od teške anafilaktičke reakcije na bilo koji alergen, pogotovu kada se koriste kontrastna sredstva na bazi joda (videti odeljak 4.5) ili tokom specifične imunoterapije (desenzitizacija), beta-blokatori mogu da pogoršaju anafilaktičku reakciju i izazovu neosetljivost na uobičajene doze epinefrina koji se koristi u terapiji reakcija preosetljivosti.

Opšta anestezija

Kod pacijenata koji će biti podvrgnuti opštoj anesteziji, beta blokada smanjuje pojavu aritmija i ishemije miokarda tokom indukcije i intubacije kao i u postoperativnom periodu. Trenutno se preporučuje da se terapija beta-blokatorima nastavi tokom perioperativnog perioda. Anesteziolog mora da bude upoznat sa beta blokadom zbog mogućih interakcija sa drugim lekovima koje mogu da dovedu do bradiaritmije, smanjene refleksne tahikardije i smanjene refleksne sposobnosti da se kompenzuje gubitak krvi. Ukoliko je neophodno da se obustavi terapija beta-blokatorima pre operacije, to bi trebalo uraditi postepeno, ali tako da je u potpunosti obustavljena 48 sati pre uvođenja u anesteziju.

Tireotoksikoza

Beta bokatori mogu da maskiraju kardiovaskularne znake hipertireoidizma.

Sportisti

Sportisti treba da imaju u vidu da ovaj lek sadrži agense koji mogu dati pozitivan rezultat na doping testu.

Stroga dijeta

Kod pacijenata na strogoj dijeti lek Lodoz treba primenjivati uz oprez.

Kombinacija sa verapamilom, diltiazemom ili bepridilom

Ovakve kombinacije zahtevaju pažljivo kliničko i EKG praćenje, pogotovo kod starijih pacijenata, kao i na početku terapije (videti odeljak 4.5).

Hidrohlorotiazid

Tečnosti i elektrolitni balans

Tokom dugotrajne terapije lekom Lodoz preporučuje se periodično kontrolisanje elektrolita u serumu (pogotovo kalijuma, natrijuma, kalcijuma), kreatinina i uree, lipida u serumu (holesterol i trigliceridi), mokraćne kiseline kao i šećera u krvi.

Dugotrajna, kontinuirana primena hidrohlorotiazida može dovesti do poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita, pogotovo do hipokalemije i hiponatremije, takođe do hipomagnezemije i hipohloremije, kao i hiperkalcemije.

Natrijum u krvi

Natrijum u krvi treba da se odredi pre, i periodično tokom terapije. Bilo koja diuretska terapija može izazvati hiponatremiju koja u nekim slučajevima može imati ozbiljne posledice.

Kako hiponatremija u početku može biti asimptomatska, periodično praćenje je neophodno i treba ga češće sprovoditi kod pacijenata sa velikim rizikom, npr. kod starijih pacijenata i pacijenata sa cirozom jetre.

Kalijum u krvi

Najveći rizik koji se dovodi u vezu sa tiazidnim diureticima i sličnim lekovima je gubitak kalijuma koji dovodi do hipokalemije.

Rizik od pojave hipokalemije (< 3.5 mmol/L) treba sprečiti kod visokorizičnih populacija, npr. kod starijih pacijenata i/ili neuhranjenih pacijenata i/ili pacijenata koji uzimaju više lekova u isto vreme, pacijenti sa koronarnom arterijskom bolešću ili srčanom insuficijencijom, kod kojih hipokalemija povećava kardiotoksičnost glikozida i rizik od srčanih aritmija.

Rizik postoji i kod pacijenata sa produženim QT intervalom, bilo kongenitalnim ili jatrogenim. Hipokalemija (kao i bradikardija) olakšava nastanak teških aritmija, pogotovo torsade de pointes, koje mogu biti sa smrtnim ishodom.

Kod svih gore navedenih populacija su neophodne česte kontrole koncentracije kalijuma u krvi, i treba da se sprovode već nakon prve nedelje od početka terapije.

Kalcijum u krvi

Tiazidni diuretici i slični lekovi mogu da smanje ekskreciju kalcijuma urinom, što dovodi do lake, prolazne hiperkalcemije. Značajna hiperkalcemija može biti u vezi sa nedijagnostikovanim hiperparatireoidizmom. Terapija se mora obustaviti pre testiranja paratireoidne funkcije.

Kombinacija sa litijumom

Usled diuretskog dejstva hidrohlortiazida, istovremenu primenu sa litijumom treba izbegavati (videti odeljak 4.5).

Glukoza u krvi

Kod pacijenata sa dijabetesom, mora da se prati koncentracija glukoze u krvi, pogotovo u slučaju hipokalemije.

Mokraćna kiselina

Kod pacijenata sa hiperurikemijom može biti povećan rizik od nastanka gihta. Doza treba da se prilagođava na osnovu koncentracije mokraćne kiseline u krvi.

Bubrežna finkcija i diuretici

Potpuna korist od upotrebe tiazidnih diuretika može se postići samo ukoliko je funkcija bubrega očuvana ili neznatno oštećena (koncentracija kreatinina u serumu < 25 mg/L, ili 220 mikromol/L, kod odraslih).

