LINEZAN 2mg/mL rastvor za infuziju

Nozokomijalna pneumonija Vanbolnička pneumonija

Lek Linezan je indikovan u terapiji vanbolničke i nozokomijalne pneumonije kod odraslih kada je poznato ili se sumnja da je uzrokovana osetljivim Gram-pozitivnim bakterijama. Prilikom donošenja odluke o započinjanju terapije linezolidom treba uzeti u obzir rezultate antibiograma ili podatke o rezistenciji Gram-pozitivnih bakterija na antibakterijske lekove (videti odeljak 5.1).

Linezolid ne deluje protiv infekcija izazvanihGram-negativnim bakterijama. Ukoliko je potvrđeno ili je suspektno da su izazivači infekcije Gram-negativni patogeni, mora se istovremeno započeti primena specifične terapije protiv Gram-negativnih bakterija.

Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva (videti odeljak4.4.).

Linezolid je indikovan kod odraslih pacijenata za lečenje komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva isključivo nakon mikrobiološke potvrde da je infekcija izazvana osetljivim Gram-pozitivnim bakterijama.

Lek Linezan ne deluje protiv infekcija izazvanih Gram-negativnim bakterijama. Kod pacijenata sa komplikovanim infekcijama kože i mekih tkiva za koje se zna ili sumnja da su izazvane pored Gram-pozitivnih i Gram-negativnim bakterijama, linezolid može da se primeni samo ukoliko nisu raspoložive druge terapijske mogućnosti (videti odeljak 4.4). U takvim slučajevima terapija protiv Gram-negativnih bakterija mora biti istovremeno započeta.

Terapija linezolidom treba započeti isključivo u bolničkim uslovima inakon konsultacije sa odgovarajućim lekarom specijalistom (mikrobiologom ili infektologom).

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče i smernice o racionalnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje

Kao početna terapija se mogu koristiti lek Linezan, rastvor za infuziju primenjen parenteralno i kao film tablete. Pacijenti koji terapiju započnu sa parenteralnom formulacijom mogu biti prebačeni na oralnu formulaciju kada je to klinički indikovano. U tom slučaju, nije potrebno prilagođavanje doze, jer je bioraspoloživost oralnog oblika linezolida oko100%.

Preporučeno doziranje i trajanje terapije kod odraslih

Trajanje lečenja zavisi od uzročnika, lokalizacije, težine infekcije i kliničkog odgovora pacijenta na terapiju.

Preporuke u pogledu trajanja terapije su bazirane na osnovu podataka dobijenih iz kliničkih ispitivanja. Kraći terapijski režimi mogu biti pogodni za neke vrste infekcija, ali oni nisu procenjivani u kliničkim ispitivanjima. Maksimalno trajanje terapije iznosi 28 dana. Nisu utvrđene bezbednost i efikasnost linezolida kada se primenjuje duže od 28 dana (videti odeljak 4.4.).

Kod infekcija povezanih sa istovremenom bakterijemijom nije potrebno povećanje preporučene doze niti dužine trajanja terapije.

Preporučene doze i trajanje terapije preparatom Linezan, rastvor za infuziju, prikazane su u Tabeli 1.

Tabela 1. Doziranje i trajanje terapije preparatom Linezan, 2 mg/mL, rastvor za infuziju.

Pedijatrijska populacija

Nema dovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti linezolida kod dece i adolescenata (< 18 godina) da bi se utvrdile preporuke za doziranje (videti odeljke 5.1 i 5.2). Stoga, dok ne budu dostupni dodatni podaci, upotreba linezolida u ovoj starosnoj grupi se ne preporučuje.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih osoba.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljke 4.4. i 5.2.).

Teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min):

Nije potrebno prilagođavanje doze. Zbog toga što klinički značaj veće (do 10 puta veće) izloženosti na dva primarna metabolita linezolida kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom nije poznat, kod ovih pacijenata je potrebno primeniti linezolid sa posebnim oprezom i samo kada se smatra da očekivana korist veća od potencijalnog rizika.

Pošto se oko 30% doze linezolida ukloni tokom 3 sata hemodijalize, kod pacijenata na hemodijalizi linezolid treba davati posle dijalize. Primarni metaboliti se u određenoj meri uklanjaju hemodijalizom, ali koncentracije ovih metabolita su i dalje značajno veće nakon dijalize u odnosu na koncentracije izmerene kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom ili blagimdo umerenim oštećenjem funkcije bubrega.

U skladu sa navedenim, linezolid treba primenjivati uz poseban oprez kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega koji su na hemodijalizi i samo u situacijama kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika.

Do sada ne postoji dovoljno iskustva u primeni linezolida kod pacijenata na kontinuiranoj peritonealnoj dijalizi (engl. Continuous Ambulatory Peritoneal Dialysis, CAPD) ili na drugoj odgovarajućoj terapiji kod pacijenata sa oštećenjem funkcijebubrega (koji nisu hemodijaliza).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze. Međutim, klinički podaci o primeni linezolida kod pacijenata sa ograničenom funkcijom jetre su ograničeni, i njegova primena se preporučuje samo onda kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Način primene

Preporučene doze linezolida se primenjuju putem intravenske infuzije, dva puta dnevno.

Intravenska upotreba:

Rastvor za infuziju treba davati tokom perioda od 30 do 120 minuta.

Preosetljivost na linezolid ili na neku od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Linezolid je kontraindikovan kod pacijenata koji su na terapiji ili su u poslednje 2 nedelje primali preparate iz grupe inhibitora monoaminooksidaze A ili B (npr. fenelzin, izokarboksazid, selegilin ili moklobemid).

Ukoliko ne postoje uslovi za stalni medicinski nadzor i praćenje arterijskog krvnog pritiska, linezolid ne treba davati pacijentima sa sledećim kliničkim stanjima ili pacijentima koji istovremeno primaju sledeće vrstelekova:

o pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom, feohromocitomom, karcinoidnim tumorom, tireotoksikozom, bipolarnom depresijom, shizoafektivnim poremećajem, akutnim stanjima konfuzije;

o pacijenata koji su na terapiji lekovima kao što su: inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (videti odeljak 4.4.), triciklični antidepresivi, agonisti serotoninskih 5-HT1 receptora (triptani), direktni i indirektni simpatomimetici (uključujući adrenergičke bronhodilatatore, pseudoefedrin i fenilpropanolamin), vazokonstriktori (npr. adrenalin, noradrenalin), dopaminergici (npr. dopamin, dobutamin), petidin ilibuspiron.

Podaci dobijeni iz ispitivanja na životinjama ukazuju da se linezolid i njegovi metaboliti izlučuje u majčino mleko, zbog čega se pre započinjanja i tokom terapije lekom mora prekinuti sa dojenjem (videti odeljak 4.6).

Mijelosupresija

Prijavljeni su slučajevi mijelosupresije (uključujući anemiju, leukopeniju, pancitopeniju i trombocitopeniju) kod pacijenata koji su bili na terapiji linezolidom. U slučajevima sa poznatim ishodom, hematološki parametri su se nakon prestanka davanja linezolida vratili na vrednosti pre početka terapije. Rizik od ovih efekata je, izgleda, povezan sa dužinom trajanja terapije. Stariji pacijenti koji su na terapiji linezolidom imaju veći rizik od razvoja krvnih diskrazija nego mlađi pacijenti. Trombocitopenija se češće javlja kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom, bez obzira da li su na dijalizi ili ne. Zbog toga je potrebno striktno praćenje krvne slike kod pacijenata koji: imaju anemiju, granulocitopeniju ili trombocitopeniju; istovremeno primaju lekove koji mogu smanjiti koncentracije hemoglobina ili vrednosti parametara krvne slike ili negativno uticati na broj ili funkciju trombocita; imaju tešku bubrežnu insuficijenciju; primaju terapiju duže od 10-14 dana. Linezolid

takvim pacijentima treba davati samo kada je moguće stalno praćenje koncentracijehemoglobina, krvne slike i broja trombocita.

Ukoliko u toku terapije linezolidom dođe do značajne mijelosupresije, terapiju treba obustaviti, osim kada se smatra da je nastavak terapije apsolutno neophodan, kada je potrebno intenzivno pratiti krvnu sliku i primeniti odgovarajuće terapijske mere.

Pored toga, preporučuje se pacijentima koji primaju linezolid kontrola kompletne krvne slike (uključujući vrednosti hemoglobina, trombocita, ukupnu i diferencijalnu leukocitarnu formulu) jednom nedeljno kod pacijenata na terapiji linezolidom bez obzira na početne hematološke parametre.

U ispitivanjima u okviru tzv. „Programa primene leka iz milosrđa“ (engl. Compassionate use of medicinal products) primećeno je da se ozbiljna anemija češće javljala kod pacijenata koji su primali linezolid duže od maksimalno preporučenih 28 dana. Ovim pacijentima je češće bila potrebna transfuzija krvi. Slučajevi anemije koji su zahtevali transfuziju krvi su takođe zabeleženi u postmarketinškom periodu i javljali su se češće kod pacijenata koji su primali terapiju linezolidom duže od 28 dana.

