Erynorm® 50mg film tableta

• Terapija esencijalne hipertenzije kod odraslih, dece i adolescenata uzrasta 6 – 18 godina.
• Terapija bubrežne bolesti kod odraslih pacijenata sa hipertenzijom i dijabetes melitusom tip 2 sa proteinurijom ≥ 0,5 g/dan, kao deo antihipertenzivne terapije (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).
• Terapija hronične srčane insuficijencije kod odraslih pacijenata kada primena inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori) nije pogodna zbog nemogućnosti primene usled pojave kašlja ili prisutne kontraindikacije. Pacijente sa srčanom insuficijencijom koji su stabilizovani ACE inhibitorom ne treba prebacivati na losartan. Pacijenti treba da imaju ejekcionu frakciju leve komore

≤ 40% i treba da su klinički stabilni i na uspostavljenom terapijskom režimu za hroničnu srčanu insuficijenciju.

• Smanjenje rizika od moždanog udara kod odraslih hipertenzivnih pacijenata sa hipertrofijom leve komore potvrđenom na EKG-u (videti odeljak 5.1 – LIFE studija „Uticaj rasne pripadnosti“).

Doziranje:

Hipertenzija

Uobičajena početna doza i doza održavanja je 50 mg jednom dnevno za većinu pacijenata. Maksimalno antihipertenzivno dejstvo se postiže 3 – 6 nedelja od početka terapije. Neki pacijenti mogu imati dodatnu korist povećanjem dnevne doze na 100 mg jednom dnevno (ujutru).

Lek Erynorm se može primenjivati i sa drugim antihipertenzivnim lekovima, posebno diureticima (npr. hidrohlortiazid) (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Pacijenti sa hipertenzijom i sa dijabetesom tip 2 i proteinurijom ≥ 0,5 g/dan

Uobičajena početna doza je 50 mg jednom dnevno. Doza se može povećati na 100 mg jednom dnevno, zavisno od vrednosti krvnog pritiska posle mesec dana od početka terapije. Lek Erynorm se može primenjivati sa drugim antihipertenzivnim lekovima (npr. diuretici, blokatori kalcijumskih kanala, alfa ili beta blokatori, lekovi sa centralnim dejstvom) (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1) kao i sa insulinom i drugim često primenjivanim hipoglikemijskim lekovima (npr. derivati sulfonilureje, glitazoni i inhibitori glukozidaze).

Srčana insuficijencija

Uobičajena početna doza losartana kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom je 12,5 mg jednom dnevno. Doza treba da se titrira u nedeljnim intervalima (npr. 12,5 mg dnevno, 25 mg dnevno, 50 mg dnevno ili 100 mg dnevno, do maksimalno 150 mg jednom dnevno) zavisno od toga kako pacijent podnosi terapiju.

Smanjenje rizika od moždanog udara kod pacijenata sa hipertenzijom i sa hipertrofijom leve komore potvrđenom na EKG-u

Uobičajena početna doza losartana je 50 mg jednom dnevno. U zavisnosti od vrednosti krvnog pritiska, može se dodati mala doza hidrohlortiazida i/ili povećati doza leka Erynorm na 100 mg jednom dnevno.

Posebne populacije

Pacijenti sa smanjenim intravaskularnim volumenom

Kod pacijenata sa smanjenim intravaskularnim volumenom (npr. onih na terapiji velikim dozama diuretika) treba razmotriti početnu dozu od 25 mg jednom dnevno (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i i pacijenti na hemodijalizi

Nije potrebno prilagođavanje početne doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i onih na hemodijalizi.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Treba razmotriti manju dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre u anamnezi. Ne postoje podaci o terapiji kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Zbog toga je lek kontraindikovan kod ovih pacijenata (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

Uzrast 6 meseci – manje od 6 godina

Bezbednost i efikasnost primene losartana kod dece uzrasta 6 meseci do manje od 6 godina nije ustanovljena. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati preporuke o doziranju.

Uzrast od 6 godina do 18 godina

Za pacijente koji mogu da progutaju lek, preporučena doza je 25 mg jednom dnevno kod pacijenata čija je telesna masa veća od 20 kg, a manja od 50 kg. (U posebnim slučajevima doza može biti povećana na maksimalno 50 mg jednom dnevno). Dozu treba prilagoditi zavisno od terapijskog odgovora.

Kod pacijenata sa telesnom masom većom od 50 kg, uobičajena doza je 50 mg jednom dnevno. U posebnim slučajevima doza se može prilagoditi do najviše 100 mg jednom dnevno. Doze veće od 1,4 mg/kg (ili veće od 100 mg) dnevno nisu ispitivane kod dece.

Losartan se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina, jer postoje samo ograničeni podaci o primeni u ovoj populaciji pacijenata.

Losartan se ne preporučuje kod dece kod koje su vrednosti brzine glomerularne filtracije < 30 mL/min/1,73 m2, jer nema dostupnih podataka za ovu populaciju (videti odeljak 4.4).

Takođe se ne preporučuje primena kod dece sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti

Iako treba razmotriti početnu dozu od 25 mg kod pacijenata starijih od 75 godina, prilagođavanje doze obično nije neophodno za starije osobe.

Način primene:

Oralna upotreba.

Tabletu treba progutati sa dovoljno vode. Lek se može uzimati sa ili bez hrane.

Primena losartana u dozi od 12,5 mg nije moguća sa lekom Erynorm jačine 50 mg, jer ne postoji mogućnost deljenja tablete na četiri dela. Koristiti dostupne lekove odgovarajuće jačine.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6)
• Teško oštećenje funkcije jetre
• Istovremena primena sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije ˂ 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Preosetljivost (Angioedem)

Pacijente koji u anamnezi imaju pojavu angioedema (otok lica, usana, grla i/ili jezika) treba pažljivo pratiti (videti odeljak 4.8).