Koncentracija kreatinina u serumu treba da se koriguje prema godinama, telesnoj masi i polu, koristeći

Crockroft-ovu formulu, npr:

ClCr = (140 – Starost) x Telesna masa/0.814 x koncentracija kreatinina u serumu

(starost se izražava u godinama, telesna masa u kg, a koncentracija kreatinina u serumu u mikromol/L) Navedena formula izračunava ClCr za starije muškarce i mora da se koriguje za starije pacijente ženskog pola množenjem sa 0,85.

Sekundarna hipovolemija koja nastaje usled gubitka tečnosti i natrijuma koji su posledica terapije diuretikom, smanjuje glomerularnu filtraciju što može da dovede do povećanja koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu.

Ovo prolazno bubrežno oštećenje nije važno kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega, ali može da pogorša već postojeću bubrežnu insuficijenciju kod pacijenata kod kojih je funkcija bubrega oslabljena.

Kombinacija sa drugim antihipertenzivnim lekovima

Kada se lek Lodoz kombinuje sa drugim antihipertenzivima, savetuje se smanjenje doze, makar u početnoj fazi terapije.

Fotosenzitivnost

Prilikom primene tiazidnih diuretika, u retkim slučajevima prijavljene su reakcije fotosenzitivnosti (videti odeljak 4.8). Ukoliko se reakcije fotosenzitivnosti jave tokom terapije preporučuje se prekid tretmana.

Ukoliko se ponovno uvođenje terapije smatra neophodnim, preporučuje se zaštita područja izloženih suncu ili veštačkom UVA-svetlu.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (engl. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (eng. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Sportisti

Sportisti treba da imaju u vidu da ovaj lek sadrži agense koji mogu dati pozitivan rezultat na doping testu.

Horoidalna efuzija, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla

Hidrohlorotiazid, sulfonamid, može da izazove idiosinkratsku reakciju, što rezultira horoidalnom efuzijom sa poremećajem vidnog polja, akutnom prolaznom kratkovidošću i akutnim glaukomom zatvorenog ugla.

Simptomi uključuju nagli početak smanjene oštrine vida ili bol u oku i obično se javljaju nekoliko sati do

nedelja nakon inicijalne doze. Nelečeni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Primarna terapija je prekid upotrebe hidrohlorothiazida što je pre moguće. Treba razmotriti hitne medicinske i hirurške tretmane ukoliko se ne postigne kontrola očnog pritiska. Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu uključivati prethodnu alergiju na sulfonamide ili penicilin.

Akutna respiratorna toksičnost

Prijavljeni su veoma retki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući sindrom akutnog respiratornog distresa (ARDS) nakon uzimanja hidrohlorotiazida. Plućni edem se obično razvija u roku od nekoliko minuta do sati nakon uzimanja hidrohlorotiazida. Na početku simptomi uključuju dispneju, groznicu, pogoršanje plućne funkcije i hipotenziju. Ako se sumnja na ARDS, treba obustaviti uzimanje leka Lodoz i propisati odgovarajuću terapiju. Hidrohlorotiazid ne treba propisivati pacijentima koji su prethodno imali ARDS nakon uzimanja hidrohlorotiazida.

Kombinacije koje nisu preporučljive:

Litijum

Lek Lodoz može pojačati kardiotoksične i neurotoksične efekte litijuma smanjenjem izlučivanja litijuma.

Blokatori kalcijumskih kanala tipa verapamila i diltiazema

Negativan uticaj na kontraktilnost miokarda i na atrio-ventrikularno sprovođenje. Intravenska primena verapamila kod pacijenata na terapiji beta- blokatorima može da dovede do izrazite hipotenzije i atrio- ventrikularne blokade.

Antihipertenzivni lekovi sa centralnim dejstvom;

Istovremena upotreba ovih lekova može dovesti do smanjenja srčane frekvence i udarnog volumena, kao i vazodilatacije.

Nagli prekid terapije može povećati rizik od ponovljene pojave hipertenzije (,,rebound hipertenzije’’).

Kombinacije koje se moraju koristiti sa oprezom:

Blokatori kalcijumskih kanala tipa dihidropiridina;

Istovremena primena može da poveća rizik od nastanka hipotenzije, a kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom može dovesti do dodatnog rizika od deterioracije funkcije komorske pumpe.

Drugi antihipertenzivni lekovi ili drugi lekovi za snižavanje krvnog pritiska

Istovremena primena može povećati rizik od nastanka hipotenzije.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori), Antagonisti angiotenzin II receptora (AIIA)

Postoji rizik od značajnog pada krvnog pritiska i/ili akutne bubrežne insuficijencije na početku terapije ACE inhibitorima kod pacijenata sa postojećom deplecijom natrijuma (pogotovo kod pacijenata sa stenozom bubrežne arterije).

Ukoliko je prethodna diuretska terapija izazvala depleciju natrijuma treba ili prekinuti upotrebu diuretika tri dana pre uvođenja ACE inhibitora, ili započeti terapiju malim dozama ACE inhibitora.

Klasa I antiaritmika

Uticaj na trajanje atriventrikularnog sprovođenja može biti potenciran, a negativni inotropni efekat pojačan.

Klasa III antiaritmika

Uticaj na trajanje atriventrikularnog sprovođenja može biti pojačan.

