Lek Haloperidol Krka depo je indikovan kao terapija održavanja za shizofreniju i shizoafektivni poremećaj kod odraslih pacijenata koji su trenutno stabilizovani sa oralnim haloperidolom (videti odeljak 5.1).
Uvođenje terapije i titracija doze se moraju sprovoditi pod pažljivim kliničkim nadzorom. Doziranje
Pojedinačne doze će zavisiti i od težine simptoma i od trenutne doze oralnog haloperidola. Pacijenti se uvek moraju održavati primenom najmanje efektivne doze.
Početna doza haloperidoldekanoata se određuje u odnosu na oralnu dnevnu dozu haloperidola. Ne mogu se dati specifične smernice za prelazak sa drugih antipsihotika (videti odeljak 5.1).
Odrasli pacijenti uzrasta 18 godina i više
Tabela 1: Preporuke za doziranje haloperidoldekanoata kod odraslih osoba, uzrasta 18 godina i više
Prelazak sa oralnog haloperidola |
Nastavak terapije |
Interval doziranja |
Dodavanje haloperidola koji nije u obliku dekanoata |
Posebne populacije
Starije osobe
Tabela 2: Preporuke za doziranje haloperidoldekanoata kod starijih pacijenta
Prelazak sa oralnog haloperidola |
Nastavak terapije |
Interval doziranja |
Dodavanje haloperidola koji nije u obliku dekanoata |
Oštećenje funkcije bubrega
Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku haloperidola. Ne preporučuje se prilagođavanje doze, ali se savetuje oprez kada se leče pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega.
Međutim, pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega će možda biti potrebna manja početna
doza, sa kasnijim prilagođavanjem u manjim koracima i dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).
Oštećenje funkcije jetre
Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku haloperidola. Pošto se haloperidol ekstenzivno metaboliše u jetri, preporučuje se smanjenje početne doze na polovinu i prilagođavanje doze u manjim koracima i u dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcije jetre (videti odeljak 4.4 i 5.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost haloperidoldekanoata kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu utvrđene. Nema dostupnih podataka.
Način primene
Lek Haloperidol Krka depo je namenjen isključivo za intramuskularnu primenu i ne sme se primenjivati intravenski. Primenjuje se u obliku duboke intramuskularne injekcije u glutealnu regiju. Preporučuje se da injekcije daju naizmenično u u levi i desni glutealni mišić. Ubrizgavanje zapremine veće od 3 mL je neprijatno za pacijente, pa se primena ovako velikih zapremina leka ne preporučuje. Za uputstvo za rukovanje lekom Haloperidol Krka depo videti odeljak 6.6.
Povećani mortalitet kod starijih osoba sa demencijom
Zabeleženi su retki slučajevi iznenadne smrti kod psihijatrijskih pacijenata koji su dobijali antipsihotike, uključujući haloperidol (videti odeljak 4.8).
Stariji pacijenti sa psihozama povezanim sa demencijom koji uzimaju antipsihotike imaju povećani rizik od smrti. Analize sedamnaest ispitivanja kontrolisanih placebom (uslovno trajanje od 10 nedelja), najviše sa pacijentima koji su uzimali atipične antipsihotike, otkrile su rizik od smrtnog ishoda kod pacijenata koji su primali lek, između 1,6 i 1,7 puta veći nego kod pacijenata koji su dobijali placebo. Tokom terapije od obično 10 nedelja kontrolisanog ispitivanja, stopa smrtnosti kod pacijenata koji su lečeni antipsihoticima bila je oko 4,5%, u poređenju sa stopom od oko 2,6% u placebo grupi. Iako su se smrtni slučajevi razlikovali, deluje da je većina smrtnih slučajeva po prirodi bila ili kardiovaskularna (npr. srčana insuficijencija, iznenadna smrt) ili infektivna (npr. pneumonija).
Opservaciona ispitivanja ukazuju da je terapija haloperidolom kod starijih pacijenata takođe povezana
sa povećanim mortalitetom. Ova povezanost je možda jača za haloperidol nego za atipične antipsihotike i najizraženija je u prvih 30 dana po započinjanju terapije i nastavlja se najmanje 6 meseci. Stepen u kojem se ova povezanost može pripisati leku, u odnosu na povezanost sa karakteristikama pacijenta, još uvek nije rasvetljen.
Lek Haloperidol Krka depo nije indikovan za lečenje poremećaja ponašanja povezanih sa demencijom.
Kardiovaskularna dejstva
Osim iznenadne smrti, sa haloperidolom je zabeležen produžetak QTc intervala i/ili ventrikularne aritmije (videti odeljak 4.3 i 4.8). Deluje da se rizik od ovih događaja povećava sa velikim dozama, velikim koncentracijama u plazmi, kod predisponiranih pacijenata ili kod parenteralne primene, pre svega kod intravenske primene.
Lek Haloperidol Krka depo se ne sme davati intravenski.
Savetuje se oprez kod pacijenata sa bradikardijom, srčanim oboljenjima, produženim QTc intervalom u porodičnoj anamnezi ili istorijom teške izloženosti alkoholu. Neophodan je oprez i kod potencijalno visokih koncentracija u plazmi (videti odeljak 4.4, Slabi metabolizeri CYP2D6).
Preporučuje se da se pre uvođenja terapije uradi EKG. Tokom terapije se kod svih pacijenata mora proceniti potreba za sprovođenjem EKG-a radi praćenja produženog QTc intervala i ventrikularnih aritmija. Tokom trajanja terapije, savetuje se smanjenje doze ukoliko dođe do produženja QTc intervala, ali se primena haloperidola mora prekinuti ukoliko QTc pređe vrednost od 500 ms.
Pre otpočinjanja terapije haloperidolom moraju se korigovati poremećaji u ravnoteži elektrolita, kao što su hipokalemija i hipomagnezemija, zato što oni povećavaju rizik od ventrikularne aritmije. Zbog toga se savetuje provera elektrolita na početku terapije i periodično tokom nje.
Tahikardija i hipotenzija (uključujući ortostatsku hipotenziju) su takođe bile zabeležene (videti odeljak 4.8). Savetuje se oprez kada se haloperidol primenjuje kod pacijenata sa ispoljenom hipotenzijom ili ortostatskom hipotenzijom.
