Katopil® 50mg tableta

Hipertenzija: kaptopril je indikovan u terapiji blage do umerene hipertenzije. U lečenju teške hipertenzije, kaptopril je indikovan samo u slučajevima kada je standardna terapija neefikasna ili neodgovarajuća.

Srčana insuficijencija: kaptopril je indikovan u lečenju hronične srčane insuficijencije sa oslabljenom sistolnom komorskom funkcijom; može se primenjivati u sklopu kombinovane terapije sa diureticima i, po potrebi, digitalisom i beta-blokatorima. Kod pacijenata koji primaju doze kaptoprila veće od 100 mg dnevno (sa ili bez diuretika), kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom, lečenje treba biti pod nadzorom lekara specijaliste.

Infarkt miokarda:

• kratkotrajna terapija (4 nedelje): kaptopril je indikovan kod klinički stabilnih pacijenata u prva 24 sata nakon infarkta;
• dugotrajna prevencija simptomatske srčane insuficijencije: kaptopril je indikovan kod klinički stabilnih pacijenata sa asimptomatskom disfunkcijom leve komore (ejekciona frakcija < 40%) nakon infarkta miokarda. Kaptopril poboljšava preživljavanje, odlaže pojavu simptomatske srčane insuficijencije, smanjuje hospitalizaciju zbog srčane insuficijencije i smanjuje stopu ponovnog infarkta miokarda i procedura koronarne revaskularizacije.

Pre početka terapije, potrebno je proceniti srčanu funkciju putem radionuklidne ventrikulografije ili ehokardiografije.

Dijabetesna nefropatija tip I: kaptopril je indikovan u terapiji makroproteinurijske dijabetesne nefropatije kod pacijenata sa dijabetesom tip I (mikroalbuminurija veća od 30/mg na dan) (videti odeljak 5.1). Kaptopril

može sprečiti progresiju bubrežnog oboljenja i umanjiti rizik od udruženih kliničkih događaja kao što su dijaliza, bubrežna transplantacija i smrt.

Kaptopril se može uzimati sam, ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Doziranje:

Doziranje je individualno za svakog pacijenta pojedinačno (videti odeljak 4.4) na osnovu odgovora na terapiju. Maksimalna dnevna preporučena doza je 150 mg.

Odrasli

Hipertenzija: kaptopril treba primenjivati u najmanjoj efikasnoj dozi, koja se titrira u skladu sa potrebama pacijenta.

Preporučena početna doza je 25 - 50 mg dnevno, podeljena u dve doze. Doza se može postepeno povećavati, u intervalima od najmanje 2 nedelje, do 100 - 150 mg dnevno (u dve podeljene doze) do postizanja optimalnog krvnog pritiska. Kaptopril se može primenjivati pojedinačno ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivima, naročito tiazidnim diureticima (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1). Doziranje jednom dnevno može biti prikladno kada se istovremeno primenjuje antihipertenzivni lek kao što je tiazidni diuretik.

Kod osoba sa jako izraženom aktivnošću sistema renin-angiotenzin-aldosteron (hipovolemija, renovaskularna hipertenzija, srčana dekompenzacija), terapiju treba započeti primenom pojedinačne doze od 6,25 mg ili 12,5 mg. Terapiju treba započeti pod medicinskim nadzorom. Ove doze se onda primenjuju dva puta dnevno. Doza se može postepeno povećavati do 50 mg dnevno, u jednoj ili dve doze, i ako je neophodno do 100 mg dnevno u jednoj ili dve doze.

Srčana insuficijencija: terapiju treba započeti pod strogim medicinskim nadzorom. Uobičajena početna doza je 6,25 - 12,5 mg, dva ili tri puta dnevno. Titriranje do doze održavanja (75 - 150 mg dnevno) treba pažljivo prilagođavati na osnovu terapijskog odgovora, kliničkog statusa i tolerancije na terapiju. Maksimalna doza je 150 mg dnevno, u podeljenim dozama. Doza se može postepeno povećavati, u intervalima od najmanje 2 nedelje da bi se procenio odgovor pacijenta na terapiju.

Infarkt miokarda:

• kratkotrajna terapija: kod hemodinamski stabilnih pacijenata treba u bolničkim uslovima započeti terapiju što pre nakon pojave znakova i/ili simptoma. Primeniti test dozu od 6,25 mg, nakon 2 sata dati 12,5 mg, a 12 sati kasnije 25 mg. Od narednog dana, kaptopril treba primenjivati u dozi od 100 mg dnevno, u dve podeljene doze, tokom 4 nedelje (ukoliko nema neželjenih hemodinamskih reakcija). Na kraju perioda od 4 nedelje, stanje pacijenta treba ponovo proceniti pre donošenja odluke o daljoj terapiji u postinfarktnom stadijumu;
• hronična terapija: ukoliko terapija kaptoprilom nije započeta u prva 24 sata nakon akutnog infarkta miokarda, preporučuje se da se lek uključi između 3. i 16. dana, kada se postignu neophodni uslovi za terapiju (stabilna hemodinamika i tretiranje rezidualne ishemije). Terapiju treba započeti u bolnici pod strogim nadzorom (naročito kontrolisati krvni pritisak) sve dok se ne postigne doza od 75 mg. Početna doza mora biti mala (videti odeljak 4.4), naročito kod pacijenata koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak pri započinjanju terapije. Terapiju treba započeti dozom od 6,25 mg, nastaviti sa 12,5 mg 3 puta dnevno tokom 2 dana, a zatim primeniti 25 mg 3 puta dnevno, ukoliko nema neželjenih hemodinamskih reakcija. Preporučena doza za efikasnu kardioprotekciju tokom dugotrajne primene je 75 - 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri doze.

U slučaju simptomatske hipotenzije, kao kod srčane insuficijencije, doze diuretika i drugih vazodilatatora treba smanjiti kako bi se omogućila primena terapijske doze kaptoprila. Ukoliko je neophodno, dozu leka treba korigovati u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta. Kaptopril se može primenjivati u kombinaciji sa drugim lekovima koji se koriste za lečenje infarkta miokarda kao što su trombolitici, beta-blokatori i acetilsalicilna kiselina.

Dijabetesna nefropatija tip I: kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom preporučena dnevna doza kaptoprila je 75 - 100 mg dnevno, u podeljenim dozama. Ukoliko je potrebno dodatno sniženje krvnog pritiska, može se dodati i drugi antihipertenzivni lek, npr. diuretik, beta-blokator, lek sa centralnim delovanjem ili vazodilatator.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega: s obzirom na to da se kaptopril izlučuje prvenstveno putem bubrega, kod osoba sa oštećenom funkcijom bubrega treba smanjiti dozu ili produžiti dozni interval. U slučaju neophodnosti konkomitantne primene diuretika, kod osoba sa teškim poremećajem funkcije bubrega, preporučuje se primena diuretika Henleove petlje (furosemid), a ne tiazidnih diuretika.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, preporučuje se primena sledećih dnevnih doza kako bi se sprečilo nakupljanje leka u organizmu:

Stariji pacijenti:

Kao i u slučaju drugih antihipertenzivnih lekova, terapiju treba započeti manjom dozom (6,25 mg, dva puta dnevno), zbog potencijalno redukovane funkcije bubrega ili poremećaja funkcije nekog drugog organa (videti prethodni odeljak „Poremećaj funkcije bubrega“ kao i odeljak 4.4).

Dozu treba titrirati u odnosu na vrednosti krvnog pritiska i treba davati najmanju dozu kojom se postiže adekvatna kontrola krvnog pritiska.

Pedijatrijska populacija:

Efikasnost i bezbednost kaptoprila nisu u potpunosti utvrđeni. Primenu kaptoprila treba započeti pod stalnim medicinskim nadzorom. Početna doza kaptoprila je oko 0,3 mg/kg telesne mase. Kod dece koja zahtevaju posebne mere opreza (deca sa oštećenom funkcijom bubrega, prevremeno rođena deca, novorođenčad i odojčad, pošto njihova bubrežna funkcija nije ista kao kod starije dece i odraslih), početna doza kaptoprila je samo 0,15 mg/kg telesne mase. Deci kaptopril treba davati tri puta dnevno, ali se doza i interval doziranja prilagođavaju prema individualnom terapijskom odgovoru.