Antiaritmici koji mogu izazvati torsades de pointes

Hipokalijemija može povećati učestalost torsades de pointes.

Neantiaritmogeni agensi koji mogu da izazovu torsades de pointes

Hipokalemija može povećati učestalost pojave torsades de pointes.

Parasimpatomimetski lekovi

Istovremena primena može produžiti vreme atrioventrikularnog sprovođenja i rizik od nastanka bradikardije.

Topikalni beta blokatori (npr. kapi za oči u terapiji glaukoma)

Mogu doprineti potenciranju sistemskih efekata bisoprolola.

Insulin i oralni antidijabetici

Može doći do pojačanog dejstva na snižavanje koncentracije šećera u krvi. Svi beta-blokatori mogu da maskiraju upozoravajuće znake hipoglikemije.

Anestetici

Atenuacija refleksne tahikardije i povećani rizik od hipotenzije.

Glikozidi digitalisa

Produžavanje vremena atrioventrikularnog sprovođenja, smanjenje srčanog ritma. Ukoliko se razviju hipokalemija i/ili hipomagnezemija tokom terapije lekom Lodoz miokard može pokazati povećanu osetljivost na kardiotonične glikozide, što vodi ka pojačanom delovanju i neželjenim efektima glikozida.

Nesteroidni Antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

NSAIL mogu smanjiti hipotenzivni efekat bisoprolola. Kod pacijenata sa hipovolemijom istovremena primena NSAIL može uzrokovati akutnu bubrežnu insuficijenciju.

Beta simpatomimetici

Kombinacija sa bisoprololom može umanjiti efekte oba leka.

Simpatomimetici koji aktiviraju i alfa i beta receptore

Kombinacija sa bisoprololom može dovesti do povećanja srčanog pritiska. Ovakve interakcije su ćešće sa neselektivnim beta blokatorima.

Lekovi koji snižavaju koncentraciju kalijuma

Može doći do povećanog gubitka kalijuma.

Metildopa

Kod pojedinih slučajeva zabeležena je hemoliza zbog stvaranja antitela na hidrohlortiazid.

Lekovi koji snižavaju koncentraciju mokraćne kiseline

Efekat ovih lekova može biti smanjen prilikom istovremene primene sa lekom Lodoz.

Holestiramin, holestipol

Redukuju resorpciju hidrohlortiazida iz leka Lodoz.

Kombinacije koje treba razmotriti:

Meflokin

Povećava rizik od nastanka bradikardije.

Kortikosteroidi

Smanjuju antihipertenzivni efekat.

Trudnoća

Upotreba leka Lodoz tokom trudnoće nije preporučljiva.

Bisoprolol

Bisoprolol ispoljava farmakološke efekte koji mogu imati štetno dejstvo na trudnoću i/ili fetus/novorođenče. Generalno, beta-blokatori smanjuju prokrvljenost placente što se dovodi u vezu sa zaostatkom u razvoju, intrauterinom smrću, pobačajem ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (npr. hipoglikemija i bradikardija) mogu da se jave i kod fetusa i kod novorođenčeta. Ukoliko je terapija beta-blokatorima neophodna, prednost treba dati selektivnim beta-1 adrenergičkim blokatorima.

Hidrohlorotiazid

Ograničena su iskustva sa primenom hidrohlortiazida u toku trudnoće, naročito tokom prvog trimestra. Studije sprovedene na životinjama nisu dovoljne.

Hidrohlortiazid prolazi placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma delovanja hidrohlortiazida, njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra može kompromitovati feto-placentarnu perfuziju i može uzrokovati efekte na fetus i novorođenče, kao što su žutica, poremećaj ravnoteže elektrolita i trombocitopenija.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati kod gestacijskih edema, gestacione hipertenzije ili preeklampsije zbog rizika od smanjenja volumena plazme i placentarne hipoperfuzije, a bez povoljnih efekata na tok bolesti.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati za lečenje esencijalne hipertenzije kod trudnica, izuzev u retkim situacijama kada se ne može primeniti druga terapija.

Dojenje

Primena leka Lodoz se ne preporučuje tokom dojenja. Hidrohlortiazid može inhibirati laktaciju.

Plodnost

Nema podataka o uticaju leka Lodoz na plodnost kod ljudi.

U zavinosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju lekom Lodoz sposobnost upravljanja motornim vozilom može biti smanjena. Ovo treba uzeti u obzir pogovoto na početku terapije kao i prilikom konzumiranja alkohola.

Neželjena dejstva navedena su u daljem tekstu prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i po učestalosti. Učestalost javljanja definiše se kao: česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1,000 <1/100), retka (≥1/10,000 <1/1,000), veoma retka (< 1/10,000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Neoplazme – benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)

Nepoznato: nemelanomski karcinom kože (bazocelularni karcinom i planocelularni karcinom)

Poremećaji krvi i limfnog sistema Retko: leukopenija, trombocitopenija Veoma retko: agranulocitoza

Poremećaji metabolizma i ishrane

Povremeno: gubitak apetita, hiperglikemija, hiperurikemija, poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita (naročito hipokalemija i hiponatremija, takođe hipomagnezemija i hipohloremija kao i hiperkalcemija).