Cerebrovaskularni događaji
U randomizovanim kliničkim ispitivanjima kontrolisanim placebom u populaciji pacijenata sa demencijom, javio se približno 3 puta veći rizik od cerebrovaskularnih neželjenih događaja sa nekim atipičnim antipsihoticima. Nalazi opservacionih ispitivanja u kojima je poređena stopa moždanog udara kod starijih pacijenata koji su bili izloženi bilo kojim antipsihoticima sa stopom moždanog udara kod onih koji nisu bili izloženi ovakvim lekovima, pokazuju povećanu stopu moždanog udara među izloženim pacijentima. Ovo povećanje može biti veće sa svim butirofenonima, uključujući haloperidol. Mehanizam ovog povećanja rizika nije poznat. Povećanje rizika se ne može isključiti ni za druge grupe pacijenata. Lek Haloperidol Krka depo se mora oprezno koristiti kod pacijenata sa faktorima rizika od moždanog udara.
Neuroleptički maligni sindrom
Haloperidol je bio povezan sa neuroleptičkim malignim sindromom: retkim idiosinkratskim odgovorom koji se ispoljava kao hipertermija, opšta ukočenost mišića, nestabilnost autonomnog nervnog sistema, izmenjeno stanje svesti i povećana koncentracija kreatin fosfokinaze u serumu. Hipertermija je obično rani znak ovog sindroma. Antipsihotična terapija se mora odmah prekinuti i uvesti odgovarajuća suportivna terapija i pažljivo praćenje.
Tardivna diskinezija
Tardivna diskinezija može da se javi kod nekih pacijenata tokom dugotrajne terapije ili nakon prekida korišćenja ovog leka. Ovaj sidrom obično karakterišu nevoljni ritmični pokreti jezika, lica, usta ili vilice. Ove manifestacije kod nekih pacijenata mogu biti trajne. Ovaj sindrom može biti prikriven kada se terapija ponovo započinje, kada se doza povećava ili kada se prelazi na drugi antipsihotični lek.
Ako se pojave znakovi i simptomi tardivne diskinezije, mora se razmotriti prekid svih terapija antipsihoticima, uključujući Haloperidol Krka depo.
Ekstrapiramidalni simptomi
Mogu se javiti ekstrapiramidalni simptomi (npr. tremor, ukočenost, hipersalivacija, bradikinezija, akatizija, akutna distonija). Primena haloperidola je bila povezana sa razvojem akatizije, koja se manifestovala subjektivno neprijatnim ili stresnim nemirom i potrebom za kretanjem, što je često praćeno nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja. Najveća verovatnoća da se ovo javi je tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih se jave ovi simptomi, povećanje doze može biti škodljivo.
Akutna distonija može da se javi tokom prvih nekoliko dana terapije haloperidolom, ali su bili zabeleženi i slučajevi kasnije pojave simptoma kao i pojava simptoma nakon povećanja doze. Simptomi distonije mogu da uključuju, ali nisu ograničeni na tortikolis, grimase lica, trizmus, protruziju jezika i neprirodne pokrete očiju, uključujući okulogirne krize. Muškarci i pacijenti mlađe životne dobi imaju veći rizik od pojave ovakvih reakcija. Akutna distonija može biti razlog za prekid primene ovog leka.
Po potrebi se mogu propisati antiparkinsonici antiholinergičkog tipa za kontrolu ekstrapiramidalnih simptoma, ali se savetuje da se ne propisuju rutinski kao preventivna mera. Ako je neophodna istovremena primena antipakinsonika, ona će možda morati da se nastavi nakon ukidanja terapije lekom Haloperidol Krka depo, ako je njegovo izlučivanje brže od haloperidola, da bi se izbegao nastanak ili pogoršanje ekstrapiramidalnih simptoma. Mora se imati u vidu moguće povećanje intraokularnog pritiska kada se antiholinergici, uključujući antiparkinsonike, primenjuju istovremeno sa lekom Haloperidol Krka depo.
Epileptični napadi/konvulzije
Zabeleženo je da epileptični napadi mogu biti aktivirani haloperidolom. Savetuje se oprez kod pacijenata koji boluju od epilepsije i stanja u kojima su konvulzije predisponirane (npr. obustava alkohola i oštećenje mozga).
Mere opreza za hepatobilijarni sistem
Pošto se haloperidol metaboliše u jetri, savetuje se oprez i prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.2 i 5.2). Zabeleženi su izolovani slučajevi oštećenja funkcije jetre ili hepatitisa, najčešće holestatskog (videti odeljak 4.8).
Mere opreza za endokrini sistem
Tiroksin može da izazove toksičnost haloperidola. Antipsihotična terapija kod pacijenata sa hipertireoidizmom se mora primenjivati samo uz veliki oprez i uvek mora da je prati terapija kojom se postiže eutireoidno stanje.
Hormonska dejstva antipsihotika uključuju hiperprolaktinemiju, koja može da prouzrokuje galaktoreju, ginekomastiju i oligomenoreju ili amenoreju (videti odeljak 4.8). Ispitivanja sa kulturama tkiva ukazuju na to da rast ćelija u tumorima dojke u humanoj populaciji može biti stimulisan prolaktinom. Iako do sada nije dokazana jasna povezanost tumora dojke u humanoj populaciji sa primenom antipsihotika u kliničkim i epidemiološkim ispitivanjima, preporučuje se oprez kod
pacijenata sa relevantnom anamnezom. Lek Haloperidol Krka depo se mora koristiti uz oprez kod pacijenata sa ranije postojećom hiperprolaktinemijom i pacijentima sa mogućim tumorima zavisnim od prolaktina (videti odeljak 5.3).
Sa haloperidolom je bila zabeležena hipoglikemija i sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (videti odeljak 4.8).
Venska tromboembolija
Zabeleženi su slučajevi venske tromboembolije (VTE) sa antipsihoticima. Pošto kod pacijenata koji se leče antipsihoticima često postoje stečeni faktori rizika za VTE, sve moguće faktore rizika za VTE treba identifikovati pre terapije lekom Haloperidol Krka depo i tokom nje, i preduzeti preventivne mere.
Uvođenje terapije
Pacijenti kod kojih se razmatra terapija lekom Haloperidol Krka depo moraju se prvo lečiti oralnim haloperidolom da bi se isključila mogućnost pojave neočekivane preosetljivosti na haloperidol.
Pacijenti sa depresijom
Preporučuje se da se lek Haloperidol Krka depo ne koristi samostalno kod pacijenata kod kojih je depresija predominantna. On se može kombinovati sa antidepresivima za lečenje stanja kada istovremeno postoje i depresija i psihoze (videti odeljak 4.5).
Slabi metabolizeri CYP2D6
Lek Haloperidol Krka depo treba sa oprezom koristiti kod pacijenata za koje se zna da su slabi metabolizeri citohroma P450 (CYP) 2D6 i koji istovremeno dobijaju inhibitor CYP3A4.