Hipotenzija i disbalans elektrolita/tečnosti

Simptomatska hipotenzija, posebno posle prve doze i posle povećanja doze, može se javiti kod pacijenata sa gubitkom tečnosti i/ili natrijuma kao posledicom intenzivne diuretske terapije, smanjenog unosa soli putem hrane, dijarejom ili povraćanjem. Ova stanja treba da budu korigovana pre primene leka ili treba primeniti manju početnu dozu (videti odeljak 4.2). Ovo se takođe odnosi i na decu uzrasta 6 – 18 godina.

Disbalans elektrolita

Poremećaj elektrolitnog balansa je čest kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, sa ili bez dijabetesa i potrebno ga je korigovati. U kliničkoj studiji sprovedenoj kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 i nefropatijom, incidenca hiperkalemije je bila veća u grupi pacijenata koja je dobijala losartan u odnosu na placebo grupu (videti odeljak 4.8). Zbog toga, koncentraciju kalijuma u plazmi kao i vrednost klirensa kreatinina treba pažljivo pratiti, posebno kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i vrednostima klirensa kreatinina između 30 i 50 mL/min.

Istovremena primena losartana i diuretika koji štede kalijum, suplemenata kalijuma, zamena za so koje sadrže kalijum ili drugih lekova koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. lekovi koji sadrže trimetoprim) se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Oštećenje funkcije jetre

U skladu sa farmakokinetičkim podacima koji pokazuju značajno povećanje koncentracije losartana u plazmi kod pacijenata sa cirozom jetre, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre u anamnezi treba razmotriti primenu manje doze leka. Nema terapijskog iskustva sa primenom losartana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Zbog toga se losartan ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.2, 4.3 i 5.2).

Losartan se ne preporučuje kod dece sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kao posledica inhibicije sistema renin-angiotenzin-aldosteron, prijavljene su promene u bubrežnoj funkciji uključujući bubrežnu insuficijenciju (posebno kod pacijenata čija bubrežna funkcija zavisi od renin- angiotenzin-aldosteron sistema kao što su oni sa teškom srčanom insuficijencijom ili postojećom renalnom disfunkcijom). Kao kod primene drugih lekova koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem, povećanja uree u krvi i kreatinina u serumu su zabeleženi kod pacijenata sa bilateralnom stenozom renalne arterije ili stenozom bubrežne arterije u jedinom bubregu; ove promene bubrežne funkcije mogu biti reverzibilne po prekidu terapije. Lek Erynorm treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa bilateralnom stenozom renalne arterije ili unilateralnom stenozom jedinog bubrega.

Primena leka kod pedijatrijskih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Lek Erynorm se ne preporučuje kod dece kod koje je vrednost glomerularne filtracije < 30 mL/min/1,73 m2 jer ne postoje relevantni podaci (videti odeljak 4.2).

Funkcija bubrega se mora pažljivo pratiti u toku terapije losartanom jer može doći do njenog pogoršanja. Ovo se posebno odnosi na slučaj kada se losartan primenjuje u stanjima koja mogu da dovedu do pogoršanja bubrežne funkcije, kao što su povišena telesna temperatura i dehidracija.

Istovremena primena losartana i ACE inhibitora može oslabiti bubrežnu funkciju. Zbog toga se istovremena primena ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Transplantacija bubrega

Nema podataka o pacijentima sa skorašnjom transplantacijom bubrega.

Primarni hiperaldosteronizam

Generalno, pacijenti sa primarnim hiperaldosteronizmom ne reaguju na antihipertenzivne lekove koji deluju preko inhibicije sistema renin-angiotenzin. Zbog toga se primena losartana kod ovih pacijenata ne preporučuje.

Koronarna bolest srca i cerebrovaskularno oboljenje

Kao i pri primeni drugih antihipertenzivnih lekova, izraženo sniženje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskim kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjem može dovesti do pojave infarkta miokarda ili moždanog udara.

Srčana insuficijencija

Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa ili bez oštećenja funkcije bubrega, postoji (kao i sa drugim lekovima koji deluju preko renin-angiotenzin sistema) rizik od teške arterijske hipotenzije i (često akutnog) oštećenja funkcije bubrega.

Ne postoji dovoljno terapijskog iskustva sa primenom losartana kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i istovremeno teškim oštećenjem funkcije bubrega, kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa IV), kao i kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i simptomatskom srčanom aritmijom koja životno ugrožava pacijenta. Prema tome, losartan treba da se primenjuje oprezno u ovoj grupi pacijenata. Kombinaciju losartana i beta-blokatora treba primenjivati sa oprezom (videti odeljak 5.1).

Stenoza aortne i mitralne valvule, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i u slučaju primene drugih vazodilatatora, posebne mere opreza su neophodne kod pacijenata koji imaju aortnu ili mitralnu stenozu ili opstruktivnu hipertrofičnu kardiomiopatiju.

Trudnoća

Za vreme trudnoće ne započinjati terapiju losartanom. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju koja ima dobro utvrđen bezbednosni profil tokom primene u trudnoći, osim ako se nastavak terapije losartanom smatra neophodnim. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju losartanom treba prekinuti odmah i započeti alternativnu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Ostala upozorenja i mere opreza

Kao što je zapaženo i kod primene ACE inhibitora, losartan i ostali antagonisti angiotenzina su manje efektivni u snižavanju krvnog pritiska kod osoba crne rase u odnosu na ostale, verovatno zbog toga što je veća prevalenca stanja sa niskim vrednostima renina u populaciji crne rase sa hipertenzijom u odnosu na ostale.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od nastanka hipotenzije, hiperkalemije i pogoršanja bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Dvostruka blokada RAAS putem istovremene primene ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena se prema tome ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom RAAS ipak smatra apsolutno neophodnom, nju treba sprovesti samo pod nadzorom lekara specijaliste i uz često praćenje bubrežne funkcije, koncentracije elektrolita i vrednosti krvnog pritiska.

ACE inhibitore i antagoniste angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Pomoćne supstance

Lek Erynorm sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Drugi antihipertenzivni lekovi mogu da pojačaju hipotenzivno dejstvo losartana. Istovremena primena sa drugim lekovima koji mogu da dovedu do hipotenzije kao neželjene reakcije (kao na primer triciklični antidepresivi, antipsihotici, baklofen i amifostin) mogu da povećaju rizik od nastanka hipotenzije.

