Haemoctin SDH 250i.j./5mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju

Terapija i profilaksa krvarenja kod pacijenata sa hemofilijom A (kongenitalni deficit faktora koagulacije VIII).

1 od 9

Ovaj lek ne sadrži von Willebrand-ov faktor u farmakološki efektivnim količinama i zbog toga nije indikovan kod von Willebrand-ove bolesti.

Terapija treba da budepod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju hemofilije.

Praćenje terapije

U toku terapije se preporučuje odgovarajuće određivanje nivoa faktora VIII kako bi se odredila potrebna doza i učestalost ponovljenih injekcija. Odgovor na faktor VIII može varirati kod pojedinačnih pacijenata ispoljavanjem drugačijih poluvremena eliminacije i in vivo recovery vrednosti. Doziranje na osnovu telesne mase može zahtevati prilagođavanje kod pacijenata sa premalom ili prekomernom telesnom masom. Naročito kod velikih hirurških intervencija, neophodno je precizno praćenje supstitucione terapije, određivanjem koagulacionim metodama (meri se aktivnost faktora VIII).

Pri in vitro određivanju aktivnosti faktora VIII u uzorcima krvi pacijenata, koje je zasnovano na tromboplastinskom vremenu (engl. activated partial tromboplastin time, aPTT), na rezultate mogu značajno da utiču tip aPTT reagenasa i referentni standardi koji se koriste. Takođe, mogu da budu značajne razlike u rezultatima zavisno od toga da li se radi koagulacioni test zasnovan na vrednostima aPTT ili test sa hromogenim supstratima prema Ph.Eur. O ovome treba posebno voditi računa ako se menja laboratorija i/ili se radi različitim metodama određivanja i različitim reagensima.

Doziranje

Doza i trajanje supstitucione terapije zavise od težine nedostatka faktora VIII, od lokalizacije i obima krvarenja i od kliničkog stanja pacijenta.

Broj jedinica faktora VIII koje se primenjuju, izražen je u internacionalnim jedinicama (i.j.) prema važećem standardu Svetske zdravstvene organizacije za koncentrate za proizvode koji sadrže faktor VIII. Aktivnost faktora VIII u plazmi se izražava ili u procentima (u odnosu na normalne vrednosti u humanoj plazmi) ili radije, u internacionalnim jedinicama (u odnosu na internacionalnistandard za faktor VIII u plazmi).

Jedna internacionalna jedinica (i.j.) aktivnosti faktora VIII je ekvivalentna količini faktora koagulacije VIII u jednom mililitru normalne humane plazme.

Terapija po potrebi

Izračunavanje potrebne doze faktora VIII, zasniva se na empirijskom saznanju da jedna internacionalna jedinica (i.j.) faktora VIII po kg telesne mase povećava aktivnost faktora VIII u plazmi za 1% do 2% od normalne vrednosti.

Potrebna doza se određuje korišćenjem sledeće formule:

Potrebanbroj jedinica= telesna masa(kg) x željeni porast faktora VIII (%) x 0,5

Količina koju je potrebno primeniti, kao i učestalost primene uvek treba da budu usmereni ka postizanju kliničke efikasnosti u individualnom slučaju.

U slučaju sledećih hemoragijskih događaja, aktivnost faktora VIII ne sme da padne ispod navedenih nivoa aktivnosti u plazmi (u % od normalne aktivnosti) tokom odgovarajućeg perioda. Sledeća tabela može da se koristi kao vodič za doziranje kod epizoda krvarenja i pri hirurškim intervencijama:

2 od 9

Profilaksa

Za dugotrajnu profilaksu krvarenja kod pacijenata sa teškomhemofilijom A, uobičajene doze su 20 do 40 i.j. faktora VIII po kilogramu telesne mase u intervalima od 2 do 3 dana. U nekim slučajevima, naročito kod mlađih pacijenata, mogu biti potrebni kraći intervali doziranja ili veće doze.

Način primene

Intravenska upotreba. Preporučuje se da se ne primenjuje više od 2-3 mL leka Haemoctin SDH po minuti. Za uputstva o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenihu odeljku 6.1.

Sledljivost

U cilju poboljšanja sledljivosti bioloških lekova, naziv i broj serije primenjenog leka treba da budu jasno zabeleženi.

Preosetljivost

Moguće su alergijske reakcije preosetljivosti prilikom upotrebe leka Haemoctin SDH. Lek sadrži, pored faktora VIII, i tragove drugih humanih proteina. Ukoliko se pojave simptomi preosetljivosti, pacijenti se moraju savetovati da odmah prestanu sa primenom ovog leka i da se obrate svom lekaru. Pacijente treba informisati o ranim znacima reakcija preosetljivosti uključujući koprivnjaču, generalizovanu urtikariju, stezanjeu grudima, zviždanje prilikom disanja (engl. wheezing), hipotenziju i anafilaksu.

U slučaju šoka, treba primeniti standardnu medicinsku terapiju za lečenje šoka.

Inhibitori

Formiranje neutrališućih antitela (inhibitora) na faktor VIII je poznata komplikacija kod terapije pacijenata sa hemofilijom A. Ovi inhibitori su obično IgG imunoglobulini protiv prokoagulantne aktivnosti faktora VIII, koji se određuju u Bethesda jedinicama (BU) po mililitru plazme, primenom modifikovanog testa.

