Gentamicin B. Braun 3mg/mL rastvor za infuziju

Za terapiju teških infekcija izazvanih bakterijama osetljivim na gentamicin kada manje toksični lekovi nisu efikasni.

Gentamicin B. Braun, 3mg/mL, rastvor za infuziju, bi trebalo za sve indikacije, osim za komplikovane infekcije urinarnog trakta, jedino da se koristi u kombinaciji sa drugim relevantnim antibioticima (pretežno zajedno sa beta-laktamskim antibioticima ili sa antibioticima efikasnim protiv anaerobnih bakterija).

Pod ovim uslovima, Gentamicin B. Braun, 3mg/mL, rastvor za infuziju može se koristiti kod: – Komplikovanih i ponavljajućih infekcija urinarnog trakta

– Nozokomijalnih infekcija donjih respiratornih puteva uključujući i tešku pneumoniju – Intraabdominalnih infekcija uključujući peritonitis

– Infekcija kože i mekih tkiva uključujući i teške opekotine – Septikemija uključujući bakterijemiju

– Terapija bakterijskog endokarditisa – Terapija hirurških infekcija

Trebalo bi uzeti u obzir zvanične vodiče za pravilnu upotrebu antibiotika.

Doziranje

Doziranje kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega

Odrasli i adolescenti

Terapija bakterijskih infekcija

Preporučena dnevna doza kod adolescenata i odraslih sa normalnom funkcijom bubrega, je 3 - 6 mg/kg telesne mase dnevno kao 1 (poželjno) do 2 pojedinačne doze.

1 od 14

Maksimalna dnevna doza od 6 mg/kg može biti neophodna u terapiji teških infekcija i kada je osetljivost patogena relativno loša.

Gentamicin ima dugotrajan postantibiotski efekat (videti odeljak 5.1). Nedavne in vitro i in vivo studije pokazuju da je preuzimanje aminoglikozida u renalni korteks ograničeno, te se stoga pri višim maksimalnim koncentracijama gentamicina u serumu (nakon jednokratne dnevne doze) u bubrezima deponuju manje količine aminoglikozida nego kod doziranja više puta na dan.

U slučaju kombinovane terapije (npr. beta-laktamskim antibioticima u normalnim dozama) takođe je moguće primeniti ukupnu dnevnu dozu u vidu jedne dnevne doze.

Zbog potrebe za prilagođavanjem doze, jednokratna dnevna doza gentamicina ne preporučuje se za pacijente s oslabljenim imunitetom (npr. neutropenija), teškim oštećenjem funkcije bubrega, ascitesom, bakterijskim endokarditisom, kod pacijenata s teškim opekotinama (više od 20% kože) i kod trudnica.

Dužina terapije trebalo bi da se ograniči na 7 - 10 dana. Duže trajanje terapije može biti neophodno kod teških i komplikovanih infekcija.

Pedijatrijska populacija

Dnevna doza kod novorođenčadi je 4 - 7 mg/kg telesne mase dnevno. Usled produženog poluvremena eliminacije, novorođenčadima se potrebna doza daje kao jedna dnevna doza.

Dnevna doza kod odojčadi nakon prvog meseca života je 4,5 – 7,5 mg/kg telesne mase dnevno kao 1(poželjno) do 2 pojedinačne doze.

Dnevna doza kod starije dece sa normalnom funkcijom bubrega je 3 - 6 mg/kg telesne mase dnevno kao 1(poželjno) do 2 pojedinačne doze.

Jedna boca od 80 mL leka Gentamicin B. Braun 3 mg/mL sadrži 240 mg gentamicina, a jedna boca od 120 mL leka Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL sadrži 360 mL gentamicina. Da bi se izbeglo predoziranje, naročito kod dece, Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL ne bi trebalo da se daje deci kojoj je potrebno manje od 240 mg gentamicina po dozi (tj. 360 mg gentamicina po dozi).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, preporučena dnevna doza trebalo bi da se smanji i prilagodi funkciji bubrega.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega trebalo bi da se prate da bi se terapijske koncentracije u plazmi podešavale, bilo smanjenjem doze ili produžavanjem intervala između doza (videti odeljak 4.4).

Smanjenje doze ili produžetak intervala doziranja podjednako su pogodna rešenja. Ipak, trebalo bi imati na umu da su doze određene na način opisan dole samo aproksimativne i da ista doza može dovesti do različitih koncentracija u organizmu različitih pacijenata. Zato je potrebno da se odrede serumske koncentracije gentamicina da bi doziranje za datog pacijenta moglo da se prilagodi.

1)Produžetak intervala doziranja pri normalnim dozama

Kako je klirens gentamicina direktno proporcionalan klirensu kreatinina, sledeća jednačina aproksimacije se može koristiti:

Normalan dozni interval x (normalan klirens kreatinina/klirens kreatinina pacijenta) = traženi dozni interval

Zasnovano na normalnom klirensu kreatinina od 100 mL/min i klirensu kreatinina pacijenta od 30 mL/min, interval primene sa konstantnom dozom bi u ovom slučaju bio 26 sati (8 x 100/30 [h]).

2 od 14

Normalna doza (80 mg) pri produženom intervalu doziranja:

Urea u krvi Klirens kreatinina Doza i interval doziranja (mmol/L) (mL/m)

 6,7 > 72 80* mg svakih 8 sati 6,7 – 16,7 30 – 72 80* mg svakih 12 sati 16,7 – 33,3 12 – 30 80* mg svaka 24 sata > 33,3 6 – 12 80* mg svakih 48 sati

*U slučaju da pacijent ima manje od 60 kg dozu bi trebalo smanjiti na 60 mg.

2)Smanjenje doze pri normalnom intervalu doziranja

Nakon uobičajene inicijalne doze, deljenje normalne preporučene doze serumskim kreatininom može poslužiti kao grub vodič za određivanje smanjene doze koja bi trebalo da se primenjuje svakih 8 sati.

Tako se 30 mg može primeniti svakih 8 sati pacijentu od 60 kg, sa koncentracijom kreatinina u serumu od 2,0 mg/100 mL nakon inicijalne doze od 60 mg (1 mL/kg; 60:2).

Alternativno, nakon uobičajene inicijalne doze, tražene doze na svakih 8 sati, mogu se izračunati prema formuli:

Normalna doza x klirens kreatinina pacijenta/normalni klirens kreatinina (100 mL/min) = posledična doza.

Smanjena doza pri normalnim intervalima doziranja (svakih 8 sati)

Serumski kreatinin(mg/100 mL)

 1.0 1,1 – 1,3 1,4 – 1,6 1,7 – 1,9 2,0 – 2,2 2,3 – 2,5 2,6 – 3,0 3,1 – 3,5 3,6 – 4,0 4,1 – 5,1 5,2 – 6,6 6,7 – 8,0

Aproksimativne vrednosti klirensa kreatinina (mL/min) > 100 70 – 100 55 – 70 45 – 55 40 – 45 35 – 40 30 – 35 25 – 30 20 – 25 15 – 20 10 – 15 < 10

Procenat normalne doze

100 80 65 55 50 40 35 30 25 20 15 10

Klirens kreatinina trebalo bi da bude favorizovan parametar posebno kod starijih i pacijenata sa fluktuirajućim serumskim koncentracijama kreatinina, koje su zabeležene kod teških infekcija (npr. sepsa).

Trebalo bi naglasiti da renalna funkcija može da se promeni tokom terapije gentamicinom.

Doziranje kod pacijenata na hemodijalizi

Gentamicin se dijalizira. U slučaju hemodijalize u trajanju 4 - 5 sati, trebalo bi očekivati 50 - 60% redukcije koncentracije, a u slučaju hemodijalize u trajanju 8 - 12 sati, trebalo bi očekivati 70 - 80% redukcije koncentracije. Doziranje bi trebalo individualno podesiti nakon svake dijalize, u odnosu na serumske koncentracije gentamicina u tom trenutku.

Normalna preporučena doza nakon dijalize je 1 – 1,7 mg/kg telesne mase.

Starijim pacijentima će biti potrebne niže doze održavanja nego mlađim usled oslabljene funkcije bubrega.

Kod gojaznih pacijenata inicijalna doza trebalo bi da se izračuna na osnovu idealne telesne mase plus 40% od viška kilograma.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, nisu potrebna nikakva podešavanja doze.

Savet za praćenje:

Preporučeno je praćenje serumske koncentracije gentamicina, posebno kod starijih, novorođenčadi i pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Uzorci se uzimaju na kraju intervala doziranja (minimalna

3 od 14

koncentracija). Minimalne koncentracije ne bi trebalo da prelaze 2 mikrograma/mL pri primeni gentamicina dva puta dnevno i 1 mikrogram/mL pri doziranju jednom dnevno (Pogledati odeljak 4.4).