Kako se tablete leka Katopil jačine 25 mg mogu deliti po podeonoj liniji, moguće je postići dozu od 12,5 mg kaptoprila primenom polovine tablete jačine 25 mg. Međutim, doza od 6,25 mg kaptoprila se ne može postići primenom tableta leka Katopil.

Način primene:

Oralna upotreba.

Kaptopril tablete se mogu uzimati pre, tokom ili nakon obroka.

• Preosetljivost na kaptopril, bilo koji drugi lek iz grupe ACE inhibitora ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Pacijenti sa angioneurotskim edemom nakon primene ACE inhibitora u anamnezi.
• Hereditarni/idiopatski angioneurotski edem.
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4. i 4.6).
• Istovremena primena kaptoprila sa proizvodima koji sadrže aliskiren, kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).
• Istovremena primena sa lekovima koji sadrže kombinaciju sakubitril/valsartan. Lečenje kaptoprilom ne sme se započeti najmanje 36 sati nakon poslednje doze leka koji sadrži sakubitril/valsartan (videti takođe odeljak 4.4 i 4.5)
• Dojenje (videti odeljak 4.6).

Trudnoća:

Primenu ACE inhibitora ne treba započinjati tokom trudnoće. Ukoliko se nastavak terapije ACE inhibitorom smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na drugu antihipertenzivnu terapiju koja ima utvrđen bezbednosni profil za upotrebu u trudnoći. Kada se utvrdi trudnoća, terapija ACE inhibitorima se mora prekinuti odmah i, ukoliko je moguće, treba započeti terapiju drugim antihipertenzivnim lekovima (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Hipotenzija:

Tokom primene kaptoprila kod osoba sa nekomplikovanom hipertenzijom retko može doći do pojave hipotenzije. Simptomatska hipotenzija se češće javlja kod hipertenzivnih pacijenata sa hipovolemijom ili hiponatremijom izazvanom primenom snažnih diuretika, ishranom sa smanjenim unosom soli, povraćanjem, prolivom ili hemodijalizom. Smanjenje volumena tečnosti i/ili soli treba korigovati pre započinjanja primene ACE inhibitora, a treba razmotriti i mogućnost započinjanja terapije manjim dozama leka.

Zbog povećanog rizika od pojave hipotenzije, pacijentima sa srčanom insuficijencijom se preporučuju manje početne doze ACE inhibitora. Stepen smanjenja krvnog pritiska je najveći na početku terapije; ovaj efekat se stabilizuje u toku jedne do dve nedelje i generalno se, u roku od dva meseca, vraća na nivo pre terapije bez pada terapijske efikasnosti leka. Takođe je, kod ovih pacijenata, potreban oprez prilikom svakog povećanja doze kaptoprila ili diuretika.

Kao i tokom primene ostalih antihipertenzivnih lekova, prekomerno sniženje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskim kardiovaskularnim ili cerebrovaskularnim bolestima može povećati rizik od nastanka infarkta miokarda ili moždanog udara. U slučaju pojave hipotenzije, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj. Za povećanje cirkulatornog volumena može se dati intravenska infuzija fiziološkog rastvora.

Odojčad, posebno novorođenčad, mogu biti osetljivija na negativne hemodinamske efekte kaptoprila. Prijavljeni su slučajevi preteranog, produženog i nepredvidivog pada krvnog pritiska sa pratećim komplikacijama, uključujući oliguriju i konvulzije.

Renovaskularna hipertenzija:

Tokom primene ACE inhibitora postoji povećan rizik od pojave hipotenzije i oštećenja funkcije bubrega kod pacijenata sa bilateralnom renalnom stenozom ili stenozom renalne arterije jedinog funkcionalnog bubrega. Gubitak bubrežne funkcije može biti praćen samo blagim promenama u koncentraciji kreatinina u serumu. Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti pod medicinskim nadzorom, primenom manjih doza, pažljivom titracijom i praćenjem funkcije bubrega.

Poremećaj funkcije bubrega:

Učestalost neželjenih reakcija na kaptopril direktno je povezana sa funkcijom bubrega budući da se lek primarno izlučuje putem bubrega. U slučajevima oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina < 40 mL/min), početnu dozu kaptoprila treba uskladiti prema vrednostima klirensa kreatinina kod pacijenta (videti odeljak 4.2), a zatim prema individualnom terapijskom odgovoru. Rutinska kontrola koncentracije kalijuma i kreatinina predstavlja deo uobičajene kliničke prakse kod ovih pacijenata.

Doza ne sme biti veća od one koja je neophodna za adekvatnu kontrolu krvnog pritiska i mora se smanjiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Procena pacijenata mora uključivati i procenu funkcije bubrega (kontrola koncentracije kreatinina i kalijuma) pre i tokom trajanja terapije u odgovarajućim vremenskim intervalima. Pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega generalno ne treba lečiti kaptoprilom.

Preosetljivost/Angioedem:

Tokom primene ACE inhibitora, uključujući i kaptopril, može doći do pojave angiodema u predelu ekstremiteta, lica, usana, mukoznih membrana, jezika, glotisa ili larinksa. Ovo se može javiti u bilo kom trenutku tokom terapije. U retkim slučajevima, mogu se javiti teški angioedemi i nakon dugotrajne primene ACE inhibitora. U takvim slučajevima, kaptopril treba odmah obustaviti i pokrenuti odgovarajuće praćenje

kako bi se osigurala potpuna rezolucija simptoma pre otpuštanja pacijenta. U slučajevima kada je otok bio ograničen na lice i usne, stanje se generalno smiruje bez lečenja, iako su antihistaminici korisni za ublažavanje simptoma. Angioedem jezika, glotisa ili grkljana može imati smrtni ishod. Kada su zahvaćeni jezik, glotis ili grkljan, sa mogućom opstrukcijom disajnih puteva, treba odmah primeniti odgovarajuću terapiju, što može podrazumevati rastvor adrenalina 1:1000 (0,3 mL - 0,5 mL) supkutano i/ili mere kojima se osigurava prohodnost disajnih puteva kod ovih pacijenta. Treba uvesti hitnu terapiju. Pacijenta treba hospitalizovati i posmatrati najmanje 12 do 24 sata i takođe ne treba ga otpuštati do potpunog povlačenja simptoma.

Pacijenti crne rase koji primaju ACE inhibitore imaju veću učestalost pojave angioedema u odnosu na pacijente bele rase. Pacijenti koji su ranije imali angioedem koji nije u vezi sa terapijom ACE inhibitorima, mogu imati povećani rizik za nastanak angioedema dok primaju ACE inhibitor (videti odeljak 4.3).

Takođe, retko je prijavljen angioedem creva kod pacijenata lečenih ACE inhibitorima. Ovi pacijenti imaju bolove u stomaku (sa ili bez mučnine ili povraćanja); u nekim slučajevima nije bilo prethodnog facijalnog angioedema i vrednosti C-1 esteraze bili su normalni. Dijagnoza angioedema se utvrđuje procedurama koje uključuju CT abdomena ili ultrazvuk ili se postavlja tokom hirurške intervencije i na osnovu povlačenja simptoma nakon obustavljanja terapije ACE inhibitorom. Angioedem creva treba uvrstiti u diferencijalnu dijagnozu kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima koji imaju abdominalni bol (videti odeljak 4.8).

Istovremena primena ACE inhibitora sa lekovima koji sadrže sakubitril/valsartan je kontraindikovana zbog povećanog rizika od nastanka angioedema. Terapija kombinacijom sakubitril/valsartan ne sme biti započeta pre isteka 36 sati od poslednje doze kaptoprila. Terapija kaptoprilom ne sme biti započeta pre isteka 36 sati od poslednje doze kombinacije sakubitril/valsartan (videti takođe odeljak 4.3 i 4.5)

Istovremena primena inhibitora mTOR (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus)

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od pojave angioedema (npr. otok disajnih puteva ili jezika, sa ili bez poremećaja respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5). Neophodan je poseban oprez pri započinjanju terapije racekadotrilom, mTOR inhibitorioma (npr sirolimus, everolimus, temsirolimus) ili vildagliptinom kod pacijenata koji već uzimaju ACE inhibitor.