3 od 9

Rizik od razvoja inhibitora je u korelaciji sa težinom bolesti, kao i sa izloženošću faktoru VIII, s tim da je rizik najveći u toku prvih 50 dana izloženosti, ali se nastavlja tokom celog života, mada je rizik povremen.

Klinički značaj razvoja inhibitora zavisi od titra inhibitora, pri čemu razvoj inhibitora niskog titra nosi manji rizik od pojave nedovoljnog kliničkog odgovora u odnosu na pojavu inhibitora visokog titra.

Uopšte, svi pacijenti koji su na terapiji humanim faktorom koagulacije VIII treba pažljivo pratiti na pojavu inhibitora odgovarajućim kliničkim posmatranjem i laboratorijskim testovima. Ako se ne postigne očekivani nivoi aktivnosti faktora VIII ili ako krvarenje nije pod kontrolom sa odgovarajućom dozom, treba uraditi testove na prisustvo inhibitora faktora VIII. Kod pacijenata sa visokim nivoima inhibitora, terapija faktorom VIII može biti neefikasna i treba razmotriti druge terapijske opcije. Terapiju ovih pacijenata treba da sprovodi lekar sa iskustvom u lečenju pacijenata sa hemofilijomi inhibitorima faktora VIII.

Kardiovaskularni događaji

Kod pacijenata sa postojećim kardiovaskularnim faktorima rizika, supstituciona terapija faktorom VIII može povećati kardiovaskularni rizik.

Komplikacije vezane za upotrebu katetera

Ako je neophodan centralni venski kateter (engl. central venous access device, CVAD), treba biti obazriv jer mogu da se jave komplikacije kao što su lokalne infekcije, bakterijemija i tromboza na mestu primene katetera.

Bezbednost od prenosa uzročnika virusnih bolesti

Standardne mere za sprečavanje prenošenja infekcija pri primeni lekova proizvedenih iz humane krvi ili plazme uključuju odabir donora, skrining pojedinačnih donacija i pulova (engl. pool) plazme na specifične markere infekcije i uvođenje efektivnih proizvodnih koraka za inaktivaciju/uklanjanje virusa. I pored toga, kada se primenjuju lekovi proizvedeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost prenošenja infektivnih agenasa se ne može potpuno isključiti. Ovo takođe važi za nepoznate ili novootkrivene viruse, kaoi druge patogene.

Preduzete mere se smatraju efektivnim za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), virus hepatitisa B (HBV) i virus hepatitisa C (HCV), kao i za virus hepatitisa A (HAV) koji je bez omotača. Mere koje se preduzimaju mogu biti ograničene efikasnosti protiv virusa bez omotača kao što je parvovirus B19.

Infekcija sa parvovirusom B19 može biti ozbiljna kod trudnica (fetalna infekcija) i za osobe sa imunodeficijencijom ili sa povećanom eritropoezom (npr. hemolitička anemija).

Kod pacijenata koji redovno/ponovljeno primaju humani faktor koagulacije VIII proizveden iz plazme, treba razmotriti odgovarajuću vakcinaciju (hepatitis A i B).

Pedijatrijska populacija

Smatra se da posebna upozorenja i mere opreza navedeneza odrasle, važe i za pedijatrijsku populaciju.

Sadržaj natrijuma

Haemoctin SDH, 250 i.j./5 mL

Ovaj lek sadrži 16,1 mg (0,7 mmola) natrijuma po bočici, što odgovara 0,81% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Haemoctin SDH, 500i.j./5 mLi Haemoctin SDH, 1000 i.j./5 mL

Ovaj lek sadrži 32,2 mg (1,4 mmola) natrijuma po bočici, što odgovara 1,61% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Nisu prijavljene interakcije humanog faktora koagulacije VIII sa drugimlekovima.

4 od 9

Nisu sprovedene studije reproduktivne toksičnosti sa faktorom VIII na životinjama. Kako je pojava hemofilije A kod žena retka, nema ni iskustava o primeni faktora VIII u toku trudnoće i dojenja. Zbog toga, faktor VIII u trudnoći i za vreme dojenja treba primenjivatisamo ako je jasno indikovano.

Lek Haemoctin SDH nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Reakcije preosetljivosti ili alergijske reakcije (koje mogu da uključe angioedem, osećaj pečenja i žarenja na mestu primene injekcije, jezu, crvenilo, generalizovanu urtikariju, glavobolju, koprivnjaču, hipotenziju, letargiju, mučninu, nemir, tahikardiju, stezanje u grudima, osećaj peckanja, povraćanje, zviždanje prilikom disanja) su primećene retko. U nekim slučajevima mogu da dovedu do teške anafilakse (uključujući i šok).

Pacijenti sa hemofilijom A mogu da razviju neutrališuća antitela (inhibitore) na faktor VIII, uključujući i na Haemoctin SDH. Ako se ovakvi inhibitori pojave, stanje će se manifestovati kao nedovoljan klinički odgovor. U takvim slučajevima, preporučuje se da se kontaktira specijalizovani Centar za hemofiliju.

Za informacije o bezbednostiu pogledu transmisionih agenasa, videti odeljak4.4.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Tabelarni podaci u nastavku su navedeni u skladu sa MedDRA klasifikacijom sistema organa (SOC) i preporučenim terminima (engl. Preferred Term Level, PT).

Za procenu neželjenih reakcija koriste se sledeće učestalosti pojavljivanja: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se procenitina osnovu dostupnihpodataka).

