Hemopres® 50mg+5mg tableta

Hemopres predstavlja kombinaciju hidrohlorotiazida, diuretika koji deluje antihipertenzivno i amilorida, diuretika koji štedi kalijum.

Hemopres je namenjen lečenju hipertenzije, kongestivne srčane insuficijencije, ciroze jetre udružene sa pojavom ascitesa i edema. U lečenju hipertenzije, Hemopres se može primeniti sam, ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivima.

Hemopres je namenjen terapiji pacijenata kod kojih je gubitak kalijuma suspektan ili je moguć. Prisustvo amilorid hidrohlorida smanjuje na najmanju moguću meru verovatnoću gubitka kalijuma usled intenzivne diureze tokom dugotrajne terapije održavanja. Zbog toga je ova kombinacija posebno pogodna u terapiji onih stanja gde je posebno važno održati ravnotežu kalijuma.

Hipertenzija:

početna dnevna doza iznosi ½ tablete Hemopresa.

Ukoliko je neophodno doza se može i povećati (1 tableta dnevno), i dati kao pojedinačna ili podeljena doza.

Kongestivna srčana insuficjencija:

početna dnevna doza iznosi ½ tablete Hemopresa.

Doza se može povećavati, u zavisnosti od kliničkog odgovora, do maksimalno 2 tablete dnevno. Optimalno doziranje se određuje prema diurezi i koncentraciji kalijuma u plazmi. Kada se postigne optimalna diureza, doza se može i redukovati. Terapija održavanja može biti intermitentna.

Ciroza jetre sa ascitesom:

terapija se započinje manjim dozama. Pojedinačna dnevna doza od 1 tablete se može postepeno povećavati dok se ne postigne adekvatna diureza. Dnevna doza ne treba da bude veća od 2 tablete. Doze održavanja su

obično manje od doza za iniciranje diureze; zbog čega se savetuje redukcija doza kada se telesna masa pacijenta stabilizuje. Postepeno smanjenje telesne mase se posebno savetuje kod pacijenata sa cirozom, kako bi se sprečila pojava nepredviđenih reakcija pri primeni diuretske terapije.

Pedijatrijska populacija: primena leka Hemopres se ne preporučuje kod dece mlađe od 18 godina, s obzirom na to da ne postoje adekvatne studije efikasnosti i bezbednosti u ovoj populaciji (videti odeljak 4.3).

Primena kod starijih osoba: preporučuje se poseban oprez pri primeni leka, s obzirom na to da su starije osobe posebno osetljive na poremećaj elektrolitne ravnoteže; doziranje se mora pažljivo prilagoditi bubrežnoj funkciji i kliničkom odgovoru.

Način primene: oralna upotreba.

• Preosetljivost na aktivne supstance, druge lekove derivate sulfonamida ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Hiperkalemija (K+ u plazmi više od 5,5 mmol/L);
• istovremena primena drugih diuretika koji štede kalijum, sredstava za nadoknadu kalijuma kao i konzumiranje hrane koja je bogata kalijumom (izuzev u teškim i/ili refraktornim slučajevima hipokalemije uz strogi nadzor);
• istovremena primena sa spironolaktonom ili triamterenom;
• anurija;
• akutna bubrežna insuficijencija;
• teška progresivna bolest bubrega,
• teška insuficijencija jetre;
• prekomatozno stanje usled ciroze jetre;
• Adisonova bolest;
• hiperkalcemija;
• istovremena primena litijuma;
• dijabetesna nefropatija;
• povišena koncentracija ureje u krvi (više od 10 mmol/L);
• dijabetes melitus;
• povišeni nivo serumskog kreatinina (više od 130 mikromola/L) kod pacijenata kod kojih se koncentracije serumskih elektrolita i uree u krvi ne mogu pratiti često i pažljivo;

Primena leka Hemopres se ne preporučuje kod dece mlađe od 18 godina, s obzirom na to da bezbednost primene u ovoj populaciji nije utvrđena.

Za primenu leka Hemopres tokom trudnoće i dojenja, videti odeljak 4.6.

Hiperkalemija – može se javiti kod pacijenata koji su lečeni amilorid-hidrohloridom, ili u kombinaciji sa drugim diureticima, a posebno kod starijih ili kod hospitalizovanih pacijenata sa cirozom jetre ili kongestivnom srčanom insuficijencijom sa bubrežnim oboljenjem, kod teško obolelih pacijenata ili onih koji su prethodno bili na intenzivnoj terapiji diureticima. Stanje ovih pacijenata je potrebno pažljivo pratiti u pogledu kliničkih, laboratorijskih i EKG znakova hiperkalemije (nije uvek udruženo sa promenama na EKG- u).