Način primene

Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL, primenjuje se intravenskom infuzijom u periodu od 30 do 60 minuta. Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL nije pogodan za intramuskularno ili sporo intravensko injektovanje.

Samo za intravensku upotrebu.

– Preosetljivost na aktivnu supstancu, ostale aminoglikozide ili bilo koju od pomoćnih supstanci (Pogledati odeljak 6.1).

– Myasthenia gravis.

Kod pacijenata sa uznapredovalim renalnim oštećenjem ili već postojećim gubitkom sluha u unutrašnjem uhu, gentamicin bi trebalo primeniti jedino ako lekar smatra neophodnim. Učestalost primene ili dozu trebalo bi smanjiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Oštećenje funkcije bubrega kao što je smanjenje glomeluralne filtracije primećeno je kod oko 10% pacijenata tretiranih gentamicinom i obično je reverzibilno. Najvažniji faktori rizika su visoka ukupna doza, dugotrajna terapija, povišene koncentracije u serumu (visoka minimalna koncentracija); treba dodati i druge potencijalne rizike kao što su starost, hipovolemija i šok. Klinički znaci oštećenja bubrega su: proteinurija, cilindri u urinu, hematurija, oligurija, povišene koncentracije kreatinina i uree u serumu. U izolovanim slučajevima može da se javi akutno otkazivanje bubrega (videti takođe odeljak 4.8).

Neuromuskularni poremećaji

Kako gentamicin ima svojstvo neuromuskularne blokade, poseban oprez se savetuje kod pacijenata sa već postojećim neuromuskularnim oboljenjima (npr. Parkinsonova bolest). Posebno strogo praćenje je obavezno (videti takođe odeljak 4.8).

Neuromuskularna blokada i respiratorna paraliza zabeležene su kod upotrebe aminoglikozida kod pacijenata koji su tokom anestezije primali miorelaksanse kurare tipa. Ovi pacijenti bi takođe, trebalo da budu strogo praćeni (videti takođe odeljak 4.8).

Uticaj na vestibularnokohlearni nerv

Moguće je oštećenje vestibularnokohlearnog nerva (osmog kranijalnog nerva), gde i ravnoteža i sluh mogu biti pogođeni. Vestibularno oštećenje je najčešća ototoksična reakcija. Gubitak sluha se inicijalno manifestuje oslabljenim osećajem za visoke tonove i obično je ireverzibilno. Važni faktori rizika su već postojeće oštećenje funkcije bubrega ili osmog kranijalnog nerva; treba dodati da rizik raste proporcionalno sa nivoom ukupne ili dnevne doze ili sa istovremenom primenom potencijalno ototoksičnih supstanci. Simptomi ototoksičnosti su: vrtoglavica, zvonjenje/huka u ušima (šum), vertigo i ređe, gubitak sluha.

Do oštećenja vestibularnog mehanizma gentamicinom može doći ako su minimalne koncentracije od 2 mikrograma/mL prekoračene. Ovo je obično reverzibilno ako se odmah primeti i doze se prilagode (videti takođe odeljak 4.8).

Dijareja izazvana antibioticima, pseudomembranozni kolitis

Dijareja izazvana antibioticima i pseudomembranozni kolitis zabeleženi su pri upotrebi gentamicina. Ove dijagnoze bi trebalo da se uzmu u obzir kod svakog pacijenta kod kog se razvije dijareja tokom ili ubrzo nakon terapije. Terapiju gentamicinom bi trebalo prekinuti i uključiti odgovarajuću terapiju u slučaju teških i/ili krvavih dijareja tokom terapije. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku ne smeju se davati (videti odeljak 4.8).

4 od 14

Trudnoća i laktacija

Gentamicin bi u trudnoći i tokom dojenja trebalo primenjivati samo posle pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti odeljak 4.6).

Doziranje jednom dnevno kod starijih pacijenata:

Iskustva sa primenom doziranja gentamicina jednom dnevno kod starijih pacijenata su ograničena. Doziranje jednom dnevno može biti neprimereno i zato je pažljivo praćenje naglašeno kod ovih pacijenata.

Monitoring

Da bi se izbegla neželjena dejsta preporučuje se kontinuirani monitoring (pre, tokom i nakon terapije) funkcije bubrega (kreatinin u serumu, klirens kreatinina), kontrola vestibularne i kohlearne funkcije kao i kontrola parametara praćenja funkcije jetre i laboratorijskih parametara.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži 283 mg/425 mg natrijuma po boci od 80 mL/120 mL rastvora za infuziju. Ovo bi trebalo uzeti u obzir kod pacijenata na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma.

Ukrštene alergije/-rezistencija

Ukrštene alergijske reakcije i ukrštena rezistencija zabeležene su među aminoglikozidima.

Nefrotoksičnost i ototoksičnost

Da bi se izbegao rizik od nefrotoksičnosti i ototoksičnosti, trebalo bi uzeti u obzir sledeća uputstva:

– Redovno ispitivanje auditivne, vestibularne i renalne funkcije posebno je važno kod pacijenata sa dodatnim faktorima rizika. Zabeleženo je da oštećenje funkcije jetre, auditivne funkcije, bakterijemija i groznica povećavaju rizik od ototoksičnosti. Smanjenje volumena ili hipotenzija i oboljenje jetre zabeleženi su kao dodatni faktori rizika za nefrotoksičnost.

– Praćenje funkcije bubrega, pre, tokom i posle terapije.

– Doziranje strogo prema klirensu kreatinina (ili koncentraciji kreatinina u serumu). Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, doziranje mora biti podešeno prema karakteristikama bubrega (videti odeljak 4.2).

– Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, koji dodatno, lokalno primaju gentamicin (inhalacija, intratrahealna primena, instilacija), količina gentamicina apsorbovana nakon lokalne primene mora biti uzeta u obzir prilikom izračunavanja i podešavanja doziranja za sistemsku terapiju.

– Praćenje serumskih koncentracija gentamicina tokom terapije da bi se izbegle maksimalne koncentracije koje prelaze 10-12 mikrograma/mL (granica toksičnosti za kohleo-vestibularni sistem) pri konvencionalnom, višestrukom, dnevnom doziranju ili minimalne koncentracije koje prelaze 2 mikrograma/mL (videti odeljak 4.2).

– Kod pacijenata kod kojih već postoji oštećenje unutrašnjeg uva (oštećenje sluha ili ravnoteže), ili gde je terapija dugotrajna, potrebna je dodatna kontrola sluha i ravnoteže.

– Produžena terapija bi trebalo da se izbegava. Ako je moguće, trajanje terapije trebalo bi da bude ograničeno na 7 – 10 dana (videti odeljak 4.2).

– Izbegavajte terapiju aminoglikozidima odmah nakon prethodne terapije aminoglikozidima; ako je moguće, interval između tretmana bi trebalo da bude od 7 – 14 dana.

– Ako je moguće, izbegavajte primenu drugih ototoksičnih i nefrotoksičnih supstanci. Ako je ovo neizbežno, indikovano je posebno pažljivo praćenje funkcije bubrega (videti odeljak 4.5).

Obezbedite adekvatnu hidrataciju i produkciju urina.

Miorelaksansi i etar

Karakteristika neuromuskularne blokade aminoglikozida je pojačana etrom i miorelaksansima.

Ako se gentamicin primeni tokom ili odmah nakon operacije, neuromuskularna blokada može biti pojačana i produžena ako su korišćeni nedepolarizujući miorelaksansi. Ove interakcije mogu uzrokovati

5 od 14

neuromuskularnu blokadu i respiratornu paralizu. Usled povećanog rizika, ovakvi pacijenti bi trebalo da se prate sa posebnom pažnjom.

Injekcija kalcijum-hlorida može poništiti neuromuskularnu blokadu uzrokovanu aminoglikozidima.

Anestezija metoksifluranom

Aminoglikozidi mogu da povećaju efekat oštećenja bubrega metoksiflurana. Ako se koriste istovremeno, moguće su ekstremno teške nefropatije. Anesteziolog bi trebalo da bude obavešten o primeni aminoglikozida pre hirurške procedure.

Potencijalno nefrotoksični ili ototoksični lekovi

Usled povećanog rizika od neželjenih reakcija, potrebno je pažljivo praćenje pacijenata koji su istovremeno ili uzastopno bili na terapiji potencijlno nefrotoksičnim ili ototoksičnim lekovima kao što su npr: amfotericin B, kolistin, ciklosporin, cisplatin, vankomicin, streptomicin, viomicin, ostali aminoglikozidi, neki cefalosporini i diuretici Henleove petlje kao što je etakrinska kiselina i furosemid.

U slučaju lekova koji sadrže cisplatin, trebalo bi naglasiti da nefrotoksičnost gentamicina može biti povećana čak i 3 do 4 nedelje nakon primene ovih supstanci.

Ostali antibiotici

Zabeleženo je skraćenje poluvremena eliminacije gentamicina kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega koji su primali karbenicilin zajedno sa gentamicinom.