Iz kliničkih studija, neintervencijskih studija, spontanih prijavljivanja i pregleda literature prijavljene su sledeće neželjene reakcije na lek Haemoctin SDH:

* Učestalost se zasniva na rezultatima ispitivanja svih proizvoda koji sadrže faktora VIII koja su uključivala pacijente sa teškim oblikom hemofilije A.

Pedijatrijska populacija

Sa izuzetkom inhibicije faktora VIII, očekuje se da neželjene reakcije kod dece budu iste kao kod odraslih (videti tabelu iznad).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

5 od 9

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nisu prijavljeni slučajevi predoziranja.

Farmakoterapijska grupa: Antihemoragici; faktori koagulacije krvi

ATC šifra: B02BD02

Kompleks Faktor VIII/von Willebrand-ov faktor se sastoji od dva molekula (faktora VIII i von Willebrand-ovog faktora) koji imaju različite fiziološke funkcije. Kada se primeni kod pacijenta sa hemofilijom, faktor VIII se vezuje za von Willebrand-ov faktor u cirkulaciji.

Aktivirani faktor VIII deluje kao kofaktor za aktivirani faktor IX, ubrzavajući konverziju faktora X u aktivirani faktor X (faktor Xa). Aktivirani faktor X pretvara protrombin u trombin. Trombin zatim pretvara fibrinogen u fibrin i može da se formira koagulum. Hemofilija A je nasledni poremećaj koagulacije, povezan sa polom, koji potiče od smanjenog nivoa faktora VIII:C i rezultira profuznim krvarenjem u zglobovima, mišićima ili unutrašnjim organima, koje nastaje ili spontano ili kao rezultat slučajnih ili hirurških trauma. Supsitucionom terapijom nivo faktora VIII u plazmi se povećava privremeno, omogućujući korekciju nedostatka faktora i korekciju sklonosti ka krvarenju.

Pored ove uloge, kao zaštitni protein faktora VIII, von Willebrand-ov faktor utiče na adheziju trombocita na vaskularnim oštećenjima i igra ulogu u agregaciji trombocita.

Postoje podaci o uspešnoj primeni indukcije imunotolerancije (ITI) kod pacijenata sa hemofilijom A koji su imali razvijene inhibitore na faktor VIII.

Treba napomenuti da godišnja stopa krvarenja (engl. annualized bleeding rate, ABR) nije uporediva između različitih koncentrata faktora i između različitih kliničkih studija.

Nakon intravenske primene, smanjenje aktivnosti faktora VIII u plazmi odvija se eksponencijalnom eliminacijom u dve faze. U inicijalnoj fazi, distribucija između intravaskularnog i drugih kompartmenta (telesnih tečnosti) dešava se sa poluvremenom eliminacije iz plazme od 1 do 8 sati. U sledećoj fazi poluvreme varira između 5 i 18 sati, a prosečna vrednost je12 sati. Ovo izgleda odgovara pravom biološkom poluvremenu.

Incremental recovery za lek Haemoctin SDH je približno 0,020 ± 0,003 i.j./mL/i.j./kg telesne mase. Nivo aktivnosti faktora VIII posle intravenske primene: 1 i.j. faktora VIII po kg telesne mase je oko 2%.

Drugi farmakokinetički parametri za lek Haemoctin SDH su: Površina ispod krive (PIK): oko 17 i.j. x h/mL

Srednje vreme zadržavanja (SVZ): oko 15 h Klirens: oko 155 mL/h

6 od 9

Humani faktor koagulacije VIII (iz koncentrata) je normalni sastojak humane plazme i deluje kao endogeni faktor VIII. Ispitivanje toksičnosti pojedinačne doze nema značaja jer samo veće doze dovode do preopterećenja. Ispitivanje toksičnosti ponovljene doze kod životinja je neodgovarajuće zbog uticaja razvoja antitela na heterologne proteine.

Doze koje su čak nekoliko puta veće od preporučenih doza za ljude po kilogramu telesne mase, ne pokazuju toksične efekte na laboratorijskim životinjama.

Pošto kliničko iskustvo ne ukazuje na karcinogene i mutagene efekte humanog faktora koagulacije VIII, nisu neophodne eksperimentalne studije, naročito nekod heterologih vrsta.

Prašak: glicin,

natrijum-hlorid, natrijum-citrat,

kalcijum-hlorid, dihidrat.

Rastvarač:

voda za injekcije.

U odsustvu kompatibilnih studija, ovajlek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Treba koristiti samo priloženi infuzioni set, zato što može doći do neuspeha lečenja usled adsorpcije humanog faktora koagulacije VIII na unutrašnje površine drugih infuzionih setova.

Rok upotrebe leka pre prvog otvaranja: 2 godine.

Rok upotrebe leka nakon prvog otvaranja:upotrebiti odmah.

Čuvati na temperaturi do 25 ˚C. Ne zamrzavati.

Čuvati bočice u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka:

- jedna staklena bočica (20 mL) sa praškom tj. liofilizatom. Staklo, tip I i čep od halobutil-kaučuka, tip I prema Ph.Eur.

- jedna bočica sa 5 mL rastvarača, staklo tip I i injekcioni zatvarač od halobutil-kaučuka tip I, prema Ph.Eur. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži: 1 špric za jednokratnu upotrebu (5 mL), 1 prenosni sistem sa ugrađenim filtrom, 1 kanilu sa krilcima i Uputstvo za lek.