Kašalj:

Tokom primene ACE inhibitora može doći do pojave neproduktivnog, perzistentnog kašlja koji se povlači po prekidu terapije.

Oštećenje funkcije jetre:

Retko, primena ACE inhibitora može biti povezana sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom i progredira do fulminantne hepatičke nekroze koja ponekad može imati fatalan ishod. Mehanizam nastanka ovog sindroma nije poznat. Pacijenti na terapiji ACE inhibitorima kod kojih se razvije žutica ili dođe do značajnog povećanja enzima jetre, treba da prekinu primenu ACE inhibitora i započnu odgovarajuću terapiju.

Hiperkalemija:

ACE inhibitori mogu da izazovu hiperkalemiju pošto inhibiraju oslobađanje aldosterona. Ovaj efekat obično nije značajan kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega. Međutim kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega i/ili kod pacijenata koji uzimaju suplemente kalijuma (uključujući zamene za so), diuretike koji štede kalijum, trimetoprim ili ko-trimoksazol (takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol), a naročito antagoniste aldosterona ili blokatore angiotenzinskih receptora, može doći do hiperkalemije. Diuretike koji štede kalijum i blokatore angiotenzinskih receptora treba primenjivati uz oprez kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore, uz redovno praćenje koncentracije kalijuma u serumu i funkcije bubrega (videti odeljak 4.5).

Kombinacija sa litijumom:

Ne preporučuje se istovremena primena kaptoprila sa litijumom zbog potenciranja toksičnosti litijuma (videti odeljak 4.5).

Stenoza aortne i mitralne valvule/opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija/kardiogeni šok:

ACE inhibitore treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa stenozom aortne i mitralne valvule i opstruktivnom hipertrofičnom kardiomiopatijom, a izbegavati ih u slučaju kardiogenog šoka i značajne hemodinamske opstrukcije.

Neutropenija/agranulocitoza:

Zabeleženi su slučajevi neutropenije/agranulocitoze, trombocitopenije i anemije tokom primene ACE inhibitora, uključujući kaptopril. Kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega i bez drugih faktora koji doprinose pojavi komplikacija, retko dolazi do pojave neutropenije. Kaptopril treba primenjivati sa posebnim oprezom kod pacijenata sa postojećim oštećenjem funkcije bubrega, kolagenim vaskularnim bolestima i onih koji su na imunosupresivnoj terapiji, terapiji alopurinolom ili prokainamidom, i kod pacijenata sa kombinacijom ovih faktora. Kod nekih pacijenata došlo je do pojave teških infekcija, koje ponekad nisu reagovale na antibiotsku terapiju.

Ukoliko se kaptopril primenjuje kod ovih pacijenata, preporučuje se kontrolisanje broja leukocita i leukocitarne formule pre započinjanja terapije, svake 2 nedelje tokom prva tri meseca terapije, a kasnije periodično. Svim pacijentima treba savetovati da se obrate lekaru ukoliko tokom terapije primete bilo kakav znak infekcije (npr. zapaljenje grla, povišenu telesnu temperaturu), kada bi trebalo prekontrolisati leukocitarnu formulu. Ukoliko se dijagnostikuje ili posumnja na neutropeniju (broj neutrofila manji od 1000/mm3), treba prekinuti primenu kaptoprila i konkomitantne terapije (videti odeljak 4.5).

Kod većine pacijenata broj neutrofila se brzo vraća na normalne vrednosti nakon prekida primene leka.

Proteinurija:

Kod pacijenata koji imaju oštećenu funkciju bubrega ili uzimaju velike doze ACE inhibitora može doći do pojave proteinurije. Kod 0,7% pacijenata na terapiji kaptoprilom izmerene su vrednosti ukupnih proteina u mokraći veće od 1 g dnevno. Većina je prethodno imala neko oboljenje bubrega, uzimala velike doze kaptoprila (veće od 150 mg dnevno), ili oba. Kod otprilike petine pacijenata sa proteinurijom dolazi do pojave nefrotskog sindroma. U većini slučajeva, proteinurija se smanjuje ili nestaje tokom šest meseci, bez obzira da li je kaptopril isključen ili ne iz terapije. Parametri funkcije bubrega, kao što su koncentracija uree i kreatinina u serumu, retko odstupaju od uobičajenih vrednosti kod pacijenata sa proteinurijom. Zbog toga, pacijentima sa postojećom bolešću bubrega, treba kontolisati vrednosti proteina u jutarnjoj mokraći pre započinjanja terapije i nakon toga periodično.

Iako je kod pojedinih pacijenata sa proteinurijom biopsijom otkrivena membranozna glomerulopatija, uzročno posledična povezanost sa primenom kaptoprila nije potvrđena.

Anafilaktoidne reakcije tokom desenzibilizacije:

Retko, kod osoba koje se podvrgavaju tretmanu desenzibilizacije na toksine opnokrilaca, tokom primene ACE inhibitora može doći do pojave životno ugrožavajuće, odložene anafilaktoidne reakcije. Kod istih pacijenata, ove reakcije bile su izbegnute kada je primena ACE inhibitora bila privremeno prekinuta, ali su se ponovo javile nakon ponovnog nenamernog izazivanja. Zbog toga je potreban oprez kod osoba koje su na terapiji ACE inhibitorima, a podvrgavaju se postupku desenzibilizacije.

Anafilaktoidne reakcije tokom dijalize sa visoko propustljivom membranom/LDL afereze:

Nedavna klinička istraživanja pokazala su veliku učestalost anafilaktoidne reakcije tokom hemodijalize kod pacijenata koji su bili na terapiji ACE inhibitorima i istovremeno bili podvrgnuti hemodijalizi sa visokopropustljivim dijaliznim membranama (npr. AW 69) ili LDL aferezi sa resorpcijom dekstran sulfata. Zbog toga ovu kombinaciju treba izbegavati. Kod ovih pacijenata treba razmotriti mogućnost primene drugih tipova dijalize, membrana ili drugih grupa lekova.

Hirurške intervencije/anestezija:

Kod pacijenata kod kojih se izvodi veći hirurški zahvat ili se tokom anestezije daju anestetici koji izazivaju hipotenziju, može doći do pojave hipotenzije. Kaptopril blokira stvaranje angiotenzina II kao odgovor na kompenzatorno oslobađanje renina. Ukoliko nastane hipotenzija, može se korigovati nadoknadom volumena.

Rizik od hipokalemije:

Kombinacija ACE inhibitora sa tiazidnim diuretikom ne isključuje pojavu hipokalemije. Treba redovno pratiti koncentraciju kalijuma u serumu.

Pacijenti oboleli od dijabetesa:

Treba redovno kontrolisati glikemiju kod dijabetičara koji su bili na terapiji oralnim antidijabeticima ili insulinom, naročito tokom prvog meseca terapije ACE inhibitorom.

Funkcija bubrega kod pacijenata sa insuficijencijom srca:

Nakon dugotrajne terapije kaptoprilom, pojedini pacijenati razviju stabilno povećanje koncentracije uree u serumu i kreatinina > 20% iznad normalnih vrednosti. Kod malog broja pacijenata, uglavnom sa prethodno postojećom teškom renalnom bolešću, potrebno je prekinuti terapiju zbog progresivnog povećavanja koncentracije kreatinina.