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama
Lek Haloperidol Krka depo sadrži 15 mg benzilalkohola (E1519) u 1 mL rastvora za injekciju (jedna ampula), što odgovara unosu od 0,2 mg/kg (za prosečnu telesnu masu od 75 kg). Benzilalkohol moze izazvati alergijske reakcije. Velike zapremine treba primenjivati sa oprezom i samo ukoliko je neophodno, posebno kod osoba sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza).
Lek Haloperidol Krka depo sadrži susamovo ulje, rafinisano. Retko može izazvati teške alergijske reakcije.
Lek Haloperidol Krka depo je kontraindikovan u kombinaciji sa lekovima za koje se zna da produžavaju QTc interval (videti odeljak 4.3). Na primer:
Savetuje se oprez kada se lek Haloperidol Krka depo koristi u kombinaciji sa lekovima za koje se zna da prouzrokuju disbalans elektrolita (videti odeljak 4.4).
Lekovi koji mogu da povećaju koncentraciju haloperidola u plazmi
Haloperidol se metaboliše na nekoliko načina (videti odeljak 5.2). Glavni putevi su glukuronidacija i redukcija ketona. Uključen je i sistem enzima citohrom P450, pre svega CYP3A4 i u manjoj meri CYP2D6. Inhibicija ovih puteva metabolizma drugim lekovima ili smanjenjem aktivnosti enzima CYP2D6 može da dovede do povećanja koncentracija haloperidola. Dejstva inhibicije CYP3A4 i smanjenja aktivnosti enzima CYP2D6 mogu biti aditivna (videti odeljak 5.2). Na osnovu ograničenih i ponekad protivrečnih informacija, potencijalna povećanja koncentracije haloperidola u plazmi, kada se istovremeno primenjuju inhibitori CYP3A4 i/ili CYP2D6, mogu da se kreću između 20 i 40%, iako je u nekim slučajevima bilo zabeleženo i povećanje do 100%. Primeri lekova koji mogu da povećaju koncentraciju haloperidola u plazmi (na osnovu kliničkog iskustva ili mehanizma interakcije lekova) obuhvataju:
Povećane koncentracije haloperidola u plazmi mogu da dovedu do povećanog rizika od neželjenih događaja, uključujući produženje QTc intervala (videti odeljak 4.4). Povećanje QTc intervala je zabeleženo kada je haloperidol davan u kombinaciji sa metaboličkim inhibitorima – ketokonazolom (400 mg/dan) i paroksetinom (20 mg/dan).
Savetuje se da se kod pacijenata koji istovremeno uzimaju haloperidol i ovakve lekove, prate znakovi i simptomi produženih farmakoloških dejstva haloperidola, i da se po potrebi smanji doza leka Haloperidol Krka depo.
Lekovi koji mogu da smanje koncentraciju haloperidola u plazmi
Istovremena primena haloperidola sa snažnim induktorom enzima CYP3A4 može postepeno da smanjuje koncentraciju haloperidola u plazmi do te mere da efikasnost može biti umanjena. Na primer:
Indukcija enzima se može zabeležiti nakon nekoliko dana terapije. Maksimalna indukcija enzima je obično zabeležena posle približno 2 nedelje i nakon prekida primene leka se može zadržati isti vremenski period. Tokom kombinovane terapije sa induktorima CYP3A4, preporučuje se da se pacijenti prate i da se poveća doza leka Haloperidol Krka depo, ako je neophodno. Nakon povlačenja induktora CYP3A4, koncentracija haloperidola može postepeno da se povećava i zbog toga može biti potrebno smanjenje doze leka Haloperidol Krka depo.
Natrijum-valproat, lek za koji se zna da inhibira glukuronidaciju, ne utiče na koncentracije haloperidola u plazmi.
Dejstvo haloperidola na druge lekove
Haloperidol može da poveća depresiju CNS-a izazvanu alkoholom ili depresorima CNS-a, uključujući hipnotike, sedative ili jake analgetike. Zabeleženo je i pojačano dejstvo na CNS u kombinaciji sa metildopom.
Haloperidol može da ispolji antagonističko dejstvo u odnosu na adrenalin i druge simpatomimetičke lekove (npr. stimulansi kao što su amfetamini) i da preokrene dejstvo adrenergičkih blokatora koji snižavaju krvni pritisak, na primer gvanetidina.
Haloperidol može da ispolji antagonističko dejstvo u odnosu na levodopu i druge dopaminske agoniste.
Haloperidol je inhibitor enzima CYP2D6. Haloperidol inhibira metabolizam tricikličnih antidepresiva (npr. imipramina, desipramina), čime se povećavaju koncentracije ovih lekova u plazmi.
Drugi oblici interakcije
U retkim slučajevima zabeleženi su sledeći simptomi tokom istovremene primene litijuma i haloperidola: encefalopatija, ekstrapiramidalni simptomi, tardivna diskinezija, neuroleptički maligni sindrom, akutni moždani sindrom i koma. Većina ovih simptoma je bila reverzibilna. Ostaje nejasno da li oni predstavljaju poseban klinički entitet.
Ipak, savetuje se da se kod pacijenata koji se istovremeno leče litijumom i lekom Haloperidol Krka depo, terapija mora odmah prekinuti ako se jave ovakvi simptomi.
Zabeležen je antagonizam dejstva antikoagulansa, fenindiona.
Trudnoća
Umerena količina podataka vezana za primenu kod trudnica (više od 400 ishoda trudnoće) ukazuje na to da haloperidol ne ispoljava malformativnu i fetalnu/neonatalnu toksičnost. Međutim, bilo je izolovanih slučajeva urođenih mana nakon izlaganja fetusa haloperidolu u kombinaciji sa drugim lekovima. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Kao mera predostrožnosti, treba izbegavati primenu leka Haloperidol Krka depo tokom trudnoće.
Kod novorođenih beba koje su bile izložene antipsihoticima (uključujući i haloperidol) tokom trećeg tromesečja trudnoće, postoji rizik od neželjenih reakcija koje obuhvataju ekstrapiramidalne i/ili simptome obustave koji mogu varirati u pogledu ozbiljnosti i trajanja posle porođaja. Bilo je izveštaja o uznemirenosti, hipertoniji, hipotoniji, tremoru, somnolenciji, respiratornom distresu i poremećajima u uzimanju hrane. Zbog toga se savetuje da se novorođenčad pažljivo prati.
Dojenje
Haloperidol se izlučuje u mleko majke. Otkrivene su male količine haloperidola u plazmi i urinu onih novorođenčadi koje su dojile majke lečene haloperidolom. Nema dovoljno informacija o dejstvima haloperidola kod odojčadi. Mora se doneti odluka da li je bolje prekinuti dojenje ili terapiju lekom Haloperidol Krka depo, uzimajući u obzir koristi dojenja za dete i koristi terapije za ženu.