Trudnoća

Nema adekvatnih podataka o upotrebi gentamicina u trudnoći. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Gentamicin prolazi placentu. Usled povećanog rizika od oštećenja unutrašnjeg uva i bubrega fetusa, gentamicin se ne sme koristiti u trudnoći osim u slučaju kada je ugrožen život i nijedna druga terpijska opcija nije moguća.

U slučaju izloženosti gentamicinu tokom trudnoće, preporučeno je praćenje funkcije bubrega i sluha novorođenčeta.

Dojenje

Gentamicin se ekskretuje u majčino mleko i detektovan je u niskim koncentracijama u serumu dojenih beba. Mora se doneti odluka da li da se prestane sa dojenjem ili da se prekine/apstinira od terapije gentamicinom. Dijareja i gljivične infekcije mukoznih membrana mogu da se jave kod dojenih beba, tako da će dojenje možda morati da se prekine. Trebalo bi imati na umu mogućnost senzibilizacije.

Nema studija o uticaju na sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. U slučaju primene kod pacijenata van bolnice, savetuje se oprez prilikom upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama u smislu mogućih neželjenih dejstava kao što su ošamućenost i vrtoglavica.

Pod određenim uslovima gentamicin pokazuje ototoksične i/ili nefrotoksične efekte. Kod pacijenata na terapiji gentamicinom, često se javlja oštećenje funkcije bubrega i obično je reverzibilno po prestanku terapije. U većini slučajeva nefrotoksičnost je povezana sa izuzetno visokim dozama ili produženom terapijom, već prisutnim renalnim poremećajima ili sa ostalim supstancama za koje se zna da su nefrotoksične.

Neželjena dejstva, koja se smatraju i najmanje mogućim, povezana sa terapijom, navedena su dole prema sistemima organa i učestalosti. Učestalost je definisana kao

Veoma često (1/10); Često (1/100 i <1/10);

Povremeno (1/1000 i <1/100);

6 od 14

Retko(1/10 000 i <1/1000); Veoma retko (<1/10 000),

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

7 od 14

1 Obično su u ovim slučajevima, uključeni i drugi antibiotici. 2 Mogu se javiti kao reakcije preosetljivosti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Gentamicin ima malu terapijsku širinu. U slučaju akumulacije (npr. kao rezultat oštećenja funkcije bubrega), može da se javi oštećenje bubrega i vestibularnokohlearnog nerva.

Terapija u slučaju predoziranja

Prekinite lečenje. Ne postoji specifičan antidot. Gentamicin može da se ukloni iz krvi hemodijalizom (eliminacija je sporija i diskontinuirana peritonealnom dijalizom).

8 od 14

Terapija neuromuskularne blokade:

U slučaju neuromuskularne blokade (obično izazvane interakcijama, videti odeljak 4.5), savetuje se primena kalcijum-hlorida i veštačke respiracije, ako je potrebno.

Farmakoterapijska grupa: Ostali aminoglikozidi

ATC šifra: J01GB03

Gentamicin je aminoglikozidni antibiotik izolovan iz Micromonospora purpurea. On predstavlja mešavinu strukturno veoma sličnih homologa gentamicina C1, C1a i C2. Gentamicin homolog C2 je klasifikovan kao komponenta najveće toksičnosti. Antibakterijska aktivnost gentamicin-sulfata definisana je i u odnosu na jedinice i u odnosu na masu.

Sledeći odnosi se primenjuju:

1 mg ekvivalentan je 628 I.U. ili 1 I.U. je ekvivalentna 0,00159 mg gentamicin-sulfata.

Za internacionalnu standardnu supstancu, SZO je definisala specifičnu aktivnost od 614 I.U./mg gentamicin-sulfata.

Mehanizam dejstva

Gentamicin ima baktericidnu efikasnost i u fazi proliferacije i u fazi mirovanja bakterija. Vezuje se za proteine 30s subjedinice bakterijskog ribozoma, što uzrokuje “pogrešno čitanje” mRNK.

PK/PD odnos

Aminoglikozidi pokazuju antibakterijsku efikasnost zavisnu od koncentracije

Gentamicin i ostali aminoglikozidi pokazuju jasan postantibiotski efekat in vitro i in vivo u većini eksperimentalnih modela infekcija. Ako se primene dovoljno visoke doze, ovi lekovi su efikasni protiv infekcija izazvanih mnogim senzitivnim mikroorganizmima, čak iako koncentracije u plazmi i tkivu ostaju ispod MIC-ova tokom dela intervala doziranja. Postantibiotski efekat dozvoljava da se produži interval doziranja bez gubitka efikasnosti kod većine Gram-negativnih bacila.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija može da nastane usled otkazivanja permeabilnosti, niskog afiniteta bakterijskih ribozoma ili inaktivacije gentamicina mikrobnim enzimima. Nastanak rezistencije tokom terapije je neuobičajen.

Granične vrednosti

Prema EUCAST vrednostima, sledeće granične vrednosti se primenjuju za gentamicin:

Prevalenca nastanka rezistencije može geografski i vremenom da varira za određene vrste tako da su lokalni podaci o rezistenciji poželjni, posebno kada se tretiraju teške infekcije. Obavezno treba potražiti savet eksperta kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od upotrebe leka u najmanje nekoliko tipova infekcije pod znakom pitanja. Posebno u ovakvim uslovima, trebalo bi uzeti uzorke da bi se identifikovao mikroorganizam i izmerila njegova osetljivost na gentamicin.

9 od 14

Skraćenice:

MSSA = Meticilin-senzitivan Staphylococcus aureus MRSA = Meticilin-rezistentan Staphylococcus aureus

Infekcije izazvane Streptokokama i Enterokokama:

Aminoglikozidi su pogodni za kombinaciju sa drugim antibioticima protiv Gram-pozitivnih koka. U nekim indikacijama (septikemija, endokarditis), opisan je sinergistički efekat sa beta-laktamskim antibioticima. Ovaj sinergistički efekat izostaje kada Streptokoke i Enterokoke pokazuju visok nivo rezistencije na gentamicin.

10 od 14

Ostali podaci:

Sinergistički efekat je opisan sa acilamino penicilinima (npr. piperacilin) na Pseudomonas aeruginosa i cefalosporinima na Klebsiella pneumoniae.

Resorpcija

Kao svi aminoglikozidni antibiotici, gentamicin gotovo da se ne resorbuje preko zdrave intestinalne mukoze nakon oralne primene. Zato je terapijska aplikacija parenteralna.

Više maksimalne i niže minimalne vrednosti zabeležene su kada je ukupna dnevna doza data u vidu jedne dnevne infuzije. Kada se gentamicin daje kratkom intravenskom infuzijom u trajanju od 30 minuta pri dozi od 4 mg/kg telesne mase dnevno u tri podeljene doze, maksimalna i minimalna koncentracija gentamicina izmerene kod odraslih pacijenata bile su redom 4,7 mikrograma/mL i 1,0 mikrograma/mL. Sa istim dnevnim doziranjem primenjenim kao jedna doza izmerene su maksimalna i minimalna koncentracija od 9,5 mikrograma/mL i 0,4 mikrograma/mL.

Terapijske serumske koncentracije generalno su između 2 i 8 mikrograma/mL i 0,4 mikrograma/mL. Maksimalne terapijske koncentracije su u opsegu od 5 – 10 mikrograma/mL za višestruko doziranje i 20 – 30 mikrograma/mL za doziranje jednom dnevno. Maksimalne serumske koncentracije od 10 – 12 mikrograma/mL ne bi trebalo da se prekorače kada se lek primenjuje konvencionalno, u nekoliko doza dnevno. Pre nego što se primeni naredna doza, serumska koncentracija kod konvencionalne primene, nekoliko puta dnevno, trebalo bi da padne ispod 2 mikrograma/mL.

Distribucija

Volumen distribucije gentamicina je otprilike ekvivalentan volumenu ekstracelularne vode. Kod novorođenčadi voda čini do 70 – 75% telesne mase u poređenju sa 50 do 55% kod odraslih. Ekstracelularni kompartment vode je veći (40% telesne mase u poređenju sa 25% telesne mase kod odraslih). Zato je volumen distribucije gentamicina po kg telesne mase zavistan i pada sa povećanjem godišta od 0,5 do 0,7 L/kg za prevremeno rođene bebe do 0,25 L/kg za adolescente. Veći volumen distribucije po kg telesne mase znači da se za odgovarajuće maksimalne koncentracije moraju primeniti veće doze po kg telesne mase.

Distribucija gentamicina u pojedine organe uzrokuje variranje tkivnih koncentracija; najviša koncentracija javlja se u renalnom tkivu. Niže koncentracije zabeležene su u jetri i žučnoj kesi, plućima i slezini.