Etničke razlike:

U poređenju sa pacijentima drugih rasa, kod pacijenata crne rase uočena je manja efikasnost u snižavanju krvnog pritiska kaptoprila kao i drugih ACE inhibitora, verovatno zbog velike prevalence nisko-reninskog statusa kod hipertenzivnih pacijenata crne populacije.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS):

Postoje dokazi da istovremena primena ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Dvostruka blokada RAAS kombinovanom upotrebom ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena se zbog toga ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se dvostruka blokada smatra apsolutno neophodnom, može se sprovoditi samo pod nadzorom specijaliste i biti predmet čestog praćenja bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE-inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora ne treba istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstom

Lek Katopil sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Lekovi koji povećavaju rizik od nastanka angioedema

Kontraindikovana je istovremena primena ACE inhibitora i lekova koji sadrže kombinaciju sakubitril/valsartan zbog povećanog rizika od angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizik od nastanka angioedema (videti odeljak 4.4)

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma ili drugi lekovi koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u serumu

Iako koncentracija kalijuma u serumu obično ostaje u granicama normale, kod nekih pacijenata na terapiji kaptoprilom može da se javi hiperkalemija. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), suplementi kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum mogu dovesti do značajnog povećanja kalijuma u serumu. Pored toga potreban je oprez kod istovremene primene kaptoprila sa drugim lekovima koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu, kao što su trimetoprimi kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim deluje kao diuretik koji štedi kalijum poput amilorida. Zbog toga se kombinacija kaptoprila i gore pomenutih lekova ne preporučuje. Ukoliko je indikovana njihova istovremena primena, treba ih koristiti oprezno i uz često praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Ciklosporin

Pri istovremenoj primeni ACE inhibitora i ciklosporina može doći do pojave hiperkalijemije. Preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Heparin

Pri istovremenoj primeni ACE inhibitora i heparina može doći do pojave hiperkalijemije. Preporučuje se praćenje nivoa kalijuma u serumu.

Diuretici (tiazidi ili diuretici Henleove petlje)

Prethodna primena velikih doza diuretika može dovesti do hipovolemije i povećati rizik od hipotenzije, prilikom započinjanja terapije kaptoprilom (videti odeljak 4.4). Hipotenzivni efekat se može smanjiti prekidom primene diuretika, povećanim unosa tečnosti i soli ili započinjanjem terapije manjim dozama kaptoprila. U kliničkim studijama nije uočena klinički značajna interakcija sa hidrohlorotiazidom i furosemidom.

Alfa blokatori

Istovremena primena sa alfa blokatorima može povećati antihipertenzivni efekat kaptoprila i povećati rizik od ortostatske hipotenzije.

Drugi antihipertenzivni lekovi

Kaptopril se može bezbedno primenjivati sa drugim često korišćenim antihipertenzivnim lekovima (npr. beta-blokatori ili kalcijumski antagonisti sa produženim delovanjem). Konkomitantna terapija sa ovim lekovima može povećati hipotenzivno dejstvo kaptoprila. Kaptopril treba oprezno primenjivati sa nitroglicerinom, drugim nitratima ili ostalim vazodilatatorima (poput minoksidila).

Terapija akutnog infarkta miokarda

Kaptopril se kod pacijenata sa infarktom miokarda može istovremeno primenjivati sa acetilsalicilnom kiselinom (u kardioprotektivnim dozama), trombolitičkom terapijom, beta-blokatorima i/ili nitratima.

Litijum

Tokom konkomitantne primene sa ACE inhibitorima može doći do reverzibilnog povećanja koncentracije litijuma u serumu i povećanja njegove toksičnosti. Tiazidni diuretici mogu dodatno uvećati već povećani rizik od toksičnosti litijuma prouzrokovanog primenom ACE inhibitora. Istovremena primena litijuma i kaptoprila se ne preporučuje, ali ukoliko je neophodna, potrebno je pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Triciklični antidepresivi i antipsihotici

ACE inhibitori mogu pojačati hipotenzivno dejstvo pojedinih tricikličnih antidepresiva i antipsihotika (videti odeljak 4.4). Može doći i do pojave posturalne hipotenzije.

Alopurinol, prokainamid, citostatici ili imunosupresivi

Istovremena terapija sa ACE inhibitorima povećava rizik od pojave leukopenije, naročito ako se ACE inhibitori primenjuju u dozama koje su veće od preporučenih.

Probenecid

Primena probenecida smanjuje renalni klirens kaptoprila.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi

Opisano je da nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL poput indometacina i ibuprofena) i ACE inhibitori ispoljavaju aditivni efekat na povećanje koncentracija kalijuma u serumu, dok funkcija bubrega može biti smanjena. Ovi efekti su uglavnom reverzibilni. Retko može doći do pojave akutne bubrežne insuficijencije, naročito kod pacijenata sa već oslabljenom funkcijom bubrega kao što su starije i dehidrirane osobe. Hronična primena NSAIL može umanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Klonidin

Opisana je mogućnost odloženog antihipertenzivnog dejstva kaptoprila kod pacijenata koji klonidin u terapiji zamene kaptoprilom.

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu umanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora, pa je tokom konkomitantne primene ovih lekova potreban medicinski nadzor.

Antidijabetici

Farmakološke studije su pokazale da ACE inhibitori, uključujući kaptopril, mogu pojačati hipoglikemijsko dejstvo insulina i oralnih antidijabetika kao što su derivati sulfoniluree kod dijabetičara. Ukoliko se ova veoma retka interakcija javi, potrebno je smanjiti dozu antidijabetika tokom istovremene primene ACE inhibitora.

Laboratorijski testovi

Kaptopril može da prouzrokuje lažno pozitivan test na aceton u mokraći.

Blokatori angiotenzin II receptora ili aliskiren

Podaci iz kliničkih ispitivanja su pokazali da dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) kroz kombinovanu upotrebu ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena je povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja poput hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju), u poređenju sa primenom jednog leka koji deluje na sistem RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Inhibitori mTOR (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus)

Pacijenti koji u isto vreme primenjuju mTOR inhibitore imaju povećan rizik od angioedema (videti odeljak 4.4).

Kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol)

Pacijenti koji u isto vreme uzimaju kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol) imaju povećan rizik od hiperkalemije (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Primena kaptoprila u prvom trimestru trudnoće se ne preporučuje (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora je kontraindikovana u drugom i trećem trimestru trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4). Epidemiološki dokaz koji se odnosi na rizik od teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće nije ubedljiv; međutim malo povećanje rizika se ne može isključiti. Ukoliko se nastavak terapije ACE inhibitorom ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na drugu antihipertenzivnu terapiju koja ima utvrđen bezbednosni profil za upotrebu u trudnoći.

Kada se dijagnostikuje trudnoća, treba odmah prekinuti primenu ACE inhibitora i ukoliko je moguće, preći na terapiju drugim antihipertenzivnim lekovima.

Poznato je da izlaganje ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg trimestra dovodi do fetotoksičnosti kod ljudi (smanjena funkcija bubrega, oligohidroamnion, usporena osifikacija kostiju lobanje) i neonatalne toksičnosti (oštećenje funkcije bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3). Ukoliko je postojala izloženost ACE inhibitorima od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled bubrega i glave. Odojčad čije su majke uzimale ACE inhibitore treba pažljivo posmatrati zbog hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

Ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju na veoma male koncentracije leka u mleku (videti odeljak 5.2). Iako se smatra da te koncentracije nisu klinički relevantne, upotreba kaptoprila se ne preporučuje u slučaju dojenja prevremeno rođene dece i tokom prvih nekoliko nedelja nakon porođaja, zbog potencijalnog rizika od kardiovaskularnih i bubrežnih efekata, i zbog toga što nema dovoljno kliničkog iskustva.

U slučaju starijeg odojčeta, upotreba leka kod majki koje doje se može razmotriti samo ukoliko je to neophodno za majku, a kod deteta treba pratiti eventualnu pojavu bilo kakvih neželjenih dejstava.

Tokom primene kaptoprila, kao i drugih antihipertenzivnih lekova, može biti smanjena sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, naročito na početku terapije, nakon promene režima doziranja kao i tokom istovremene primene sa alkoholom, ali ovi efekti zavise od individualne osetljivosti.