Ne preporučuje se istovremena primena sredstava za nadoknadu kalijuma i/ili konzumiranje hrane bogate kalijumom, osim pod strogim nadzorom, u teškim i/ili refraktornim slučajevima hipokalemije.

Prijavljeni su slučajevi sa smrtnim ishodom u ovoj grupi pacijenata.

Lečenje hiperkalemije: ukoliko se javi hiperkalemija, terapiju treba odmah obustaviti i, ukoliko je neophodno, preduzeti aktivne mere kako bi se vrednosti kalijuma u plazmi redukovale na uobičajene vrednosti.

Poremećaj funkcije bubrega: preporučuje se praćenje bubrežne funkcije s obzirom na to da primena leka kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega može dovesti do naglog razvoja hiperkalemije. Tiazidni diuretici nisu efikasni kada je vrednost klirensa kreatinina manja od 30 mL/min.

Poremećaj ravnoteže elektrolita: iako se primenom leka smanjuje mogućnost nastanka elektrolitnog dizbalansa preporučuje se pažljivo praćenje zbog eventualne pojave znakova poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita kao što su: hiponatremija, hipohloremijska alkaloza, hipokalemija i hipomagnezemija.

Posebno je važno uraditi biohemijske analize seruma i urina kod pacijenata koji povraćaju ili parenteralno dobijaju tečnost. Upozoravajući znaci i simptomi poremećaja ravnoteže elektrolita i tečnosti su: suvoća usta, slabost, letargija, dremljivost, nemir, konvulzije, konfuzija, bolovi i grčevi u mišićima, mišićna slabost, hipotenzija, oligurija, tahikardija i gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina i povraćanje.

Može se javiti hipokalemija, posebno usled nagle diureze, dugotrajne terapije ili teške ciroze jetre. Hipokalemija može dovesti do pojačane osetljivosti srca na toksične efekte digitalisa (npr. pojačana iritabilnost komora).

Hiponatremija indukovana diureticima je obično blaga i asimptomatska. Kod malog broja pacijenata može postati teška i simptomatska i zahtevati odgovarajuću terapiju.

Tiazidi mogu smanjiti urinarnu ekskreciju kalcijuma i time blago i prolazno povećati koncentraciju kalcijuma u serumu, čak i u odsustvu nekog poremećaja metabolizma kalcijuma. U tom slučaju se terapija odmah obustavlja (i pre nego što se urade testovi funkcije paratiroidnih žlezda).

Azotemija: hidrohlortiazid može precipitirati ili pojačati pojavu azotemije. Kumulativni efekti leka se mogu javiti kod pacijenata sa poremećajem bubrežne funkcije. Ukoliko tokom terapije bubrežnog oboljenja, dođe do pojačanja azotemije ili oligurije, terapija se odmah obustavlja.

Oboljenja jetre: tiazidne diuretike treba sa oprezom primeniti kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre ili progresivnom bolešću jetre (videti odeljak 4.3), s obzirom na to da mali poremećaj ravnoteže elektrolita i tečnosti može precipitirati pojavu hepatičke kome.

Metabolički poremećaji: kod nekih pacijenata koji primaju tiazidne diuretike može doći do pojave hiperurikemije ili precipitacije ili pogoršanja kliničke slike gihta. Tiazidi mogu uticati na toleranciju glukoze. Dijabetes melitus se može ispoljiti ili pogoršati tokom terapije lekom Hemopres (videti odeljak 4.3). Može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika, uključujući insulin.

Tiazidni diuretici mogu dovesti i do povišenja nivoa holesterola i triglicerida.

U cilju smanjenja rizika od pojave hiperkalemije kod dijabetičara ili pri sumnji na postojanje dijabetesa, preporučuje se kontrola funkcije bubrega pre započinjanja terapije ovim lekom. Terapija lekom Hemopres se obustavlja najmanje 3 dana pre izvođenja testa na toleranciju glukoze.

Terapiju lekovima koji štede kalijum potrebno je započeti uz poseban oprez kod teško obolelih pacijenata kod kojih se može razviti metabolička ili respiratorna acidoza, npr. kod pacijenata sa srčanim i plućnim bolestima ili neadekvatno kontrolisanim dijabetesom.

Promene acido-bazne ravnoteže menjaju odnos ekstracelularnog/intracelularnog kalijuma i razvoj acidoze može biti udružen sa naglim povećanjem koncentracije kalijuma u plazmi.