Gentamicin prolazi kroz placentu; fetalne koncentracije mogu biti 30% majčinih plazma koncentracija. Gentamicin se u malim količinama izlučuje u majčino mleko (pronađena je 1/3 koncentracije kao i u slučaju majčine plazme)

Nakon ponovljenih injekcija gentamicina, oko 50% koncentracije koja dospe u plazmu izmereno je u sinovijalnoj, pleuralnoj, perikardijalnoj i peritonealnoj tečnosti. Prolazak gentamicina u cerebrospinalnu tečnost je mali kod neinflamiranih meningi. Kod inflamiranih meningi, koncentracije dostižu vrednosti do 30% koncentracija izmerenih u plazmi.

Vezivanje za proteine plazme: manje od 10%.

Biotransformacija

Gentamicin se ne metaboliše u organizmu već se izlučuje nepromenjen u mikrobiološki aktivnom obliku.

Eliminacija

11 od 14

Gentamicin se eliminiše nepromenjen u mikrobiološki aktivnom obliku, uglavnom u urinu glomerularnom filtracijom. Dominantno poluvreme eliminacije kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega je oko 2 – 3 sata.

Kod starijih pacijenata gentamicin se eliminiše sporije nego kod mlađih.

Kod dece je poluvreme eliminacije kraće i klirens brži u odnosu na odrasle pacijente.

Kod novorođenčadi do tri nedelje starosti, poluživot je produžen za otprilike 1/3 i brzina eliminacije je smanjena zbog nerazvijene funkcije bubrega. Poluvreme eliminacije u proseku je oko 8 sati kod novorođenčadi gestacijskog uzrasta od 26 do 34 nedelje u odnosu na 6,7 sati kod novorođenčadi gestacijskog uzrasta od 35 do 37 nedelja. Prema tome, vrednosti klirensa rastu od oko 0,05 L/h kod novorođenčadi gestacijskog uzrasta od 27 do 0,2 L/h kod novorođenčadi gestacijskog uzrasta od 40 nedelja.

Javlja se akumulacija gentamicina u tubularnim ćelijama renalnog korteksa. Do konačnog poluvremena eliminacije od 100 – 150 sati dolazi usled oslobađanja gentamicina iz ovih dubokih kompartmenta.

Eliminacija je nezavisna od doze. Više od 90% supstance eliminiše se preko bubrega. Samo oko 2% primenjene doze izlučuje se ekstrarenalno kod normalne funkcije bubrega. Ukupni klirens je aproksimativno 0,73 mL/min x kg.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega poluvreme eliminacije je produženo u zavisnosti od stepena renalnog oštećenja. Primenjivanjem standardnog terapijskog programa dolazi do akumulacije leka.

Gentamicin se može dijalizirati.

Tokom ekstrakorporalne hemodijalize, u zavisnosti od trajanja dijalize, 50% - 80% gentamicina se eliminiše iz seruma. Peritonealna dijaliza je takođe moguća; ovde je poluvreme eliminacije između 12,5 i 28,5 sati i 25 % doze se eliminiše u roku od 48 do 72 sata (videti odeljak 4.2).

Hronična toksičnost

Studije hronične toksičnosti (i.m. primena) sprovedene na različitim životinjskim vrstama, pri visokim dozama pokazale su nefrotoksični i ototoksični efekat.

Mutageni i karcinogeni potencijal

Gentamicin nije pokazao mutageni efekat u in vitro i in vivo testovima. Nema dugotrajnih studija na životinjama na kancerogeni potencijal gentamicina.

Reproduktivna toksičnost

Za grupu aminoglikozidnih antibiotika je zabeleženo da postoji potencijalni rizik od oštećenja bubrega i unutrašnjeg uva fetusa. Fetalni, renalni poremećaji zabeleženi su kod pacova i gvineja prasića posle primene gentamicina.

Dinatrijum-edetat Natrijum-hlorid Voda za injekcije

Ovaj lek ne sme da se meša sa drugim lekovima. Aminoglikozidi nikako ne smeju da se mešaju u jednom infuzionom rastvoru sa betalaktamskim antibioticima (npr. penicilini, cefalosporini), eritromicinom ili

12 od 14

lipifizanom (posebna emulzija tipa ulje u vodi za parenteralnu ishranu) zato što može doći do fizičko-hemijske inaktivacije. Ovo takođe važi i za kombinaciju gentamicina sa diazepamom, furosemidom, flekainid-acetatom ili heparin-natrijumom.

Sledeće aktivne supstance ili rastvori za rekonstituciju/razblaživanje ne bi trebalo da se primenjuju istovremeno:

Gentamicin B. Braun je inkompatibilan sa amfotericinom B, cefalotin-natrijumom, nitrofurantoin-natrijumom, sulfodiazin- natrijumom i tetraciklinima.

Dodavanje gentamicina rastvorima koji sadrže bikarbonat može dovesti do oslobađanja ugljen-dioksida.

Neotvoren: 3 godine

Nakon prvog otvaranja:

Sa mikrobiološke tačke gledišta, proizvod bi trebalo odmah iskoristiti.

Ako se ne iskoristi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, obično ne bi trebalo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8°C.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje leka je bočica od polietilena niske gustine koje sadrže 80 mL ili boca od 120 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 20 bočica od 80 mL ili 20 boca od 120 mL i Uputstvo za lek.

Gentamicin B. Braun 3 mg/mL rastvor za infuziju je formulacija spremna za upotrebu i ne treba da se rastvara pre primene.

Rastvor bi trebalo primeniti sterilnom opremom koristeći aseptičnu tehniku. Sistem treba napuniti rastvorom da bi se izbeglo ulaženje vazduha u sistem.

Za jednokratnu upotrebu. Nemojte ponovo upotrebljavati korišćene kontejnere. Neupotrebljeni sadržaj se mora baciti.

Pre primene, vizuelno proverite rastvor na prisustvo čestica i promenu boje. Upotrebite samo ako je sadržaj bistar i bez čestica.

Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL pripada grupi lekova koji se zovu antibiotici i služe za terapiju teških infekcija izazvanih bakterijama, koje aktivna supstanca gentamicin može da uništi.

Za terapiju bolesti navedenih dole, osim za komplikovane infekcije bubrega, mokraćnih puteva i bešike Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL trebalo bi koristiti u kombinaciji sa drugim antibioticima.

Možete da primate Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL u terapiji sledećih bolesti:

– Infekcije bubrega, mokraćnih puteva i bešike, koje su komplikovane i koje se ponavljaju

– Infekcije pluća i disajnih puteva, koje se javljaju u bolničkim uslovima (bolničke infekcije) – Infekcije u stomaku, uključujući upalu trbušne maramice

– Infekcije kože i mekih tkiva, uključujući i teške opekotine – Sepse (prisustvo bakterija u krvi)

– Upala unutrašnjeg sloja srca – Infekcije nakon operacije

Lek Gentamicin B. Braun ne smete primati:

– Ako ste alergični (preosetljivi) na gentamicin, druge slične supstance ili na neki od ostalih sastojaka leka Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL, navedenih u odeljku 6;

– Ako bolujete od miastenije gravis (izražena slabost pojedinih mišića)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom pre primene leka: – ako ste trudni ili dojite

– ako imate oštećenje funkcije bubrega ili gubitak sluha u unutrašnjem uhu.

Onda ćete primati gentamicin jedino ako to Vaš doktor smatra neophodnim za terapiju Vaše bolesti. Vaš doktor će posebno obratiti pažnju da podesi dozu gentamicina na odgovarajući način.

Vaš doktor će posebno voditi računa ako imate neko oboljenje funkcije nerava i mišića kao što je Parkinsonova bolest ili ako primate miorelaksans tokom operacije, zato što gentamicin može da blokira efekat na funkciju nerava i mišića.

Trebalo bi odmah da obavestite Vašeg doktora ako dobijete tešku dijareju.

Vaša infekcija možda neće reagovati na gentamicin ako nije reagovala na ostale aminoglikozide i možda ćete ispoljiti alergijsku reakciju na gentamicin ako ste već alergični na druge aminoglikozide.

Postoji samo ograničeno iskustvo kod doziranja gentamicina u vidu jedne dnevne doze kod starijih pacijenata.

Da bi smanjio rizik od oštećenja Vašeg slušnog nerva i bubrega, Vaš doktor će pažljivo razmotriti sledeće: – Praćenje sluha, ravnoteže i funkcije bubrega pre, tokom i posle terapije.

– Doziranje je strogo prilagođeno sa funkcijom Vaših bubrega.

– Ako imate oštećenje funkcije bubrega, antibiotici koji se dodatno primenjuju direktno na mestu infekcije, biće uzeti u obzir prilikom izračunavanja ukupnog doziranja.

– Praćenje koncentracije gentamicina u serumu u toku terapije, ukoliko je potrebno u Vašem slučaju.

– Ako već imate oštećenje slušnog nerva (poremećaj sluha ili ravnoteže) ili kada je potrebno dugotrajno lečenje, neophodno je dodatno praćenje funkcije ravnoteže i funkcije sluha.