U postmarketinškom periodu bili su zabeleženi slučajevi sideroblastne anemije. U slučajevima gde je bilo poznato vreme nastanka, većina pacijenata je uzimala terapiju linezolidom duže od 28 dana. Većina pacijenata se potpuno ili delimično oporavila nakon prekida primene linezolida, sa ili bez terapije anemije.

Razlika u smrtnosti u kliničkom ispitivanju na pacijentima sa intravaskularnim Gram pozitivnim infekcijama nastalim usled primene katetera

Kod pacijenata koji su primali linezolid zabležena je veća smrtnost u odnosu na pacijente koji su primali vankomicin/dikloksacilin/oksacilin, u otvorenom ispitivanju na teško bolesnim pacijentima sa intravaskularnim infekcijama nastalim usled primene katetera [78/363 (21,5%) prema 58/363 (16,0%)]. Glavni faktor koji je uticao na stopu smrtnosti bilo je stanje Gram pozitivne infekcije na početku ispitivanja. Stope smrtnosti su bile slične kod pacijenata sa infekcijama prouzrokovanim isključivo Gram pozitivnim organizmima (odds ratio (OR) 0,96; 95% interval pouzdanosti: 0,58-1,59), ali su bile značajno veće (p=0,0162) kod pacijenata u grupi koja je primala linezolid u prisustvu bilo kog drugog patogena ili bez patogena na početku ispitivanja (odds ratio (OR) 2,48; 95% interval pouzdanosti: 1,38-4,46). Najveća razlika se javila tokom terapije i u periodu od 7 dana od prekida terapije. Više pacijenata u grupi koja je primala linezolid je dobilo infekciju Gram negativnim patogenima tokom ispitivanja i umrlo od infekcija prouzrokovanih Gram negativnim patogenima i polimikrobnih infekcija. Zbog toga kod komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva, linezolid treba koristiti kod pacijenata sa poznatom ili mogućom koinfekcijom Gram negativnim mikroorganizmima samo ako nisu dostupne alternativne terapije (videti odeljak 4.1). Pod ovim okolnostima potrebno je istovremeno započeti terapiju protiv Gram negativnih mikroorganizama.

Dijareja i kolitis kao posledica primene antibiotika

Slučajevi dijareje i kolitisa kao posledica primene antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis i dijareju povezanu sa Clostridium difficile) bili su prijavljeni kod primene skoro svih antibiotika, uključujući linezolid, i mogu da se kreću od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata sa teškom dijarejom u toku ili posle primene linezolida. Ukoliko su dijareja ili kolitis suspektni ili potvrđeno povezani sa primenom antibiotika, terapiju antibiotikom, uključujući linezolid, treba prekinuti i odmah započeti odgovarajuće terapijske mere. Lekovi koji inhibišu peristaltiku creva su kontraindikovani u ovom slučaju.

Laktatna acidoza

Prijavljeni su slučajevi laktatne acidoze tokom primene linezolida. Ukoliko se tokom terapije linezolidom jave bilo koji znaci i simptomi metaboličke acidoze uključujući i rekurentnu mučninu i povraćanje, abdominalni bol, nizak nivo bikarbonata ili hiperventilaciju tokom primene linezolida treba hitno medicinski zbrinuti. U slučaju pojave laktatne acidoze potrebno je proceniti korist od nastavka terapije linezolidom u odnosu na potencijalne rizike.

Poremećaj funkcije mitohondrija

Linezolid inhibira sintezu mitohondrijalnih proteina. Kao rezultat ove inhibicije mogu se javiti neželjene reakcije kao što su laktatna acidoza, anemija i neuropatija (optička i periferna). Ovi događaji su češći kada se

lek primenjuje duže od 28 dana.

Serotoninski sindrom

Zabeležene su spontane prijave serotoninskog sindroma kod istovremene primene linezolida i serotonergičkih lekova, uključujući antidepresive, kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI). Zbog toga je istovremena primena linezolida i serotonergičkih lekova kontraindikovana (videti odeljak 4.3), osim kada je njihova istovremena primena neophodna. U tim slučajevima, pacijente treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave simptoma serotoninskog sindroma kao što su kognitivna disfunkcija, hiperpireksija, hiperrefleksija i poremećaj koordinacije. Ukoliko se ovi znaci ili simptomi jave, treba razmotriti prekid terapije sa jednim ili oba leka; ukoliko se prekine terapija serotonergičkim lekom koji se primenjuje istovremeno sa linezolidom mogu se javiti simptomi prekidaterapije.

Periferna i optička neuropatija

Kod pacijenata lečenih linezolidom, prijavljeni su slučajevi periferne neuropatije, kao i neuropatije optičkog nerva i optički neuritis koji su ponekad progredirali do gubitka vida; ove prijave se primarno odnose na pacijente koji su primali lek duže od maksimalno preporučenih 28 dana.

Pacijente treba savetovati da prijave simptome oštećenja vida, kao što su: promena oštrine vida, promena u raspoznavanju boja), zamućenja vida ili defekata vidnog polja. U takvim slučajevima se preporučuje neodložan pregled, sa upućivanjem oftalmologu ako je potrebno. Kod pacijenata koji primaju lek Linezan duže od 28 dana potrebno je redovno pratiti funkciju oka.

Ukoliko dođe do pojave periferne ili optičke neuropatije, treba razmotriti dalju primenu linezolida uzimajući u obzir potencijalne rizike.

Postoji povećan rizik od neuropatija kada se linezolid primenjuje kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji antimikobakterijskim lekovima protiv tuberkuloze, ili su nedavno uzimali ove lekove.

Konvulzije

Prijavljena je pojava konvulzija kod pacijenata na terapiji linezolidom. U većini ovih slučajeva, u anamnezi su prijavljeni napadi ili faktori rizika za napade. Pacijente treba savetovati da obaveste svog lekara ako su nekada imali epileptične napade.

Inhibitori monoaminooksidaze

Linezolid je reverzibilni, neselektivni inhibitor monoaminooksidaze (MAO), međutim, u dozama koje se primenjuju u antibakterijskoj terapiji, ne ispoljava antidepresivni efekat. Postoje veoma ograničeni podaci dobijeni iz studija o interakcijama linezolida i o bezbednosti primene linezolida kod pacijenata sa različitim osnovnim oboljenjima i/ili su na terapiji lekovima koji mogu dovesti do inhibicije MAO. Zbog toga se ne preporučuje primena linezolida u navedenim slučajevima, osim ukoliko postoje uslovi za stalni medicinski nadzor i praćenje zdravstvenog stanja pacijenta (videti takođe odeljak 4.3 i 4.5).

Primena sa namirnicama bogatim tiraminom

Pacijente treba savetovati da ne konzumiraju velike količine namirnica bogatih tiraminom (videti odeljak 4.5.).

Superinfekcija

Efekti linezolida na normalnu floru nisu procenjivani u kliničkim ispitivanjima.

Primena antibiotika može ponekad da izazove prekomerni rast neosetljivih mikroorganizama. U toku kliničkih ispitivanja kandidijaza je bila prisutna kod oko 3% pacijenata koji su primali preporučene doze linezolida. Ukoliko dođe do pojave superinfekcije u toku lečenja linezolidom, treba primeniti odgovarajuće terapijske mere.

Posebne populacije

Poseban oprez prilikom primene linezolida je potreban kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. Primena linezolida kod ovih pacijenata je opravdana samo u slučajevima kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika (videti odeljke 4.2. i5.2).

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, linezolid treba da se primenjuje samo u situacijama kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika (videti odeljke 4.2. i 5.2.).

Oštećenje plodnosti

Linezolid je reverzibilno smanjivao plodnost i indukovao nepravilnu morfologiju sperme kod odraslih mužjaka pacova pri izlaganju leku okvirno jednakom onom koje se očekuje kod ljudi; mogući uticaj linezolida na reproduktivni sistem muškaraca nije poznat (videti odeljak 5.3).

Klinička ispitivanja

Bezbednost i efikasnost primene linezolida u periodu dužem od 28 dana nije utvrđena.

U kontrolisana klinička ispitivanja nisu bili uključeni pacijenti sa dijabetesnim stopalom, dekubitusom i ishemijskim lezijama, teškim opekotinama i gangrenom, prema tome iskustvo u primeni linezolida kod ovih pacijenata je ograničeno.

Pomoćne supstance

Jedan mililitar rastvora sadrži 45,7 mg glukoze (13,7 g glukoze/300 mL). Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili drugim stanjima povezanim sa intolerancijom na glukozu.

Jedan mililitar rastvora takođe sadrži 0,38 mg natrijuma (114 mg/300 mL). Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji su na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma.