Veoma retko: metabolička alkaloza.

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: depresija, poremećaj spavanja

Retko: noćne more, halucinacije

Poremećaji nervnog sistema

Često: osećaj vrtoglavice*, glavobolja*

Poremećaji oka

Retko: smanjeno stvaranje suza (treba uzeti u obzir kod pacijenata koji koriste kontaktna sočiva), poremećaji u vidnom polju

Veoma retko: konjunktivitis

Nepoznate učestalosti: horoidalna efuzija, akutna miopija, akutni glaukom zatvorenog ugla

Poremećaji uha i labirinta Retko: poremećaj sluha

Kardiološki poremećaji

Povremeno: bradikardija, poremećaji u AV sprovođenju, pogoršanje postojeće srčane insuficijencije

Vaskularni poremećaji

Često: osećaj hladnoće ili utrnulosti u ekstremitetima Povremeno: ortostatska hipotenzija

Retko: sinkopa

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeno: bronhospazam kod pacijenata sa bronhijanlnom astmom ili opstruktivnom bolešću pluća u anamnezi

Retko: alergijski rinitis

Veoma retko: akutni respiratorni distress sindrom (ARDS) (videti odeljak 4.4) Nepoznato: intersticijska bolest pluća

Gastrointestinalni poremećaji

Često: gastrointestinalne smetnje kao što su nauzeja, povraćanje, dijareja, konstipacija Povremeno: abdominalni bolovi

Veoma retko: pankreatitis

Hepatobilijarni poremećaji Retko: hepatitis, žutica

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Retko: reakcije preosetljivosti kao što su svrab, crvenilo, osip i angiodem, fotosenzitivnost, purpura, urtikarija.

Veoma retko: anafilaksa, toksična epidermalna nekroliza (Lyell-ov sindrom), alopecija, kutani lupus eritematozus. Beta blokatori mogu da izazovu ili pogoršaju psorijazu ili da izazovu osip sličan psorijazi.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog i tkiva Povremeno: mišićna slabost, grčevi u mišićima

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Retko: erektilna disfunkcija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Često: zamor*

Povremeno: astenija

Veoma retko: bol u grudima Ispitivanja

Povremeno: povećanje vrednosti amilaza, reverzibilno povećanje koncentracije kreatinina i uree u serumu, povećanje nivoa triglicerida i holesterola, glukozurija

Retko: povećanje vrednosti enzima jetre (AST, ALT)

*Ovi simptomi se javljaju naročito na početku terapije. Uglavnom su blagi i obično se povlače tokom 1 do 2 nedelje.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija uočena je povezanost, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC), zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Najčešći znaci predoziranja beta blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Uočene su velike inter-individualne razlike u osetljivosti na pojedinačnu veliku dozu bisoprolola, a pacijenti sa srčanom insuficijencijom su verovatno veoma osetljivi.

Kliničku sliku akutnog ili hroničnog predoziranja hidrohlortiazidom određuje količina izgubljene tečnosti i elektrolita.

Najčešći znaci su vrtoglavica, mučnina, somnolencija, hipovolemija, hipotenzija i hipokalemija.

U principu, ukoliko dođe do predoziranja, preporučuje se prestanak terapije lekom Lodoz i uvođenje suportivne i simptomatske terapije.

Bradikardija: intravenski primeniti atropin. Ukoliko je odgovor neadekvatan, oprezno dati izoprenalin ili drugi lek sa pozitivnom hronotropnim svojstvima. U određenim slučajevima može biti neophodna insercija transvenoznog pejsmejkera.

Hipotenzija: intravenska primena tečnosti i terapija vazopresornim lekovima.

AV blok (drugog ili trećeg stepena): pacijente treba pažljivo pratiti i lečiti ih infuzijom izoprenalina ili uraditi inserciju intravenoznog srčanog pejsmejkera.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: intravenska primena diuretika, intravenska primena inotropnih i vazodilatatornih lekova.

Bronhospazam: primena bronhodilatatora kao što je izoprenalin, beta-2-simpatomimetika, i/ili aminofilina Hipoglikemija: intravenska primena glukoze.

Na osnovu ograničenih podataka može se pretpostaviti da se bisoprolol teško uklanja dijalizom. Stepen do koga se hidrohlortiazid može ukloniti hemodijalizom nije utvrđen.

Farmakoterapijska grupa: blokatori beta adrenergički receptora, selektivni beta adrenergički blokatori i tiazidii

ATC šifra: C07BB07

Kliničke studije su pokazale da je antihipertenzivni efekat dve aktivne supstance leka aditivan i pokazana je efikasnost najmanje doze 2,5 mg/6,25 mg u terapiji blage do umerene esencijalne hipertenzije.

Farmakodinamski efekti, uključujući hipokalemiju (hidrohlorotiazid) i bradikardiju, asteniju i glavobolju (bisoprolol) su dozno zavisni.

Kombinovanje obe aktivne supstance, pri četvrtini ili polovini doze, u obliku jednog leka (2,5 mg/6,25 mg) ima za cilj da smanji te efekte.

Bisoprolol je visoko selektivni beta-1 adrenergički blokator bez intrinzičke simpatomimetičke aktivnosti i bez značajne aktivnosti u stabilizaciji membrane.