– Ako je moguće, nećete primati terapiju gentamicinom duže od 10 – 14 dana (obično 7 - 10 dana).

– Interval od 7 – 14 dana između individualnih terapija gentamicinom ili drugim sličnim antibioticima, bi trebalo da je dovoljan.

2 od 17

– Izbegavanje primene drugih supstanci sa mogućim štetnim efektom na slušni nerv ili bubrege, zajedno sa gentamicinom. Ako je ovo neizbežno, neophodno je posebno pažljivo praćenje funkcije Vaših bubrega.

– Nivo tečnosti u Vašem telu i produkcija urina trebalo bi da budu u normalnom opsegu.

Drugi lekovi i Gentamicin B. Braun

Molim Vas recite Vašem doktoru ako uzimate ili ste nedavno uzimali neki od lekova, uključujući i lekove koji se dobijaju bez recepta.

Trebalo bi obratiti pažnju na sledeće lekove:

Etar, relaksansi mišića

Blokirajući efekat aminoglikozida na mišićnu i nervnu funkciju je pojačan u prisustvu etra i relaksansa mišića. Zato ćete biti pažljivo praćeni dok primate takve supstance.

Anestezija metoksifluranom

Anesteziolog bi trebalo da zna da li ste primali ili primate aminoglikozide pre nego što primeni anesteziju metoksifluranom (anestetički gas) i izbegne upotrebu ovog leka ako je ikako moguće, zbog povećanog rizika od oštećenja bubrega.

Ostali lekovi sa mogućim štetnim efektima na slušni nerv i bubrege

Bićete pažljivo praćeni ako primate gentamicin pre, tokom ili nakon terapije lekovima koji sadrže sledeće supstance:

 amfotericin B (za lečenje gljivičnih infekcija),  kolistin (za dekontaminaciju creva)

 ciklosporin (za supresiju neželjenih imunih reakcija)  cisplatin (citostatik)

 vankomicin, streptomicin, viomicin, karbenicilin, ostali aminoglikozidi, cefalosporini (antibiotici)

Takođe ćete veoma pažljivo biti praćeni ako primate lekove koji povećavaju izlučivanje urina, koji npr. sadrže etakrinsku kiselinu i furosemid.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Trudnoća

Recite Vašem doktoru ako ste trudni ili planirate da budete trudni. Ovaj lek ne smete koristiti tokom trudnoće ukoliko to nije apsolutno neophodno.

Dojenje

Recite Vašem lekaru ako dojite. Vaš lekar će pažljivo razmotriti da li da prekine dojenje ili terapiju gentamicinom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Savetuje se oprez prilikom vožnje i rukovanja mašinama u smislu mogućih neželjenih efekata kao što su ošamućenost i vrtoglavica.

Lek Gentamicin B. Braun sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 283/425 mg natrijuma u boci od 80/120 mL, rastvora za infuziju.

Ovo bi trebalo uzeti u obzir kod pacijenata koji su na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma.

3 od 17

Doziranje kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega

Odrasli/Adolescenti

Terapija bakterijskih infekcija

Preporučena dnevna doza kod odraslih i adolescenata sa normalnom funkcijom bubrega, je 3 – 6 mg/kg telesne mase dnevno kao 1 (poželjno) do 2 pojedinačne doze.

Obično terapija gentamicinom neće trajati duže od 7 – 10 dana, samo u slučajevima teških i komplikovanih infekcija terapija može da pređe 10 dana.

Vaši nivoi gentamicina biće pažljivo praćeni ispitivanjem uzoraka krvi uzetih na kraju intervala doziranja i odmah nakon završetka infuzije, uglavnom da bi se kontrolisala Vaša funkcija bubrega. Vaša doza će pažljivo biti podešena da bi se izbeglo oštećenje funkcije bubrega.

Pedijatrijska populacija

Dnevna doza kod novorođenčadi je 4 – 7 mg/kg telesne mase dnevno. Novorođenčadima se potrebna dnevna doza daje u vidu jedne doze.

Dnevna doza kod odojčadi nakon prvog meseca života je 4,5 – 7,5 mg/kg telesne mase dnevno kao 1 doza (poželjno) do 2 pojedinačne doze.

Preporučena dnevna doza kod starije dece sa normalnom funkcijom bubrega je 3 – 6 mg/kg telesne mase dnevno kao 1 (poželjno) do 2 pojedinačne doze.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega

Ako imate oštećenje funkcije bubrega bićete pažljivo praćeni da bi se adekvatno podesile koncentracije gentamicina u krvi, bilo smanjivanjem doze ili produžavanjem intervala između pojedinačnih doza. Vaš lekar zna kako da prilagodi raspored doziranja u takvim slučajevima.

Doziranje kod pacijenata na bubrežnoj dijalizi

U ovom slučaju Vaša doza će biti pažljivo podešena prema nivoima gentamicina u Vašoj krvi.

Starijim pacijentima mogu biti potrebne niže doze održavanja nego mlađim da bi se dostigli dovoljni nivoi gentamicina u krvi.

Kod veoma gojaznih pacijenata inicijalna doza zasnovana je na idelanoj telesnoj masi plus 40% od viška kilograma.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, nije potrebno podešavanje doze.

Ako ste primili više leka Gentamicin B. Braun nego što treba

U slučaju akumulacije (npr. kao rezultat oštećene funkcije bubrega), može da se javi dalje oštećenje funkcije bubrega ili slušnog nerva.

Terapija u slučaju predoziranja

Kao prvo terapija će biti prekinuta. Nema specifičnog antidota. Gentamicin će biti uklonjen iz krvi bubrežnom dijalizom. Za terapiju blokade mišićne i nervne funkcije može biti dat kalcijum-hlorid ili veštačka respiracija, ako je neophodno.

Ako imate dodatnih pitanja oko upotrebe ovog leka, pitajte Vašeg doktora ili druge zdravstvene radnike (medicinsku sestru).

Način primene

Gentamicin B. Braun, rastvor za infuziju, primenjuje se kapanjem direktno u venu (intravenska infuzija). Rastvor za infuziju u boci od polietilena primenjuje se tokom perioda od 30 – 60 minuta.

4 od 17

Gentamicin B. Braun, rastvor za infuziju, ne bi trebalo primenjivati injekcijom u mišić ili venu (intramuskularna ili intravenska injekcija).

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Pod određenim uslovima gentamicin pokazuje toksični efekat na slušni nerv i bubrege. Oštećenje bubrega se često javlja kod pacijenata na terapiji gentamicinom i obično se rešava prestankom terapije lekom. U većini slučajeva bubrežna toksičnost je povezana sa veoma visokim dozama ili dugotrajnom terapijom, već postojećim oštećenjima bubrega ili drugim supstancama koje takođe, imaju toksični efekat na bubrege. Dodatni faktori rizika za bubrežnu toksičnost su starost, nizak krvni pritisak, smanjen volumen krvi ili šok ili postojeće oboljenje jetre. Faktori rizika za toksični efekat na slušni nerv su postojeće oboljenje jetre ili oštećenje sluha, bakterije u krvi i groznica.

Sledeća neželjena dejstva, koja mogu da se jave veoma retko, kod manje od 1 u 10 000 tretiranih pacijenata, mogu da budu ozbiljna i da zahtevaju hitnu terapiju:

– teške, akutne (alergijske) reakcije preosetljivosti – akutno otkazivanje funkcije bubrega

Osip kože, svrab i teškoće u disanju mogu biti znaci akutne preosetljivosti.

Smanjena količina urina ili potpuni izostanak (oligurija, anurija), obilno mokrenje u toku noći i generalizovano oticanje (zadržavanje tečnosti) su znaci akutnog otkazivanja bubrega.