7 od 9

Rekonstituisanirastvor se mora pregledati vizuelno na prisustvočestica ipromenu boje pre primene. Rastvor treba da bude bistar ili blago opalescentan. Ne koristiti rastvor koji je zamućen ili ima talog.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Instrukcije za upotrebu i rukovanje

Tokom svih koraka u postupku, mora se održavati apsolutna sterilnost!

Slika 1a

Slika 4

Slika 1b

Slika 5

Slika 1c

Slika 6

Slika 2

Slika 7

Slika 3

Slika 8

Rekonstitucija praška:

Ugrejte rastvarač (voda za injekcije) i prašak u neotvorenim bočicama do sobne temperature. Ako se vodeno kupatilo koristi za zagrevanje, mora se veoma pažljivo obezbediti da voda ne dođe u kontakt sa poklopcima ili čepovima bočica. U suprotnom može doći do kontaminacije leka.

Veoma važno za pravilnu upotrebu sistema za prenos: pre otvaranja, uverite se da beli donji deo sistema za prenos leži direktno na tlu blistera (Slika 1a: ispravno/Slika 1b: Neispravno). Ako nije ispravno postavljeno: gurnite sistem prenosa nadole u blister dok beli donji deo sistema za prenos ne sedne direktno na tlo blistera (Slika 1c).

Uklonite poklopce sa rastvarača i bočice sa proizvodom da biste ogolili centralne delove gumenih čepova (Slika 2). Uverite se da su gumeni čepovi proizvoda i bočice sa rastvaračem očišćeni dezinfekcionim sredstvom.

Uklonite gornji deo pakovanja sistema za prenos (Slika 3).

Postavite bočicu sa rastvaračem na ravnu površinu. Postavite plavi deo sistema za prenos unutar blistera pravo na uspravno stojeću bočicu koja sadrži rastvarač (Slika 4). Ne uvrćitesistem prenosa!

Uklonite preostali deo blistera iz sistema za prenos. Nemojte stiskati blister! Sada je vidljiv beli deo sistema prenosa (Slika 5).

Postavite bočicu sa praškomna ravnu površinu.

Okrenite kombinaciju sistema za prenos i bočicu sa rastvaračem naopako. Gurnite šiljak belog dela

8 od 9

adaptera pravo nadole kroz čep bočice sa praškom (Slika 6). Vakum prisutan u bočici sa praškom uzrokuje da rastvarač teče u bočicu sa praškom.

Lagano okretanje bočice sa praškom pomaže u rastvaranju praška. Nemojte snažno tresti, treba izbeći stvaranje pene! Rastvor je bistar ili blago opalescentan.

Potom odvrnite plavi deo sistema za prenos zajedno sa bočicom sa rastvaračem u smeru suprotnom od kazaljke na satu (Slika 7). Odbacite bočicu sa rastvaračem sa pričvršćenim plavim delom sistema za prenos. Luer-Lock konektor je sada vidljiv.

Rastvor spreman za upotrebu treba koristiti odmah nakon rastvaranja. Nemojte koristiti rastvore koji su zamućeni ili sadrže vidljive čestice.

Injekcija:

Pošto ste rastvorili prašak, kao što je gore opisano, zakačite priloženi špric preko Luer-Lock konektora na bočicu sa rastvorom sa belim delom prenosnog sistema (Slika 8). To će Vam pomoći da lako povučete rastvoreni lek u špric. Odvojeni filter nije potreban jer prenosni sistem ima svoj ugrađeni filter.

Pažljivo odvijte bočicu sa belim delom prenosnog sistema i polako primenite intravenski injekciju koristeći iglu sa krilcima. Brzina injekcije: 2-3 mL/minuti.

Pošto je iskorišćena igla sa krilcima, može se pokriti zaštitnom kapicom i učiniti bezbednom.

Lek Haemoctin SDH je lek dobijen iz humane plazme. Sadrži faktor koagulacije VIII, koji je neophodan za normalno odvijanje koagulacije (zgrušavanja) krvi. Nakon rekonstitucije praška sa vodom za injekcije, rastvor je spreman za intravensku injekciju.

Lek Haemoctin SDH se koristi za lečenje i sprečavanje krvarenja kod pacijenata sa hemofilijom A (urođeni nedostatak faktora VIII).

Ovaj lek ne sadrži von Willebrand-ov faktor u farmakološki efektivnim količinama i zbog toga nije pogodan za lečenjevon Willebrand-ove bolesti.

Lek Haemoctin SDH ne smete primati:

ukolikoste alergični (preosetljivi) na humani faktor koagulacije VIII ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Alergijska reakcija može da uključi: osip, svrab, otežano disanje ili oticanje lica, usana, grla ili jezika.

Upozorenja i mere opreza

Formiranje neutrališućih antitela (inhibitora) je poznata komplikacija koja nastaje tokom lečenja lekovima sa faktorom VIII. Ovi inhibitori, posebno ako su prisutni u većim koncentracijama, mogu da spreče efekat terapije lekom Haemoctin SDH, tako da je potrebno da lekar pažljivo prati razvoj ovih inhibitora kod Vas ili Vašeg deteta. Ukoliko krvarenje kod Vas ili Vašeg deteta ne može da se kontroliše lekom Haemoctin SDH, odmahobavestitesvoglekara o tome.