Plodnost
Haloperidol povećava koncentraciju prolaktina. Hiperprolaktinemija može suprimirati GnRH iz hipotalamusa, što dovodi do smanjenog lučenja gonadotropina iz hipofize. To može da inhibira reproduktivnu funkciju umanjenjem steroidogeneze u gonadama kod pacijenata oba pola (videti odeljak 4.4).
Lek Haloperidol Krka depo ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilom, niti rad sa mašinama.
Pacijentu treba skrenuti pažnju da lek može izazvati određeni stepen sedacije ili smanjene budnosti, naročito sa većim dozama i na početku terapije. Ovi efekti mogu biti pojačani alkoholom. Pacijenta treba savetovati da za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilom, niti rad sa mašinama.
Bezbednost leka haloperidoldekanoat procenjivana je kod 410 pacijenata koji su učestvovali u 3 studije poređenja (jedna koja je upoređivala haloperidoldekanoat i flufenazin i dve koje su poredile formulaciju dekanoata sa formulacijom haloperidola za oralnu primenu), 9 otvorenih ispitivanja i 1 ispitivanje odgovora na dozu.
Na osnovu objedinjenih podataka o bezbednosti iz ovih kliničkih ispitivanja, najčešće zabeležene neželjene reakcije bile su: ekstrapiramidalni poremećaj (14%), tremor (8%), parkinsonizam (7%), ukočenost mišića (6%) i somnolencija(5%).
Osim toga, bezbednost haloperidola bila je proučavana kod 284 pacijenata lečenih haloperidolom, koji su učestvovali u 3 ispitivanja kontrolisana placebom i kod 1295 pacijenata lečenih haloperidolom koji su učestvovali u 16 dvostruko slepih kliničkih ispitivanja, kontrolisanih aktivnim komparatorom.
U Tabeli 3 su navedene neželjene reakcije na sledeći način:
Učestalost neželjenih reakcija je određena (ili procenjena) na osnovu kliničkih ispitivanja ili epidemioloških studija sa haloperidoldekanoatom i klasifikovana prema sledećoj konvenciji:
Veoma često: ≥1/10
Često: ≥1/100 do <1/10 Povremeno: ≥1/1000 do <1/100 Retko: ≥1/10000 do <1/1000 Veoma retko: <1/10000
Nepoznato: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.
Neželjene reakcije su navedene prema klasi sistema organa i prema opadajućem stepenu ozbiljnosti u okviru svake kategorije učestalosti.
Tabela 3: Neželjene reakcije
Klasa sistema organa | Neželjene reakcije |
Učestalost |
Veoma često | Često | Povremen o | Retko | Nepoznato | |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | pancitopenija, agranulocitoza, trombocitopenija | ||||
Poremećaji imunskog sistema | anafilaktične reakcije, preosetljivost | ||||
Endokrini poremećaji | nedovoljno lučenje antidiuretskog hormona, hiperprolaktinem | ||||
Poremećaji metabolizma i | hipoglikemija | ||||
Psihijatrijski poremećaji | depresija, insomnija | psihotični poremećaji, agitacija, stanje konfuzije, gubitak libida, smanjenje libida, | |||
Poremećaji nervnog sistema | ekstrapiramid alni poremećaj | akatizija, parkinsonizam, lice poput maske, tremor, somnolencija, sedacija | akinezija, diskinezija | neuroleptički maligni sindrom, tardivna diskinezija, konvulzije, bradikinezija, hiperkinezija, hipokinezija, vrtoglavica, nevoljne kontrakcije mišića, motorna disfunkija, | |
Poremećaji oka | okulogirne krize, zamućeni vid, poremećaj vida | ||||
Kardiološki poremećaji | tahikardija | ventrikularna fibrilacija, torsade de pointes, ventrikularna tahikardija, | |||
Vaskularni poremećaji | hipotenzija, ortostatska |
hipotenzija | |||||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | edem larinksa, bronhospazam, laringospazam, dispneja | ||||
Gastrointestinalni poremećaji | konstipacija, suvoća usta, hipersekrecija | mučnina, povraćanje | |||
Hepatobilijarni poremećaji | akutna insuficijencija jetre, hepatitis, holestaza, žutica, poremećaj vrednosti u testovima | ||||
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | angioedem, eksfolijativni dermatitis, leukocitoklastičn i vaskulitis, reakcije fotosenzitivnosti, urtikarija, pruritis, osip, | ||||
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | ukočenost mišića | rabdomioliza, tortikolis, trizmus, mišićni spazmi, trzanje mišića, mišićnoskeletna | |||
Poremećaji | retencija urina | ||||
Trudnoća, puerperijum i perinatalna stanja | sindrom obustave leka kod novoronđenčadi (videti odeljak | ||||
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | seksualna disfunkcija | Prijapizam, amenoreja, galaktoreja, dismenoreja, menoragija, erektilna disfunkcija, ginekomastija, menstrualni poremećaji, bol u dojkama, osećaj |
dojkama | |||||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | reakcije na mestu injekcije | iznenadna smrt, edem lica, edem, hipertermija, hipotermija, poremećaj hoda, absces na mestu | |||
Ispitivanja | povećanje telesne mase | produžen QT na EKG zapisu, smanjenje telesne mase |
Sa haloperidolom su bile zabeležene i sledeće reakcije: produžen QT na EKG zapisu, ventrikularne aritmije (ventrikularna fibrilacija, ventrikularna tahikardija), torsade de pointes i iznenadna smrt.
Dejstva antipsihotika kao klase lekova
Sa antipsihoticima je bio zabeležen srčani arest.
Sa antipsihoticima su zabeleženi i slučajevi venske tromboembolije, uključujući slučajeve plućne embolije i slučajeve duboke venske tromboze. Učestalost je nepoznata.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Iako je malo verovatno da će doći do predoziranja parenteralnim lekom u odnosu na oralni, sledeće informacije su zasnovane na oralnoj primeni haloperidola, uz uzimanje u obzir produženog trajanja dejstva leka Haloperidol Krka depo.
Simptomi i znakovi
Manifestacije predoziranja haloperidolom su pojačana poznata farmakološka dejstva i neželjene reakcije. Najizraženiji simptomi su teške ekstrapiramidalne reakcije, hipotenzija i sedacija.
Ekstrapiramidalne reakcije karakteriše ukočenost mišića i opšti ili lokalizovani tremor. Moguća je i pojava hipertenzije, pre nego hipotenzije.
U ekstremnim slučajevima, pacijent može da deluje komatozno sa respiratornom depresijom i hipotenzijom koje mogu biti dovoljno ozbiljne da izazovu stanje slično šoku. Mora se razmotriti rizik od ventrikularnih aritmija, verovatno povezan sa produženim QTc intervalom.