Losartan se uglavnom metaboliše preko citohroma P450 (CYP) 2C9 u aktivni metabolit karboksilne kiseline. Tokom kliničkog ispitivanja je utvrđeno da flukonazol (inhibitor CYP2C9) smanjuje raspoloživost aktivnog metabolita za oko 50%. Takođe je utvrđeno da je istovremena primena losartana sa rifampicinom (induktor metaboličkih enzima) dovela do smanjenja koncentracije aktivnog metabolita u plazmi za 40%. Klinički značaj ove pojave nije poznat. Nije nađena razlika u raspoloživosti tokom istovremene primene sa fluvastatinom (slab inhibitor CYP2C9).

Kao što je slučaj i kod drugih lekova koji blokiraju angiotenzin II ili njegovo dejstvo, istovremena primena lekova koji dovode do zadržavanja i samim tim povećanja vrednosti kalijuma u serumu (npr. diuretici koji štede kalijum – amilorid, triamteren, spironolakton) ili mogu da povećaju koncentraciju kalijuma (npr. heparin, trimetoprim), suplemenata za nadoknadu kalijuma ili zamena za so koje sadrže kalijum, može da poveća koncentraciju kalijuma u serumu. Istovremena primena se zbog toga ne preporučuje.

Reverzibilna povećanja koncentracije litijuma u serumu i toksičnost su prijavljeni kod istovremene primene litijuma i ACE inhibitora. Veoma retko su zabeleženi slučajevi i sa antagonistima receptora angiotenzina II. Neophodan je oprez prilikom istovremene primene litijuma i losartana. Ukoliko je ova kombinacija neophodna, preporučuje se praćenje koncentracije litijuma u serumu tokom istovremene primene.

Kada se antagonisti angiotenzina II primenjuju istovremeno sa NSAIL (npr. selektivni COX-2 inhibitori, acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornim dozama i neselektivni NSAIL), može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva. Istovremena primena antagonista angiotenzina II ili diuretika sa NSAIL može dovesti do povećanja rizika od pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju i povećanja koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa već postojećom oslabljenom funkcijom bubrega. Ovu kombinaciju treba primenjivati oprezno, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba adekvatno hidrirati i treba razmotriti praćenje bubrežne funkcije na početku istovremene terapije i kasnije periodično.

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena udružena sa povećanom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i oštećenje funkcije bubrega (uključujući akutnu renalnu insuficijenciju) u poređenju sa primenom jednog leka koji blokira renin- angiotenzin-aldosteron sistem (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Sok od grejpfruta sadrži sastojke koji inhibiraju enzim CYP450 i može smanjiti koncentraciju aktivnog metabolita losartana, što može umanjiti terapeutsko dejstvo leka. Trebalo bi izbeći konzumaciju soka od grejpfruta tokom terapije lekom Erynorm.

Trudnoća

Primena losartana se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena losartana je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Epidemiološki podaci o riziku od teratogenog dejstva, pri primeni ACE inhibitora u toku prvog trimestra trudnoće nisu bili ubedljivi; međutim, povećanje rizika se ne može isključiti. S obzirom na to da nema kontrolisanih epidemioloških podataka u vezi rizika pri primeni antagonista receptora angiotenzina II u trudnoći, sličan rizik može postojati i za ovu grupu lekova. Osim ukoliko se terapija antagonistima receptora angiotenzina II smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju koja ima dobro utvrđen bezbednosni profil pri primeni u toku trudnoće. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju losartanom treba odmah obustaviti i ukoliko je moguće, započeti sa alternativnom terapijom.

Utvrđeno je da izloženost antagonistima receptora angiotenzina II tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće indukuje humanu fetotoksičnost (smanjena bubrežna funkcija, oligohidramnion, retardacija osifikacije lobanje) i neonatalna toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3).

Ukoliko je izloženost losartanu bila prisutna u drugom trimestru trudnoće, preporučuje se kontrolni ultrazvučni pregled bubrega i lobanje.

Novorođenčad čije su majke uzimale losartan treba da budu pod strogim nadzorom zbog moguće hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

Budući da nema podataka u vezi primene losartana u periodu dojenja, ne preporučuje se njegova primena već primena alternativnog leka, sa bolje utvrđenim bezbednosnim profilom u periodu dojenja, posebno u slučaju novorođenčeta ili prevremeno rođenog deteta.

Nisu sprovedene studije o uticaju losartana na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Ipak, potrebno je imati u vidu da se vrtoglavica ili pospanost mogu povremeno javiti tokom primene antihipertenzivne terapije, posebno u početku terapije ili pri povećanju doze.

Losartan je ispitivan u sledećim kontrolisanim kliničkim studijama:

• u kontrolisanoj kliničkoj studiji kod > 3000 odraslih pacijenata, starosti 18 i više godina, koji su imali esencijalnu hipertenziju;
• u kontrolisanoj kliničkoj studiji kod 177 pedijatrijskih pacijenata sa hipertenzijom uzrasta 6 do 16 godina;
• u kontrolisanoj kliničkoj studiji kod > 9000 pacijenata sa hipertenzijom starosti 55 do 80 godina sa hipertrofijom leve komore (videti LIFE studiju, odeljak 5.1);
• u kontrolisanim kliničkim studijama kod > 7700 odraslih pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom (videti ELITE I, ELITE II i HEAAL studiju, odeljak 5.1);
• u kontrolisanoj kliničkoj studiji kod > 1500 pacijenata sa dijabetesom tip 2 i proteinurijom, starosti 31 godinu i više (videti “RENAAL studija”, u odeljku 5.1).

U ovim kliničkim studijama, najčešći neželjeni događaj je bila vrtoglavica.

Neželjene reakcije su u nastavku navedene prema sledećim kategorijama učestalosti: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 1. Učestalost neželjenih reakcija tokom placebo-kontrolisanih kliničkih studija i postmarketinškog praćenja

* Uključujući oticanje larinksa, glotisa, lica, usana, ždrela, i/ili jezika (koji izaziva opstrukciju disajnih puteva); kod nekih od ovih pacijenata angioedem je prijavljen u prošlosti u vezi primene drugih lekova, uključujući ACE inhibitore.