Učestalost je definisana na sledeći način: često ( 1/100, < 1/10), povremeno ( 1/1 000 do < 1/100), retko ( 1/10 000, < 1/1 000), veoma retko (< 1/10 000).

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena tokom terapije kaptoprilom i/ili ACE inhibitorima:

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Veoma retko: neutropenija/agranulocitoza (videti odeljak 4.4), pancitopenija, naročito kod pacijenata sa poremećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.4), anemija (uključujući aplastičnu i hemolitičku), trombocitopenija, limfadenopatija, eozinofilija, autoimunski poremećaj i/ili pozitivan titar antinuklearnih antitela.

Poremećaji metabolizma i ishrane Povremeno: smanjen apetit; Retko: anoreksija;

Veoma retko: hiperkalemija, hiponatremija, hipoglikemija (videti odeljak 4.4).

Psihijatrijski poremećaji Često: insomnija;

Veoma retko: stanje konfuzije, depresija.

Poremećaji nervnog sistema

Često: reverzibilni i samoograničavajući poremećaj čula ukusa (disgeuzija), vrtoglavica; Povremeno: glavobolja, parestezije;

Retko: pospanost;

Veoma retko: cerebrovaskularni događaj, uključujući cerebrovaskularnu insuficijenciju, sinkopa.

Poremećaji oka

Veoma retko: zamagljen vid.

Kardiološki poremećaji

Povremeno: tahikardija, aritmija, angina pektoris, palpitacije;

Veoma retko: srčani zastoj, kardiogeni šok.

Vaskularni poremećaji

Povremeno: hipotenzija (videti odeljak 4.4), Raynaud-ov sindrom, crvenilo, bledilo, ortostatska hipotenzija.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Često: suv, iritirajući neproduktivni kašalj (videti odeljak 4.4) i dispnea;

Veoma retko: bronhospazam, rinitis, alergijski alveolitis/eozinofilna pneumonija.

Gastrointestinalni poremećaji

Često: mučnina, povraćanje, gastrične smetnje, peptički ulkus, dispepsija, gubitak čula ukusa (obično reverzibilan nakon prekida terapije), iritacija želuca, bol u abdomenu, dijareja, otežano pražnjenje creva, suva usta;

Retko: gubitak telesne težine i gubitak apetita, stomatitis/aftozni stomatitis, angioedem tankog creva, ulcerozne promene u ustima;

Veoma retko: glositis, pankreatitis.

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma retko: oštećena funkcija jetre, holestaza (uključujući žuticu), hepatitis uključujući nekrozu, povećane vrednosti enzima jetre, povećane vrednosti bilirubina, transaminaza i alkalne fosfataze u krvi.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Često: svrab sa ili bez osipa, osip i alopecija;

Povremeno: angioedem (videti odeljak 4.4);

Veoma retko: urtikarija, Stevens Johnson-ov sindrom, multiformni eritem, fotosenzitivne reakcije, eritroderma, pemfigoid i eksfolijativni dermatitis, psorijaza i psorijaziformni dermatitis.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Veoma retko: mijalgija, artralgija.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Retko: oštećenje funkcije bubrega, renalna insuficijencija, poliurija, oligurija, polakiurija;

Veoma retko: nefrotski sindrom.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Veoma retko: impotencija, erektilna disfunkcija, ginekomastija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Povremeno: bol u grudima, zamor, malaksalost, astenija; Veoma retko: groznica-povišena telesna temperatura.

Ispitivanja

Veoma retko: proteinurija, eozinofilija, povećane koncentracije kalijuma u serumu, smanjenje koncentracije natrijuma u serumu, povećanje koncentracije uree, kreatinina i bilirubina u serumu, smanjenje koncentracije hemoglobina, hematokrita, smanjen broj leukocita i trombocita, pozitivan titar antinukleusnih (ANA) antitela, ubrzana sedimentacija eritrocita.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi predoziranja kaptoprilom su teška hipotenzija, šok, stupor, bradikardija, poremećaj elektrolita i bubrežna insuficijencija.

Potrebno je preduzeti mere za prevenciju resorpcije (gastrična lavaža, primena adsorbensa i natrijum sulfata u prvih 30 minuta nakon ingestije) i ubrzanu eliminaciju ukoliko je ingestija sveža. U slučaju hipotenzije, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i izvršiti brzu nadoknadu tečnosti i elektrolita. Razmotriti primenu angiotenzina-II. Bradikardiju i izraženu vagalnu reakciju tretirati atropinom. Može se razmotriti i upotreba pejsmejkera.

Kaptopril se može eliminisati iz cirkulacije hemodijalizom. Kaptopril se ne može adekvatno eliminisati peritonealnom dijalizom.

Farmakoterapijska grupa: LEKOVI KOJI DELUJU NA RENIN-ANGIOTENZIN SISTEM Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, monokomponentni

ATC šifra: C09AA01

Kaptopril je visoko specifični, kompetitivni inhibitor angiotenzin-I konvertujućeg enzima (ACE inhibitor). Korisni terapijski efekat ACE inhibitora rezultat je prvenstveno supresije humoralnog sistema renin- angiotenzin-aldosteron. Renin je endogeni enzim koji se sintetiše u bubrezima i oslobađa u cirkulaciju gde katalizuje konverziju angiotenzinogena u angiotenzin i, relativno inaktivni dekapeptid. Angiotenzin I se zatim putem angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE), peptidildipeptidaze, konvertuje u angiotenzin II. Angiotenzin II je potentni vazokonstriktor, odgovoran za vazokonstrikciju arterija, povećanje krvnog pritiska, kao i za stimulaciju sekrecije aldosterona iz nadbubrežnih žlezda. Inhibicijom ACE se smanjuje nivo angiotenzina II u plazmi što dovodi do smanjenja vasopresorne aktivnosti i smanjenja sekrecije aldosterona. Iako je ovo smanjenje malo, ipak može dovesti do povećanja koncentracije kalijuma u serumu i istovremenog gubitka natrijuma i tečnosti. Prekid negativne povratne sprege angiotenzina II na sekreciju renina ima za posledicu povećanje aktivnosti renina u plazmi.

Još jedna funkcija angiotenzin-I konvertujućeg enzima (ACE) je i degradacija snažnog vazodepresivnog kininskog peptida, bradikinina, do njegovih neaktivnih metabolita. Tako, inhibicija ACE dovodi do povećanja aktivnosti cirkulatornog i lokalnog sistema kalikrein-kinin što aktivira prostaglandinski sistem i doprinosi perifernoj vazodilataciji; ovim mehanizmom bi se moglo objasniti hipotenzivno dejstvo ACE inhibitora i pojava nekih neželjenih reakcija.

Do maksimalnog sniženja krvnog pritiska obično dolazi za najviše 60 do 90 minuta nakon oralne primene pojedinačne doze kaptoprila. Trajanje dejstva je dozno-zavisno. Sniženje krvnog pritiska je obično progresivno, pa za postizanje maksimalnog efekta može biti neophodno nekoliko nedelja. Antihipertenzivno dejstvo kaptoprila i tiazidnih diuretika je aditivno.

Kod pacijenata sa hipertenzijom kaptopril izaziva smanjenje krvnog pritiska u ležećem i stojećem položaju, bez indukovanja kompenzatorne tahikardije, niti povećanja retencije vode ili natrijuma.

U hemodinamskim ispitivanjima, kaptopril je izazvao značajno smanjenje perifernog vaskularnog otpora, bez klinički relevantnih promena u renalnom protoku ili stepenu glomerularne filtracije. Kod većine pacijenata antihipertenzivno dejstvo započinje oko 15 do 30 minuta nakon oralne primene leka; maksimalne koncentracije u plazmi se postižu nakon 60 do 90 minuta. Maksimalno sniženje krvnog pritiska definisanom dozom kaptoprila postaje uočljivo nakon 3 - 4 nedelje.

Dejstvo kaptoprila na sniženje krvnog pritiska, primenjenog u preporučenim dnevnim dozama, održava se i pri dugotrajnom uzimanju leka. Privremeni prekid terapije ne prouzrokuje naglo povećanje krvnog pritiska (rebound efekat). Terapija hipertenzije kaptoprilom dovodi do smanjenja hipertrofije leve komore.