Reakcije preosetljivosti: prijavljeni su slučajevi aktivacije ili pogoršanja sistemskog eritemskog lupusa kod pacijenata koji su primali tiazidne diuretike.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (eng. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (eng. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (eng. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije

zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjima intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju da koriste ovaj lek.

Lek sadrži boju FDC Yellow E 110 koja može izazvati alergijske reakcije.

Litijum

Ne preporučuje se istovremena primena litijuma sa diureticima. Diuretici smanjuju renalni klirens litijuma i povećavaju rizik od toksičnosti litijuma. Konsultovati informacije o leku za litijum pre istovremene primene.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2)

Istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2) može dovesti do smanjenja diuretskog, natriuretskog i antihipertenzivnog dejstva diuretika.

Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom bubrežnom funkcijom (npr. stariji pacijenti ili pacijenti koji su izgubili tečnost, uključujući one na diuretskoj terapiji) koji su na terapiji nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2, istovremena primena antagonista receptora angiotenzina II ili ACE inhibitora može dovesti do pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući i moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju. Ovi efekti su obično reverzibilni. Prema tome, ove kombinacije treba primenjivati oprezno kod pacijenata sa kompromitovanom bubrežnom funkcijom.

Istovremena primena NSAIL i lekova koji štede kalijum, kao što je amilorid-hidrohlorid, može dovesti do pojave hiperkalemije, posebno kod starijih pacijenata.Prema tome, u ovim slučajevima se preporučuje pažljivo praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Amilorid-hidrohlorid

Rizik od pojave hiperkalemije se povećava pri istovremenoj primeni amilorid hidrohlorida sa ACE inhibitorima, antagonistima receptora angiotenzina II, trilostanom, ciklosporinom ili takrolimusom. Prema tome, ukoliko je indikovana istovremena primena ovih lekova usled hipokalemije, potrebno je redovno praćenje serumskog kalijuma.

Hidrohlortiazid

Pri istovremenoj primeni sledećih lekova, može doći do interakcije sa tiazidnim diureticima:

Alkohol, barbiturati i narkotici – istovremena primena može potencirati pojavu ortostatske hipotenzije. Oralni i parenteralni antidijabetici – potrebno je prilagoditi doziranje; Hemopres može sinergistički delovati sa hlorpropramidom i povećati rizik od pojave hiponatremije.

Ostali antihipertenzivi – aditivni efekat pri istovremenoj primeni. Dozu antihipertenzivnih lekova, posebno adrenergičkih blokatora, po potrebi smanjiti kad se u terapiju uvede Hemopres. Pre započinjanja terapije ACE inhibitorom diuretska terapija se obustavlja 2 - 3 dana pre, kako bi se sprečila pojava hipotenzije pri prvoj dozi.

Holestiramin i holestipol - pri istovremenoj primeni dolazi do smanjene resorpcije hidrohlortiazida. Pri istovremenoj primeni sa hidrohlortiazidom, holestiramin smanjuje njegovu resorpciju za 85%, a holestipol za

43%, dok je resorpcija hidrohlortiazida smanjena za 30-35% kada se holestiramin primeni 4 h nakon davanja hidrohlortiazida.

Kortikosteroidi, ACTH - pri istovremenoj primeni može doći do pojačanog gubitka elektrolita; naročito do pojave hipokalemije.

Vazopresorni amini, kao što je adrenalin - ukoliko se primenjuju istovremeno sa diureticima, moguća je smanjena osetljivost arterija na noradrenalin i adrenalin, ali ova reakcija ne bi trebalo da utiče na njihovu terapijsku efikasnost.

Nedepolarišući mišićni relaksansi (kao npr. tubokurarin) - pri istovremenoj primeni može doći do pojačanja efekta odnosno pojačane relaksacije mišića.

Laboratorijski testovi

S obzirom na to da tiazidi utiču na metabolizam kalcijuma, Hemopres može interferirati sa testovima za određivanje paratireoidne funkcije.

Trudnoća

Diuretici

Rutinska primena diuretika kod trudnica sa ili bez blagog edema se ne preporučuje, jer može doći do pojave hipovolemije, povećane viskoznosti krvi i smanjene placentne perfuzije. Nema dokaza da diuretici sprečavaju pojavu toksemije u trudnoći, i zato ih ne treba koristiti u te svrhe.