⃰ ⃰ Uključujući Henoch-Schönlein purpuru.

Posebno kod pacijenata sa gubitkom intravaskularne tečnosti, npr. pacijenti sa teškom srčanom insuficijencijom ili na terapiji velikim dozama diuretika.

† Često kod pacijenata koji su dobili 150 mg losartana umesto 50 mg.

‡ U kliničkoj studiji sprovedenoj kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 i nefropatijom, kod 9,9% pacijenata na terapiji losartanom je došlo do razvoja hiperkalemije ˃ 5,5 mmol/L i kod 3,4% pacijenata na placebu.

§ Obično se vraća na normalne vrednosti po prestanku terapije.

Sledeće neželjene reakcije su se javljale češće kod pacijenata koji su dobijali losartan u odnosu na one koji su dobijali placebo (učestalost: nepoznato): bol u leđima, infekcije urinarnog trakta i simptomi slični gripu.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

Kao posledica inhibicije renin-angiotenzin-aldosteron sistema, promene u bubrežnoj funkciji, uključujući bubrežnu insuficijenciju su prijavljene kod pacijenata sa rizikom; ove promene bubrežne funkcije mogu biti reverzibilne po prestanku terapije (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Profil neželjenih reakcija kod pedijatrijskih pacijenata je izgleda sličan onome kod odraslih pacijenata. Podaci iz pedijatrijske populacije su ograničeni.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Ograničen je broj podataka o predoziranju losartanom. Najverovatnije manifestacije predoziranja bile bi hipotenzija i tahikardija. Bradikardija se takođe može javiti usled parasimpatičke (vagusne) stimulacije.

Terapija

Ukoliko dođe do razvoja simptomatske hipotenzije, neophodno je preduzeti odgovarajuće suportivne mere lečenja.

Ove mera zavise od vremena kada je lek uzet kao i vrsta i težina simptoma. Prednost treba dati stabilizaciji kardiovaskularnog sistema. Posle oralne ingestije, indikovana je primena dovoljne doze aktivnog uglja. Zatim, treba sprovoditi pažljiv nadzor vitalnih parametara. Ako je potrebno, vitalne parametre treba korigovati.

Losartan i njegov aktivni metabolit se ne mogu ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni

ATC šifra: C09CA01

Losartan je sintetski antagonist receptora angiotenzina II (tip AT1), namenjen za oralnu upotrebu. Angiotenzin II, snažan vazokonstriktor, je primarni aktivni hormon renin-angiotenzin sistema i važan činilac u patofiziologiji hipertenzije. Angiotenzin II se vezuje za AT1 receptore koji se nalaze u mnogim tkivima (npr. vaskularni glatki mišići, nadbubrežna žlezda, bubrezi i srce) i izaziva nekoliko važnih bioloških dejstava, uključujući vazokonstrikciju i oslobađanje aldosterona. Angiotenzin II takođe stimuliše proliferaciju glatkih mišićnih ćelija.

Losartan selektivno blokira AT1 receptore. In vitro i in vivo losartan i njegov farmakološki aktivan karboksilni metabolit E-3174 blokira sva fiziološki relevantna dejstva angiotenzina II, nezavisno od porekla ili puta njegove sinteze.

Losartan nema agonističko dejstvo niti blokira druge hormonske receptore ili jonske kanale važne u regulaciji kardiovaskularne funkcije. Nadalje, losartan ne inhibira ACE (kininaza II), enzim koji razgrađuje bradikinin. Posledično, nema potenciranja neželjenih dejstava posredovanih bradikininom.

U toku primene losartana, otklanjanje mehanizma negativne povratne sprege angiotenzina II na sekreciju renina dovodi do povećanja aktivnosti renina u plazmi (PRA). Povećanje PRA dovodi do povećanja angiotenzina II u plazmi. Uprkos ovim povećanjima, antihipertenzivna aktivnost i supresija koncentracije aldosterona u plazmi se održava, pokazujući efikasnu blokadu receptora za angiotenzin II. Po prekidu primene losartana, vrednosti PRA i angiotenzina II se snižavaju u toku tri dana do početnih vrednosti.

I losartan i njegov glavni aktivni metabolit imaju mnogo veći afinitet za AT1 receptore nego za AT2 receptore. Aktivni metabolit je 10 do 40 puta aktivniji od losartana u istom masenom odnosu.

Studije kod pacijenata sa hipertenzijom

U kontrolisanim kliničkim studijama, primena losartana jednom dnevno kod pacijenata sa blagom do umerenom esencijalnom hipertenzijom je dovela do statistički značajnog smanjenja vrednosti sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Merenja vrednosti krvnog pritiska 24 sata posle uzimanja leka u odnosu na vrednosti 5-6 sati posle uzimanja, pokazala su smanjenje krvnog pritiska tokom 24 sata; prirodni dnevni ritam je pri tom zadržan. Sniženje krvnog pritiska na kraju doznog intervala je iznosilo 70-80% u odnosu na vrednosti 5-6 sati po uzimanju leka.

Prekid terapije losartanom kod hipertenzivnih pacijenata nije imao kao rezultat nagli skok krvnog pritiska (rebound efekat). Uprkos značajnom smanjenju krvnog pritiska, losartan nije imao klinički značajno dejstvo na srčanu frekvenciju.

Losartan je podjednako efektivan kod osoba muškog i ženskog pola kao i kod osoba mlađih od 65 godina i starijih pacijenata sa hipertenzijom.

LIFE studija

LIFE studija (engl. Losartan Intervention for Endpoint Reduction in Hypertension, LIFE) je bila randomizovana, trostruko-slepa studija sa aktivnom kontrolom, u kojoj je učestvovalo 9193 pacijenata sa hipertenzijom starosti od 55 do 80 godina sa hipertrofijom leve komore potvrđenom na EKG-u. Pacijenti su bili randomizovani na grupu koja je dobijala 50 mg losartana jednom dnevno ili 50 mg atenolola jednom dnevno. Ukoliko ciljne vrednosti krvnog pritiska (< 140/90 mmHg) nisu postignute, prvo je dodavan hidrohlortiazid (12,5 mg) i ukoliko je bilo potrebno, doza losartana i atenolola je zatim povećavana do 100 mg na dan. Drugi antihipertenzivi, sa izuzetkom ACE inhibitora, antagonista angiotenzina II ili beta blokatora su dodavani ukoliko je to bilo neophodno kako bi se postigle ciljne vrednosti krvnog pritiska.