Neželjena dejstva koja mogu da se jave usled terapije, navedena su dole prema telesnim organima i apsolutnoj učestalosti. Učestalost je definisana kao:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):  Oštećenje funkcije bubrega (obično se rešava po prestanku terapije)

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):  Abnormalni sastav krvi

 Alergijski osip kože  Svrab

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

 Nizak nivo kalijuma, kalcijuma i magnezijuma u krvi (povezan sa visokim dozama davanim dugo vremena)

 Gubitak apetita

 Oštećenje perifernog nerva  Oštećenje ili gubitak osećaja  Povraćanje

 Mučnina

 Pojačana salivacija  Upala u ustima

 Crvenilo kože

 Bol u mišićima (mijalgija)

 Povećanje telesne temperature

 Povećan nivo enzima jetre i uree u krvi (sve reverzibilno)  Gubitak telesne težine

5 od 17

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):  Infekcija drugim gentamicin-rezistentnim mikroorganizmima

 Upala debelog creva (obično može da nastane usled primene drugih antibiotika)  Abnormalno nizak broj krvnih ćelija različitog tipa

 Povećan broj eozinofila (određena grupa belih krvnih zrnaca)  Groznica usled primene leka

 Teške, akutne reakcije preosetljivosti

 Niski nivoi fosfata u krvi (povezan sa visokim dozama davanim dugo vremena)  Konfuzija

 Halucinacije (kada vidite, čujete ili osećate stvari koje ne postoje)  Mentalna depresija

 Organsko oboljenje mozga  Konvulzije

 Blokada nervne i mišićne funkcije  Vrtoglavica

 Vertigo

 Poremećaj ravnoteže  Glavobolja

 Oštećenje vida

 Oštećenje ušnog nerva  Gubitak sluha

 Menijerova bolest

 Osećaj zvonjenja i buke u ušima  Sniženi krvni pritisak

 Povišeni krvni pritisak  Gubitak kose

 Teške alergijske reakcije kože i mukoznih membrana praćene plikovima i crvenilom kože (Erythema multiforme), koje u teškim slučajevima mogu da pogode i unutrašnje organe i da ugroze život (Stevens-Johnson sindrom, toksična epidermalna nekroliza)

 Tremor mišića (uzrokuje teškoće kod stajanja)  Akutno otkazivanje bubrega

 Visoki nivoi fosfata i aminokiselina u urinu (takozvani Fanconi-sličan sindrom, povezano sa visokim dozama davanim dugo vremena)

 Bol na mestu primene

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):  Trajni gubitak sluha, gluvoća

Ako bilo koje od neželjenih dejstava postane ozbiljno, ili ako primetite neželjeno dejstvo, koje nije navedeno u ovom uputstvu, molim Vas recite Vašem doktoru ili medicinskoj sestri.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

6 od 17

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nemojte koristiti lek Gentamicin B. Braun 3 mg/mL posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rastvor treba odmah iskoristiti.

Ovaj lek je samo za jednokratnu upotrebu. Rastvor treba koristiti jedino ako je bistar i bez vidljivih mehaničkih onečišćenja.

Neupotrebljene količine moraju da se bace.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Gentamicin B. Braun

Aktivna supstanca je gentamicin.

1 mL leka Genatmicin B. Braun sadrži 3 mg gentamicina u obliku gentamicin-sulfata.

1 bočica od 80 mL sadrži 240 mg gentamicina. 1 boca od 120 mL sadrži 360 mg gentamicina.

– Ostali sastojci su:

Dinatrijum-edetat, natrijum-hlorid, voda za injekcije

Kako izgleda lek Gentamicin B. Braun i sadržaj pakovanja

Gentamicin B. Braun (3 mg/mL) je rastvor za infuziju; tj. primenjuje se kapanjem kroz mali kateter ili kanilu plasiranu u venu.

Bistar rastvor bez vidljivih mehaničkih onečišćenja.

Unutrašnje pakovanje leka su boce od polietilena niske gustine koje sadrže 80 mL ili 120 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 20 bočica od 80mL ili 20 boca od 120mL i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

B. BRAUN ADRIA RSRB D. O. O., BEOGRAD Đorđa Stanojevića 14,

Beograd, Srbija

Proizvođač:

B. BRAUN MEDICAL S.A.

7 od 17

Carretera der Terrassa 121 Rubi (Barselona), Španija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Gentamicin B. Braun, rastvor za infuziju, 20 x 80 mL, (3 mg/mL): 515-01-03002-18-001 od 20.08.2019. Gentamicin B. Braun, rastvor za infuziju, 20 x 120 mL, (3 mg/mL): 515-01-03003-18-001 od 20.08.2019.

<------------------------------------------------------------------------------------------------>

Terapijske indikacije

Za terapiju teških infekcija izazvanih bakterijama osetljivim na gentamicin kada manje toksični lekovi nisu efikasni.

Gentamicin B. Braun, 3mg/mL, rastvor za infuziju, bi trebalo za sve indikacije, osim za komplikovane infekcije urinarnog trakta, jedino da se koristi u kombinaciji sa drugim relevantnim antibioticima (pretežno zajedno sa beta-laktamskim antibioticima ili sa antibioticima efikasnim protiv anaerobnih bakterija).

Pod ovim uslovima, Gentamicin B. Braun, 3mg/mL, rastvor za infuziju može se koristiti kod: – Komplikovanih i ponavljajućih infekcija urinarnog trakta

– Nozokomijalnih infekcija donjih respiratornih puteva uključujući i tešku pneumoniju – Intraabdominalnih infekcija uključujući peritonitis

– Infekcija kože i mekih tkiva uključujući i teške opekotine – Septikemija uključujući bakterijemiju

– Terapija bakterijskog endokarditisa – Terapija hirurških infekcija

Trebalo bi uzeti u obzir zvanične vodiče za pravilnu upotrebu antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

Doziranje kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega

Odrasli i adolescenti

Terapija bakterijskih infekcija

Preporučena dnevna doza kod adolescenata i odraslih sa normalnom funkcijom bubrega, je 3 - 6 mg/kg telesne mase dnevno kao 1 (poželjno) do 2 pojedinačne doze.

Maksimalna dnevna doza od 6 mg/kg može biti neophodna u terapiji teških infekcija i kada je osetljivost patogena relativno loša.

Gentamicin ima dugotrajan postantibiotski efekat (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka). Nedavne in vitro i in vivo studije pokazuju da je preuzimanje aminoglikozida u renalni korteks ograničeno, te se stoga pri

8 od 17

višim maksimalnim koncentracijama gentamicina u serumu (nakon jednokratne dnevne doze) u bubrezima deponuju manje količine aminoglikozida nego kod doziranja više puta na dan.

U slučaju kombinovane terapije (npr. beta-laktamskim antibioticima u normalnim dozama) takođe je moguće primeniti ukupnu dnevnu dozu u vidu jedne dnevne doze.

Zbog potrebe za prilagođavanjem doze, jednokratna dnevna doza gentamicina ne preporučuje se za pacijente s oslabljenim imunitetom (npr. neutropenija), teškim oštećenjem funkcije bubrega, ascitesom, bakterijskim endokarditisom, kod pacijenata s teškim opekotinama (više od 20% kože) i kod trudnica.

Dužina terapije trebalo bi da se ograniči na 7 - 10 dana. Duže trajanje terapije može biti neophodno kod teških i komplikovanih infekcija.

Pedijatrijska populacija

Dnevna doza kod novorođenčadi je 4 - 7 mg/kg telesne mase dnevno. Usled produženog poluvremena eliminacije, novorođenčadima se potrebna doza daje kao jedna dnevna doza.

Dnevna doza kod odojčadi nakon prvog meseca života je 4,5 – 7,5 mg/kg telesne mase dnevno kao 1(poželjno) do 2 pojedinačne doze.

Dnevna doza kod starije dece sa normalnom funkcijom bubrega je 3 - 6 mg/kg telesne mase dnevno kao 1(poželjno) do 2 pojedinačne doze.

Jedna boca od 80 mL leka Gentamicin B. Braun 3 mg/mL sadrži 240 mg gentamicina, a jedna boca od 120 mL leka Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL sadrži 360 mL gentamicina. Da bi se izbeglo predoziranje, naročito kod dece, Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL ne bi trebalo da se daje deci kojoj je potrebno manje od 240 mg gentamicina po dozi (tj. 360 mg gentamicina po dozi).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, preporučena dnevna doza trebalo bi da se smanji i prilagodi funkciji bubrega.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega trebalo bi da se prate da bi se terapijske koncentracije u plazmi podešavale, bilo smanjenjem doze ili produžavanjem intervala između doza (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Smanjenje doze ili produžetak intervala doziranja podjednako su pogodna rešenja. Ipak, trebalo bi imati na umu da su doze određene na način opisan dole samo aproksimativne i da ista doza može dovesti do različitih koncentracija u organizmu različitih pacijenata. Zato je potrebno da se odrede serumske koncentracije gentamicina da bi doziranje za datog pacijenta moglo da se prilagodi.

1)Produžetak intervala doziranja pri normalnim dozama

Kako je klirens gentamicina direktno proporcionalan klirensu kreatinina, sledeća jednačina aproksimacije se može koristiti:

Normalan dozni interval x (normalan klirens kreatinina/klirens kreatinina pacijenta) = traženi dozni interval

Zasnovano na normalnom klirensu kreatinina od 100 mL/min i klirensu kreatinina pacijenta od 30 mL/min, interval primene sa konstantnom dozom bi u ovom slučaju bio 26 sati (8 x 100/30 [h]).

Normalna doza (80 mg) pri produženom intervalu doziranja:

Urea u krvi (mmol/L)  6,7

Klirens kreatinina (mL/m)

> 72

Doza i interval doziranja

80* mg svakih 8 sati

9 od 17

6,7 – 16,7 30 – 72 80* mg svakih 12 sati 16,7 – 33,3 12 – 30 80* mg svaka 24 sata > 33,3 6 – 12 80* mg svakih 48 sati

*U slučaju da pacijent ima manje od 60 kg dozu bi trebalo smanjiti na 60 mg.