Hidrohlorotiazid

Postoji malo iskustva o primeni hidrohlorotiazida tokom trudnoće, naročito u toku prvog trimestra. Nema dovoljno pretkliničkih podataka iz istraživanja sprovedenih na životinjama. Hidrohlorotiazid prolazi kroz placentu, a na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva, može se zaključiti da njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može ugroziti feto-placentalnu cirkulaciju i na taj način dovesti do neželjenih efekata kod fetusa ili neonatusa. Oni se mogu ispoljiti u vidu žutice, poremećaja elektrolitne ravnoteže, depresije koštane srži i trombocitopenije.

Hidrohlorotiazid ne bi trebalo primenjivati u terapiji gestacijskog edema, gestacijske hipertenzije ili preeklampsije, zbog rizika od nastanka smanjenog volumena tečnosti u plazmi i placentalne hipoperfuzije, a bez korisnog efekta na tok bolesti.

Hidrohlorotiazid ne bi trebalo primenjivati za terapiju esencijalne hipertenzije kod trudnica osim u retkim situacijama kada se ne može primeniti druga adekvatna terapija.

Dojenje

Upotreba leka Hemopres se ne preporučuje u toku dojenja.

Iako nije poznato da li se amilorid hidrohlorid izlučuje u mleko, male količine hidrohlorotiazida se ipak mogu naći u majčinom mleku. Primenjeni u velikim dozama, tiazidi mogu izazvati ekstenzivnu diurezu što može uticati na smanjenu produkciju mleka. Ukoliko je ova kombinacija neophodna, treba primeniti što manju dozu leka.

Ne tako često, pacijenti mogu osetiti slabost, umor, stupor i vrtoglavicu.

Ukoliko se pojavi bilo koji od navedenih simptoma, pacijente treba savetovati da ne upravljaju vozilom i rukuju mašinama.

Neželjena dejstva rangirana prema organskom sistemu i učestalosti javljanja mogu biti: veoma česta (>1/10), česta: ≥1/100 do <1/10, povremena: ≥1/1000 do <1/100, retka: ≥1/10000 do <1/1000, veoma retka <1/10000, nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Prijavljena neželjena dejstva su generalno udružena sa diurezom, tiazidnom terapijom ili sa postojećim oboljenjem. Nije primećeno povećanje neželjenih efekata u odnosu na pojedinačne komponente leka.

Sledeći neželjeni efekti su prijavljeni tokom primene kombinacije hidrohlortiazid/amilorid:

Poremećaji opšteg stanja: anafilaktičke reakcije, glavobolja*, slabost*, umor, malaksalost, bol u grudima, bol u leđima, sinkopa.

Kardiovaskularni poremećaji: aritmije, tahikardija, toksičnost digitalisom, ortostatska hipotenzija, angina pektoris.

Gastrointestinalni poremećaji: anoreksija*, mučnina*, povraćanje, dijareja, opstipacija, abdominalni bol, krvarenje u gastrointestinalnom traktu, promene u apetitu, osećaj punoće u stomaku, flatulencija, žeđ, štucanje.

Metabolički poremećaji: hiperkalemija (K+ iznad 5,5 mmol/L), poremećaj elektrolita, hiponatremija (videti odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka), giht, dehidracija, simptomatska hiponatremija.

Koža i potkožno tkivo: raš*, svrab, crvenilo, dijaforeza.

Muskuloskeletni poremećaji: bol u nogama, grčevi u mišićima, bol u zglobovima.

Poremećaji nervnog sistema: vrtoglavica*, vertigo, parestezije, stupor. Psihijatrijski poremećaji: nesanica, nervoza, konfuzija, depresija, pospanost. Respiratorni poremećaji: dispneja.

Poremećaji čula: poremećaj ukusa, poremećaj vida, nazalna kongestija.

Urogenitalni poremećaji: impotencija, dizurija, noćno mokrenje, inkontinencija urina, renalna disfunkcija uključujući i renalnu insuficijenciju.

*Neželjena dejstva koja su najčešće prijavljena tokom kontrolisanih kliničkih ispitivanja sa kombinacijom hidrohlortiazid + amilorid.

Mogu se javiti i sledeća neželjena dejstva, koja su prijavljena pri terapiji pojedinačnim supstancama leka:

Amilorid

Poremećaji opšteg stanja: bol u vratu i ramenu, bol u ekstremitetima.

Gastrointestinalni poremećaji: poremećaj funkcije jetre, aktivacija prethodnog (verovatno postojećeg) peptičkog ulkusa, dispepsija, žutica.

Koža i potkožno tkivo: suvoća usta, alopecija.