Inhibitori monoaminooksidaze

Linezolid je reverzibilan, neselektivni inhibitor monoaminooksidaze (MAO). Postoje veoma ograničeni podaci iz ispitivanja o interakcijama među lekovima i iz ispitivanja bezbednosti linezolida kada je on primenjen kod pacijenata koji istovremeno primaju druge lekove koji bi mogli da dovedu do rizika od inhibicije MAO. Upotreba linezolida se, stoga, ne preporučuje pod ovim okolnostima izuzev ako je moguće striktno posmatranje i praćenje pacijenta (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Potencijalne interakcije koje dovode do porasta krvnog pritiska

Kod normotenzivnih zdravih ispitanika linezolid je izazvao veći porast krvnog pritiska nakon primene pseudoefedrina i fenilpropanolamin-hidrohlorida. Istovremena primena linezolida sa ovim lekovima izazvala je veći porast sistolnog krvnog pritiska (za 30 - 40 mmHg), u poređenju sa povećanjem sistolnog krvnog pritiska nakon primene samo linezolida (za 11 - 15 mmHg), prilikom primene samo pseudoefedrina ili fenilpropanolamina i 8-11 mm Hg prilikom primene placeba. Slična ispitivanja na hipertenzivnim ispitanicima nisu sprovedena. Preporučuje se pažljivo titriranje lekova sa vazopresivnim delovanjem, uključujući dopaminergičke lekove, da bi se postigao željeni odgovor prilikom istovremene primene sa linezolidom.

Potencijalne serotonergičke interakcije

Potencijalna lek-lek interakcija linezolida i dekstrometorfana je ispitivana na zdravim dobrovoljcima. Ispitanici su primili dekstrometorfan (dve doze od 20 mg date u razmaku od 4 sata), sa ili bez linezolida. Nisu zapaženi efekti serotoninskog sindroma (zbunjenost, delirijum, uznemirenost, tremor, crvenilo, dijaforeza i hiperpireksija) kod normalnih ispitanika koji su primali linezolid idekstrometorfan.

Postmarketinško iskustvo: prijavljen je jedan slučaj sličan serotoninskom sindromu kod pacijenta koji je primao linezolid i dekstrometorfan; taj efekat je prestao nakon prekida terapije sa oba leka.

Tokom kliničke primene linezolida sa serotonergičkim lekovima, uključujući antidepresive poput selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), zabeleženi su slučajevi serotoninskog sindroma. Zato, iako je istovremena primena kontraindikovana (videti odeljak 4.3), postupanje u situacijama u kojima je neophodna terapija linezolidom i serotoninskim lekovima, opisano je u odeljku 4.4.

Primena sa namirnicama bogatim tiraminom

Nije primećena značajna promena krvnog pritiska kod ispitanika koji su istovremeno primali linezolid i manje od 100 mg tiramina. Ovo ukazuje na to da samo treba izbegavati unos velike količine namirnica i napitaka bogatih tiraminom (npr. tvrdi sir, ekstrakt kvasca, nedestilovana alkoholna pića i fermentisani proizvodi od soje, kao što je soja sos).

Lekovi koji se metabolišu preko citohroma P450

Linezolid se ne metaboliše putem enzimskog sistema citohroma P450 (CYP) i ne inhibira nijednu klinički značajnu CYP izoformu kod ljudi (1A2, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1, 3A4). Isto tako, linezolid ne indukuje P450 izoenzime kod pacova. Zbog toga se ne očekuju interakcije linezolida i lekova koji indukuju CYP450 enzime.

Rifampicin

Efekt rifampicina na farmakokinetiku linezolida je ispitivan kod 16 zdravih ispitanika muškog pola koji su dobijali 600 mg linezolida dva puta dnevno u trajanju od 2,5 dana sa i bez rifampicina u dozi od 600 mg jednom dnevno u trajanju od 8 dana. Rifampicin je smanjio Cmax linezolida u proseku za 21% [90%CI, 15, 27] i PIK u proseku za 32% [90% CI, 27, 37]. Mehanizam ove interakcije i njen klinički značaj nisu poznati.

Varfarin

Ukoliko se pacijentu na terapiji linezolidom (nakon postizanja ravnotežnog stanja, došlo je (kod istovremene primene) do smanjenja srednje maksimalne vrednosti INR (International Normalized Ratio – internacionalni normalizovani odnos) za 10% sa smanjenjem PIK INR za 5%. Nema dovoljno podataka o pacijentima koji su primali varfarin i linezolid da bi se klinički značaj ovih nalaza procenio, ako onpostoji.

Trudnoća

Ne postoji dovoljno podataka o primeni linezolida kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost linezolida (videti odeljak 5.3). Postoji potencijalni rizik za ljude.

Linezolid ne treba primenjivati u trudnoći, osim u situacijama kada je njegova primena neophodna, odnosno kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika.

Dojenje

Podaci iz ispitivanja na životinjama pokazuju da se linezolid i njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko. Zbog toga, dojenje treba prekinuti prei ne započinjati sve dok traje lečenje linezolidom.

Plodnost

Linezolid je smanjio plodnost i reproduktivne performanse mužjaka pacova pri nivoima izloženosti približno jednakim onima koje se očekuju kod ljudi. Kod pasa lečenih mesec dana, promene u težini prostate, testisa i epididimisa su bile očigledne (videti odeljak 5.3).

Nije poznato da li ovi nalazi utiču na ljudsku plodnost.

Pacijente treba upozoriti na moguću pojavu vrtoglavice i poremećaja vida (kao što je navedeno u odeljcima 4.4 i 4.8) tokom primene linezolida i savetovati ih da ne voze niti rukuju mašinama ako se bilo koji od ovih simptoma javi.

Tabela prikazuje listu neželjenih reakcija koje su se javljale sa učestalošću baziranoj na podacima o uzročnoj povezanosti iz kliničkih ispitivanja u kojima je više od 6000 odraslih pacijenata dobijalo preporučene doze linezolida tokom najviše 28 dana. Najčešće prijavljivana neželjena dejstva bila su dijareja (8,4%), glavobolja (6,5%), mučnina (6,3%) i povraćanje (4,0%).

Najčešće prijavljivani neželjeni događaji koji su povezani sa primenom leka, koji su doveli do prekida terapije bili su glavobolja, dijareja, mučnina i povraćanje. Terapija je prekinuta kod oko 3% pacijenata zbog pojave neželjenog događaja u vezi sa lekom.

Dodatne neželjene reakcije zabeležene tokom postmarketinškog praćenja su prikazane u tabeli sa kategorijom učestalosti “nepoznata” (ne može se proceniti na osnovu raspoloživihpodataka).

Sledeća neželjena dejstva su uočena i zabeležena tokom terapije linezolidom prema učestalosti: veoma često ( 1/10); često ( 1/100 do < 1/10); povremeno ( 1/1000 do < 1/100); retko ( 1/10000 do < 1/1000); veoma retko(< 1/10000); nepoznato(ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

* Videti odeljak 4.4.

** Videti odeljke 4.3. i 4.5. † Videti niže

Sledeće neželjene reakcije na linezolid su smatrane ozbiljnim u izolovanim slučajevima: lokalizovan abdominalni bol, tranzitorni ishemijski napadi i hipertenzija.

† U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima gde je linezolid primenjivan najduže 28 dana, kod 2,0% pacijenata opisana je anemija. U tzv. „Programu primene leka iz milosrđa” (engl. compassionate use) kod pacijenata sa životno ugrožavajućim infekcijama i prisutnim komorbiditetima, procenat pacijenata koji su primali linezolid ≤ 28 dana kod kojih se razvila anemija iznosio je 2,5% (33/1326) u poređenju sa 12,3% (53/430) pacijenata koji su lečeni >28 dana. Procenat slučajeva kod kojih je prijavljena ozbiljna anemija povezana sa primenom leka i kojima je bila potrebna transfuzija krvi iznosio je 9% (3/33) kod pacijenata lečenih≤ 28 dana i 15% (8/53) kod onih lečenih > 28 dana.

Pedijatrijska populacija

Podaci o bezbednosti linezolida iz kliničkih ispitivanja, u koje je bilo uključeno više od 500 pedijatrijskih pacijenata (od rođenja do 17 godina), ne ukazuju na to da se bezbednosni profil linezolida razlikuje od onog za odrasle pacijente.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nije poznat specifični antidot za lečenje predoziranja linezolidom.

Do sada nisu prijavljeni slučajevi predoziranja linezolidom. Međutim, ukoliko dođe do predoziranja preporučuje se primena suportivnih mera i održavanje glomerularne filtracije. Oko 30% doze linezolida se ukloni u roku od 3 sata hemodijalize, ali nema podataka o uklanjanju linezolida pomoću peritonealne dijalize ili hemoperfuzije. Dva glavna metabolita linezolida takođe se u određenoj meri uklanjaju pomoću hemodijalize.