Kao i kod drugih beta-1 blokatora, mehanizam antihipertenzivnog efekta bisoprolola nije u potpunosti utvrđen. Međutim, pokazano je da ovaj lek izaziva značajno smanjenje koncentracije renina u plazmi i usporenje srčanog ritma.

Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik sa antihipertenzivnom aktivnošću. Njegovo diuretsko dejstvo nastaje zbog inhibicije aktivnog transporta natrijuma iz renalnih tubula u krv, što utiče na reapsorpciju natrijuma.

Nemelanomski karcinom kože (NMSC):

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) uočena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1430833, odnosno 172462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlorotiazida (≥50 000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim odnosima verovatnoće (engl. odds ratio, OR) od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlorotiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (eng. risk- set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7- 2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlorotiazida (~25 000 mg) i na OR 7,7 (5,7- 10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100 000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Bisoprolol

• Resorpcija: vrednost Tmax varira od 1 do 4 sata.

Biološka raspoloživost bisoprolola je velika (88%); hepatička ekstrakcija tokom prvog prolaska je veoma slaba; prisustvo hrane ne utiče na resorpciju. Kinetika je linearna za doze od 5 do 40 mg.

-Distribucija: stepen vezivanja bisoprolola za proteine plazme je 30%, a volumen distribucije je veliki (približno 3 L/kg).

• Biotransformacija: 40% doze bisoprolola se metaboliše u jetri. Metaboliti bisoprolola su neaktivni.
• Eliminacija: poluvreme eliminacije iz plazme je 11 sati.

Renalni klirens i hepatički klirens su približno isti, a polovina doze (nepromenjena) kao i metaboliti se ekskretuju urinom. Ukupni klirens je približno 15 L/h.

Hidrohlortiazid

-Resorpcija: bioraspoloživost hidrohlortiazida pokazuje varijabilnost među pacijentima i kreće se od 60 do 80%. Vrednost Tmax varira od 1,5 do 5 sati (srednja vrednost ~ 4 sata).

-Distribucija: stepen vezivanja hidrohlortiazida za proteine plazme je 40%.

-Eliminacija: Hidrohlorotiazid se ne metaboliše i ekskretuje se skoro u potpunosti kao nepromenjen lek putem glomerularne filtracije i aktivne tubularne sekrecije. Terminalno poluvreme eliminacije hidrohlorotiazida je oko 8 sati.

• Renalni klirens hidrohlortiazida je smanjen, a poluvreme eliminacije produženo kod pacijenata sa bubrežnom i/ili srčanom insuficijencijom. Isto važi i za starije pacijente koji takođe pokazuju porast vrednosti Cmax.
• Hidrohlortiazid prolazi placentalnu barijeru i ekskretuje se u majčino mleko.

Prema standardnim prekliničkim testovima za ispitivanje toksičnosti (testovi dugoročne toksičnosti, mutagenosti, genotoksičnosti i kancerogenosti) za bisoprolol ili hidrohlortiazid, nije utvrđeno da su štetni po ljude.

Kao i drugi beta blokatori, velike doze bisoprolola u eksperimentima na životinjama imale su toksično dejstvo na majku (smanjeno uzimanje hrane i povećanje telesne mase) i na embrion i/ili fetus (povećan rizik od abortusa u kasnoj trudnoći, smanjenje telesne mase na rođenju, zaostalost fizičkog razvoja do kraja laktacije).

Međutim, bisoprolol kao i hidrohlortiazid nisu se pokazali teratogenim. Nije zabeleženo povećanje toksičnosti kada su obe aktivne supstance date u kombinaciji.

Lodoz, 2,5 mg/6,25 mg, film tablete:

Jezgro film tablete: Magnezijum stearat; Krospovidon; Skrob, kukuruzni;

Skrob, preželatinizovan;

Celuloza, mikrokristalna;

Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni.

Obloga film tablete:

Opadry yellow, sastava:

Polisorbat 80;

Gvožđe (III)-oksid, žuti (E172); Makrogol 400;

Titan-dioksid (E171); Hipromeloza.

Lodoz, 5 mg/6,25 mg, film tablete:

Jezgro film tablete:

Silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; Magnezijum stearat;

Celuloza, mikrokristalna;

Skrob, kukuruzni;

Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni.

Obloga film tablete:

Opadry pink, sastava:

Gvožđe (III)-oksid, žuti (E172); Gvožđe (III)-oksid, crveni (E172); Polisorbat 80;

Makrogol 400;

Titan-dioksid (E171); Hipromeloza.

Lodoz, 10 mg/6,25 mg, film tablete:

Jezgro film tablete:

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Magnezijum-stearat;

Celuloza, mikrokristalna;

Skrob, kukuruzni;

Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni.

Obloga film tablete:

Opadry white, sastava:

Polisorbat 80;

Makrogol 400;

Titan-dioksid (E171); Hipromeloza.

Nije primenljivo.

5 godina

Čuvati na temperaturi do 25˚C.

Unutrašnje pakovanje je polipropilen/aluminijum blister ili polivinilhlorid/aluminijum blister koji sadrži 30 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister sa 30 film tableta (1 x 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek Lodoz sadrži aktivne supstance bisoprolol-fumarat i hidrohlortiazid:

• Bisoprolol pripada grupi lekova koji se zovu beta blokatori i koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska.
• Hidrohlortiazid pripada grupi lekova koji se zovu tiazidni diuretici. On takođe pomaže u snižavanju krvnog pritiska tako što povećava količinu izlučene mokraće.