Poremećaji nervnog sistema: tremor, encefalopatija.

Hematološki poremećaji: aplastična anemija, neutropenija.

Poremećaji kardiovaskularnog sistema: jedan pacijent sa parcijalnim srčanim blokom je razvio kompletan srčani blok, palpitacije.

Psihijatrijski poremećaji: smanjenje libida, somnolencija.

Respiratorni poremećaji: kašalj.

Poremećaj čula: tinitus, povišeni intraokularni pritisak.

Urogenitalni poremećaji: poliurija, spazam mokraćne bešike, povećana učestalost mokrenja.

Hidrohlortiazid

Poremećaj opšteg stanja: groznica (povišena telesna temperatura).

Poremećaji kardiovaskularnog sistema: nekrotizujući angiitis (vaskulitis, kutani vaskulitis)

Gastrointestinalni poremećaji: žutica (intrahepatička holestatska žutica), pankreatitis, grčevi i iritacija želuca.

Endokrini/metabolički poremećaji: glikozurija, hiperglikemija, hiperurikemija, hipokalemija.

Koža i potkožna tkiva: fotosenzitivnost, sijaloadenitis, urtikarija, toksična epidermalna nekroliza.

Hematološki poremećaji: agranulocitoza, aplastična anemija, hemolitička anemija, leukopenija, purpura, trombocitopenija.

Psihijatrijski poremećaji: nemir.

Bubrežni poremećaji: intersticijalni nefritis.

Respiratorni poremećaji: respiratorni distres, uključujući pneumonitis, plućni edem.

Poremećaji čula: prolazno zamagljen vid, ksantopsija.

Neoplazme – benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)

Nepoznate učestalosti: nemelanomski karcinom kože (bazocelularni karcinom i planocelularni karcinom). Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nema posebnih podataka o predoziranju lekom. Specifični antidot ne postoji, a nema podataka o tome da li bi se lek mogao ukloniti iz organizma dijalizom.

Terapija je simptomatska i suportivna. Obustavlja se primena leka i pacijent se stavlja pod strogi nadzor. Preporučuje se izazivanje povraćanja i/ili gastrična lavaža. Uobičajeni znaci i simptomi koji su registrovani pri predoziranju amilorid hidrohloridom su dehidracija i poremećaj elektrolitnog statusa. Potrebno je pratiti krvni pritisak i korigovati ga ukoliko je neophodno. Ukoliko se javi hiperkalemija, potrebno je preduzeti aktivne mere kako bi se smanjila koncentracija kalijuma u plazmi.

Povećan gubitak elektrolita (hipokalemija, hipohloremija i hiponatremija) i dehidracija su najčešći znaci i simptomi koji se mogu javiti prilikom predoziranja hidrohlortiazidom. Ukoliko se istovremeno primenjuje i digitalis, hipokalemija može potencirati srčane aritmije.

Farmakoterapijska grupa: Diuretici. Tiazidni diuretici i diuretici koji štede kalijum.

ATC šifra: C03EA01

Aktivne supstance lekaHemopres su hidrohlortiazid i amilorid.

Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik koji deluje antihipertenzivno. Deluje tako što sprečava renalnu tubularnu reapsorpciju jona natrijuma i hlorida, koji se na taj način pojačano izlučuju zajedno sa pratećom količinom vode. U isto vreme dolazi do pojačane eliminacije kalijuma.

Amilorid hidrohlorid je diuretik koji štedi kalijum. Takođe, dovodi do ekskrecije natrijuma i hlorida, ali smanjuje ekskreciju kalijuma.

Nemelanomski karcinom kože: na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1430833, odnosno 172462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlorotiazida (≥50000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlorotiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (eng. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlorotiazida (~25000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100 000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Oko 70% primenjene oralne doze hidrohlortiazida se resorbuje. Terminalno poluvreme eliminacije iznosi 5,6 h do 14,8 h. Izlučuje se nepromenjen urinom. Prolazi placentnu barijeru i izlučuje se u mleko majke.

Nakon oralne primene, 50% primenjene doze amilorida se resorbuje. Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme se kreće u rasponu od 6 do 9 h, ali njegovi efekti mogu perzistirati i do 48 h, nakon pojedinačne doze. Izlučuje se nepromenjen u urinu i fecesu.

Nema značajnih pretkliničkih podataka o bezbednosti leka koji bi se mogli dodati informacijama koje su date u drugim poglavljima Sažetka karakterisitka leka.