Ako imate postojeće kardiovaskularne faktore rizika, lečenje lekom Haemoctin SDH može povećati kardiovaskularni rizik. Ukoliko niste sigurni, obratite se svom lekaru.

Komplikacije vezane za upotrebu katetera: Ako je neophodan centralni venski kateter, Vaš lekar će uzeti u obzir komplikacije povezane sa primenom centralnog venskog katetera kao što su lokalne infekcije, bakterijemiju i trombozu na mestu primene katetera.

Bezbednost od prenosa uzročnika virusnih bolesti

Kada se lek proizvodi iz humane krvi ili plazme, preduzimaju se određene mere da se spreči prenošenje infekcija na pacijenta. Standardne mere uključuju:

pažljiv odabir donora krvi i plazme kako bi se osiguralo da oni koji nose rizik od prenosa infekcija budu isključeni,

kontrolu svakedonacije i pulova plazme na znake virusa/infekcije,

uvođenje proizvodnih koraka za inaktivaciju ili uklanjanje virusa iz krvi ili plazme.

I pored toga, kada se primenjuju lekovi proizvedeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost prenošenja infekcije se ne može potpuno isključiti. Ovo takođe važi za nepoznate ili novootkrivene viruse, kao i druge vrste infekcija.

Preduzete mere se smatraju efektivnim za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), virus hepatitisa B (HBV) i virus hepatitisa C (HCV), kao i za virus hepatitisa A (HAV) koji je bez omotača. Mere koje se preduzimaju mogu biti ograničene efikasnosti protiv virusa bez omotača kao što je parvovirus B19. Infekcija parvovirusom B19 može biti ozbiljna kod trudnica (infekcija ploda) i za osobe čiji je imunski sistem ugrožen ili koje imaju neku vrstu anemije (npr. bolest srpastih ćelija ili hemolitička anemija).

Ako redovno ili više puta primate faktor VIII dobijen iz humane plazme, Vaš lekar Vam može preporučiti da razmislite o vakcinacijiprotiv hepatitisa A i B.

2 od 11

Strogo se preporučuje da se svaki put prilikom primene leka Haemoctin SDH zabeleži naziv i broj serije leka, kako bi se vodila evidencija o povezanosti između pacijenta i serije leka.

Deca i adolescenti

Upozorenja i mere opreza prilikom primene leka pomenute kod odraslih, treba razmotriti i kod dece i adolescenata.

Drugi lekovi i HaemoctinSDH

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Interakcije između leka Haemoctin SDH i drugih lekova nisu prijavljene.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Kako je pojava hemofilije A kod žena retka, nema ni iskustava o primeni faktora VIII u toku trudnoće i dojenja. Nisu sprovedene studije reproduktivne toksičnosti na životinjama.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Haemoctin SDH nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek HaemoctinSDH sadrži natrijum Haemoctin SDH, 250 i.j./5 mL

Ovaj lek sadrži 16,1 mg (0,7 mmola) natrijuma (glavni sastojak kuhinjske soli) po bočici. Ovoodgovara 0,81% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa natrijuma za odraslu osobu.

Haemoctin SDH, 500 i.j./5 mL i Haemoctin SDH, 1000 i.j./5 mL

Ovaj lek sadrži 32,2 mg (1,4 mmola) natrijuma (glavni sastojak kuhinjske soli) po bočici. Ovoodgovara 1,61% preporučenog dnevnog unosa natrijuma za odraslu osobu.

Lek Haemoctin SDH je namenjen za intravensku upotrebu (daje se injekcija u venu). Lečenje treba da bude pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju hemofilije A. Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom.

Doza i trajanje lečenja zavise od težine nedostatka faktora VIII, lokalizacije i obima krvarenja i Vašeg kliničkog stanja. Vaš lekar će odrediti dozu koja je odgovarajuća za Vas.

Održavajteapsolutnu sterilnost tokom svih koraka u postupku.

Slika 1a Slika 1b Slika 1c Slika 2 Slika 3

3 od 11

Slika 4 Slika 5 Slika 6 Slika 7 Slika 8

Rekonstitucija praška:

Ugrejte rastvarač (voda za injekcije) i prašak u neotvorenim bočicama do sobne temperature. Ako se vodeno kupatilo koristi za zagrevanje, mora se veoma pažljivo obezbediti da voda ne dođe u kontakt sa poklopcima ili čepovima bočica. U suprotnom može doći do kontaminacije leka.

Veoma važno za pravilnu upotrebu sistema za prenos: pre otvaranja, uverite se da beli donji deo sistema za prenos leži direktno na tlu blistera (Slika 1a: ispravno/Slika 1b: Neispravno). Ako nije ispravno postavljeno: gurnite sistem prenosa nadole u blister dok beli donji deo sistema za prenos ne sedne direktno na tlo blistera (Slika 1c).

Uklonite poklopce sa rastvarača i bočice sa proizvodom da biste ogolili centralne delove gumenih čepova (Slika 2). Uverite se da su gumeni čepovi proizvoda i bočice sa rastvaračem očišćeni dezinfekcionim sredstvom.

Uklonite gornji deo pakovanja sistema za prenos (Slika 3).

Postavite bočicu sa rastvaračem na ravnu površinu. Postavite plavi deo sistema za prenos unutar blistera pravo na uspravno stojeću bočicu koja sadrži rastvarač (Slika 4). Ne uvrćite sistem prenosa!

Uklonite preostali deo blistera iz sistema za prenos. Nemojte stiskati blister! Sada je vidljiv beli deo sistema prenosa (Slika 5).