Lek Lodoz se koristi za lečenje blago do umereno povišenog krvnog pritiska (hipertenzije).

Lek Lodoz ne smete uzimati ukoliko imate neko od sledećih stanja:

• alergija (preosetljivost) na bisoprolol, hidrohlortiazide, druge tiazide, sulfonamide ili na bilo koju od pomoćni supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• akutna srčana insuficijencija (nagla srčana slabost) ili ako Vaša srčana slabost nije pod kontrolom (dekompenzovana srčana insuficijencija);
• kardiogeni šok (ozbiljan akutni poremećaj srčane funkcije koji uzrokuje nizak krvni pritisak i poremećaj cirkulacije);
• ozbiljne smetnje provođenja nadražaja iz pretkomora u srčane komore (AV blok II i III stepena);
• sick sinus sindrom (bolest sinusnog čvora srca);
• poremećaji provodljivosti nadražaja između sinusnog čvora i srčane pretkomore (SA blok)
• usporen rad srca (bradikardija);
• ozbiljni napadi gušenja (npr. težak oblik bronhijalne astme);
• teški oblici periferne arterijske okluzivne bolesti i teškim oblicima Raynaud-ovog sindroma (ozbiljni poremećaj u cirkulaciji koji može da uzrokuje da prsti na rukama ili nogama trnu ili postanu bledi ili plavičasti);
• nelečeni feohromocitom (tumor adrenalnih žlezda, koje luče supstance koje uzrokuju veoma visok krvni pritisak);
• ozbiljna oboljenja jetre i bubrega;
• povećana kiselost krvi (metabolička acidoza) kao posledica teške bolesti;
• smanjena koncentracija kalijuma u krvi, koji ne reaguje na terapiju.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svoji lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lodoz.

Nikada ne prekidajte naglo terapiju, naročito ako patite od određenih poremećaja rada srca (ishemijske bolesti srca, na primer angina pectoris).

Pre uzimanja leka Lodoz obavestite svog lekara ako se neko od sledećih stanja odnosi na Vas:

• bilo koje oboljenje srca, kao što je srčana insuficijencija, poremećaji srčanog ritma, ili Prinzmetal-ova angina);
• cirkulatorni problemi u Vašim ekstremitetima (naročito Raynaud-ov sindrom);
• poremećaj funkcije bubrega ili jetre;
• feohromocitom (tumor nadbubrežne žlezde);
• hronična bolest pluća ili lakši oblici astme;
• dijabetes;
• poremećaji funkcije štitne žlezde;
• psorijaza;
• stroga dijeta;
• prethodna alergija na penicilin,

Pored toga, obavestite Vašeg lekara:

• ukoliko ste ikada patili od gihta, pošto lek Lodoz može da poveća rizik od ponovnog napada;
• ukoliko ćete biti podvrgnuti anesteziji (na primer zbog hirurške intervencije) jer lek Lodoz može da utiče na reakciju organizma u toj situaciji;
• ukoliko planirate terapiju desenzibilizacije, jer lek Lodoz može da izazove alergijsku reakciju ili da pojača intenzitet već postojeće alergijske reakcije;
• ukoliko dojite ili nameravate da dojite;
• ukoliko planirate da se sunčate ili da se izložite veštačkom ultraljubičastom (UV) svetlu, jer je kod pojedinih pacijentata uočena pojava osipa posle sunčanja. U tom slučaju, treba da zaštitite kožu tokom terapije lekom Lodoz;
• ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlorotiazidom, naročito dugotrajna primena velikih doza, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Lodoz;
• ako primetite smanjenje oštrine vida ili bolove u očima. To bi mogli biti simptomi nakupljanja tečnosti u vaskularnom sloju oka (horoidalni izliv) ili povećanja pritiska u oku i mogu se pojaviti u roku od nekoliko sati do nedelje od uzimanja Lodoza. Ovo može dovesti do trajnog gubitka vida, ako se ne leči. Ako ste ranije imali alergiju na penicilin ili sulfonamid, možete biti izloženi većem riziku od razvoja ovog stanja;
• ako ste imali probleme sa disanjem ili plućima (uključujući zapaljenje ili tečnost u plućima) nakon uzimanja hidrohlorotiazida u prošlosti. Ako Vam se nakon uzimanja Lodoza pojavi otežan, kratak dah ili otežano disanje, odmah potražite medicinsku pomoć.

Ako Vam se za vreme lečenja lekom Lodoz pojave novi simptomi kao što su poteškoće u disanju, kašalj, zviždanje u grudima nakon fizičke aktivnosti ili druge vrste napora, a ujedno bolujete od hronične bolesti pluća ili lakšeg oblika astme, odmah obavestite Vašeg lekara.

Dodatni testovi

Hidrohlortiazid utiče na ravnotežu tečnosti i elektrolita u organizmu. Vaš lekar može tražiti da se ova ravnoteža povremeno kontroliše. Ovo je posebno važno u stanjima koja se mogu pogoršati ako se ravnoteža elektrolita poremeti. Vaš doktor će povremeno zatraziti laboratorijsku analizu koncentracija masti, mokraćne kiseline ili glukoze u krvi.