• Laktoza monohidrat;
• Skrob, kukuruzni;
• FDC Yellow No6 E110 C.I. 15985;
• Natrijum-skrobglikolat (tip A);
• Povidon K 25;
• Talk;
• Magnezijum- stearat;
• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni;
• Polisorbat 80.

Nema podataka o inkompatibilnosti.

5 godina.

Čuvati na temperaturi do 25oC, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje leka je PVC-Alu blister.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 10 tableta i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Aktivne supstance u leku Hemopres su amilorid i hidrohlortiazid. Amilorid pripada grupi lekova koji se zovu diuretici koji štede kalijum, a hidrohlortiazid pripada tiazidnim diureticima.

Lek Hemopres deluje diuretski, tj. pomaže izbacivanju viška tečnosti iz organizma.

Koristi se u lečenju povišenog krvnog pritiska i slabosti srca. Takođe se može uzimati ako postoji višak tečnosti u organizmu usled oboljenja jetre (ciroza jetre).

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na hidrohlorotiazid, amilorid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• ste alergični (preosetljivi) na lekove koji su derivati sulfonamida - npr. ostali lekovi iz grupe tiazidnih diuretika, sulfonamidski antibiotici (sulfametoksazol)
• ste alergični (preosetljivi) na acetazolamid, diuretik koji se koristi za uklanjanje tečnosti iz tela i za lečenje glaukoma (povišeni pritisak u oku), oboljenje srca i epilepsije (padavica)
• uzimate druge diuretike koji štede kalijum (kao npr. spironolakton ili triamteren)
• uzimate sredstva za nadoknadu kalijuma, suplemente ili lekove koji sadrže kalijum ili jedete hranu bogatu kalijumom. Vaš lekar Vam, u toku primene ovog leka, može savetovati da izbegavate hranu koja sadrži visok procenat kalijuma (mleko, banane, suvo grožđe i suve šljive)
• bolujete od dijabetesa (šećerna bolest)
• Vam je ranije rečeno da imate povišeni nivo ureje, kreatinina, kalijuma ili kalcijuma u krvi
• imate oboljenje bubrega ili jetre (akutna bubrežna insuficijencija, dijabetesna nefropatija, teška insuficijencija jetre, prekomatozno stanje usled ciroze jetre, teška progresivna bolest bubrega)
• imate izostanak lučenja mokraće
• bolujete od Adisonove bolesti
• uzimate litijum (lek za lečenje depresije)

Za uzimanje leka u trudnoći videti „Trudnoća, dojenje i plodnost” u nastavku teksta. Lek Hemopres, tablete, nisu namenjene pacijentima mlađim od 18 godina.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Hemopres.

Upozorite Vašeg lekara ako:

• imate povišeni nivo holesterola, triglicerida i mokraćne kiseline
• bolujete od sistemskog eritemskog lupusa
• bolujete od gihta
• ste prethodno bolovali i imali tegobe kao što su obilno povraćanje i dijareja (proliv)
• ste prethodno intravenski (u venu) primali neke rastvore za infuziju
• ste uzimali digitalis, kao npr. digoksin (lek koji se koristi u lečenju srčane slabosti i poremećaja srčanog ritma)
• ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlorotiazidom, naročito dugotrajna primena uz visoke doze, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Hemopres.
• uzimate druge lekove (videti dalje u tekstu pod „Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova“)

Oprez se preporučuje kod starijih pacijenata koji uzimaju Hemopres tablete.

Lek Hemopres može uticati na laboratorijske testove krvi ili urina. Ukoliko Vaš lekar želi da Vam uradi pomenuta laboratorijska ispitivanja, obavestite ga da uzimate Hemopres tablete.

Ako niste sasvim sigurni, ili imate neka pitanja, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Hemopres.

Drugi lekovi i Hemopres

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceutu ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

• litijum (za lečenje depresije)
• nesteroidne antiinflamatorne lekove (npr. aspirin, ibuprofen i sl.) uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2)
• amilorid (diuretik)
• ACE inhibitore (lekovi za lečenje povišenog krvnog pritiska i oboljenja srca, kao što su npr. enalapril i kaptopril)
• antagoniste receptora angiotenzina II (npr. losartan)
• trilostan (u lečenju raka dojke ili povećane aktivnosti nadbubrežne žlezde (Conn-ov sindrom,

Cushing-ov sindrom)