Nakon primene doze od 3000 mg/kg/dan kod pacova, znaci toksičnosti bili su: smanjena aktivnosti i ataksija, dok se kod pasa kojima je davano 2000 mg/kg/dnevno javilo povraćanje i drhtavica.

Farmakoterapijska grupa: Ostali antibakterijski lekovi. ATC šifra: J01XX08

Opšte karakteristike

Linezolid je sintetski antibakterijski lek, koji pripada novoj grupi antimikrobnih lekova pod nazivom oksazolidinoni. U in vitro uslovima linezolid deluje protiv aerobnih Gram-pozitivnih bakterija i anaerobnih mikroorganizama. Linezolid selektivno inhibiše sintezu bakterijskih proteina putem jedinstvenog mehanizma dejstva. Specifično, on se vezuje za određeno mesto na bakterijskom ribozomu (23S deo 50S subjedinice) i na taj način sprečava formiranje funkcionalnog 70S inicijacijskog kompleksa koji je ključna komponenta u procesu translacije.

Postantibiotski efekt linezolida (PAE) u in vitro uslovima za Staphylococcus aureus iznosi oko 2sata. Mereno na životinjskim modelima, in vivo PAE iznosi 3,6 sati za Staphylococcus aureus i 3,9 sati za Streptococcus pneumoniae. U ispitivanjima na životinjama, ključni farmakodinamski parametar efikasnosti bilo je vreme za koje je nivo linezolida u plazmi premašio minimalnu inhibitornu koncentraciju (MIK) za mikroorganizam koji je izvorinfekcije.

Granične vrednosti

Granične vrednosti za minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) ustanovljene od strane Evropske komisije za ispitivanje osetljivosti antimikrobnih lekova (engl. European Committee on Antimicrobial Succeptibility Testing, EUCAST) suprikazane u tabli ispod.

*Granične vrednosti MIK nevezane za vrstu bakterijeodređene su uglavnom na osnovu PK/PD podataka i nezavisne su od MIC distribucije specifičnih vrsta. Oni su za upotrebu samo za organizme kojima nije data određena granična tačka, a ne za one vrste kod kojih se ne preporučuje ispitivanje osetljivosti.

Osetljivost

Preovladavajuća stečena rezistencija može varirati geografski i tokom vremena za pojedine vrste i poželjno je imati informacije o lokalnoj osetljivosti, posebno prilikom lečenja teških infekcija. Ako je potrebno, treba potražiti savet stručnjaka kada je lokalna preovladavajuća rezistencija takva da se primena leka kod barem nekih vrsta infekcija dovodi upitanje.

*Klinička efikasnost je pokazana za osetljive sojeve u odobrenim indikacijama.

Iako linezolid pokazuje izvesnu in vitro aktivnost protiv vrsta Legionella, Chlamydia pneumoniae i Mycoplasma pneumoniae, ne postoji dovoljno podataka da bi se potvrdila klinička efikasnost. Rezistencija

Ukrštena rezistencija

Mehanizam dejstva linezolida se razlikuje od mehanizma delovanja ostalih klasa antibiotika. In vitro studije sa kliničkim izolovanim sojevima (uključujući meticilin-rezistentne stafilokoke, vankomicin-rezistentne enterokoke i penicilin- i eritromicin-rezistentne streptokoke) pokazuju da je linezolid aktivan protiv bakterija koje su rezistentne na jednu ili više grupa antimikrobnih lekova.

Rezistencija na linezolid je povezana sa tačkastom (genskom) mutacijom na 23S subjedinici rRNK.

Kao što je dokumentovano za druge antibiotike koji su primenjivani kod pacijenata sa teško lečivim infekcijama i/ili tokom produženog vremenskog perioda, primećena je pojava smanjenja osetljivosti na linezolid. Rezistencija na linezolid je prijavljena kod enterokoka, Staphylococcus aureus i koagulaza-negativnih stafilokoka. Ovo je uglavnom povezano sa produženim trajanjem terapije i prisustvom protetskih materijala ili nedreniranih apscesa. Kada se u bolničkim uslovima izoluje mikroorganizam rezistentan na antibiotike treba odmah pojačati mere za kontrolu infekcije.

Podaci iz kliničkih ispitivanja

Ispitivanja na pedijatrijskoj populaciji:

U jednom otvorenom ispitivanju kod dece od rođenja do 11 godina upoređivana je efikasnost linezolida (10 mg/kg na svakih 8 sati) u poređenju sa vankomicinom (10-15 mg/kg svakih 6-24 sata) u lečenju infekcija izazvanih Gram-pozitivnim patogenima za koje se znalo ili pretpostavljalo da su rezistentni (nozokomijalna pneumonija, komplikovane infekcije kože i mekih tkiva, bakterijemija povezana sa kateterom, bakterijemija nepoznatog uzroka i druge infekcije). Stope kliničkog izlečenja u populaciji koja se može klinički proceniti iznosile su 89,3% (134/150) za linezolid i 84,5% (60/71) za vankomicin (95% interval pouzdanosti: -4,9, 14,6).

Linezanprimarno sadrži (s)-linezolid koji je biološki aktivan i koji se metaboliše do neaktivnih metabolita.

Resorpcija

Linezolid se brzo i potpuno resorbuje nakon oralne primene. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu 2 sata od doziranja. Apsolutna oralna biološka raspoloživost linezolida (oralno i intravensko doziranje u ukrštenoj studiji) je potpuna (oko 100%)..Prisustvo hrane ne utiče značajno na resorpciju linezolida, a resorpcija nakon primene oralne suspenzije je slična onoj postignutoj primenom film tableta. Vrednosti Cmax i Cmin linezolida u plazmi (srednja vrednost i [standardna devijacija - SD]) u stanju dinamičke ravnoteže nakon intravenske primene doze od 600 mg dva puta dnevno iznosile su 15,1 [2,5] mg/L za Cmax, odnosno 3,68 [2,68] mg/L za Cmin. U drugom ispitivanju nakon oralne primene linezolida 600 mg dva puta dnevno do postizanja stanja ravnoteže, Cmax je bila 21,2 ± 5,8 mg/L, a Cmin 6,15 ± 2,94 mg/L. Ravnotežno stanje se postiže drugog dana doziranja.

Distribucija

Volumen distribucije u ravnotežnom stanju iznosi prosečno 40-50 litara kod zdravih odraslih osoba i približno je jednak ukupnoj količini vode u telu. Vezivanje za proteine plazme iznosi oko 31% i ne zavisi od koncentracije.

U ispitivanjima na ispitanicimaa, nakon višestrukog doziranja linezolida kod ograničenog broja osoba, koncentracije linezolida su bile izmerene u raznim telesnim tečnostima. Odnos koncentracije linezolida u pljuvački i znoju prema koncentraciji u plazmi iznosio je 1,2:1,0, odnosno 0,55:1,0, redom.

Odnos koncentracije linezolida u epitelijalnoj tečnosti i alveolarnim ćelijama pluća prema koncentraciji u plazmi iznosio je 4,5:1,0, a odnos koncentracije linezolida u alveolarnim ćelijama pluća i u plazmi iznosi 0,15:1,0 mereno pri Cmax u ravnotežnom stanju. U malom ispitivanju na osobama sa ventrikularno-peritonealnim šantom i bez inflamacije na meningama, odnos koncentracije linezolida u cerebrospinalnoj tečnosti i u plazmi pri Cmax je iznosio 0,7:1,0 nakon višestrukog doziranja linezolida.

Biotransformacija

Linezolid se primarno metaboliše oksidacijom morfolinskog prstena, što najčešće za rezultat ima formiranje dva neaktivna derivata karboksilne kiseline otvorenog prstena: aminoetoksisirćetne kiseline (PNU-132300) i hidroksietilglicin (PNU-142586). Hidroksietilglicin (PNU-142586) je preovlađujući metabolit kod ljudi i smatra se da se formira neenzimskim procesom. Aminoetoksisirćetna kiselina (PNU-132300) je prisutna u manjoj meri. Opisani su i drugi manje značajni neaktivni metaboliti.

Eliminacija

Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega ili blagom do umerenom bubrežnom insuficijencijom, linezolid se u uslovima ravnotežnog stanja, primarno izlučuje urinom kao PNU-142586 (40%), nepromenjeni lek (30%) i PNU-142300 (10%). U fecesu se praktično ne može naći nepromenjeni lek, dok se od svake doze javlja, 6% kao PNU-142586 i 3%, kao PNU-142300. Poluvreme eliminacije linezolida iznosi oko 5-7 sati.