Ne preporučuje se istovremena upotreba ovog leka sa litijumom (koristi se u lečenju nekih psihijatrijskih poremećaja), ili sa lekovima koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, angine pectoris ili srčanih aritmija (kao što je verapamil, diltiazem ili bepridil) (videti odeljak “Drugi lekovi i lek Lodoz ”).

Profesionalni sportisti treba da znaju da ovaj lek sadrži supstance koje mogu dati pozitivnu reakciju na doping testu.

Drugi lekovi i lek Lodoz

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Uzimajte lek Lodoz sa nekim od sledećih lekova samo ukoliko Vas je Vaš lekar tako savetovao, iako se obično ne preporučuje (videti odeljak “Upozorenja i mere opreza”):

• određeni lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, angine pektoris ili srčanih aritmija (kao što su verapamil, diltiazem ili bepridil), jer mogu povećati rizik od poremećaja srčanog ritma;
• litijum (koristi se u lečenju pojedinih psihijatrijskih bolesti); Lek Lodoz se sa sledećim lekovima mora koristiti sa oprezom:
• lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, angine pektoris ili srčanih aritmija;
• topikalni beta blokatori (npr. kapi za oči za lečenje glaukoma);
• insulin i oralni antidijabetici (koriste se za lečenje šećerne bolesi);
• Anestetici;
• glikozidi digitalisa (koriste se za lečenje srčane slabosti);
• nesteroidni antiinflamatorni lekovi;
• lekovi koji snižavaju koncentraciju kalijuma;
• simpatomimetici (za lečenje alergijskih reakcija);
• Lekovi koji snižavaju koncentraciju kalijuma;
• Lekovi koji snižavaju koncentraciju mokraćne kiseline;
• Holestiramin, holestipol (koriste se za snižavanje novoa hlesterola u krvi);
• Meflokin (lek za lečenje malarije);
• kortikosteroidi

Uzimanje leka Lodoz sa hranom

Lek Lodoz se može uzimati uz obrok ili nezavisno od njega, ali se mora uzimati ujutru.

Trudnoća , dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Korišćenje ovog leka se ne preporučuje u trudnoći. Korišćenje ovog leka se ne preporučuje u periodu dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Lodoz ne utiče na Vašu sposobnost da upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, Vaše individualne reakcije na lek mogu umanjiti sposobnost da se koncentrišete i reagujete. Ako se to desi, nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama. Molimo da budete posebno oprezni na početku terapije, kao i prilikom istovremene konzumacije alkohola.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajena početna doza je jedna tableta leka Lodoz od 2,5 mg/6,25 mg dnevno.

Ako je efekat sniženja krvnog pritiska ovom dozom nedovoljan, dozu treba povećati na jednu tabletu leka

Lodoz od 5 mg/6,25 mg dnevno, a ako je odgovor još uvek neadekvatan povećati na jednu tabletu leka Lodoz od 10 mg/6,25 mg dnevno.

Uzimajte lek Lodoz ujutru, uz obrok ili nezavisno od njega. Progutajte tabletu sa malo tečnosti. Tabletu nemojte žvakati. Nikada ne prekidajte lečenje naglo (vidi odeljak „Ako naglo prestanete da uzimate lek Lodoz”).

Deca

Iskustvo sa primenom leka Lodoz kod pedijatrijskih pacijenata je ograničeno, zato se ne preporučuje njegova primena u ovoj populaciji.

Ako ste uzeli više leka Lodoz nego što treba

Ukoliko ste uzeli više tableta leka Lodoz nego što treba, obavestite Vašeg doktora odmah. U zavisnosti od stepena predoziranja, Vaš doktor može da odluči koje mere su potrebne.

Simptomi predoziranja mogu biti nizak krvni pritisak, usporen rad srca, iznenadni srčani problemi, vrtoglavica,

mučnina, pospanost, iznenadni problemi sa disanjem, nizak nivo šećera u krvi.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lodoz

Ukoliko ste zaboravili da uzmete ovaj lek, uzmite ga čim se setite. Zatim uzmite Vašu sledeću dozu u uobičajeno vreme. Međutim, ukoliko je to blizu uobičajenog vremena za uzimanje sledeće doze preskočite dozu koju niste uzeli. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu tabletu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lodoz

Ne prekidajte sa uzimanjem leka Lodoz, osim ukoliko Vas Vaš doktor tako savetuje. U suprotnom Vaše stanje se može pogoršati. Ako morate da prestanete sa lečenjem, Vaš lekar će Vas savetovati da dozu postepeno smanjujete.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• osećaj hladnoće, ukočenost u rukama i nogama
• zamor, vrtoglavica, glavobolja. Ovi simptomi se javljaju uglavnom na početku lečenja. Oni su obično umereni, i obično nestaju 1-2 nedelje od početka lečenja
• problemi sa organima za varenje kao što su mučnina, povraćanje, proliv ili otežano pražnjenje creva.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• mišićna slabost, grčevi u mišićima, osećaj slabosti
• usporen rad srca, poremećaj srčanog ritma, pogoršanje postojeće srčane insuficijencije, pad krvnog pritiska posle ustajanja ili uspravljanja u sedeći položaj
• poremećaj spavanja, depresija, gubitak apetita
• problemi sa disanjem kod pacijenata sa astmom ili hroničnim bronhijalnim oboljenjem
• povećanje nivoa kreatinina ili uree u krvi
• bolovi u stomaku
• povećanje vrednosti amilaze (digestivnog enzima)
• poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita
• povećanje nivoa masti, holesterola, mokraćne kiseline ili šećera u krvi; povećanje koncentracije šećera u mokraći