Terapija
Ne postoji specifični antidot. Terapija je suportivna. Ne preporučuje se dijaliza u terapiji predoziranja zato što ona uklanja samo veoma male količine haloperidola (videti odeljak 5.2).
Kod komatoznih pacijenata mora se obezbediti prohodnost disajnih puteva pomoću orofaringealnog ili endotrahealnog tubusa. U slučaju respiratorne depresije može biti neophodno veštačko disanje.
Preporučuje se EKG praćenje i praćenje vitalnih znakova. Ovo praćenje se mora sprovoditi sve dok se EKG zapis ne normalizuje. Savetuje se i terapija teških aritmija odgovarajućim antiaritmijskim merama.
Hipotenzija i cirkulatorni kolaps se mogu zbrinuti primenom intravenskih tečnosti, plazme ili koncentrovanog albumina i vazporesorskih lekova, kao što su dopamin ili noradrenalin. Ne sme se koristiti adrenalin zato što on može da prouzrokuje tešku hipotenziju u prisustvu haloperidola.
U slučajevima teških ekstrapiramidalnih reakcija, savetuje se primena antiparkinsonika koju treba nastaviti nekoliko nedelja. Antiparkinsonici se moraju veoma oprezno obustavljati zato što se mogu javiti ekstrapiramidalni simptomi.
Farmakoterapijska grupa: psiholeptici; derivati butirofenona
ATC šifra: N05AD01 Mehanizam dejstva
Haloperidoldekanoat je estar haloperidola i dekanske kiseline i kao takav predstavlja depo antipsihotik koji pripada grupi butirofenona. Nakon intramuskularne injekcije, haloperidoldekanoat se postepeno oslobađa iz mišićnog tkiva i polako hidrolizuje u slobodni haloperidol koji zatim ulazi u sistemsku cirkulaciju.
Haloperidol je snažan antagonista dopaminskih receptora tip 2 u CNS-u i u preporučenim dozama ispoljava slabu alfa-1 antiadrenergičnu aktivnost i nema antihistaminergičku niti antiholinergičku aktivnost.
Farmakodinamsko dejstvo
Haloperidol suzbija deluzije i halucinacije što je direktna posledica blokiranja dopaminergičkih signala u mezolimbičkom putu. Blokada dopamina u CNS-u utiče na bazalne ganglije (nigrostrijatni put). Haloperidol izaziva efikasnu psihomotornu sedaciju, čime se objašnjavaju povoljna dejstva na maniju i druge sindrome agitacije.
Dejstvo na bazalne ganglije verovatno stoji u osnovi neželjenih ekstrapiramidalnih motornih dejstva (distonija, akatizija i parkinsonizam).
Antidopaminergička dejstva haloperidola na laktotrope u prednjem režnju hipofize objašnjavaju hiperprolaktinemiju usled inhibicije tonične inhibicije lučenja prolaktina posredstvom dopamina.
Klinička ispitivanja
U kliničkim ispitivanjima pacijenti su najčešće prethodno dobijali terapiju haloperidolom primenjenim
oralno, pre prelaska na haloperidoldekanoat. U pojedinim slučajevima pacijenti su prethodno bili lečeni drugim antipsihotikom primenjivanim oralno.
Resorpcija
Primena haloperidoldekanoata u obliku depo intramuskularne injekcije rezultira sporim i postepenim oslobađanjem slobodnog haloperidola. Koncentracije u plazmi se postepeno povećavaju, i obično dostignu maksimum u roku od 3 do 9 dana nakon injekcije.
Kod pacijenta koji injekcije dobijaju jednom mesečno, koncentracije u plazmi dostižu stanje ravnoteže u roku od 2 do 4 meseca.
Distribucija
Srednja vrednost vezivanja haloperidola za proteine plazme kod odraslih je približno 88 do 92%. Postoji velika interindividualna varijabilnost u vezivanju za proteine plazme. Haloperidol se brzo distribuira u različita tkiva i organe, na šta ukazuje veliki volumen distribucije (srednje vrednosti 8 do 21 L/kg nakon intravenske primene). Haloperidol lako prolazi kroz hematoencefalnu barijeru. Prolazi i kroz placentu i izlučuje se u majčino mleko.
Biotransformacija
Haloperidol se u velikoj meri metaboliše u jetri. Glavni metabolički putevi haloperidola kod ljudi uključuju glukuronidaciju, redukciju ketona, oksidativnu N-dealkilaciju i formiranje piridinskih metabolita. Smatra se da metaboliti haloperidola ne doprinose u značajnoj meri njegovoj aktivnosti, međutim, redukcioni put iznosi 23% od ukupne biotransformacije, a povratna konverzija redukovanog metabolita haloperidola u haloperidol se ne može u potpunosti isključiti. Enzimi sistema citohroma P450: CYP3A4 i CYP2D6 su uključeni u metabolizam haloperidola. Inhibicija ili indukcija enzima CYP3A4, ili inhibicija enzima CYP2D6, mogu da utiču na metabolizam haloperidola. Smanjenje aktivnosti enzima CYP2D6 može da dovede do povećane koncentracije haloperidola.
Eliminacija
Terminalno poluvreme eliminacije haloperidola nakon intramuskularne injekcije haloperidoldekanoata je prosečno 3 nedelje. To je duže u odnosu na formulacije koje nisu u obliku dekanoata, kod kojih je terminalno poluvreme eliminacije haloperidola prosečno 24 sata nakon oralne primene i 21 sat nakon intramuskularne primene.
Prividni klirens haloperidola nakon ekstravaskularne primene je u opsegu od 0,9 do 1,5 L/h/kg i smanjuje se kod slabih metabolizera CYP2D6. Smanjena aktivnost enzima CYP2D6 može da dovede do povećanih koncentracija haloperidola. Interindividualna varijabilnost (koeficijent varijacije, %) u klirensu haloperidola procenjena je na 44% u populacionoj farmakokinetičkoj analizi kod pacijenata sa shizofrenijom. Nakon intravenske primene haloperidola, 21% doze je bio eliminisan u fecesu, a 33% u urinu. Manje od 3% doze se izlučuje u nepromenjenom obliku u urinu.
Linearnost/nelinearnost
Farmakokinetika haloperidola nakon intramuskularne injekcije haloperidoldekanoata je dozno zavisna. Odnos između doze i koncentracije haloperidola u plazmi je približno linearan za doze ispod 450 mg.
Posebne populacije
Starije osobe
Koncentracije haloperidola u plazmi kod starijih pacijenata su bile veće nego kod mlađih odraslih osoba koji su dobili istu dozu.