Prosečno trajanje praćenja pacijenata je bilo 4,8 godina.

Primarni parametar praćenja ishoda (engl. primary endpoint) je bio kombinacija kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta mereno kroz smanjenje kombinovane incidence kardiovaskularne smrti, moždanog udara i infarkta miokarda. Krvni pritisak je bio značajno smanjen na slične vrednosti u obe grupe. Terapija losartanom dovela je do smanjenja rizika od 13,0% (p=0,021, 95% interval pouzdanosti 0,77-0,98) u odnosu na terapiju atenololom za pacijente kod kojih je uočen primarni kombinovani parametar praćenja. Ovo se uglavnom može pripisati smanjenju incidence moždanog udara. Terapija losartanom je smanjila rizik od moždanog udara za 25% u odnosu na atenolol (p=0,001, 95% interval pouzdanosti 0,63-0,89). Stope kardiovaskularne smrti i infarkta miokarda nisu se značajno razlikovale između terapijskih grupa.

Uticaj rasne pripadnosti

U LIFE studiji, pacijenti crne rase koji su primali losartan, imali su veći rizik od primarnog kombinovanog parametra praćenja ishoda, tj. kardiovaskularnog događaja (npr. infarkt miokarda, kardiovaskularna smrt) i posebno moždanog udara, u odnosu na pacijente crne rase koji su primali atenolol. Zbog toga se rezultati dobijeni u grupi na losartanu u poređenju sa atenololom u studiji LIFE u pogledu kardiovaskularnog morbiditeta/mortaliteta ne odnose na pacijente crne rase sa hipertenzijom i hipertrofijom leve komore.

RENAAL studija

Studija RENAAL (engl. The Reduction of Endpoints in NIDDM with the Angiotensin II Receptor Antagonist Losartan, RENAAL) bila je kontrolisana klinička studija sprovedena u više centara širom sveta sa 1513

pacijenata sa dijabetesom tip 2 i proteinurijom, sa ili bez hipertenzije. Ukupno 751 pacijent je bio na terapiji losartanom.

Cilj studije je bio da se, pored koristi od sniženja krvnog pritiska, pokaže postojanje nefroprotektivnog dejstva losartan-kalijuma.

Pacijenti sa proteinurijom i vrednostima kreatinina u serumu od 1,3 – 3,0 mg/dL su bili randomizovani da dobijaju losartan 50 mg jednom dnevno, po potrebi sa titriranjem doze kako bi se postigao adekvatan odgovor krvnog pritiska, ili placeba, pored konvencionalne antihipertenzivne terapije koja je isključivala ACE inhibitore i antagoniste angiotenzina II.

Istraživači su dobili instrukcije da titriraju ispitivani lek do 100 mg na dan po potrebi; 72% pacijenata je uzimalo dozu od 100 mg dnevno veći deo vremena trajanja studije. Drugi antihipertenzivni lekovi (diuretici, antagonisti kalcijuma, alfa i beta blokatori i antihipertenzivi sa centralnim dejstvom) bili su dozvoljeni kao dodatna terapija, po potrebi, u obe grupe. Pacijenti su bili praćeni i do 4,6 godina (3,4 godine u proseku). Primarni parametar praćenja ishrana u studiji je bio kombinovan i sastojao se od dvostrukog povećanja koncentracije kreatinina u serumu, renalne insuficijencije u terminalnom stadijumu (potreba za dijalizom ili tranplantacijom) ili smrti.

Rezultati studije su pokazali da je terapija losartanom (327 događaja) u poređenju sa placebom (359 događaja) dovela do smanjenja rizika od 16,1% (p=0,022) u broju pacijenata kod kojih je došlo do primarnog kombinovanog parametra praćenja ishoda. Za sledeće individualne i kombinovane komponente primarnog parametra praćenja ishoda, rezultati su pokazali značajno smanjenje rizika u grupi koja je primala losartan: 25,3% smanjenje rizika za dvostruko povećanje kreatinina u serumu (p=0,006); 28,6% smanjenje rizika za renalnu insuficijenciju u terminalnom stadijumu (p=0,002); 19,9% smanjenje rizika za bubrežnu insuficijenciju u terminalnom stadijumu ili smrt (p=0,009); 21,0% smanjenje rizika za dvostruko povećanje kreatinina u serumu ili renalnu insuficijenciju u terminalnom stadijumu (p=0,01). Ukupan mortalitet od svih uzroka se nije značajno razlikovao među ispitivanim terapijskim grupama. U ovoj studiji losartan se generalno dobro podnosio, što je pokazano brojem ispitanika koji su morali da prekinu terapiju zbog neželjenih reakcija u odnosu na placebo grupu.

HEAAL studija

HEAAL studija (engl. The Heart Failure Endpoint Evaluation of Angiotensin II Antagonist Losartan, HEAAL) je bila kontrolisana klinička studija sprovedena u svetu u kojoj je učestvovalo 3834 pacijenta starosti 18 – 98 godina sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasa II-IV), koji nisu podnosili terapiju ACE inhibitorima. Pacijenti su bili randomizovani da primaju losartan 50 mg jednom dnevno ili losartan 150 mg, pored konvencionalne terapije, isključujući ACE inhibitore.

Pacijenti su bili praćeni duže od 4 godine (medijana 4,7 godina). Primarni parametar praćenja studije je bio kombinovan od svih uzroka smrti ili hospitalizacije zbog srčane insuficijencije.