2)Smanjenje doze pri normalnom intervalu doziranja

Nakon uobičajene inicijalne doze, deljenje normalne preporučene doze serumskim kreatininom može poslužiti kao grub vodič za određivanje smanjene doze koja bi trebalo da se primenjuje svakih 8 sati.

Tako se 30 mg može primeniti svakih 8 sati pacijentu od 60 kg, sa koncentracijom kreatinina u serumu od 2,0 mg/100 mL nakon inicijalne doze od 60 mg (1 mL/kg; 60:2).

Alternativno, nakon uobičajene inicijalne doze, tražene doze na svakih 8 sati, mogu se izračunati prema formuli:

Normalna doza x klirens kreatinina pacijenta/normalni klirens kreatinina (100 mL/min) = posledična doza.

Smanjena doza pri normalnim intervalima doziranja (svakih 8 sati)

Serumski kreatinin(mg/100 mL)

 1.0 1,1 – 1,3 1,4 – 1,6 1,7 – 1,9 2,0 – 2,2 2,3 – 2,5 2,6 – 3,0 3,1 – 3,5 3,6 – 4,0 4,1 – 5,1 5,2 – 6,6 6,7 – 8,0

Aproksimativne vrednosti klirensa kreatinina (mL/min) > 100 70 – 100 55 – 70 45 – 55 40 – 45 35 – 40 30 – 35 25 – 30 20 – 25 15 – 20 10 – 15 < 10

Procenat normalne doze

100 80 65 55 50 40 35 30 25 20 15 10

Klirens kreatinina trebalo bi da bude favorizovan parametar posebno kod starijih i pacijenata sa fluktuirajućim serumskim koncentracijama kreatinina, koje su zabeležene kod teških infekcija (npr. sepsa).

Trebalo bi naglasiti da renalna funkcija može da se promeni tokom terapije gentamicinom.

Doziranje kod pacijenata na hemodijalizi

Gentamicin se dijalizira. U slučaju hemodijalize u trajanju 4 - 5 sati, trebalo bi očekivati 50 - 60% redukcije koncentracije, a u slučaju hemodijalize u trajanju 8 - 12 sati, trebalo bi očekivati 70 - 80% redukcije koncentracije. Doziranje bi trebalo individualno podesiti nakon svake dijalize, u odnosu na serumske koncentracije gentamicina u tom trenutku.

Normalna preporučena doza nakon dijalize je 1 – 1,7 mg/kg telesne mase.

Starijim pacijentima će biti potrebne niže doze održavanja nego mlađim usled oslabljene funkcije bubrega.

Kod gojaznih pacijenata inicijalna doza trebalo bi da se izračuna na osnovu idealne telesne mase plus 40% od viška kilograma.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, nisu potrebna nikakva podešavanja doze.

Savet za praćenje:

Preporučeno je praćenje serumske koncentracije gentamicina, posebno kod starijih, novorođenčadi i pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Uzorci se uzimaju na kraju intervala doziranja (minimalna koncentracija). Minimalne koncentracije ne bi trebalo da prelaze 2 mikrograma/mL pri primeni gentamicina dva puta dnevno i 1 mikrogram/mL pri doziranju jednom dnevno (Pogledati odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Način primene

10 od 17

Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL, primenjuje se intravenskom infuzijom u periodu od 30 do 60 minuta. Gentamicin B. Braun, 3 mg/mL nije pogodan za intramuskularno ili sporo intravensko injektovanje.

Samo za intravensku upotrebu.

Kontraindikacije

– Preosetljivost na aktivnu supstancu, ostale aminoglikozide ili bilo koju od pomoćnih supstanci (Pogledati odeljak Lista pomoćnih supstanci).

– Myasthenia gravis.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Kod pacijenata sa uznapredovalim renalnim oštećenjem ili već postojećim gubitkom sluha u unutrašnjem uhu, gentamicin bi trebalo primeniti jedino ako lekar smatra neophodnim. Učestalost primene ili dozu trebalo bi smanjiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak Doziranje i način primene).

Oštećenje funkcije bubrega

Oštećenje funkcije bubrega kao što je smanjenje glomeluralne filtracije primećeno je kod oko 10% pacijenata tretiranih gentamicinom i obično je reverzibilno. Najvažniji faktori rizika su visoka ukupna doza, dugotrajna terapija, povišene koncentracije u serumu (visoka minimalna koncentracija); treba dodati i druge potencijalne rizike kao što su starost, hipovolemija i šok. Klinički znaci oštećenja bubrega su: proteinurija, cilindri u urinu, hematurija, oligurija, povišene koncentracije kreatinina i uree u serumu. U izolovanim slučajevima može da se javi akutno otkazivanje bubrega (videti takođe odeljak Neželjena dejstva).

Neuromuskularni poremećaji

Kako gentamicin ima svojstvo neuromuskularne blokade, poseban oprez se savetuje kod pacijenata sa već postojećim neuromuskularnim oboljenjima (npr. Parkinsonova bolest). Posebno strogo praćenje je obavezno (videti takođe odeljak Neželjena dejstva).

Neuromuskularna blokada i respiratorna paraliza zabeležene su kod upotrebe aminoglikozida kod pacijenata koji su tokom anestezije primali miorelaksanse kurare tipa. Ovi pacijenti bi takođe, trebalo da budu strogo praćeni (videti takođe odeljak Neželjena dejstva).

Uticaj na vestibularnokohlearni nerv

Moguće je oštećenje vestibularnokohlearnog nerva (osmog kranijalnog nerva), gde i ravnoteža i sluh mogu biti pogođeni. Vestibularno oštećenje je najčešća ototoksična reakcija. Gubitak sluha se inicijalno manifestuje oslabljenim osećajem za visoke tonove i obično je ireverzibilno. Važni faktori rizika su već postojeće oštećenje funkcije bubrega ili osmog kranijalnog nerva; treba dodati da rizik raste proporcionalno sa nivoom ukupne ili dnevne doze ili sa istovremenom primenom potencijalno ototoksičnih supstanci. Simptomi ototoksičnosti su: vrtoglavica, zvonjenje/huka u ušima (šum), vertigo i ređe, gubitak sluha.

Do oštećenja vestibularnog mehanizma gentamicinom može doći ako su minimalne koncentracije od 2 mikrograma/mL prekoračene. Ovo je obično reverzibilno ako se odmah primeti i doze se prilagode (videti takođe odeljak Neželjena dejstva).

Dijareja izazvana antibioticima, pseudomembranozni kolitis

Dijareja izazvana antibioticima i pseudomembranozni kolitis zabeleženi su pri upotrebi gentamicina. Ove dijagnoze bi trebalo da se uzmu u obzir kod svakog pacijenta kod kog se razvije dijareja tokom ili ubrzo nakon terapije. Terapiju gentamicinom bi trebalo prekinuti i uključiti odgovarajuću terapiju u slučaju teških i/ili krvavih dijareja tokom terapije. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku ne smeju se davati (videti odeljak Neželjena dejstva).

Trudnoća i laktacija

Gentamicin bi u trudnoći i tokom dojenja trebalo primenjivati samo posle pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti odeljak Plodnost, trudnoća i dojenje).

11 od 17

Doziranje jednom dnevno kod starijih pacijenata:

Iskustva sa primenom doziranja gentamicina jednom dnevno kod starijih pacijenata su ograničena. Doziranje jednom dnevno može biti neprimereno i zato je pažljivo praćenje naglašeno kod ovih pacijenata.

Monitoring

Da bi se izbegla neželjena dejsta preporučuje se kontinuirani monitoring (pre, tokom i nakon terapije) funkcije bubrega (kreatinin u serumu, klirens kreatinina), kontrola vestibularne i kohlearne funkcije kao i kontrola parametara praćenja funkcije jetre i laboratorijskih parametara.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži 283 mg/425 mg natrijuma po boci od 80 mL/120 mL rastvora za infuziju. Ovo bi trebalo uzeti u obzir kod pacijenata na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma.

Ukrštene alergije/-rezistencija

Ukrštene alergijske reakcije i ukrštena rezistencija zabeležene su među aminoglikozidima.

Nefrotoksičnost i ototoksičnost

Da bi se izbegao rizik od nefrotoksičnosti i ototoksičnosti, trebalo bi uzeti u obzir sledeća uputstva:

– Redovno ispitivanje auditivne, vestibularne i renalne funkcije posebno je važno kod pacijenata sa dodatnim faktorima rizika. Zabeleženo je da oštećenje funkcije jetre, auditivne funkcije, bakterijemija i groznica povećavaju rizik od ototoksičnosti. Smanjenje volumena ili hipotenzija i oboljenje jetre zabeleženi su kao dodatni faktori rizika za nefrotoksičnost.