Postavite bočicu sa praškom na ravnu površinu.

Okrenite kombinaciju sistema za prenos i bočicu sa rastvaračem naopako. Gurnite šiljak belog dela adaptera pravo nadole kroz čep bočice sa praškom (Slika 6). Vakum prisutan u bočici sa praškom uzrokuje da rastvarač teče u bočicu sa praškom.

Lagano okretanje bočice sa praškom pomaže u rastvaranju praška. Nemojte snažno tresti, treba izbeći stvaranje pene! Rastvor je bistar ili blago opalescentan.

Potom odvrnite plavi deo sistema za prenos zajedno sa bočicom sa rastvaračem u smeru suprotnom od kazaljke na satu (Slika 7). Odbacite bočicu sa rastvaračem sa pričvršćenim plavim delom sistema za prenos. Luer-Lock konektor je sada vidljiv.

Rastvor spreman za upotrebu treba koristiti odmah nakon rastvaranja. Nemojte koristiti rastvore koji su zamućeni ili sadrže vidljive čestice.

Injekcija:

Pošto ste rastvorili prašak, kao što je gore opisano, zakačite priloženi špric preko Luer-Lock konektora na bočicu sa rastvorom sa belim delom prenosnog sistema (Slika 8). To će Vam pomoći da lako povučete rastvoreni lek u špric. Odvojeni filter nije potreban jer prenosni sistem ima svoj ugrađeni filter.

Pažljivo odvijte bočicu sa belim delom prenosnog sistema i polako primenite intravenski injekciju koristeći iglu sa krilcima. Brzina injekcije: 2-3 mL/minuti.

Pošto je iskorišćena igla sa krilcima, može se pokriti zaštitnom kapicom i učiniti bezbednom.

4 od 11

Ako ste primiliviše leka HaemoctinSDH nego što treba

Ako mislite da ste primili više leka Haemoctin SDH nego što treba, posavetujte se sa svojim lekarom koji će odlučiti o daljem lečenju.

Ako ste zaboravili da primite lekHaemoctinSDH

U ovom slučaju, Vaš lekar će odlučiti da li je neophodna dalja terapija.

Ako naglo prestanete da primate lek HaemoctinSDH

Ne prekidajte terapiju lekom Haemoctin SDH bez dogovora sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Ako primetite neko od sledećih neželjenih dejstava, odmah se obratite svom lekaru: crvenilo kože,

osećaj pečenja i žarenja na mestu primene injekcije, jeza,

crvenilo,

glavobolja, koprivnjača,

pad krvnog pritiska (hipotenzija), letargija,

mučnina, nemir,

ubrzani rad srca (tahikardija), stezanje u grudima,

osećaj peckanja, povraćanje,

zviždanje prilikom disanja.

Ovo mogu biti znaci alergijske reakcije ili ozbiljne alergijske reakcije (anafilaktički šok) ili reakcije preosetljivosti.

Sledeća neželjena dejstva primećena su tokom primene leka Haemoctin SDH Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

(anafilaktički) šok, alergijska reakcija, crvenilo kože, svrab, koprivnjača.

Kod dece koja prethodno nisu primala lekove koji sadrže faktor VIII, veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji primaju lek) se mogu pojaviti inhibitorna antitela (vidite odeljak 2); međutim, kod pacijenata koji su ranije primali terapiju faktorom VIII (duže od 150 dana terapije), pojava inhibitora se beleži povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji primaju lek). Ukoliko se to dogodi Vama ili Vašem detetu, moguće je da dejstvo leka bude umanjeno, a kod Vas ili kod Vašeg deteta može doći do pojave krvarenja koje se teško zaustavlja. Ukoliko se to dogodi, odmah se obratite svom lekaru.

Neželjena dejstva kod dece i adolescenata

Sa izuzetkom stvaranja inhibitora (antitela), očekuje se da neželjena dejstva kod decebudu ista kao kod odraslih.

5 od 11

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Haemoctin SDH posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i bočici nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebese odnosi na poslednjidan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 ˚C. Ne zamrzavati.

Čuvati bočice u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Rok upotrebe leka nakon prvog otvaranja:upotrebiti odmah.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek HaemoctinSDH

Aktivna supstanca je humani faktor koagulacije VIII. Haemoctin SDH, 250 i.j./5 mL:

Jedna bočica nominalno sadrži 250 i.j. humanog faktora koagulacije VIII dobijenog iz humane plazme.

Lek Haemoctin SDH, 250 i.j./5 mL sadrži približno 50 i.j./mL humanog faktora koagulacije VIII, nakon rekonsistucije.

Haemoctin SDH, 500 i.j./5mL:

Jedna bočica nominalno sadrži 500 i.j. humanog faktora koagulacije VIII dobijenog iz humane plazme.

Lek Haemoctin SDH, 500 i.j./5 mL sadrži približno 100 i.j./mL humanog faktora koagulacije VIII, nakon rekonsistucije.

Haemoctin SDH, 1000 i.j./5mL:

Jedna bočica nominalno sadrži 1000 i.j. humanog faktora koagulacije VIII dobijenog iz humane plazme.

Lek Haemoctin SDH, 1000 i.j./5 mL sadrži približno 200 i.j./mL humanog faktora koagulacije VIII, nakon rekonsistucije.