Oko 65% ukupnog klirensa linezolida se odvija putem koji ne ide preko bubrega. Primećen je mali stepen nelinearnosti u klirensu nakon povećanja doze linezolida. Smatra se da je uzrok tome smanjeni renalni i klirens koji ne ide preko bubrega, pri većim koncentracijama linezolida. Međutim, razlika u klirensu je neznatna i ne utiče na promenu poluvremena eliminacije.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Nakon pojedinačnih doza od 600 mg, u plazmi pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom (tj. klirensom kreatinina <30 mL/min) izloženost primarnim metabolitima linezolida bila je povećana 7-8 puta. Međutim, nije bilo povećanja PIK nepromenjenog leka. Iako se glavni metaboliti linezolida mogu u manjoj meri ukloniti hemodijalizom, koncentracije metabolita u plazmi nakon pojedinačnih doza od 600 mg su i dalje bile značajno veće nakon dijalize, u odnosu na one izmerene kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega ili blagom do umerenom bubrežnom insuficijencijom.

Nakon nekoliko dana doziranja linezolida kod 24 pacijenta sa teškom bubrežnom insuficijencijom, od kojih je 21 bio na redovnoj hemodijalizi, maksimalne koncentracije dva glavna metabolita bile su oko 10 puta veće u odnosu na koncentracije kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega. Maksimalne koncentracije linezolida u plazmi nisu bile promenjene.

Klinički značaj ovih nalaza je za sada nejasan zbog ograničenih podataka o bezbednosti primene linezolida kod ovih pacijenata (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Ograničeni podaci ukazuju na to da farmakokinetika linezolida i njegovih metabolita PNU-142300 i PNU-142586 nije izmenjena kod pacijenata sa blagom do umerenom insuficijencijom jetre (Child-Pugh klasa A ili B). Farmakokinetika linezolida kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (Child-Pugh klasa C) nije ispitivana. Međutim, imajući u vidu da se linezolid metaboliše neenzimskim putem, ne očekuje se da bi oštećena funkcija jetre značajno izmenila njegov metabolizam (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pedijatrijska populacija (uzrasta < 18 godina)

Podaci o bezbednosti i efikasnosti linezolida kod dece i adolescenata (uzrasta <18 godina) su nedovoljni i zbog toga se upotreba linezolida ne preporučuje u ovoj uzrasnoj grupi (videti odeljak 4.2). Potrebna su dodatna ispitivanja da bi se utvrdile preporuke za bezbedno i efikasno doziranje. Farmakokinetičke studije ukazuju da je

nakon pojedinačnih i višestrukih doza kod dece (uzrasta od 1 nedelje do 12 godina) klirens linezolida (zasnovano na kg telesne mase) veći kod pedijatrijskih pacijenata nego kod odraslih, ali da se on sa uzrastom smanjuje.

Kod dece uzrasta od 1 nedelje do 12 godina, primena 10 mg/kg svakih 8 sati dnevno dovodi do izloženosti leku sličnoj onoj postignutoj sa 600 mg dva puta dnevno kod odraslih.

Kod novorođenčadi uzrasta do 1 nedelje sistemski klirens linezolida (na osnovu telesne mase (kg)) se brzo povećava u prvoj nedelji života. Samim tim, sistemska izloženost leku kod novorođenčadi kod kojih se primenjuje linezolid u dozi od 10 mg/kg svakih 8 sati na dan, biće najveća prvog dana nakon rođenja.

Kod adolescenata (12 do 17 godina starosti) farmakokinetika linezolida je bila slična farmakokinetici kod odraslih nakon primene doze od 600 mg. Zbog toga primena 600 mg leka na svakih 12 sati kod adolescenata će za rezultat imati izloženost sličnu onoj kod odraslih koji primaju istu dozu.

Kod pedijatrijskih pacijenata sa ventrikulo-peritonealnim šantovima koji su primali linezolid u dozi od 10 mg/kg na svakih 12 ili 8 sati, zapažene su varijabilne koncentracije linezolida u cerebrospinalnoj tečnosti, kako nakon jedne doze, tako i nakon višestruke primene linezolida. Terapijske koncentracije nisu konzistentno postignute ili održavane u cerebrospinalnoj tečnosti. Zbog toga se ne preporučuje upotreba linezolida u empirijskoj terapiji pedijatrijskih pacijenata sa infekcijama centralnog nervnog sistema.

Stariji pacijenti

Farmakokinetika linezolida nije značajno promenjena kod pacijenata starih 65 ili više godina.

Osobe ženskog pola

Volumen distribucije je nešto manji kod žena nego kod muškaraca i srednji klirens je manji za oko 20% (nakon korigovanja prema telesnoj masi).

Koncentracije leka u plazmi su veće kod žena, što delimično može biti uzrokovano razlikama u telesnoj masi. Međutim, pošto se srednje poluvreme eliminacije linezolida ne razlikuje značajno kod žena i muškaraca, kod žena se ne očekuje značajan porast koncentracija u plazmi iznad onih za koje je poznato da se dobro podnose i zbog toga nije potrebno prilagođavanjedoze.

Linezolid smanjuje plodnost i reproduktivnu sposobnost mužjaka pacova pri nivoima izlaganja približno jednakim onim koji se očekuju kod ljudi. Kod polno zrelih jedinki ovi efekti su bili reverzibilni. Međutim, ovi efekti nisu bili reverzibilni kod mladih jedinki kojima je davan linezolid tokom gotovo celog perioda polnog sazrevanja. Zabeležena je promenjena morfologija spermatozoida u testisima odraslih mužjaka pacova, kao i hipertrofija i hiperplazija epitelijalnih ćelija epididimisa. Pokazano je da linezolid utiče na sazrevanje spermatozoida pacova. Dodavanje testosterona nije uticalo na efekte na plodnost uzrokovanu linezolidom. Nije primećena hipertrofija epididimisa kod pasa tretiranih linezolidom tokom jednog meseca, iako su promene u težini prostate, testisa i epididimisa bileočigledne.

Studije reproduktivne toksičnosti na miševima i pacovima nisu pokazale teratogeni efekt linezolida u koncentracijama 4 puta većim (kod miševa), odnosno ekvivalentnim (kod pacova) koncentracijama koje se očekuju kod ljudi. Iste koncentracije linezolida su izazvale maternalnu toksičnost kod miševa i bile su povezane sa većom embrionalnom smrtnošću uključujući ukupnu smrtnost okota, smanjenu fetalnu masu i egzacerbaciju normalne genetske predispozicije ka varijacijama sternuma u soju miševa. Kod pacova je primećena neznatna maternalna toksičnost pri manjim dozama od onih koje se očekuju u kliničkim uslovima. Zabeležena je blaga fetalna toksičnost koja se manifestovala smanjenjem telesne mase fetusa, smanjenoj

osifikaciji sternuma, smanjenom preživljavanju potomaka i blagom odlaganju sazrevanja. Prilikom parenja, ovi isti mladunci su pokazali reverzibilno dozno-zavisno povećanje gubitaka ploda pre implantacije sa odgovarajućim smanjenjem plodnosti. Kod kunića, smanjena telesna masa fetusa se javljala samo ako je postojala toksičnost kod majki (klinički znaci, smanjena stopa povećanja telesne mase fetusa i konzumiranje hrane) kod male izloženosti linezolidu (0,06 puta od one koja se očekuje kod ljudi, na osnovu PIK). Za ovu vrstu je poznato da je osetljiva na efekat antibiotika.

Linezolid i njegovi metaboliti se izlučuju u mleko ženki pacova u laktaciji i izmerene koncentracije su veće od onih u maternalnoj plazmi.

Kod pacova i pasa linezolid dovodi do reverzibilne mijelosupresije.

Kod pacova kojima je linezolid davan oralno tokom 6 meseci opažena je ireverzibilna, minimalna do blaga degeneracija aksona ishijadičnih nerava pri dozi od 80 mg/kg/dnevno; minimalna degeneracija ishijadičnog nerva je takođe zabeležena kod 1 mužjaka pri ovoj dozi nakon nekropsije na polovini terapijskog perioda nakon 3 meseca. Osetljiva morfološka procena tkiva fiksiranih perfuzijom je sprovedena da bi se ispitali dokazi o degeneraciji optičkog nerva. Minimalna do umerena degeneracija optičkog nerva je zabeležena kod 2 od 3 mužjaka pacova nakon 6 meseci doziranja, ali direktna povezanost sa lekom nije bila pouzdano utvrđena zbog akutne prirode nalaza i njegove asimetrične distribucije. Zabeležena degeneracija optičkog nerva je bila mikroskopski uporediva sa spontanom unilateralnom degeneracijom optičkog nerva koja je zabeležena kod starih pacova i može predstavljati pogoršanje uobičajene osnovne promene.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih ispitivanja toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti, ne ukazuju na posebnu opasnost po ljude, osim one navedene u drugim odeljcima ovog Sažetka karakteristika leka. Studije karcinogenosti/onkogenosti nisu izvođene s obzirom na kratko trajanje terapije i nepostojanje genotoksičnosti.