U hemodinamskim studijama na pacijentima sa srčanom insuficijencijom, pokazano je da kaptopril izaziva smanjenje sistemskog perifernog otpora i povećanje venskog kapaciteta, što za rezultat ima smanjen preload i afterload, tj. smanjen komorski pritisak punjenja. Takođe, tokom terapije kaptoprilom primećeno je i povećanje minutnog volumena, radnog kapaciteta i kapaciteta vežbanja pri naporu. U velikoj, placebo kontrolisanoj studiji kod pacijenata sa disfunkcijom leve komore (LVEF < 40%) nastale usled infarkta miokarda, pokazano je da terapija kaptoprilom (započeta između trećeg i šesnaestog dana nakon infarkta) produžava vreme preživljavanja i smanjuje kardiovaskularni mortalitet. To se kasnije manifestuje odlaganjem pojave simptomatske srčane insuficijencije i smanjenjem potrebe za hospitalizacijom usled srčane insuficijencije, u poređenju sa placebom. Takođe, zabeležena je smanjena incidenca ponovne pojave infarkta, kao i smanjena potreba za revaskularizacionim procedurama i/ili dodatnom terapijom diureticima i/ili za povećanjem doze u poređenju sa placebom.

Retrospektivna analiza pokazala je da kaptopril smanjuje rizik od ponovne pojave infarkta kao i potrebu za revaskularizacionim procedurama (ništa od navedenog nije bilo zadati kriterijum u studiji).

U drugoj velikoj placebo kontrolisanoj studiji kod pacijenata sa infarktom miokarda, pakazano je da je kaptopril (primenjen u prva 24 časa nakon infarkta i nadalje tokom mesec dana) značajno smanjio ukupni

mortalitet u prvih 5 nedelja u poređenju sa placebom. Povoljan efekat terapije na ukupni mortalitet je bio uočljiv i nakon godinu dana. Nije utvrđen negativni efekat primenjene terapije prvog dana u odnosu na rani mortalitet.

Kaptopril ispoljava kardioprotektivna dejstva bez obzira na starost pacijenta, lokalizaciju infarkta ili primenjenu konkomitantnu terapiju sa dokazanom efikasnošću u postinfarktnom periodu (trombolitici, beta blokatori i acetilsalicilna kiselina).

Dijabetesna nefropatija tip I

U placebo kontrolisanoj, multicentričnoj, dvostruko slepoj kliničkoj studiji kod pacijenata sa insulin zavisnim dijabetesom (tip I) i pridruženom proteinurijom, sa ili bez hipertenzije (istovremena primena drugih antihipertenziva za kontrolu pritiska je bila dozvoljena), kaptopril je značajno skratio (do 51%) vreme dupliranja bazalne koncentracije kreatinina u odnosu na početne vrednosti, u poređenju sa placebom; incidenca terminalne bubrežne insuficijencije (dijaliza, transplantacija) je takođe bila značajno manja u poređenju sa placebom (51%). Kod pacijenata sa dijabetesom i mikroalbuminurijom, terapija kaptoprilom rezultirala je smanjenom ekskrecijom albumina u dvogodišnjem periodu.

Efekti terapije kaptoprilom na očuvanje renalne funkcije je dodatna korist koja se može postići zbog smanjenja krvnog pritiska.

Dve velike randomizovane, kontrolisane studije (ONTARGET (engl.ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl.The Veterans Affairs in Diabetes)) su ispitivale upotrebu kombinacije ACE inhibitora sa blokatorom angiotenzin II receptora.

ONTARGET je studija sprovedena među pacijentima koji u anamnezi imaju kardiovaskularne ili cerebrovaskularne bolesti, ili dijabetes melitus tip 2 sa potvrđenim pridruženim oštećenjem krajnjeg organa. VA NEPHRON-D je studija sprovedena kod pacijenata obolelih od dijabetes melitusa tip 2 i dijabetesne nefropatije.

Ove studije su pokazale da nema značajnog korisnog efekta na ishod i mortalitet usled bubrežnih i/ili kardiovaskularnih razloga, dok je primećeno da postoji povećan rizik od hiperkalemije, akutne povrede bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. Imajući u vidu slična farmakodinamska svojstva, ovi rezultati su svakako relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.

Iz tog razloga, ACE-inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora ne treba istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl.Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je studija projektovana da ispita korist dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE-inhibitorom ili blokatorima angiotenzin II receptora, kod pacijenata sa tip 2 dijabetes melitusom i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću, ili oboje. Studija je ranije prekinuta zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Smrt usled kardiovaskularnog oboljenja i moždani udar su bili češći u grupi koja je dobijala aliskiren nego u grupi koja je dobijala placebo. Takođe, neželjeni događaji i teški neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) su češće prijavljivani u grupi koja je dobijala aliskiren nego u placebo grupi.

Resorpcija

Prosečna minimalna resorpcija je oko 75%. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu za 60 - 90 minuta. Prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu značajno smanjuje resorpciju, za oko 30 - 40%. Otprilike 25 - 30% leka u cirkulaciji se vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Kaptopril je aktivan nakon oralne primene i ne zahteva biotransformaciju da bi ispoljio dejstvo.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije nepromenjenog kaptoprila je oko 2 sata. Više od 95% resorbovanog leka se izlučuje urinom tokom 24 sata; 40 - 50% u nepromenjenom obliku, a ostalo u vidu inaktivnih disulfidnih metabolita (kaptopril disulfid i kaptopril cistein disulfid). Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega može doći do akumulacije leka u organizmu, pa je kod njih potrebno smanjiti dozu i/ili produžiti dozni interval (videti odeljak 4.2).

U studijama na životinjama pokazano je da kaptopril ne prolazi u značajnoj meri hematoencefalnu barijeru.

Dojenje:

Na osnovu rezultata merenja kod 12 žena koje su uzimale kaptopril 100 mg oralnim putem tri puta dnevno, u izveštaju se navodi da prosečna vrednost maksimalnih koncentracija leka u mleku iznosi 4,7 mikrograma/L i postiže se nakon 3,8 sati posle primenjene doze. Na osnovu ovih podataka, maksimalna dnevna doza koju bi novorođenče moglo da primi iznosi manje od 0,002% dnevne doze koju dobija majka.

Studije na životinjama sprovedene tokom organogeneze nisu pokazale teratogeno dejstvo kaptoprila, ali je pokazano njegovo fetotoksično dejstvo kod nekoliko životinjskih vrsta, uključujući fetalni mortalitet tokom kasne trudnoće, zastoj u rastu i postnatalni mortalitet kod pacova. Pretklinički podaci zasnovani na konvencionalnim studijama za ispitivanje bezbednosti leka, studijama toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i karcinogenosti nisu pokazali druga štetna dejstva kaptoprila.

Laktoza, monohidrat sa povidonom;

Skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan; Stearinska kiselina.

Nije primenljivo

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25 C, u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je blister od tvrde PVC/PVdC trake i Alu/PVC trake sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 10 tableta (ukupno 40 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važečim propisima.

Ovaj lek se zove Katopil. Jedna tableta sadrži 25 mg ili 50 mg kaptoprila kao aktivnu supstancu.

Lek Katopil pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori). ACE inhibitori deluju tako što pomažu da se Vaši krvni sudovi prošire i olakšaju protok krvi kroz njih.

Lek Katopil se primenjuje u terapiji povišenog krvnog pritiska (hipertenzija), kongestivne srčane insuficijencije, poremećaja bubrega uzrokovanih dijabetesom, kao i za poboljšanje preživljavanja nakon srčanog udara. Srčani udar nastaje kada jedan od glavnih krvnih sudova koji snabdeva srčani mišić krvlju postane začepljen. To znači da srce ne dobija kiseonik koji mu je neophodan, što dovodi do oštećenja srčanog mišića.