– Praćenje funkcije bubrega, pre, tokom i posle terapije.

– Doziranje strogo prema klirensu kreatinina (ili koncentraciji kreatinina u serumu). Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, doziranje mora biti podešeno prema karakteristikama bubrega (videti odeljak Doziranje i način primene).

– Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, koji dodatno, lokalno primaju gentamicin (inhalacija, intratrahealna primena, instilacija), količina gentamicina apsorbovana nakon lokalne primene mora biti uzeta u obzir prilikom izračunavanja i podešavanja doziranja za sistemsku terapiju.

– Praćenje serumskih koncentracija gentamicina tokom terapije da bi se izbegle maksimalne koncentracije koje prelaze 10-12 mikrograma/mL (granica toksičnosti za kohleo-vestibularni sistem) pri konvencionalnom, višestrukom, dnevnom doziranju ili minimalne koncentracije koje prelaze 2 mikrograma/mL (videti odeljak Doziranje i način primene).

– Kod pacijenata kod kojih već postoji oštećenje unutrašnjeg uva (oštećenje sluha ili ravnoteže), ili gde je terapija dugotrajna, potrebna je dodatna kontrola sluha i ravnoteže.

– Produžena terapija bi trebalo da se izbegava. Ako je moguće, trajanje terapije trebalo bi da bude ograničeno na 7 – 10 dana (videti odeljak Doziranje i način primene).

– Izbegavajte terapiju aminoglikozidima odmah nakon prethodne terapije aminoglikozidima; ako je moguće, interval između tretmana bi trebalo da bude od 7 – 14 dana.

– Ako je moguće, izbegavajte primenu drugih ototoksičnih i nefrotoksičnih supstanci. Ako je ovo neizbežno, indikovano je posebno pažljivo praćenje funkcije bubrega (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Obezbedite adekvatnu hidrataciju i produkciju urina.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Miorelaksansi i etar

Karakteristika neuromuskularne blokade aminoglikozida je pojačana etrom i miorelaksansima.

Ako se gentamicin primeni tokom ili odmah nakon operacije, neuromuskularna blokada može biti pojačana i produžena ako su korišćeni nedepolarizujući miorelaksansi. Ove interakcije mogu uzrokovati neuromuskularnu blokadu i respiratornu paralizu. Usled povećanog rizika, ovakvi pacijenti bi trebalo da se prate sa posebnom pažnjom.

Injekcija kalcijum-hlorida može poništiti neuromuskularnu blokadu uzrokovanu aminoglikozidima.

12 od 17

Anestezija metoksifluranom

Aminoglikozidi mogu da povećaju efekat oštećenja bubrega metoksiflurana. Ako se koriste istovremeno, moguće su ekstremno teške nefropatije. Anesteziolog bi trebalo da bude obavešten o primeni aminoglikozida pre hirurške procedure.

Potencijalno nefrotoksični ili ototoksični lekovi

Usled povećanog rizika od neželjenih reakcija, potrebno je pažljivo praćenje pacijenata koji su istovremeno ili uzastopno bili na terapiji potencijlno nefrotoksičnim ili ototoksičnim lekovima kao što su npr: amfotericin B, kolistin, ciklosporin, cisplatin, vankomicin, streptomicin, viomicin, ostali aminoglikozidi, neki cefalosporini i diuretici Henleove petlje kao što je etakrinska kiselina i furosemid.

U slučaju lekova koji sadrže cisplatin, trebalo bi naglasiti da nefrotoksičnost gentamicina može biti povećana čak i 3 do 4 nedelje nakon primene ovih supstanci.

Ostali antibiotici

Zabeleženo je skraćenje poluvremena eliminacije gentamicina kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega koji su primali karbenicilin zajedno sa gentamicinom.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nema adekvatnih podataka o upotrebi gentamicina u trudnoći. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3 Sažetka karakteristika leka). Gentamicin prolazi placentu. Usled povećanog rizika od oštećenja unutrašnjeg uva i bubrega fetusa, gentamicin se ne sme koristiti u trudnoći osim u slučaju kada je ugrožen život i nijedna druga terpijska opcija nije moguća.

U slučaju izloženosti gentamicinu tokom trudnoće, preporučeno je praćenje funkcije bubrega i sluha novorođenčeta.

Dojenje

Gentamicin se ekskretuje u majčino mleko i detektovan je u niskim koncentracijama u serumu dojenih beba. Mora se doneti odluka da li da se prestane sa dojenjem ili da se prekine/apstinira od terapije gentamicinom. Dijareja i gljivične infekcije mukoznih membrana mogu da se jave kod dojenih beba, tako da će dojenje možda morati da se prekine. Trebalo bi imati na umu mogućnost senzibilizacije.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Nema studija o uticaju na sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. U slučaju primene kod pacijenata van bolnice, savetuje se oprez prilikom upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama u smislu mogućih neželjenih dejstava kao što su ošamućenost i vrtoglavica.

Neželjena dejstva

Pod određenim uslovima gentamicin pokazuje ototoksične i/ili nefrotoksične efekte. Kod pacijenata na terapiji gentamicinom, često se javlja oštećenje funkcije bubrega i obično je reverzibilno po prestanku terapije. U većini slučajeva nefrotoksičnost je povezana sa izuzetno visokim dozama ili produženom terapijom, već prisutnim renalnim poremećajima ili sa ostalim supstancama za koje se zna da su nefrotoksične.

Neželjena dejstva, koja se smatraju i najmanje mogućim, povezana sa terapijom, navedena su dole prema sistemima organa i učestalosti. Učestalost je definisana kao

Veoma često (1/10); Često (1/100 i <1/10);

Povremeno (1/1000 i <1/100); Retko(1/10 000 i <1/1000); Veoma retko (<1/10 000),

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

13 od 17

14 od 17

1 Obično su u ovim slučajevima, uključeni i drugi antibiotici. 2 Mogu se javiti kao reakcije preosetljivosti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

15 od 17

e-mail: [email protected]

Predoziranje

Gentamicin ima malu terapijsku širinu. U slučaju akumulacije (npr. kao rezultat oštećenja funkcije bubrega), može da se javi oštećenje bubrega i vestibularnokohlearnog nerva.

Terapija u slučaju predoziranja

Prekinite lečenje. Ne postoji specifičan antidot. Gentamicin može da se ukloni iz krvi hemodijalizom (eliminacija je sporija i diskontinuirana peritonealnom dijalizom).

Terapija neuromuskularne blokade:

U slučaju neuromuskularne blokade (obično izazvane interakcijama, videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija), savetuje se primena kalcijum-hlorida i veštačke respiracije, ako je potrebno.

Lista pomoćnih supstanci

Dinatrijum-edetat Natrijum-hlorid Voda za injekcije

Inkompatibilnost

Ovaj lek ne sme da se meša sa drugim lekovima. Aminoglikozidi nikako ne smeju da se mešaju u jednom infuzionom rastvoru sa betalaktamskim antibioticima (npr. penicilini, cefalosporini), eritromicinom ili lipifizanom (posebna emulzija tipa ulje u vodi za parenteralnu ishranu) zato što može doći do fizičko-hemijske inaktivacije. Ovo takođe važi i za kombinaciju gentamicina sa diazepamom, furosemidom, flekainid-acetatom ili heparin-natrijumom.

Sledeće aktivne supstance ili rastvori za rekonstituciju/razblaživanje ne bi trebalo da se primenjuju istovremeno:

Gentamicin B. Braun je inkompatibilan sa amfotericinom B, cefalotin-natrijumom, nitrofurantoin-natrijumom, sulfodiazin- natrijumom i tetraciklinima.

Dodavanje gentamicina rastvorima koji sadrže bikarbonat može dovesti do oslobađanja ugljen-dioksida.

Rok upotrebe

Neotvoren: 3 godine

Nakon prvog otvaranja:

Sa mikrobiološke tačke gledišta, proizvod bi trebalo odmah iskoristiti.

Ako se ne iskoristi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, obično ne bi trebalo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8°C.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je bočica od polietilena niske gustine koje sadrže 80 mL ili boca od 120 mL rastvora za infuziju.

16 od 17

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 20 bočica od 80 mL ili 20 boca od 120 mL i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Gentamicin B. Braun 3 mg/mL rastvor za infuziju je formulacija spremna za upotrebu i ne treba da se rastvara pre primene.

Rastvor bi trebalo primeniti sterilnom opremom koristeći aseptičnu tehniku. Sistem treba napuniti rastvorom da bi se izbeglo ulaženje vazduha u sistem.

Za jednokratnu upotrebu. Nemojte ponovo upotrebljavati korišćene kontejnere. Neupotrebljeni sadržaj se mora baciti.

Pre primene, vizuelno proverite rastvor na prisustvo čestica i promenu boje. Upotrebite samo ako je sadržaj bistar i bez čestica.

17 od 17