Aktivnost (i.j.) se određuje po Evropskoj Farmakopeji, određivanjem faktora koagulacije VIII metodom hromogenih supstrata. Specifična aktivnost leka Haemoctina SDH iznosi približno 100 i.j./mg proteina.

Pomoćne supstancesu:

prašak: glicin; natrijum-hlorid; natrijum-citrat;kalcijum-hlorid, dihidrat. rastvarač: voda za injekcije.

6 od 11

Kako izgleda lekHaemoctinSDH i sadržaj pakovanja Prašak i rastvarač za rastvor za injekciju.

Prašak: liofilizat bele do slabožute boje.

Rekonstituisani rastvor:bistar, bezbojan do slabo opalescentan rastvor za injekciju.

Unutrašnje pakovanje leka:

- jedna staklena bočica (20 mL) sa praškom tj. liofilizatom. Staklo, tip I i čep od halobutil-kaučuka, tip I prema Ph.Eur.

- jedna bočica sa 5 mL rastvarača, staklotip I i injekcioni zatvarač od halobutil-kaučuka tip I, prema Ph.Eur. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži: 1 špric za jednokratnu upotrebu (5 mL), 1 prenosni sistem sa ugrađenim filtrom, 1 kanilu sa krilcima i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

MEDIS PHARMA D.O.O. BEOGRAD, Milutina Milankovića 11b, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač

BIOTEST PHARMA GMBH, Landsteinerstrasse 5, Dreieich, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Avgust, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionanoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.

Broj i datum dozvole:

Haemoctin SDH, 250 i.j./5 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju:000454948 2023 od 26.08.2024.

Haemoctin SDH, 500 i.j./5mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju: 000454949 2023 od 26.08.2024.

Haemoctin SDH, 1000 i.j./5mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju: 000454950 2023 od 26.08.2024.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Terapija i profilaksa krvarenja kod pacijenata sa hemofilijom A (kongenitalni deficit faktora koagulacije VIII).

Ovaj lek ne sadrži von Willebrand-ov faktor u farmakološki efektivnim količinama i zbog toga nije indikovan kod von Willebrand-ove bolesti.

Doziranje i način primene

Terapija treba da budepod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju hemofilije.

Praćenje terapije

U toku terapije se preporučuje odgovarajuće određivanje nivoa faktora VIII kako bi se odredila potrebna doza i učestalost ponovljenih injekcija. Odgovor na faktor VIII može varirati kod pojedinačnih pacijenata ispoljavanjem drugačijih poluvremena eliminacije i in vivo recovery vrednosti. Doziranje na osnovu telesne mase može zahtevati prilagođavanje kod pacijenata sa premalom ili prekomernom telesnom masom.

7 od 11

Naročito kod velikih hirurških intervencija, neophodno je precizno praćenje supstitucione terapije, određivanjem koagulacionim metodama (meri se aktivnost faktora VIII).

Pri in vitro određivanju aktivnosti faktora VIII u uzorcima krvi pacijenata, koje je zasnovano na tromboplastinskom vremenu (engl. activated partial tromboplastin time, aPTT), na rezultate mogu značajno da utiču tip aPTT reagenasa i referentni standardi koji se koriste. Takođe, mogu da budu značajne razlike u rezultatima zavisno od toga da li se radi koagulacioni test zasnovan na vrednostima aPTT ili test sa hromogenim supstratima prema Ph.Eur. O ovome treba posebno voditi računa ako se menja laboratorija i/ili se radi različitim metodama određivanja i različitim reagensima.

Doziranje

Doza i trajanje supstitucione terapije zavise od težine nedostatka faktora VIII, od lokalizacije i obima krvarenja i od kliničkog stanja pacijenta.

Broj jedinica faktora VIII koje se primenjuju, izražen je u internacionalnim jedinicama (i.j.) prema važećem standardu Svetske zdravstvene organizacije za koncentrate za proizvode koji sadrže faktor VIII. Aktivnost faktora VIII u plazmi se izražava ili u procentima (u odnosu na normalne vrednosti u humanoj plazmi) ili radije, u internacionalnim jedinicama (u odnosu na internacionalnistandard za faktor VIII u plazmi).

Jedna internacionalna jedinica (i.j.) aktivnosti faktora VIII je ekvivalentna količini faktora koagulacije VIII u jednom mililitru normalne humane plazme.

Terapija po potrebi

Izračunavanje potrebne doze faktora VIII, zasniva se na empirijskom saznanju da jedna internacionalna jedinica (i.j.) faktora VIII po kg telesne mase povećava aktivnost faktora VIII u plazmi za 1% do 2% od normalne vrednosti.

Potrebna doza se određuje korišćenjem sledeće formule:

Potrebanbroj jedinica= telesna masa(kg) x željeni porast faktora VIII (%) x 0,5

Količina koju je potrebno primeniti, kao i učestalost primene uvek treba da budu usmereni ka postizanju kliničke efikasnosti u individualnom slučaju.

U slučaju sledećih hemoragijskih događaja, aktivnost faktora VIII ne sme da padne ispod navedenih nivoa aktivnosti u plazmi (u % od normalne aktivnosti) tokom odgovarajućeg perioda. Sledeća tabela može da se koristi kao vodič za doziranje kod epizoda krvarenja i pri hirurškim intervencijama:

8 od 11

Profilaksa

Za dugotrajnu profilaksu krvarenja kod pacijenata sa teškomhemofilijom A, uobičajene doze su 20 do 40 i.j. faktora VIII po kilogramu telesne mase u intervalima od 2 do 3 dana. U nekim slučajevima, naročito kod mlađih pacijenata, mogu biti potrebni kraći intervali doziranja ili veće doze.