• ste alergični (preosetljivi) na kaptopril, bilo koji drugi lek iz grupe ACE inhibitora, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ste nekad imali angioedem (reakciju u vidu oticanja ruku, usana, lica ili jezika) nepoznatog uzroka ili imate nasledni angioedem usled nedostatka određenog proteina u krvi;
• ste više od 3 meseca trudni (drugi i treći trimestar trudnoće) ili dojite (potrebno je takođe izbegavati uzimanje leka Katopil u ranoj trudnoći - videti poglavlje "Primena leka u periodu trudnoće i dojenja");
• imate šećernu bolest (dijabetes) ili oštećenu funkciju bubrega i na terapiji ste lekom za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren;
• ste uzimali ili trenutno uzimate lek koji sadrži kombinaciju sakubitril/valsartan (za lečenje hronične srčane slabosti kod odraslih), jer povećava rizik od nastanka angioedema (brz nastanak otoka ispod kože, npr. u predelu grla).

Ukoliko se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas ili niste sigurni u to razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Katopil.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Katopil.

Morate obavestiti Vašeg lekara ako ste trudni ili planirate trudnoću. Lek Katopil se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati ako ste trudni više od 3 meseca, s obzirom na to da lek može prouzrokovati ozbiljno oštećenje kod Vaše bebe ukoliko se uzima u tom periodu (videti odeljak "Primena leka u periodu trudnoće i dojenja");

Morate obavestiti svog lekara ili farmaceuta ukoliko:

• imate oboljenje jetre ili bubrega;
• ste na hemodijalizi;
• imate neko srčano oboljenje, posebno oštećenje srčanih valvula;
• uzimate tablete za pojačano izbacivanje tečnosti (diuretike);
• primetite oticanje lica, vrata ili grla;
• primetite promenu boje kože i beonjača (u tom slučaju morate se odmah javiti lekaru);
• Vam se jave bolovi u stomaku, morate obavestiti lekara da koristite lek Katopil;
• se osećate loše, imate lupanje srca i mišićnu slabost (moguće je da imate povećane vrednosti kalijuma u krvi, što će se utvrditi laboratorijskim testovima);
• ste na dijeti sa smanjenim unosom soli;
• imate šećernu bolest (dijabetes);
• bolujete od neke autoimunske bolesti (npr. reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus ili skleroderma);
• uzimate bilo koji od navedenih lekova, jer je u tom slučaju veći rizik od pojave angioedema (oticanje usana, jezika i ždrela):
• temsirolimus, sirolimus, everolimus i drugi lekovi koji pripadaju grupi lekova pod nazivom mTOR inhibitori (lekovi koji se uzimaju za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa i lečenje raka;
• racekadotril (lek koji se propisuje za lečenje dijareje);
• vildagliptin (za lečenje šećerne bolesti (dijabetes melitusa));
• ste u skorije vreme više puta povraćali ili imali proliv;
• ste na imunosupresivnoj terapiji;
• uzimate neki od sledećih lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska:
• blokatore angiotenzin II receptora (takođe poznati kao sartani - npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), posebno ako imate probleme sa bubrezima, koji su povezani sa dijabetesom;
• aliskiren.

Lekar može u redovnim vremenskim intervalima proveravati Vašu funkciju bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita u krvi (npr. kalijum). Pogledajte takođe informacije iz odeljka "Lek Katopil ne smete uzimati".

• Ukoliko treba da se podvrgnete tretmanu desenzibilizacije, npr. zbog alergijske reakcije na ujed pčele ili ose;
• ukoliko treba da se podvrgnete tretmanu uklanjanja holesterola iz organizma (LDL afereza).

Obavezno obavestite svog lekara ukoliko se podrvrgavate nekoj laboratorijskoj analizi krvi ili urina, jer ovaj lek može uticati na vrednosti pojedinih laboratorijskih testova.

Kod pacijenata afro-karipskog porekla mogu biti potrebne veće doze leka Katopil da bi se postiglo adekvatno smanjenje krvnog pritiska.

Drugi lekovi i lek Katopil

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Vaš lekar će možda morati da promeni dozu i/ili da preduzme druge mere predostrožnosti ako uzimate blokator angiotenzin II receptora ili aliskiren (vidi informacije pod naslovom " Lek Katopil ne smete uzimati " i "Upozorenja i mere opreza".

Posebno je važno da obavestite svog lekara ukoliko uzimate bilo šta od navedenog:

• suplemente kalijuma, zamene za so koje sadrže kalijum, tablete kojima se izbacuje prekomerna količina vode-diuretike (naročito diuretike koji štede kalijum kao što su triamteren, amilorid, spironolakton) ili bilo koje druge lekove koji mogu povećati vrednosti kalijuma u serumu (npr. sulfametaksazol/trimetoprim za lečenje infekcija, ciklosporin koji sprečava odbacivanje transplantiranog organa i heparin koji sprečava stvaranje krvnih ugrušaka);
• lekove koji prouzrokuju širenje krvnih sudova (npr. minoksidil, klonidin);
• lekove koji se uzimaju u terapiji mentalnih poremećaja, uključujući maničnu depresiju ili depresiju (npr. litijum, amitriptilin);
• imunosupresive (npr.azatioprin, ciklofosfamid);
• lekove koji se koriste u lečenju gihta (npr. alopurinol i probenecid);
• lekove koji se koriste kod nepravilnog srčanog rada (npr. prokainamid);
• nesteroidne antiinflamatorne lekove - NSAIL (npr. indometacin, ibuprofen) koji se propisuju u terapiji bola i zapaljenja;
• lekove koji se propisuju u lečenju dijabetesa (npr. oralni antidijabetici i insulin; moguće je da treba korigovati dozu koju uzimate dok ste na terapiji lekom Katopil);
• kada uzimate bilo koje druge lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska (npr. beta-blokatore kao što su propranolol, atenolol ili blokatori kalcijumovih kanala kao što su amlodipin, nifedipin);
• bilo koji lek koji se uzima za vreme i posle srčanog udara;
• lekovi koji se najčešće uzimaju za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa (sirolimus, everolimus, i drugi lekovi koji pripadaju grupi mTOR inhibitora). Videti odeljak “Upozorenja i mere opreza“;
• lek racekadotril koji se uzima u terapiji dijareje;
• lek vildagliptin (za terapiju dijabetesa);
• lekovi koji se koriste u terapiji infekcija (sulfametaksazol/trimetoprim).

Uzimanje leka Katopil sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Katopil se može uzimati uz obrok ili nezavisno od obroka.

Umerene količine alkohola ne utiču na dejstvo ovog leka. Ipak morate proveriti sa svojim lekarom da li je konzumiranje alkohola pogodno za Vas.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Morate obavestiti svog lekara ako mislite da ste trudni (ili biste mogli ostati trudni). Vaš lekar će Vas posavetovati da prestanete da uzimate lek Katopil pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni, i preporučiće Vam da uzmete neki drugi lek kao zamenu. Katopil se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se primenjivati kada je trudnoća starija od 3 meseca, jer može izazvati ozbiljna oštećenja kod Vaše bebe ako se uzima nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Recite svom lekaru ako dojite ili treba da počnete sa dojenjem. Ako ste na terapiji lekom Katopil, ne preporučuje se dojenje novorođenčadi (prvih nekoliko nedelja nakon rođenja), a posebno prevremeno rođenih beba. U slučaju starije bebe, Vaš lekar će vas posavetovati o koristima i rizicima usled uzimanja leka Katopil dok dojite, u poređenju sa drugim vrstama terapije.

Ako treba da se podvrgnete hirurškoj intervenciji

Pre hirurške intervencije i primene bilo koje anestezije (i kod stomatologa), treba da obavestite svog lekara ili stomatologa da uzimate lek Katopil, jer može doći do naglog pada krvnog pritiska.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Katopil može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, naročito na početku terapije ili ako Vam lekar promeni režim doziranja. Ukoliko tokom primene ovog leka dođe do pojave vrtoglavice ili ošamućenosti, ne treba da upravljate vozilima i rukujete mašinama.