Rezultati malih kliničkih ispitivanja ukazuju na manji klirens i duže poluvreme eliminacije haloperidola kod starijih pacijenata. Ovi rezultati su u okviru uočene varijabilnosti farmakokinetike haloperidola. Preporučuje se prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije bubrega
Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku haloperidola. Oko jedne trećine doze haloperidola se izlučuje u urinu, većinom u obliku metabolita.
Manje od 3% primenjenog haloperidola se eliminiše urinom u neizmenjenom obliku.. Smatra se da metaboliti haloperidola ne doprinose u značajnoj meri njegovoj aktivnosti, mada sepovratna konverzija redukovanog metabolita haloperidola u haloperidol ne može u potpunosti isključiti. Iako se ne očekuje da oštećenje funkcije bubrega utiče na eliminaciju haloperidola u klinički značajnoj meri, savetuje se oprez kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, a posebno kod pacijenata sa teškim oštećenjem, zbog dugog poluvremena eliminacije haloperidola i njegovog redukovanog metabolita, i mogućnosti akumulacije (videti odeljak 4.2).
Zbog velikog volumena distribucije haloperidola i njegovog visokog stepena vezivanja za proteine, samo se veoma male količine uklanjaju dijalizom.
Oštećenje funkcije jetre
Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku haloperidola. Međutim, oštećenje funkcije jetre može da ima značajan uticaj na farmakokinetiku haloperidola zato što se on u velikoj meri metaboliše u jetri. Zbog toga se savetuje prilagođavanje doze i oprez kod pacijenta sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2 i 4.4).
Odnos farmakokinetike/farmakodinamike
Terapijske koncentracije
Na osnovu objavljenih podataka iz više kliničkih ispitivanja, terapijski odgovor se kod većine pacijenata sa akutnom ili hroničnom shizofrenijom postiže pri koncentracijama u plazmi od 1 do 10 nanograma/mL. Određenoj podgrupi pacijenata mogu biti potrebne veće koncentracije kao posledica velike interindividualne varijabilnosti farmakokinetike haloperidola.
Kod pacijenata sa prvom epizodom shizofrenije lečenih formulacijama haloperidola sa kratkim delovanjem, terapijski odgovor može da se postigne sa niskim koncentracijama, od 0,6 do
3,2 nanograma/mL, kako je procenjeno na osnovu merenja zauzimanja D2 receptora i pod pretpostavkom da je nivo zauzetosti D2 receptora od 60 do 80% najprikladniji za postizanje terapijskog odgovora i ograničavanje ekstrapiramidalnih simptoma.. U proseku, koncentracije u ovom opsegu mogu da se postignu sa dozama od 1 do 4 mg dnevno.
Zbog velike interindividualne varijabilnosti u farmakokinetici haloperidola i odnosa između koncentracije i dejstva, preporučuje se prilagođavanje individualne doze haloperidoldekanoata na osnovu odgovora
pacijenta. Ovde se mora uzeti u obzir vreme nakon promene doze potrebno za postizanja novih koncentracija u plazmi u stanju ravnoteže i dodatno vreme za postizanje terapijskog odgovora.. U pojedinačnim slučajevima se može razmotriti i merenje koncentracije haloperidola u krvi.
Kardiovaskularna dejstva
Rizik od produženja QTc intervala se povećava sa dozom haloperidola i sa koncentracijom
haloperidola u plazmi.
Ekstrapiramidalni simptomi
Ekstrapiramidalni simptomi se mogu javiti u terapijskom opsegu, iako je njihova učestalost obično veća sa dozama koje dovode do postizanja većih koncentracija od terapijskih.
Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija lokalne podnošljivosti, toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Kod glodara je primena haloperidola pokazala umanjenje fertiliteta, ograničenu teratogenost, kao i embriotoksična dejstva.
U studiji karcinogenosti haloperidola, primećena su dozno zavisna povećanja adenoma hipofize i karcinoma mlečnih žlezda kod ženki miševa. Ovi tumori mogu biti izazvani dugotrajnim antagonizmom dopaminskih D2 receptora i hiperprolaktinemijom. Značaj ovih nalaza tumora kod glodara, kada je u pitanju rizik po ljude, nije poznat.
U nekoliko objavljenih in vitro studija pokazano je da haloperidol blokira srčani hERG kanal. U brojnim in vivo studijama intravenska primena haloperidola na nekim životinjskim modelima prouzrokovala je značajan produžetak QTc intervala, pri dozama oko 0,3 mg/kg, dajući maksimalnu koncentraciju u plazmi najmanje 7 do 14 puta veću od terapijskih koncentracija u plazmi, od 1 do 10 nanograma/mL, koje su bile efikasne kod većine pacijenata u kliničkim ispitivanjima. Ove
intravenske doze koje su produžile QTc interval nisu prouzrokovale aritmije. U nekim ispitivanjima na životinjama, veće intravenske doze haloperidola od 1 mg/kg ili više, prouzrokovale su produženje QTc intervala i/ili ventrikularne aritmije pri vrednostima Cmax u plazmi najmanje 38 do 137 puta većim od terapijskih koncentracija u plazmi, koje su bile efikasne kod većine pacijenata u kliničkim ispitivanjima.
benzilalkohol (E1519) susamovo ulje, rafinisano
Haloperidol Krka depo 50 mg/1 mL rastvor za injekciju nije kompatibilan sa ostalim rastvorima za injekciju.
Rastvor za injekciju ne sme se mešati sa ostalim rastvorima za injekciju.
5 godina.
Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.
Unutrašnje pakovanje je ampula od stakla sa belom identifikacionom tačkom koja sadrži 1 mL
rastvora za injekciju.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 5 ampula i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Haloperidol Krka depo sadrži aktivnu supstancu haloperidol (u obliku haloperidoldekanoata). On spada u grupu lekova koji se nazivaju antipsihotici.
Lek Haloperidol Krka depo se koristi kod odraslih koji su prethodno uzimali haloperidol oralnim putem. Lek Haloperidol depo je namenjen za lečenje bolesti koja utiču na Vaša razmišljanja, osećaje ili ponašanje, uključujući i psihijatrijske poremećaje (kao što je shizofrenija). Ove bolesti mogu dovesti do:
Ne smete primati ovaj lek ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Haloperidol Krka depo.