• ciklosporin (imunosupresiv; koristi se u lečenju autoimunskih oboljenja kao što je reumatoidni artritis i za sprečavanje odbacivanja transplantata)
• takrolimus (imunosupresiv; koristi se nakon transplantacije jetre ili bubrega kako bi se sprečilo odbacivanje transplantata)
• hidrohlortiazid (tiazidni diuretik)
• barbiturate (za lečenje nesanice i smanjivanje anksioznosti)
• narkotičke analgetike (lekovi protiv jakih bolova, npr. kodein, dekstropropoksifen, diamorfin, morfin, pentazocin, petidin)
• lekove za snižavanje šećera kod dijabetičara (npr. insulin, hlorpropamid)
• lekove za snižavanje krvnog pritiska
• holestiramin i holestipol (lekovi za smanjenje povišenog nivoa holesterola)
• sistemske kortikosteroide (koriste se za lečenje oboljenja kao što su reumatizam, artritis, alergijske bolesti, neka oboljenja kože, astma i poremećaji krvi)
• ACTH (tetrakosaktid; primenjuje se za testiranje funkcije nadbubrežnih žlezda)
• simpatomimetike (kao npr. adrenalin; primenjuje se u lečenju teških alergijskih reakcija)
• nedepolarišući mišićni relaksansi (kao npr. tubokurarin)

Ukoliko treba da idete na neku hiruršku proceduru ili intervenciju, obavestite Vašeg lekara da uzimate Hemopres tablete.

Uzimanje leka Hemopres sa hranom i pićima

Uzimanje leka Hemopres sa hranom ili bezalkoholnim tečnostima ne utiče značajno na dejstvo leka. Za vreme terapije ovimlekom, nemojte uzimati alkoholna pića (alkohol može pojačati dejstvo leka, zbog čega možete pri naglom ustajanju da imate vrtoglavice ili omaglice).

Vaš lekar Vam može tražiti da izmenite način ishrane, odnosno da izbacite unošenje hrane koja sadrži veće količine kalijuma (mleko, banane, suvo grožđe i šljive). Ukoliko niste sigurni koju hranu treba da izbegavate, pre uzimanja Hemopres tableta, obratite se Vašem lekaru.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek

Lek Hemopres ne bi trebalo da uzimate u periodu trudnoće.

Hidrohlorotiazid prolazi kroz placentu, pa njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može ugroziti feto-placentalnu cirkulaciju i na taj način dovesti do neželjenih efekata na fetus ili novorođenče. Vaš lekar će Vam propisati drugu terapiju osim u retkim situacijama kada se ne može primeniti druga adekvatna terapija.

Upotreba leka Hemopres se ne preporučuje tokom dojenja.

Ukoliko dojite, obratite se Vašem lekaru. Iako nije poznato da li se amilorid hidrohlorid izlučuje u mleko, male količine hidrohlorotiazida se ipak izlučuju u majčino mleko, tako da se za vreme terapije ovim lekom dojenje ne preporučuje.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Kod nekih pacijenata se povremeno može javiti slabost, umor, omamljenost i vrtoglavica (videti u delu 4 " Moguća neželjena dejstva"). Ukoliko osetite ove tegobe, ne bi trebalo da upravljate automobilom ili mašinama.

Lek Hemopres sadrži laktozu, monohidrat

Lek Hemopres sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Hemopres sadrži boju FDC Yellow E 110 koja može izazvati alergijske reakcije.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Hemopres tablete su namenjene za oralnu upotrebu, i uzimaju se sa malo tečnosti.

Lečenje povišenog krvnog pritiska: početna doza je pola tablete leka Hemopres dnevno.

Ukoliko je neophodno, Vaš lekar Vam može povećati dozu i propisati Vam 1 tabletu dnevno (može se uzeti odjednom ili u podeljenim dozama).

Lečenje srčane slabosti: početna doza je pola tablete leka Hemopres dnevno.

U zavisnosti od Vaših tegoba, Vaš lekar Vam može promeniti režim doziranja Hemopres tableta, i propisati Vam veću dozu leka (najviše do 2 tablete dnevno).

Nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji usled ciroze jetre: početna doza je 1 tableta Hemopresa dnevno. Ukoliko je neophodno, Vaš lekar Vam može promeniti režim doziranja, u zavisnosti od Vaših tegoba, i propisati veću dozu leka (najviše do 2 tablete dnevno).

Primena kod dece

Primena leka se ne preporučuje kod dece mlađe od 18 godina.

Starije osobe

Preporučuje se poseban oprez pri primeni leka, s obzirom na to da su starije osobe posebno osetljive na poremećaj ravnoteže elektrolita; doziranje se mora pažljivo prilagoditi funkciji bubrega i odgovoru na lek.