Glukoza, monohidrat Natrijum-citrat

Limunska kiselina,bezvodna

Natrijum-hidroksid (za podešavanjepH)

Hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanjepH) Voda za injekcije

Aditivi se ne smeju dodavati u ovaj rastvor. Ukoliko se linezolid daje istovremeno sa drugim lekovima, svaki lek treba dati zasebno, u skladu sa preporukama o njihovoj primeni i Uputstvu za lek. Isto tako, ukoliko se koristi ista intravenska linija za infuziju više lekova, linija treba da se ispere pre i posle primene linezolida kompatibilnim rastvorom za infuziju (videti odeljak 6.6.). Linezolid, rastvor za infuziju je fizički inkompatibilan sa sledećim lekovima: amfotericin B, hlorpromazin - hidrohlorid, diazepam, pentamidin -izetionat, eritromicin - laktobionat, fenitoin - natrijum i trimetoprim/sulfametoksazol. Takođe, ovaj rastvor je hemijski inkompatibilan sa ceftriakson-natrijumom.

Rok upotrebe pre prvog otvaranja leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja leka:

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah upotrebiti. Ako se ne upotrebi odmah, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je kesa od polipropilenaza jednokratnu upotrebuzapečaćena sa konektorom od polikarbonatnog elastomera u slojevitoj aluminijumskoj foliji. Infuziona kesa sadrži 300 mL rastvora za infuziju koji sadrži 600 mg linezolida.

Jedna kesa za infuziju je stavljena u laminatni omotač od folije uz priloženo odgovarajuće uputstvo.

Spoljašnje pakovanje je kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa od 300 mL u zaštitnoj foliji i Uputstvo za lek.

Samo za jednokratnu upotrebu. Uklonite zaštitnu kesu samo kada je sve spremno za primenu, a zatim proverite da li kesa curi tako što ćete čvrsto pritisnuti kesu. Ako kesa curi nemojte je koristiti pošto sterilnost može biti narušena. Rastvor treba vizuelno proveriti pre upotrebe i treba koristiti isključivo bistre rastvore bez čestica. Nemojte koristiti ove kese u serijskim infuzionim sistemima. Sav neiskorišćeni rastvor treba odbaciti. Nemojte ponovo priključivati na sistem delimično iskorišćene kese.

Lek Linezan kao aktivnu supstancu sadrži linezolid, spada u antibiotike iz grupe oksazolidinona i deluje tako što zaustavlja rast određenih bakterija (mikroba) koje prouzrokuju infekcije.

Lek Linezanse koristi za lečenje sledećih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama:

Nozokomijalna pneumonija (zapaljenje pluća nastalo za vreme boravka ubolnici) Vanbolnički stečena pneumonija

Komplikovane infekcije kože i mekihtkiva.

Vaš lekar će odlučiti o tome da li je lek Linezanodgovarajući antibiotik za lečenje infekcije koju imate.

Lek Linezanne smeteprimati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na linezolid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka navedene odeljku6;

ukoliko uzimate ili ste u prethodne dve nedelje uzimali neki od lekova poznatih kao inhibitori monoaminooksidaze (MAOI, npr. fenelzin, izokarboksazid, selegilin, moklobemid). Navedeni lekovi se koriste za lečenje depresije ili Parkinsonovebolesti;

ukoliko dojite. Ovaj lek prelazi u mleko dojilja i može da utiče nanovorođenče.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Linezan.

Lekar može odlučiti da Vam propiše lek Linezan, uz proveru Vašeg opšteg zdravstvenog stanja i krvnog pritiska pre i tokom terapije ili Vam može propisati drugu, prikladniju terapiju. Recite Vašem lekaru ukoliko se bilo koje od niže navedenih stanja odnosi na Vas:

ukoliko imate povišeni krvni pritisak bez obzira na to da li uzimate lekove za lečenje povišenog krvnogpritiska;

ukoliko imate dijagnostikovanu pojačanu aktivnost štitastežlezde;

ukoliko imate tumor nadbubrežne žlezde (feohromocitom) () ili karcinoidni sindrom (prouzrokovan tumorima hormonskogsistema sa simptomima proliva,,crvenila na koži, „zviždanje “ ugrudima);

ukoliko bolujete od manične depresije, shizoafektivnog poremećaja, mentalne konfuzije ili drugih mentalnihproblema;

ukoliko ste imali ili imate hiponatremiju (nisku vrednost natrijuma u krvi) ili uzimate lekove koji snižavaju vrednost natrijuma u krvi, npr. određene diuretike (koji se i nazivaju i lekovi za izbacivanje tečnosti) kao što je hidrohlortiazid;

ukoliko uzimate neke lekove iz grupe opioida.

Upotreba određenih lekova, uključujući antidepresive i opioide, zajedno sa lekom Linezan, može dovesti do serotoninskog sindroma, stanja potencijalno opasnog po život (videti odeljak 2 „Drugi lekovi i Linezan“ odeljak 4).

Kada uzimate lek Linezan, posebno vodite računa Obavestite Vašeg lekara pre nego što primenite ovaj lek:

ukoliko ste stariji.

ukoliko lako dobijate modrice ili lako krvarite

ukoliko ste anemični (imate smanjen broj crvenih krvnih zrnaca) ukoliko ste skloni dobijanju infekcija;

ukolikoimateiliste ranije imali epileptične napade;

ukoliko imate problema sa jetrom ili problema sa bubrezima, posebno ako idete na dijalizu ukoliko imate proliv

Odmah se obratite Vašem lekaru, ukoliko se tokom terapije lekom Linezankod Vas jave sledeći simptomi:

problemi sa vidom, kao što je zamućen vid, poremećaj raspoznavanja boja, poteškoće da vidite detalje ili ukoliko se Vaše vidno poljesuzi;

gubitak osetljivosti u rukama ili nogama ili osećaj mravinjanja ili peckanja u rukama ilinogama;

pojavu dijareje (proliva) u toku ili posle primene antibiotika, uključujući lek Linezan. Ukoliko dijareja postane teška ili duže traje, ili ukoliko primetite da stolica sadrži primese sluzi ili krvi, treba odmah da prestanete sa primenom leka Linezan i da se posavetujete sa Vašim lekarom. U ovoj situaciji ne smete uzimati lekove koji usporavaju ili zaustavljaju peristaltiku creva;

mučninu ilipovraćanjekojiseponavljaju,bolutrbuhuilihiperventilaciju (ubrzanoi/ilidublje disanje).

osećaj mučnine i lošeg stanja sa slabošću mišića, glavoboljom, konfuzijom i pogoršanjem pamćenja

što može ukazivati na hiponatremiju (niska vrednost natrijuma u krvi)

Drugi lekovi i lek Linezan

Postoji rizik da lek Linezanstupi u interakcije sa određenim lekovima i prouzrokuje neželjena dejstva poput promena u krvnom pritisku, temperaturi ili pulsu.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Recite Vašem lekaru ako uzimate ili ste u prethodne dve nedelje uzimali sledeće lekove:

inhibitore monoaminooksidaze (MAOI, npr. fenelzin, izokarboksazid, selegilin,moklobemid). Navedeni lekovi se koriste u lečenju depresije iliParkinsonove bolesti

pošto se lek Linezan ne sme uzimati ako već uzimate ove lekove ili ako ste ih nedevno uzimali. (Takođe vidite odeljak 2 “Lek Linezan ne smete primati”).

Takođe recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neki od niže navedenih lekova. Lekar može odlučiti da Vam propiše lek Linezan, uz proveru Vašeg opšteg zdravstvenog stanja i krvnog pritiska pre i tokom terapije ili Vam može propisati drugu, prikladniju terapiju. Ti lekovisu:

- dekongestivi, lekovi za prehladu ili grip koji sadrže pseudoefedrin ilifenilpropanolamin; - neki lekovi koji se koriste u lečenju astme poput salbutamola, terbutalina,fenoterola;

- određeni antidepresivi poznati kao triciklični antidepresivi ili SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina), npr. amitriptilin, citalopram, klomipramin, dosulepin, doksepin, fluoksetin, fluvoksamin, imipramin, lofepramin, paroksetin,sertralin;

- lekovi koji se koriste u lečenju migrene poput sumatriptana izolmitriptana;

- lekovi koji se koriste u lečenju iznenadnih, teških alergijskih reakcija poput adrenalina (epinefrin); - lekovi koji povećavaju krvni pritisak, poput noradrenalina (norepinefrin), dopamina i dobutamina; - lekovi koji se koriste u terapiji umerenog do jakog bola, poputpetidina;

- lekovi koji se koriste u lečenju anksioznih poremećaja, poputbuspirona; - lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi, poputvarfarina;

- antibiotik rifampicin

Primena leka Linezansa hranom, pićima i alkoholom

Lek Linezan možete uzimati pre, tokom ili nakonobroka.

Izbegavajte prekomerni unos namirnica kao što su: tvrdi sir, ekstrakti kvasca, ekstrakti sojinog zrna (kao što je soja sos), konzumiranje alkoholnih pića, naročito točenog piva i vina. Ovo je potrebno

zbog toga što lek Linezan može da reaguje sa supstancom tiramin, koja je normalno prisutna u nekim namirnicama, i može dovesti do povećanja krvnog pritiska.