Način primene

Intravenska upotreba. Preporučuje se da se ne primenjuje više od 2-3 mL leka Haemoctin SDH po minuti.

Za uputstva o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Lista pomoćnih supstanci

Prašak: glicin,

natrijum-hlorid, natrijum-citrat,

kalcijum-hlorid, dihidrat.

Rastvarač:

voda za injekcije.

Inkompatibilnost

U odsustvu kompatibilnih studija, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Treba koristiti samo priloženi infuzioni set, zato što možedoći do neuspeha lečenja usled adsorpcije humanog faktora koagulacije VIII na unutrašnje površine drugih infuzionih setova.

Rok upotrebe

Rok upotrebe leka pre prvog otvaranja: 2 godine.

Rok upotrebe leka nakon prvog otvaranja:upotrebiti odmah.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25 ˚C. Ne zamrzavati.

Čuvati bočice u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka:

9 od 11

- jedna staklena bočica (20 mL) sa praškom tj. liofilizatom. Staklo, tip I i čep od halobutil-kaučuka, tip I prema Ph.Eur.

- jedna bočica sa 5 mL rastvarača, staklo tip I i injekcioni zatvarač od halobutil-kaučuka tip I, prema Ph.Eur. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži: 1 špric za jednokratnu upotrebu (5 mL), 1 prenosni sistem sa ugrađenim filtrom, 1 kanilu sa krilcima i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rekonstituisanirastvor se mora pregledati vizuelno na prisustvočestica i promenu boje pre primene. Rastvor treba da bude bistar ili blago opalescentan. Ne koristiti rastvor koji je zamućen ili ima talog.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Instrukcije za upotrebu i rukovanje

Tokom svih koraka u postupku, mora se održavati apsolutna sterilnost!

Slika 1a

Slika 4

Slika 1b

Slika 5

Slika 1c

Slika 6

Slika 2

Slika 7

Slika 3

Slika 8

Rekonstitucija praška:

Ugrejte rastvarač (voda za injekcije) i prašak u neotvorenim bočicama do sobne temperature. Ako se vodeno kupatilo koristi za zagrevanje, mora se veoma pažljivo obezbediti da voda ne dođe u kontakt sa poklopcima ili čepovima bočica. U suprotnom može doći do kontaminacije leka.

Veoma važno za pravilnu upotrebu sistema za prenos: pre otvaranja, uverite se da beli donji deo sistema za prenos leži direktno na tlu blistera (Slika 1a: ispravno/Slika 1b: Neispravno). Ako nije ispravno postavljeno: gurnite sistem prenosa nadole u blister dok beli donji deo sistema za prenos ne sedne direktno na tlo blistera (Slika 1c).

Uklonite poklopce sa rastvarača i bočice sa proizvodom da biste ogolili centralne delove gumenih čepova (Slika 2). Uverite se da su gumeni čepovi proizvoda i bočice sa rastvaračem očišćeni dezinfekcionim sredstvom.

Uklonite gornji deo pakovanja sistema za prenos (Slika 3).

10 od 11

Postavite bočicu sa rastvaračem na ravnu površinu. Postavite plavi deo sistema za prenos unutar blistera pravo na uspravno stojeću bočicu koja sadrži rastvarač (Slika 4). Ne uvrćite sistem prenosa!

Uklonite preostali deo blistera iz sistema za prenos. Nemojte stiskati blister! Sada je vidljiv beli deo sistema prenosa (Slika 5).

Postavite bočicu sa praškom na ravnu površinu.

Okrenite kombinaciju sistema za prenos i bočicu sa rastvaračem naopako. Gurnite šiljak belog dela adaptera pravo nadole kroz čep bočice sa praškom (Slika 6). Vakum prisutan u bočici sa praškom uzrokuje da rastvarač teče u bočicu sa praškom.

Lagano okretanje bočice sa praškom pomaže u rastvaranju praška. Nemojte snažno tresti, treba izbeći stvaranje pene! Rastvor je bistar ili blago opalescentan.

Potom odvrnite plavi deo sistema za prenos zajedno sa bočicom sa rastvaračem u smeru suprotnom od kazaljke na satu (Slika 7). Odbacite bočicu sa rastvaračem sa pričvršćenim plavim delom sistema za prenos. Luer-Lock konektor je sada vidljiv.

Rastvor spreman za upotrebu treba koristiti odmah nakon rastvaranja. Nemojte koristiti rastvore koji su zamućeni ili sadrže vidljive čestice.

Injekcija:

Pošto ste rastvorili prašak, kao što je gore opisano, zakačite priloženi špric preko Luer-Lock konektora na bočicu sa rastvorom sa belim delom prenosnog sistema (Slika 8). To će Vam pomoći da lako povučete rastvoreni lek u špric. Odvojeni filter nije potreban jer prenosni sistem ima svoj ugrađeni filter.

Pažljivo odvijte bočicu sa belim delom prenosnog sistema i polako primenite intravenski injekciju koristeći iglu sa krilcima. Brzina injekcije: 2-3 mL/minuti.

Pošto je iskorišćena igla sa krilcima, može se pokriti zaštitnom kapicom i učiniti bezbednom.

11 od 11