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• noćne more, halucinacije
• reakcije alergijskog tipa, kao što su svrab, iznenadno crvenilo lica ili osip na koži, osetljivost kože prilikom izlaganja suncu, koprivnjača, male crvene mrlje na koži izazvane potkožnim krvarenjem (purpura). Morate odmah da se javite lekaru ako imate ozbiljnije alergijske reakcije, koje mogu uključiti oticanje lica, vrata, jezika, usta ili grla ili otežano disanje.
• povećane vrednosti pojedinih enzima jetre, zapaljenje jetre, žuta prebojenost kože i beonjača (žutica),
• poremećaji erekcije,
• poremećaji sluha,
• alergijska kijavica, smanjena sekrecija suza, poremećaj vida,
• smanjenje broja belih krvnih zrnaca (leukopenija), ili krvnih pločica (trombocitopenija)
• sinkopa (nagli gubitak svesti)

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• iritacija i crvenilo očiju (konjunktivitis), gubitak kose
• pojava ili pogoršanje postojećih psorijatičnih promena na koži; pojava zadebljalih krustastih naslaga (kožni lupus eritematozus)
• bol u grudima
• značajno smanjenje broja belih krvnih zrnaca (agranulocitoza)
• zapaljenje pankreasa
• stanje nedovoljne kiselosti Vaše krvi (metabolička alkaloza)
• alergijska (anafilatička) reakcija, teška bulozna reakcija (Lyell-ov sindrom)

akutni respiratorni distres (znakovi uključuju težak, kratak dah, groznicu, slabost i konfuziju)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože)
• Intersticijska bolest pluća
• kratkovidost
• smanjenje vida ili bolovi u očima usled visokog pritiska (mogući znaci nakupljanja tečnosti u vaskularnom sloju oka (horoidalna efuzija (izliv)) ili akutnog glaukoma zatvorenog ugla)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lodoz posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju. Datu isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivne supstance su bisoprolol-fumarat i hidrohlorotiazid.

Lodoz, 2,5 mg/6,25 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 2,5 mg bisoprolol-fumarata i 6,25 mg hidrohlorotiazida.

• Pomoćne supstance su:

Jezgro film tablete: magnezijum- stearat; krospovidon; skrob, kukuruzni; skrob, preželatinizovan; celuloza, mikrokristalna; kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni.

Obloga film tablete: Opadry yellow, sastava: polisorbat 80; gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); makrogol 400; titan-dioksid (E171); hipromeloza.

Lodoz, 5 mg/6,25 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 5 mg bisoprolol-fumarata i 6,25 mg hidrohlorotiazida.

• Pomoćne supstance su:

Jezgro film tablete: silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat; celuloza, mikrokristalna; skrob, kukuruzni; kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni.

Obloga film tablete: gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); polisorbat 80; makrogol 400; titan- dioksid (E171); hipromeloza.

Lodoz, 10 mg/6,25 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 10 mg bisoprolol-fumarata i 6,25 mg hidrohlorotiazida.

• Pomoćne supstance su:

Jezgro film tablete: silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat; celuloza, mikrokristalna; skrob, kukuruzni; kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni.

Obloga film tablete: polisorbat 80; makrogol 400; titan-dioksid (E171); hipromeloza.

Kako izgleda lek Lodoz i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Lodoz, 2,5 mg/6,25 mg, film tablete:

Okrugle, bikonveksne film tableta žute boje, na prelomu bele, koje sa jedne strane imaju utisnutu oznaku "2.5", a sa druge strane oznaku u obliku srca.

Lodoz, 5 mg/6,25 mg, film tablete:

Okrugle, bikonveksne film tablete pastelno ružičaste boje, na prelomu bele, koje sa jedne strane imaju utisnutu oznaku "5", a sa druge strane oznaku u obliku srca.

Lodoz, 10 mg/6,25 mg, film tablete:

Izgled: okrugle, bele boje, bikonveksne film tablete, na prelomu bele, koje sa jedne strane imaju utisnutu oznaku "10", a sa druge strane oznaku u obliku srca.

Unutrašnje pakovanje je polipropilen/aluminijum blister ili polivinilhlorid/aluminijum blister koji sadrži 30 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister sa 30 film tableta (1 x 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole

MERCK D.O.O. BEOGRAD

Omladinskih brigada 90 v, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Lodoz, 2,5 mg/6,25 mg, film tablete: 515-01-02731-21-001 od 06.07.2022. Lodoz, 5 mg/6,25 mg, film tablete: : 515-01-02730-21-001 od 06.07.2022. Lodoz, 10 mg/6,25 mg, film tablete: 515-01-02729-21-001 od 06.07.2022.