Ukoliko osetite pulsirajuću glavobolju nakon unosa hrane ili alkoholnih napitaka, odmah obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinskusestru.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Nije poznato dejstvo leka Linezan kod trudnica. Zbog toga ovaj lek ne smete primenjivati tokom trudnoće, osim ukoliko Vam je to propisao Vaš lekar. Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre primene ovog leka.Ne smete da dojite dok uzimate lek Linezan, zbog toga što lek prolazi u mleko dojilja i može uticati na novorođenče.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Linezan može izazvati vrtoglavicu ili probleme sa vidom. Ukoliko se kod Vas jave ovi simptomi ili se ne osećate dobro, nemojte upravljati vozilima niti rukovati mašinama.

Lek Linezansadrži glukozu i natrijum

Glukoza:

Jedan mililitar leka Linezanrastvora za infuziju sadrži 45,63 mg glukoze (13,7 g/300 mL). Upozorite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ukoliko bolujete od šećerne bolesti (dijabetes melitus).

Natrijum:

Jedan mililitar leka Linezan rastvor za infuziju sadrži 0,38 mg natrijuma (glavni sastojak kuhinjske soli). (114 mg natrijuma u jednoj kesi). Sadržaj natrijuma u jednoj kesi odgovara 5,7% maksimalno preporučenog dnevnogunosa natrijuma za odrasle.

Molimo Vas obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ako ste na dijeti sa smanjenim unosom natrijuma.

Odrasli

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko mistesigurni proverite sa Vašim lekarom ilifarmaceutom.

Lek Linezan primenjuje lekar ili neki drugi zdravstveni radnik u vidu intravenske infuzije. Preporučena doza za odrasle (18 godina i stariji) iznosi 300 mL (600 mg linezolida) dva puta dnevno koja se daje direktno u krvotok (intravenski) kroz infuzioni sistem tokom perioda od 30 do 120 minuta.

Ukoliko ste na bubrežnoj dijalizi, lek Linezantreba primeniti nakon dijalize.

Terapija obično traje 10 do 14 dana, ali može trajati do 28 dana. Bezbednost i efikasnost primene ovog leka u periodu dužem od 28 dana nije utvrđena. Vaš lekar će odlučiti koliko dugo treba da primate terapiju.

Tokom terapije lekom Linezanlekar će Vas uputiti na redovne analize krvne slike.

Ukoliko primate lek Linezanduže od 28 dana, lekar treba da prati i kontroliše Vaš vid.

Deca i adolescenti

Lek Linezanse obično ne primenjuje u lečenju dece i adolescenata (mlađih od 18 godina).

Ako ste primili više leka Linezannego što treba

Ukoliko ste zabrinuti da ste dobili više leka Linezan nego što treba, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom.

Ako ste zaboravili da primite lek Linezan

Pošto će Vam ovaj lek biti dat pod direktnim nadzorom medicinskog osoblja, nije verovatno da ćete propustiti dozu. Ako mislite da ste propustili dozu, odmah to recite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenudozu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako primetite neko od ovih neželjenih dejstava tokom terapije lekom Linezan:

Ozbiljna neželjena dejstva (učestalost javljanja je navedena u zagradi) leka Linezansu:

ozbiljni poremećaji na koži (povremena), oticanje, posebno u predelu lica i vrata (povremena), šištanje i/ili otežano disanje (retka). Ovo može biti znak alergijske reakcije i može biti neophodno da prestanete sa primenom leka Linezan. Reakcije na koži kao što je izdignuti ljubičasti osip usled zapaljenja krvnih sudova(retka), crvena bolna koža i koža koja se ljušti (dermatitis) (povremena), osip (česta), svrab(česta);

problemi sa vidom(povremena) poput zamućenja vida (povremena), promene u raspoznavanju boja (nepoznata), poteškoće u opažanju detalja (nepoznata) ili ako se Vaše vidno polje suzi(retka);

težak proliv koji sadrži krv i/ili sluz (kolitis povezan sa upotrebom antibiotika, uključujući pseudomembranoznikolitis), kojiseuretkimslučajevima možerazvitiukomplikacijekojemogu ugroziti život (retka);

povraćanje ili mučninu koji se ponavljaju, bol u trbuhu ili ubrzano disanje (hiperventilacija) (retka); epileptični napadi ili fras (povremena) prijavljeni su tokom primene leka Linezan.

serotoninski sindrom (nepoznata). Recite Vašem lekaru ukoliko osetite nemir, zbunjenost, delirijum,

ukočenost, drhtavicu, poremećaj koordinacije pokreta i epileptične napade, ubrzani rad srca, ozbiljne probleme sa disanjem i proliv (što ukazuje na serotoninski sindrom) dok istovremeno uzimate i antidepresive iz grupe SSRIili opioide(videti odeljak2);

neobjašnjivo krvarenje ili stvaranje modrica, koje može da nastane kao posledica promena u broju

određenih krvnih ćelija, što može uticati na zgrušavanje krvi ili dovesti do anemije (česta);

promene u broju određenih krvnih ćelija koje mogu uticati na sposobnost organizma da se bori protiv infekcija (povremena), znaci infekcija uključuju: groznicu (česta), bol u grlu (povremena), ulceracije u ustima (povremena) i umor (povremena);

zapaljenje pankreasa (povremena); konvulzije (grčevi) (povremena);

prolazni ishemični napadi (privremeni poremećaj dotoka krvi u mozak koji prouzrokuje kratkotrajne simptome poput gubitka vida, slabosti u nogama i rukama, nerazgovetnog govora i gubitka svesti) (povremena);

zvonjenje u ušima (tinitus) (povremena).

Utrnulost, mravinjanje ili zamućenje vida su zabeleženi kod pacijenata koji su primali lek Linezan duže od 28 dana. Ako primetite poteškoće sa vidom treba da se obratite Vašem lekaru što je pre moguće.

Ostala neželjena dejstva uključuju:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Gljivične infekcije, posebno vaginalna ili oralnakandidijaza

Glavobolja

Metalni ukus uustima

Proliv, mučnina ilipovraćanje

Promeneu nekimrezultatima laboratorijskihanaliza krviuključujućionekoji mere protein, soli ili enzime koji mere funkciju bubrega ili jetreili nivošećera ukrvi

Poteškoće sa spavanjem Povećan krvni pritisak

Anemija (smanjen broj crvenih krvnihćelija) Vrtoglavica

Osip po koži Svrab kože Vrtoglavica

Lokalizovani ili generalizovanibol u trbuhu

Konstipacija (otežano pražnjenje creva) Loša probava

Lokalizovanibol

Smanjenje broja trombocita

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Zapaljenje vagine ili genitalnog područja kodžena Osećaj mravinjanja iliutrnulosti

Otečen, bolan jezik ili promenjena boja jezika Suvoća usta

Bol na mestu i oko mesta primeneinfuzije

Zapaljenje vena (uključujući mesto primeneinfuzije) Češća potreba za mokrenjem

Drhtavica

Osećaj žeđi

Pojačanoznojenje

Hiponatremija (snižen nivo natrijuma ukrvi) Slabostbubrega

Nadimanjetrbuha

Bol na mestu injekcije Povećanje kreatinina Bol ustomaku

Promene srčanog ritma (npr. ubrzanpuls) Smanjenje broja krvnih ćelija

Slabost ili senzorne promene

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Površinska promena bojezuba, koja semožeuklonitiprofesionalnimčišćenjemzuba (ručnim skidanjem kamenca)

Takođe su prijavljeni slučajevi sledećih neželjenih dejstava nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Alopecija (gubitakkose)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Čuvati lek van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete primenjivati lek Linezanposle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju (boca u zaštitnoj aluminijumskoj foliji smeštena u kartonsku kutiju), radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Takođe će vizuelno pregledati rastvor pre upotrebe i koristiće se samo bistar rastvor, bez čestica. Takođe će se pobrinuti da se rastvor pravilno čuva u kutiji i foliji kako bi se zaštitio od svetlosti i van pogleda i dohvata dece dok ne bude potreban.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja leka:

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah upotrebiti. Ako se ne upotrebi odmah, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca:

1 mL rastvora za infuziju sadrži: linezolid2 mg

Pomoćne supstance su: glukoza, monohidrat; natrijum-citrat; limunska kiselina, bezvodna; natrijum –hidroksid (za podešavanje pH); hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); voda za injekcije.

Kako izgleda lek Linezani sadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan do žut rastvor bez vidljivih čestica.

Za jednokratnu upotrebu, spremna za upotrebu, kesa za infuziju od polipropilenskog filma zapečaćena u konektoru od polikarbonatnog elastomera unutar omotača od laminata od folije. Infuziona kesa sadrži 300 mL rastvora za infuziju koji sadrži 600 mg linezolida.