Rezultati su pokazali da je terapija sa 150 mg losartana (828 događaja) u poređenju sa 50 mg losartana (889 događaja) dovela do smanjenja rizika od 10,1% (p=0,027 95% interval pouzdanosti 0,82-0,99) u broju pacijenata koji su dostigli kombinovani primarni parametar praćenja ishoda. Ovo je uglavnom zahvaljujući smanjenju incidence hospitalizacije zbog srčane insuficijencije. Terapija sa 150 mg losartana je dovela do smanjenja rizika od hospitalizacije zbog srčane insuficijencije za 13,5% u odnosu na terapiju sa 50 mg losartana (p=0,025 95% interval pouzdanosti 0,76-0,98). Broj ukupnih smrti od svih uzroka nije bio značajno različit između dve terapijske grupe. Oštećenje funkcije bubrega, hipotenzija i hiperkalemija su bile češće u grupi koja je uzimala 150 mg u odnosu na grupu koja je dobijala 50 mg, ali ovi neželjeni događaji nisu doveli do značajnog povećanja broja prekida terapije u grupi koja je dobijala 150 mg losartana.

ELITE I i ELITE II studije

U ELITE studiji koja je trajala preko 48 nedelja i u kojoj je učestvovalo 722 pacijenta sa srčanom insuficijencijom (NYHA klase II-IV), nije zapažena razlika između pacijenata koji su primali losartan u odnosu na one koji su primali kaptopril, u pogledu primarnog parametra praćenja ishoda koji je podrazumevao hronične promene bubrežne funkcije. Zapažanja iz studije ELITE I, da je losartan u odnosu na kaptopril redukovao rizik od smrtnog ishoda, nisu se potvrdila u narednoj ELITE II studiji.

U ELITE II studiji losartan u dozi od 50 mg jednom dnevno (početna doza 12,5 mg, zatim 25 mg i najzad 50 mg jednom dnevno) je upoređivan sa kaptoprilom 50 mg tri puta na dan (početna doza 12,5 mg, zatim 25 mg i najzad 50 mg tri puta na dan). Primarni parametar praćenja ishoda ove prospektivne studije je bio ukupni smrtni ishod zbog bilo kog uzroka.

U ovoj studiji, 3152 pacijenta sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasa II-IV) su praćeni skoro dve godine (medijana 1,5 godina) kako bi se utvrdilo da li je losartan efikasniji od kaptoprila u smanjenju ukupnog smrtnog ishoda zbog bilo kog uzroka. Primarni parametar praćenja ishoda nije pokazao bilo kakvu statistički značajnu razliku između losartana i kaptoprila u smanjenju ukupnog smrtnog ishoda zbog bilo kog uzroka.

U obe komparativne (ne placebo kontrolisane) kliničke studije kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, podnošljivost losartana je bila bolja u odnosu na podnošljivost kaptoprila, procenjivano na osnovu značajno manjeg broja prekida terapije zbog neželjenih reakcija i značajno manje frekvencije kašlja.

Povećana smrtnost je primećena u ELITE II studiji, u maloj podgrupi ispitanika (22% svih pacijenata sa srčanom insuficijencijom), koji su uzimali beta blokatore na početku ispitivanja.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

U dve velike randomizovane, kontrolisane studije ONTARGET (engl. Ongoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes) ispitivana je primena kombinacije ACE inhibitora i antagoniste receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bila studija sprovedena kod pacijenata sa kardiovaskularnim ili cerebrovaskularnim oboljenjem u anamnezi ili dijabetes melitusom tip 2 i dokazom o oštećenju ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije su pokazale da nema značajno korisnog dejstva na bubrežni i/ili kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je uočen povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u odnosu na monoterapiju. Imajući u vidu slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE inhibitore i antagoniste receptora angiotenzina II.

Zbog toga ACE inhibitore i antagoniste receptora angiotenzin II, ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. ALiskiren Trial In Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana da testira korist od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji koja se sastoji u primeni ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnim oboljenjem ili oba. Studija je prekinuta ranije zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Smrt od kardiovaskularnih uzroka i moždani udar su bili numerički frekventniji u grupi na aliskirenu nego u placebo grupi a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i renalna disfunkcija) su bili češće prijavljeni u grupi na aliskirenu u odnosu na placebo grupu.

Pedijatrijska populacija

Hipertenzija u pedijatrijskoj populaciji

Antihipertenzivno dejstvo losartana je utvrđeno u kliničkoj studiji koja je uključila 177 pedijatrijskih pacijenata sa hipertenzijom uzrasta 6 do 16 godina sa telesnom masom > 20 kg i brzinom glomerularne filtracije > 30 mL/min/1,73 m2 . Pacijenti čija je telesna masa bila između 20 kg i 50 kg su primali 2,5 mg, 25 mg ili 50 mg losartana dnevno a pacijenti koji sa telesnom masom > 50 kg su primali 5 mg, 50 mg ili 100 mg losartana dnevno. Na kraju perioda od tri nedelje, losartan primenjen jednom dnevno je snizio krvni pritisak na dozno-zavisan način.

U celini, postojao je dozno-zavisni terapijski odgovor. Odnos doze i terapijskog odgovora je postao vrlo očigledan u grupi koja je primala malu dozu u odnosu na grupu na srednjim dozama (period I: -6,2 mmHg u poređenju sa -11,65 mmHg), ali ne i kada su poređene grupa sa srednjim dozama u odnosu na grupu sa velikim dozama (period I: -11,65 mmHg u poređenju sa -12,21 mmHg). Najmanje ispitivane doze od 2,5 mg i 5 mg, koje su odgovarale prosečnoj dnevnoj dozi od 0,07 mg/kg, izgleda nisu pokazale konzistentnu antihipertenzivnu efikasnost.

Ovi rezultati su potvrđeni tokom perioda II studije kada su pacijenti randomizovani da nastave losartan ili placebo, posle tri nedelje terapije. Razlika u povećanju krvnog pritiska u odnosu na placebo je bila najveća u grupi na srednjoj dozi (6,70 mmHg srednja doza u poređenju sa 5,38 mmHg visoka doza). Povećanje najniže vrednosti (″trough″) dijastolnog pritiska je bilo isto kod pacijenata koji su bili na placebu i kod onih koji su i dalje bili na losartanu u najmanjoj dozi u svakoj grupi, ponovo sugerišući da najmanja doza u svakoj grupi nije imala značajan antihipertenzivni efekat.