Upozorenja i mere opreza Ozbiljna neželjena dejstva
Lek Haloperidol Krka depo može dovesti do problema sa srcem, kontrolom pokreta tela ili ekstremiteta i ozbiljne neželjene reakcije, koja se naziva “neuroleptički maligni sindrom”. Takođe, mogu se javiti i teške alergijske reakcije i krvni ugrušci. Morate biti upoznati sa ozbiljnim neželjenim reakcijama koje se mogu javiti dok ste na terapiji lekom Haloperidol Krka depo, jer će Vam u tom slučaju biti potrebna hitna medicinska pomoć. Videti odeljak 4, deo “Obratitie pažnju na ozbiljne neželjene reakcije”.
Starija populacija i pacijenti sa demencijom
Zabeležen je mali porast broja smrtnih slučajeva i šloga kod strarijih osoba sa demencijom koji uzimaju antipsihotične lekove. Posavetujte se sa svojim lekarom pre upotrebe leka Haloperidol Krka depo ukoliko ste starija osoba, naročito ukoliko je prisutna demencija.
Porazgovarajte sa svojim lekarom ukoliko:
Vaš lekar će tokom terapije pažljivo pratiti Vaše zdravstveno stanje i po potrebi prilagoditi dozu leka Haloperidol Krka depo.
Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Haloperidol Krka depo.
Medicinski pregledi
Lekar će možda zatražiti i da se uradi elektrokardiogram (EKG), pre nego što otpočnete terapiju lekom Haloperidol Krka depo ili u toku terapije. EKG meri električnu aktivnost srca.
Analize krvi
Lekar će možda zatražiti proveru koncentracije kalijuma ili magnezijuma (ili drugih elektrolita) u Vašoj krvi, pre ili tokom lečenja lekom Haloperidol Krka depo.
Deca i adolescenti
Lek Haloperidol Krka depo nije namenjen za primenu kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina, jer nisu sprovedena ispitivanja u ovim starosnim grupama.
Drugi lekovi i lek Haloperidol Krka depo
Obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Ne smete primati lek Haloperidol Krka depo ukoliko uzimate lekove za lečenje:
Recite svom lekaru ukoliko uzimate bepridil (kod bola u grudnom košu ili za snižavanje krvnog pritiska) ili metadon (kao lek protiv jakih bolova ili za lečenje bolesti zavisnosti).
Ovi lekovi mogu dovesti do problema sa srcem. Zato je važno da obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate bilo koji od navedenih lekova, jer u tom slučaju ne smete primati lek Haloperidol Krka depo (videti odeljak „Lek Haloperidol Krka depo ne smete primati“).
Potrebno je dodatno praćenje ukoliko istovremeno uzimate litijum i lek Haloperidol depo. Recite odmah svom lekaru i prestanite sa upotrebom oba leka ukoliko se javi:
kontrolišu
Neki lekovi mogu da utiču na delovanje leka Haloperidol Krka depo i mogu da povećaju verovatnoću nastanka problema sa srcem
Recite svom lekaru ukoliko uzimate:
Takođe, recite svom lekaru ukoliko uzimate bilo koji lek za snižavanje krvnog pritiska, kao što su lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretici).
Vaš lekar će možda morati da promeni dozu leka Haloperidol Krka depo ukoliko koristite neki od navedenih lekova.
Lek Haloperidol Krka depo može uticati na delovanje sledećih lekova
Recite svom lekaru ukoliko uzimate lekove koji se koriste:
Razgovarajte sa lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Haloperidol Krka depo ako uzimate bilo koji od ovih lekova.
Primena leka Haloperidol Krka depo i alkohol
Konzumiranje alkohola dok ste na terapiji lekom Haldol može da učini da se osećate pospano ili manje pribrano. To znači da morate paziti koliko alkohola konzumirate. Razgovarajte sa lekarom o konzumiranju alkohola tokom terapije lekom Haldol i obavezno obavestite lekara ukoliko konzumirate alkohol.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Trudnoća
Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, posavetujte se sa lekarom. Lekar će Vam možda savetovati da ne koristite lek Haloperidol Krka depo tokom trudnoće.
Kod novorođenih beba majki koje su primale lek Haloperidol Krka depo tokom poslednja 3 meseca trudnoće (poslednji trimestar), mogu se javiti:
Tačna učestalost ovih pojava nije utvrđena. Ukoliko ste tokom trudnoće primali lek Haloperidol Krka depo i primetite neki od navedenih simptoma kod svoje bebe, obratite se lekaru.
Dojenje
Obratite sa Vašem lekaru ukoliko dojite ili planirate da dojite. Male količine leka se mogu izlučiti u majčino mleko i dospeti do bebe. Vaš lekar će proceniti odnos koristi i rizika dojenja tokom lečenja lekom Haloperidol Krka depo.
Plodnost
Haloperidol Krka depo može povećati koncentraciju hormona prolaktina u krvi, što može uticati na plodnost i muškaraca i žena. Ukoliko imate dodatna pitanja, obratite se svom lekaru.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Haloperidol Krka depo ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilom, niti rad sa mašinama.
Lek Haloperidol Krka depo sadrži benzilalkohol (E1519) i susamovo ulje, rafinisano
Lek Haloperidol Krka depo sadrži 15 mg benzilalkohola (E1519) u 1 mL rastvora za injekciju (jedna ampula), što odgovara unosu od 0,2 mg/kg (za prosečnu telesnu masu od 75 kg). Benzilalkohol moze izazvati alergijske reakcije. Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet ako ste trudni ili dojite, ili ako imate oboljenje jetre ili bubrega, jer se velike količine benzilalkohola mogu nakupljati u organizmu i uzrokovati neželjena dejstva (metaboličku acidozu).
Susamovo ulje, rafinisano retko može izazvati teške alergijske reakcije.
Lekar će odlučiti koju dozu leka Haloperidol Krka depo treba da primite i koliko dugo ćete lek primati.
Vaš lekar će takođe pažljivo individualno prilagoditi dozu leka i može Vam takođe dati oblik haloperidola koji se uzima oralno. Doza haloperidoldekanoata zavisi od:
Odrasli
Starije osobe
Kako se primenjuje lek Haloperidol Krka depo
Lek Haloperidol Krka depo će Vam dati lekar ili medicinska sestra. Namenjen je za intramuskularnu primenu, tj. kao injekcija duboko u mišić. Dejstvo pojedinačne doze leka Haloperidol Krka depo obično traje 4 nedelje. Lek Haloperidol Krka depo se ne sme primeniti u venu.
Ako ste primili više leka Haloperidol Krka depo nego što treba
Lekar ili medicinska sestra će Vam dati ovaj lek, pa se ne očekuje da primite više leka nego što je propisano. Ukoliko ste zabrinuti, recite to svom lekaru ili medicinskoj sestri.
Ako ste zaboravili da primite ili ako naglo prestanete da primate lek Haloperidol Krka depo Ne smete prekinuti terapiju lekom Haloperidol Krka depo, osim ukoliko Vam to nije savetovao Vaš lekar, jer se simptomi bolesti mogu vratiti. Ukoliko propustite dozu, kontaktirajte lekara što pre.
Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o primeni ovog leka, obratite se lekaru ili medicinskoj sestri.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.
Obratite pažnju na ozbiljne neželjene reakcije
Ukoliko primetite ili posumnjate na bilo koju od sledećih neželjenih reakcija, recite to odmah svom lekaru ili medicinskoj sestri. Možda će Vam biti neophodna hitna medicinska pomoć.
Problemi sa srcem:
Problemi sa srcem se javljaju povremeno kod osoba koji primaju lek Haloperidol Krka depo (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji primaju lek). Iznenadni smrtni ishodi su zabeleženi kod pacijenata koji su lečeni ovim lekom, ali je učestalost nepoznata. Srčani zastoj (prestanak rada srca) je zabeležen kod pacijenata na terapiji antipsihoticima.
Ozbiljna neželjena reakcija “neuroleptički maligni sindrom”. Ovo stanje se odlikuje povišenom telesnom temperaturom, teškom mišićnom ukočenošću, zbunjenošću i gubitkom svesti. Učestalost pojave ovog neželjenog dejstva kod pacijenata na terapiji lekom Haloperidol Krka depo je nepoznata.
Otežana kontrola pokreta tela ili ekstremiteta (ekstrapiramidalni poremećaj), kao što su:
Ove pojave se veoma često javljaju kod pacijenata na terapiji lekom Haloperidol Krka depo (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji primaju lek). Ukoliko se kod Vas jave neki od ovih simptoma, možda će Vam biti neophodna dodatna terapija.
Teška alergijska reakcija koja uključuje:
Učestalost pojave alergijske reakcije kod pacijenata koji primaju Haloperidol Krka depo je nepoznata.
Krvni ugrušci u venama, najčešće u nogama (duboka venska tromboza ili DVT) prijavljeni su kod osoba na terapiji antipsihotičnim lekovima. Znakovi DVT-a u nozi uključuju oticanje, bol i crvenilo noge, ali se ugrušak može kretati do pluća, uzrokujući bol u grudnom košu i poteškoće sa disanjem. Ukoliko primetite neki od ovih problema, odmah se obratite svom lekaru, jer postojanje krvnog ugruška može biti veoma ozbiljno.
Obratite se svom lekaru odmah ukoliko primetite neku od navedenih ozbiljnih neželjenih reakcija.
Ostala neželjena dejstva
Recite Vašem lekaru ukoliko primetite ili posumnjate na bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji primaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji primaju lek):
Sledeća neželjena dejstva su takođe zabeležena, ali je njihova učestalost nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Haloperidol Krka depo posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do” i na unutrašnjem pakovanju nakon “EXP”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Šta sadrži lek Haloperidol Krka depo
Kako izgleda lek Haloperidol Krka depo i sadržaj pakovanja
Slabo viskozan rastvor, svetložute do žućkasto-smeđe boje bez vidljivih čestica.
Unutrašnje pakovanje je ampula od stakla sa belom identifikacionom tačkom koja sadrži 1 mL rastvora za injekciju.
Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 5 ampula i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole:
KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd Proizvođač:
KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.
Broj i datum dozvole:
515-01-04536-22-001 od 09.11.2023.
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Terapijske indikacije
Lek Haloperidol Krka depo je indikovan kao terapija održavanja za shizofreniju i shizoafektivni poremećaj kod odraslih pacijenata koji su trenutno stabilizovani sa oralnim haloperidolom (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).
Doziranje i način primene
Uvođenje terapije i titracija doze se moraju sprovoditi pod pažljivim kliničkim nadzorom. Doziranje
Pojedinačne doze će zavisiti i od težine simptoma i od trenutne doze oralnog haloperidola. Pacijenti se uvek moraju održavati primenom najmanje efektivne doze.
Početna doza haloperidoldekanoata se određuje u odnosu na oralnu dnevnu dozu haloperidola. Ne mogu se dati specifične smernice za prelazak sa drugih antipsihotika (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).
Odrasli pacijenti uzrasta 18 godina i više
Tabela 1: Preporuke za doziranje haloperidoldekanoata kod odraslih osoba, uzrasta 18 godina i više
Prelazak sa oralnog haloperidola |
Nastavak terapije |
Interval doziranja |
Dodavanje haloperidola koji nije u obliku dekanoata |
Posebne populacije
Starije osobe
Tabela 2: Preporuke za doziranje haloperidoldekanoata kod starijih pacijenta
Prelazak sa oralnog haloperidola |
Nastavak terapije |
Interval doziranja |
Dodavanje haloperidola koji nije u obliku dekanoata |
Oštećenje funkcije bubrega
Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku haloperidola. Ne preporučuje se prilagođavanje doze, ali se savetuje oprez kada se leče pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega.
Međutim, pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega će možda biti potrebna manja početna doza, sa kasnijim prilagođavanjem u manjim koracima i dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Oštećenje funkcije jetre
Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku haloperidola. Pošto se haloperidol ekstenzivno metaboliše u jetri, preporučuje se smanjenje početne doze na polovinu i prilagođavanje doze u manjim koracima i u dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcije jetre (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost haloperidoldekanoata kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu utvrđene. Nema dostupnih podataka.
Način primene
Lek Haloperidol Krka depo je namenjen isključivo za intramuskularnu primenu i ne sme se primenjivati intravenski. Primenjuje se u obliku duboke intramuskularne injekcije u glutealnu oblast. Preporučuje se da injekcije daju naizmenično u dva glutealna mišića. Ubrizgavanje zapremine veće od 3 mL je neprijatno za pacijente, pa se primena ovako velikih zapremina leka ne preporučuje. Za uputstvo za rukovanje lekom Haloperidol Krka depo (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom u Sažetku karakteristika leka).
Lista pomoćnih supstanci
benzilalkohol (E1519) susamovo ulje, rafinisano
Inkompatibilnost
Haloperidol Krka depo 50 mg/1 mL rastvor za injekciju nije kompatibilan sa ostalim rastvorima za injekciju.
Rastvor za injekciju ne sme se mešati sa ostalim rastvorima za injekciju.
Rok upotrebe
5 godina.
Posebne mere opreza pri čuvanju
Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.
Priroda i sadržaj pakovanja
Unutrašnje pakovanje je ampula od stakla sa belom identifikacionom tačkom koja sadrži 1 mL rastvora za injekciju.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 5 ampula i Uputstvo
za lek.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
Nema posebnih zahteva.
Rastvor za injekciju se ne sme mešati sa drugim rastvorima za injekciju.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.