Ako ste uzeli više leka Hemopres nego što treba

Ukoliko ste uzeli više tableta od onoga što Vam je preporučeno (predoziranje) ili je neko drugi slučajno uzeo Vaš lek, odmah se obratite Vašem lekaru, farmaceutu ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Simptomi i znaci predoziranja lekom su: gubitak vode iz organizma, poremećaj statusa elektrolita (naročito povišena ili snižena koncentracija kalijuma kao i snižene koncentracije hlora i natrijuma u krvi).

U tim slučajevima se obustavlja uzimanje leka i preduzimaju neophodne mere.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Hemopres

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu tabletu.

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Hemopres

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

U toku primene leka se mogu javiti: anafilaktičke reakcije, glavobolja, slabost, umor, malaksalost, bol u grudima i leđima, nesvestica, poremećaji srčanog ritma, ubrzan srčani rad, toksične pojave pri istovremenoj primeni sa preparatima digitalisa, pad krvnog pritiska u stojećem položaju, angina pektoris, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, proliv, zatvor, bol u trbuhu, krvarenje u gastrointestinalnom traktu, promene apetita, osećaj punoće u stomaku, nadutost u trbuhu, žeđ, štucanje, povišena koncentracija kalijuma u krvi, smanjena koncentracija natrijuma u krvi, giht, gubitak vode u organizmu, sitnozrnasti osip, svrab, crvenilo, pojačano znojenje, bol u nogama, grčevi u mišićima, bol u zglobovima, vrtoglavica, vertigo, osećaj mravinjanja, omamljenost, nesanica, nervoza, konfuzija, depresija, pospanost, osećaj nedostatka vazduha, poremećaj ukusa, poremećaj vida, pojačana prokrvljenost sluznice nosa, polna nemoć, otežano mokrenje, noćno mokrenje, nemogućnost zadržavanja urina, poremećaj funkcije bubrega.

Mogu se javiti neželjena dejstva, koja su prijavljena pri terapiji pojedinačnim supstancama leka:

Amilorid

Bol u vratu i ramenu, bol u udovima, poremećaj funkcije jetre, aktivacija prethodnog (verovatno postojećeg) peptičkog ulkusa (čira), poremećaj varenja, žutica, suvoća usta, ćelavost, drhtanje ruku, toksične pojave na mozgu, aplastična anemija (malokrvnost), smanjenje broja neutrofila (vrsta leukocita), jedan pacijent sa parcijalnim srčanim blokom je razvio kompletan srčani blok, lupanje srca, smanjenje seksualne želje, pospanost, kašalj, zujanje u ušima, povišen očni pritisak, povećana količina izlučene mokraće, grč mokraćne bešike, povećana učestalost mokrenja.

Hidrohlortiazid

Groznica, nekrotizujući angiitis (zapaljenje krvnih sudova), žutica, pankreatitis, grčevi i iritacija želuca, pojava šećera u mokraći, povišena koncentracija glukoze u krvi, povišena koncentracija mokraćne kiseline u krvi, hipokalemija, pojačana osetljivost na svetlost, zapaljenje pljuvačnih žlezda, koprivnjača, toksična epidermalna nekroliza (ozbiljne promene na koži), smanjenje broja ćelijskih elemenata krvi (eritrocita, leukocita), purpura (promene na koži), smanjenje broja krvnih pločica, uznemirenost, intersticijalni nefritis (zapaljenje bubrega), promene na plućima uključujući zapaljenje pluća i plućni edem, prolazno zamagljen vid, pojava žutog haloa oko predmeta u vidnom polju.

Nepoznato: rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože).

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete koristiti lek Hemopres posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 25oC, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance su:

hidrohlorotiazid i amilorid-hidrohlorid, dihidrat.

1 tableta sadrži 50 mg hidrohlortiazida i 5 mg amilorid-hidrohlorida (u obliku amilorid-hidrohlorid, dihidrata).

Pomoćne supstance su:

• Laktoza monohidrat;
• Skrob, kukuruzni;
• FDC Yellow E 110 No 6 C.I. 15985;
• Natrijum-skrobglikolat (tip A);
• Povidon K 25;
• Talk;
• Magnezijum-stearat;
• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni;
• Polisorbat 80.

Kako izgleda lek Hemopres i sadržaj pakovanja Okrugle, blago bikonveksne, svetlo narandžaste tablete. Unutrašnje pakovanje leka je PVC-Alu blister.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 10 tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD

Beogradski put bb Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02310-18-001 od 15.05.2019.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 515-14-00320-2019-8-003 od 02.08.2019.