Lek Katopil sadrži laktozu

Katopil sadrži laktozu koja je vrsta šećera. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se svom lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Preporučene doze su:

Za lečenje visokog krvnog pritiska:

Uobičajena početna doza je 12,5 - 25 mg dva puta dnevno. Vaš lekar može postepeno povećavati ovu dozu do 100 - 150 mg dnevno. Isto tako, možda će biti potrebno da uzimate i neke druge lekove za sniženje krvnog pritiska.

Starije osobe i pacijenti koji imaju neko oboljenje bubrega mogu dobiti manju početnu dozu. Za srčanu insuficijenciju:

Uobičajena početna doza je 6,25 - 12,5 mg dva ili tri puta dnevno. Vaš lekar može postepeno povećavati ovu dozu do maksimalnih 150 mg dnevno.

Nakon srčanog udara:

Uobičajena početna doza je 6,25 mg, koju će Vaš lekar kasnije povećati do maksimalnih 150 mg dnevno.

Za lečenje pacijenata obolelih od dijabetesa koji imaju oboljenje bubrega:

Uobičajena doza je 75 - 100 mg dnevno.

Stariji pacijenti (preko 65 godina)

Lekar Vam može propisati primenu manje doze leka. Ukoliko imate oboljenje bubrega, lekar će Vam postepeno povećavati dozu leka, sve dok se ne postigne adekvatna kontrola krvnog pritiska. Nakon toga, doza se može prilagoditi u skladu sa Vašim potrebama.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost kaptoprila nisu u potpunosti utvrđeni. Primenu kaptoprila treba započeti pod stalnim medicinskim nadzorom. Doziranje kod dece je utvrđeno na osnovu telesne mase tako da je utvrđena početna doza 0,3 mg/kg telesne mase kaptoprila. Kod dece koja zahtevaju posebne mere opreza (deca sa oštećenom funkcijom bubrega, prevremeno rođena deca, novorođenčad i odojčad, pošto njihova bubrežna funkcija nije ista kao kod starije dece i odraslih), početna doza kaptoprila je samo 0,15 mg/kg telesne mase. Deci kaptopril treba davati tri puta dnevno, ali se doza i interval doziranja prilagođavaju prema individualnom terapijskom odgovoru.

Kao što je navedeno, lekari ponekad propisuju različite doze leka i ako se ovo odnosi na Vas, razgovarajte sa svojim lekarom.

Pacijenti ponekad mogu osetiti vrtoglavicu nakon uzimanja prve ili druge doze leka. Ukoliko se to Vama dogodi, lezite dok simptomi ne prestanu.

Čak i ako se osećate dobro, nastavite da uzimate lek Katopil dok Vam lekar ne kaže drugačije.

Kako se tablete leka Katopil jačine 25 mg mogu deliti po podeonoj liniji, moguće je postići dozu od 12,5 mg kaptoprila primenom polovine tablete jačine 25 mg. Međutim, doza od 6,25 mg kaptoprila ne može se postići primenom tableta leka Katopil.

Ako ste uzeli više leka Katopil nego što treba

Ukoliko ste Vi ili bilo ko drugi, uzeli previše tableta, trebalo bi da odete u hitnu službu najbliže bolnice ili odmah obavestite svog lekara. Ponesite kutiju i sve preostale tablete sa sobom, kako bi se olakšala identifikacija tableta.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Katopil

Ukoliko ste zaboravili da popijete lek, uzmite ga, čim se setite i dalje nastavite sa primenom po propisanom redosledu doziranja. Ukoliko je već vreme za sledeću dozu, propustite propuštenu dozu i uzmite lek u vreme uzimanja sledeće doze. Nikada ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili to što ste preskočili da uzmete lek!

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o upotrebi leka Katopil, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Katopil

Nemojte prestati sa uzimanjem ovog leka sve dok se ne posavetujete sa svojim lekarom.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako primetite neku od sledećih neželjenih reakcija prekinite sa uzimanjem leka i odmah se obratite svom lekaru:

• otok ruku, lica, očiju, usana ili jezika;
• otežano disanje i zviždanje u grudima;
• ulceracije, plikovi i osip ili osećaj pečenja po koži, crvenilo ili ljušćenje kože, usana, jezika i genitalija, koji se ponekad širi u predelu očiju, lica i tela (veoma retko stanje koje se naziva Stevens-Johnson-ov sindrom);
• bol u grlu ili povišena telesna temperatura;
• teška vrtoglavica ili nesvestica;
• jak bol u stomaku;
• neuobičajeno brz ili nepravilan rad srca;
• oštećenje jetre, zapaljenje jetre ili žutica;
• bol ili neprijatan osećaj u grudima.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• suva usta;
• svrab ili crveni osip po koži;
• poremećaj sna;
• osip;
• proliv ili otežano pražnjenje creva;
• gubitak kose;
• suv, nadražajni kašalj;
• tegobe sa želucem, mučnina, povraćanje, bol u stomaku;
• nedostatak daha;
• gubitak čula ukusa (obično prestaje sa prestankom primene leka);
• vrtoglavica;
• promena čula ukusa;
• čir na želucu.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• zamor, opšta slabost;
• bol u grudima;
• nizak krvni pritisak;
• naleti crvenila ili neuobičajeno bledilo;
• cirkulatorni poremećaji u najudaljenijim delovima ekstremiteta (npr. Raynaud-ov sindrom);
• glavobolja;
• brz, nepravilan srčani rad;
• nedostatak energije i snage;
• trnci i žmarci, utrnulost i peckanje;
• smanjen apetit.
• Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
• gubitak apetita i telesne mase;
• pojava ranica (ulceracija) u usnoj duplji;
• pospanost;
• poremećaj funkcije bubrega ili bubrežna slabost;
• promene u učestalosti mokrenja;
• alergijska reakcija u crevima praćena bolom u stomaku (intestinalni angioedem).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaj funkcije jetre i povećane vrednosti funkcionalnih testova enzima jetre;
• stanje konfuzije, depresija, nesvestica;
• tranzitorni ishemijski atak, moždani udar;
• bol u mišićima ili zglobovima;
• zamućen vid;
• srčane tegobe uključujući srčani udar i infekcije grudnog koša;
• zapaljenje gušterače - pankreasa;
• curenje iz nosa;
• uvećanje dojki kod muškaraca, impotencija;
• otok jezika;
• preosetljivost kože na svetlost;
• groznica – povišena telesna temperatura;
• višestruka oštećenja bubrega;
• zapaljenje limfnih čvorova;
• promene u laboratorijskim vrednostima krvi i limfnog sistema (npr. koncentracije kalijuma i glukoze u serumu);
• promene u broju krvnih ćelija. Vaš lekar će sprovesti dodatne kontrolne analize;
• osipi ili reakcije na koži;
• psorijaza i dermatitis sličan psorijazi (psorijaziformni dermatitis) Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Katopil posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 C, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Katopil, 25 mg, tableta

Aktivna supstanca je :

Jedna tableta sadrži kaptoprila 25 mg Pomoćne supstance su:

laktoza, monohidrat sa povidonom; skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan; stearinska kiselina.

Katopil, 50 mg, tableta

Aktivna supstanca je :

Jedna tableta sadrži kaptoprila 50 mg Pomoćne supstance su:

laktoza, monohidrat sa povidonom; skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan; stearinska kiselina.

Kako izgleda lek Katopil i sadržaj pakovanja

Katopil, 25 mg, tableta

Okrugle, bikonveksne tablete bele do skoro bele boje sa naznačenom podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Katopil, 50 mg, tableta

Okrugle, bikonveksne tablete bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje je blister od tvrde PVC/PVdC trake i Alu/PVC trake sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 10 tableta (ukupno 40 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole

GALENIKA AD BEOGRAD

Batajnički drum b.b., Beograd

Proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD

Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Katopil, 25 mg, tableta: 515-01-02931-21-001 od 11.05.2022.

Katopil, 50 mg, tableta: 515-01-02932-21-001 od 11.05.2022.