Jedna kesa za infuziju je stavljena u laminatni omotač od folije uz priloženo odgovarajuće uputstvo.

Spoljašnje pakovanje je kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa od 300 mL u zaštitnoj foliji i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

RHEI LIFE DOO BEOGRAD

Beogradskog bataljona 4, Beograd-Čukarica

Proizvođač:

ANFARM HELLAS S.A., Grčka, Schimatari Viotias, 61st National Road Athens Lamia

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Novembar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se možeupotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

000461398 2023 od 27.11.2024.

< > SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIMSTRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Nozokomijalna pneumonija Vanbolnička pneumonija

Lek Linezanje indikovan u terapiji vanbolničke pneumonije i nozokomijalne pneumonije kod odraslih kada je poznato ili se sumnja da je uzrokovana osetljivim Gram pozitivnim bakterijama. Prilikom utvrđivanja da li lek Linezanpredstavlja odgovarajuću terapiju, potrebno je uzeti u obzir rezultate antibiograma ili podatke o rezistenciji Gram pozitivnih bakterija na antibakterijske lekove (videti odeljak 5.1 za određene mikroorganizme).

Linezolid ne deluje protiv infekcija prouzrokovanih Gram negativnim bakterijama. Ukoliko je potvrđeno ili je suspektno da su izazivači infekcije Gram negativni patogeni, potrebno je istovremeno započeti specifičnu terapiju protiv Gram negativnih mikroorganizama.

Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka)

Lek Linezanje indikovan u terapiji komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva kod odraslih samo kada je mikrobiološkom analizom utvrđeno da je infekcija prouzrokovana osetljivim Gram pozitivnim bakterijama. Linezolid ne deluje protiv infekcija prouzrokovanih Gram negativnim patogenima. Linezolid treba primenjivati samo kod pacijenata sa komplikovanim infekcijama kože i mekih tkiva sa poznatom ili mogućomko-infekcijom Gram negativnim mikroorganizmima ukoliko nisu dostupne druge terapijske mogućnosti (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). U takvim slučajevima terapija protiv Gram negativnih mikroorganizama mora biti istovremeno započeta.

Terapiju linezolidom treba započeti isključivo u bolničkim uslovima i nakon konsultacije sa odgovarajućim lekarom specijalistom (mikrobiologom ili infektologom).

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče u pogledu pravilne upotrebe antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doziranje

Kao početna terapija se mogu koristiti i lek Linezan, rastvor za infuziju i lek Linezan, film tablete. Pacijenti koji terapiju započnu sa parenteralnom formulacijom mogu biti prebačeni na oralnu formulaciju kada je to klinički indikovano. U tom slučaju, prilagođavanje doze nije potrebno jer je bioraspoloživost linezolida nakon oralne primene oko 100%.

Preporučene doze i trajanje terapije kod odraslih

Trajanje terapije zavisi od uzročnika, lokalizacije, težine infekcije i kliničkog odgovora pacijenta na terapiju.

Sledeće preporuke u pogledu trajanja terapije bazirane su na osnovu podataka dobijenih iz kliničkih ispitivanja. Kraći terapijski režimi mogu biti pogodni za neke vrste infekcija, ali oni nisu procenjivani u kliničkim ispitivanjima.

Maksimalno trajanje terapije iznosi 28 dana. Nije utvrđena bezbednost i efikasnost linezolida kada se primenjuje duže od 28 dana (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Kod infekcija povezanih sa istovremenom bakterijemijom nije potrebno povećanje preporučene doze niti dužine trajanja terapije.

Preporučene doze i trajanje terapije lekom Linezan, rastvor za infuziju i tablete su iste i iznose:

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost linezolida kod dece (uzrasta <18 godina) nije utvrđena. Trenutno dostupni podaci su prikazani u odeljcima Neželjena dejstva, Farmakodinamski podaci i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka, ali na osnovu njih nije moguće ustanoviti preporuke za doziranje.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Teško oštećenje funkcije bubrega (CLcr < 30 mL/min)

Nije potrebno prilagođavanje doze. Zbog toga što klinički značaj veće (do 10 puta veće) izloženosti na dva primarna metabolita linezolida kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom nije poznat, kod ovih pacijenata je potrebno primeniti linezolid sa posebnim oprezom i samo kada se smatra da je očekivana korist veća od potencijalnog rizika.

Pošto se oko 30% doze linezolida ukloni tokom tročasovne hemodijalize, kod pacijenata na hemodijalizi linezolid treba davati posle dijalize. Primarni metaboliti se u određenoj meri uklanjaju hemodijalizom, ali je njihova koncentracija i dalje značajno veća nakon dijalize u odnosu na koncentracije izmerene kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega.

U skladu sa navedenim, linezolid treba primenjivati uz posebnam oprez kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega koji su na hemodijalizi i samo u situacijama kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika.

Do sada ne postoji dovoljno iskustava u primeni linezolida kod pacijenata na kontinuiranoj peritonealnoj dijalizi (engl. Continuous Ambulatory Peritoneal Dialysis, CAPD) ili alternativnim terapijama kod oštećenja funkcije bubrega (koje se ne odnose na hemodijalizu).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze. Međutim, klinički podaci o primeni linezolida kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre su ograničeni, i njegova primena se preporučuje samo kada je očekivana korist veća od potencijalnog rizika (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Način primene

Preporučene doze linezolida se primenjuju putem intravenske infuzije, dva puta dnevno. Intravenska primena:

Rastvor za infuziju treba davati tokom perioda od 30 do 120 minuta.

Lista pomoćnih supstanci glukoza, monohidrat

natrijum-citrat, dihidrat (E331) limunska kiselina, bezvodna (E330) hlorovodonična kiselina (E507) natrijum-hidroksid (E524)

voda za injekcije

Inkompatibilnost

U ovaj rastvor se ne smeju dodavati aditivi. Ako se lek Linezanrastvor za infuziju daje istovremeno sa drugim lekovima, svaki lek treba dati zasebno u skladu sa preporukama o njegovoj primeni u Uputstvu za lek. Slično, ako se isti intravenski sistem koristi za infuziju više različitih lekova zaredom, sistem treba isprati pre i nakon davanja linezolida sa kompatibilnim rastvorom za infuziju (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).

Poznato je da je lek Linezanrastvor za infuziju fizički inkompatibilan sa sledećim supstancama: amfotericin B, hlorpromazin-hidrohlorid, diazepam, pentamidin izetionat, eritromicin-laktobionat, fenitoin-natrijum i sulfametoksazol/trimetoprim. Osim toga, hemijski je inkompatibilan sa ceftriakson-natrijumom.

Rok upotrebe

Pre otvaranja: tri (3) godine.

Nakon otvaranja: proizvod se mora upotrebiti odmah nakon otvaranja zaštitne kese.

Sa mikrobiološke tačke gledišta proizvod je potrebno upotrebiti odmah, izuzev ako je primenjen metod otvaranja koji isključuje rizik od kontaminacije mikroorganizmima. Ako se ne iskoristi odmah, vreme i uslovi čuvanja otvorenog rastvora tokom upotrebe predstavljaju odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u originalnom pakovanju (zaštitna kesa i kartonska kutija) radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Untrašnje pakovanje je infuziona kesa (Excel ili Freeflex) sa 300 mL rastvora za infuziju, za jednokratnu upotrebu, spremna za upotrebu, bez lateksa, od višeslojnog filma: Excel (unutrašnji sloj: etilen propilen kopolimer i stiren/etilen butilen/stiren kopolimer; srednji sloj: stiren/etilen butilen/stiren kopolimer; spoljašnji sloj: kopoliester) ili Freeflex (poliolefinski film). Na svakoj infuzionoj kesi nalaze se dva porta (otvora koja su zatvorena odgovarajućim zatvaračima). Infuziona kesa je spakovana u dodatnu kesu od višeslojne aluminijumske folije sa štampom na jednoj strani u cilju zaštite od svetlosti i fizičkog oštećenja.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 kesa sa 300 mL rastvora za infuziju i Uputstava za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Samo za jednokratnu upotrebu. Uklonite zaštitnu kesu samo kada je sve spremno za primenu, a zatim proverite da li kesa curi tako što ćete čvrsto pritisnuti kesu. Ako kesa curi nemojte je koristiti pošto sterilnost može biti narušena. Rastvor treba vizuelno proveriti pre upotrebe i treba koristiti isključivo bistre rastvore bez čestica. Nemojte koristiti ove kese u serijskim infuzionim sistemima. Sav neiskorišćeni rastvor treba odbaciti. Nemojte ponovo priključivati na sistem delimično iskorišćene kese.

Linezanrastvor za infuziju je kompatibilan sa sledećim rastvorima: 5% rastvor glukoze za intravensku infuziju, 0,9% rastvor natrijum-hlorida za intravensku infuziju, Ringer-laktat rastvor za injekciju (Hartmanov rastvor za injekciju).

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.