Dugotrajni uticaj losartana na rast, pubertet i opšti razvoj nisu ispitivani. Dugotrajna efikasnost antihipertenzivne terapije losartanom u detinjstvu koja bi smanjila kardiovaskularni morbiditet i mortalitet takođe nije utvrđena.

Kod hipertenzivne (N=60) i normotenzivne (N=246) dece sa proteinurijom, dejstvo losartana na proteinuriju je procenjivano u 12-nedeljnoj kontrolisanoj studiji, sa placebo grupom i aktivnom kontrolom (amlodipin). Proteinurija je definisana kao odnos urinarni protein/kreatinin ≥ 0,3. Hipertenzivni pacijenti (uzrasta 6 do 18 godina) su bili randomizovani da dobijaju ili losartan (n=30) ili amlodipin (n=30). Normotenzivni pacijenti (uzrasta od 1 do 18 godina) su bili randomizovani da dobiju ili losartan (n=122) ili placebo (n=124). Losartan je primenjen u dozi od 0,7 mg/kg do 1,4 mg/kg (do maksimalne doze od 100 mg na dan). Amlodipin je davan u dozi od 0,05 mg/kg do 0,2 mg/kg (do maksimalne doze od 5 mg na dan).

U celini, posle 12 nedelja terapije, pacijenti koji su dobijali losartan su imali statistički značajno smanjenje proteinurije u odnosu na početne vrednosti za 36% odnosno povećanje od 1% u placebo/amlodipin grupi (p ≤ 0,001). Pacijenti sa hipertenzijom koji su primali losartan, imali su smanjenje proteinurije u odnosu na početne vrednosti od -41,5% (95% CI -29,9;-51,1), u odnosu na +2,4% (95% CI -22,2; 14,1) u grupi koja je primala amlodipin. Sniženje vrednosti i sistolnog i dijastolnog pritiska je bilo veće u grupi koja je primala losartan (-5,5/-3,8 mmHg) u odnosu na grupu koja je primala amlodipin (-0,1/+0,8 mmHg). Kod normotenzivne dece malo sniženje krvnog pritiska je zabeleženo u grupi koja je primala losartan (-3,7/-3,4 mmHg) u odnosu na placebo. Nije zabeležena značajna korelacija između smanjenja proteinurije i vrednosti krvnog pritiska, međutim moguće je da je smanjenje krvnog pritiska bilo odgovorno, bar delimično, za smanjenje proteinurije u grupi na terapiji losartanom.

Dugotrajna dejstva losartana kod dece sa proteinurijom ispitivana su u periodu do 3 godine u otvorenoj fazi produžetka iste ove studije u kojoj je ispitivana bezbednost leka, a u koju su pozvani da učestvuju svi pacijenti koji su završili 12 nedelja osnovne studije. U ovu otvorenu fazu produžetka studije uključeno je ukupno 268 pacijenata i oni su ponovo randomizovani da primaju losartan (N=134) ili enalapril (N=134), a 109 pacijenata su imali ≥ 3 godine perioda praćenja (prethodno utvrđena tačka prekida od ≥100 pacijenata koji su završili 3 godine perioda praćenja u periodu produžetka). Rasponi doza losartana i enalaprila su utvrđeni na osnovu procene istraživača, a kretali su se od 0,30 do 4,42 mg/kg/dan za losartan, odnosno od 0,02 do 1,13 mg/kg/dan za enalapril. Maksimalne dnevne doze od 50 mg za pacijente sa telesnom masom

< 50 kg, i od 100 mg za pacijente sa telesnom masom > 50 kg, nisu prekoračene kod većine pacijenata tokom faze produžetka ove studije.

U zaključku, rezultati ovog produžetka studije za utvrđivanje bezbednosti leka pokazuju da se, tokom tri godine terapije, losartan dobro podnosio i da je doveo do održivog smanjenja proteinurije, bez promene u brzini glomerularne filtracije. Kod pacijenata sa normalnim krvnim pritiskom (n=205), u poređenju sa losartanom, enalapril je ispoljio, numerički gledano, veće desjtvo na proteinuriju: (-33,0% (95% CI -47,2;- 15,0) u odnosu na -16,6% (95% CI -34,9; 6,8)) i na brzinu glomerularne filtracije (9,4 (95% CI 0,4; 18,4) u odnosu na -4,0 (95% CI -13,1; 5,0) mL/min/1,73 m2). Kod pacijenata sa hipertenzijom (n=49), losartan je ispoljio, numerički gledano, veće dejstvo na proteinuriju: (-44,5% (95% CI -64,8;-12,4) u odnosu na-39,5%

(95% CI -62,5; -2,2)) i na brzinu glomerularne filtracije (18,9 (95% CI 5,2; 32,5) u odnosu na -13,4 (95% CI

-27,3; 0,6) mL/min/1,73 m2).

Otvorena klinička studija sa titracijom doze je sprovedena kod dece uzrasta 6 meseci do 6 godina sa hipertenzijom u cilju ispitivanja bezbednosti i efikasnosti primene losartana. Ukupno 101 pacijent je randomizovan u jednu od tri grupe sa različitim početnim dozama losartana: mala doza 0,1 mg/kg/dan (N=33), srednja doza 0,3 mg/kg/dan (N=34) ili velika doza 0,7 mg/kg/dan (N=34). Od ukupnog broja pacijenata, bilo je 27 odojčadi, što je definisano kao uzrast od 6 meseci do 23 meseca. Ispitivani lek je titriran na sledeći dozni nivo u nedeljama 3, 6 i 9 za pacijente kod kojih nisu postignute ciljne vrednosti krvnog pritiska i koji nisu dobijali maksimalnu dozu losartana (1,4 mg/kg/dan, bez prekoračenja doze 100 mg/dan).

Od 99 pacijenata na terapiji ispitivanim lekom, njih 90 (90,9%) je nastavilo studiju praćenja sa posetama lekaru na svaka 3 meseca. Prosečno trajanje terapije je bilo 264 dana.

U zaključku, prosečno sniženje vrednosti krvnog pritiska u odnosu na početne vrednosti je bilo slično u svim terapijskim grupama (promena vrednosti sistolnog pritiska posle 3 nedelje u odnosu na početne vrednosti je bila -7,3; -7,6 i -6,7 mmHg u grupama sa malom, srednjom i velikom dozom, tim redosledom; promena vrednosti dijastolnog krvnog pritiska posle 3 nedelje u odnosu na početne vrednosti je bila -8,2; -5,1 i -6,7 mmHg u grupama sa malom, srednjom i velikom dozom, tim redosledom); međutim, nije bilo statistički značajnog dozno zavisnog terapijskog odgovora u pogledu vrednosti sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska.

Losartan primenjen u dozi od 1,4 mg/kg je generalno dobro podnošen, kod dece sa hipertenzijom uzrasta 6 meseci do 6 godina posle 12 nedelja terapije. Ukupan bezbednosni profil leka je bio sličan u svim terapijskim grupama.

Resorpcija

Nakon oralne primene, losartan se dobro resorbuje i podleže metabolizmu prvog prolaza, pri čemu nastaje aktivni metabolit karboksilne kiseline kao i drugi neaktivni metaboliti. Sistemska bioraspoloživost tableta losartana je približno 33%. Srednje maksimalne koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita se postižu za 1 sat odnosno 3-4 sata, tim redosledom.

Distribucija

I losartan i njegov aktivni metabolit se u visokom procentu vezuju za proteine plazme (≥ 99%) i to prevashodno za albumin. Volumen distribucije losartana je 34 litra.

Biotransformacija

Oko 14% intravenski ili oralno primenjene doze losartana se konvertuje u njegov aktivni metabolit. Nakon oralne i intravenske primene radioaktivno obeleženog (14C) losartan-kalijuma, radioaktivnost zabeležena u cirkulišućoj plazmi je primarno pripisana losartanu i njegovom aktivnom metabolitu. Minimalna konverzija losartana u njegov aktivni metabolit je zabeležena kod oko 1% ispitanika.

Pored aktivnog, dolazi i do formiranja neaktivnih metabolita.

Eliminacija

Klirens losartana u plazmi i njegovog aktivnog metabolita je oko 600 mL/min odnosno 50 mL/min, tim redosledom. Renalni klirens losartana i njegovog aktivnog metabolita je oko 74 mL/min i 26 mL/min, tim redosledom. Kada se losartan primenjuje oralno, oko 4% unete doze se izlučuje nepromenjeno urinom a oko 6% kao aktivni metabolit, takođe urinom. Farmakokinetika losartana i njegovog aktivnog metabolita su linearne kada se primenjuju doze losartan-kalijuma do 200 mg.

Posle oralne primene, koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi opadaju polieksponencijalno, sa terminalnim poluvremenom eliminacije od oko 2 sata, odnosno 6-9 sati. Tokom

primene doze od 100 mg, jednom dnevno, losartan i njegov aktivni metabolit se ne akumuliraju značajno u plazmi.

I bilijarna i urinarna ekskrecija doprinose eliminaciji losartana i njegovih metabolita. Posle oralne/intravenske primene 14C obeleženog losartana kod osobe muškog pola, oko 35%/43% radioaktivnosti se detektuje u urinu i 58%/50% u fecesu.

Karakteristike kod posebnih populacija pacijenata

Kod starijih pacijenata sa hipertenzijom koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita se ne razlikuju suštinski od onih zabeleženih kod mlađih pacijenata sa hipertenzijom.

Kod žena sa hipertenzijom koncentracije losartana u plazmi su bile i do dva puta veće nego kod muškaraca sa hipertenzijom, dok se koncentracije u plazmi aktivnog metabolita nisu razlikovale između ispitanika muškog i ženskog pola.

Kod pacijenata sa blagom do umerenom, alkoholom izazvanom cirozom jetre, koncentracije u plazmi losartana i njegovog aktivnog metabolita, posle oralne primene bile su 5 i 1,7 puta veći nego kod mladih doborovoljaca muškog pola (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Koncentracije losartana u plazmi nisu bile promenjene kod pacijenata sa klirensom kreatinina preko 10 mL/min. U odnosu na pacijente sa normalnom bubrežnom funkcijom, vrednost PIK za losartan je oko 2 puta veća kod pacijenata na hemodijalizi.

Koncentracije aktivnog metabolita u plazmi nisu promenjene kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi.

Losartan i njegov aktivni metabolit se ne mogu ukloniti hemodijalizom. Farmakokinetika kod pedijatrijskih pacijenata

Farmakokinetika losartana je ispitivana kod 50 pedijatrijskih pacijenata sa hipertenzijom uzrasta od > 1

mesec do < 16 godina posle oralne primene, jednom na dan, doze od približno 0,54 do 0,77 mg/kg losartana (prosečne doze).

Rezultati su pokazali da se aktivni metabolit formira iz losartana u svim starosnim grupama. Rezultati su pokazali približno slične farmakokinetičke parametre losartana posle oralne primene kod odojčadi, male dece, dece predškolskog uzrasta, školskog uzrasta i adolescenata. Farmakokinetički parametri metabolita su se razlikovali u većoj meri između starosnih grupa. Kada se uporede rezultati dece predškolskog uzrasta sa rezultatima adolescenata, ove razlike postaju statistički značajne. Izloženost kod odojčadi/male dece je bila srazmerno visoka.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu rezultata konvencionalnih ispitivanja opšte farmakologije, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala, ne ukazuju na poseban rizik za ljude. U ispitivanjima toksičnosti ponovljene doze, primena losartana je dovela do smanjenja parametara vezanih za crvene krvne ćelije (broj eritrocita, vrednost hemoglobina, hematokrit), povećanje koncentracije azota iz uree u serumu i povremena povećanja koncentracije kreatinina u serumu, smanjenje mase srca (bez histoloških promena) i gastrointestinalnih promena (lezije mukozne membrane, ulceracije, erozije, hemoragije). Kao i druge supstance koje direktno utiču na renin-angiotenzin sistem, i za losartan je pokazano da indukuje neželjene reakcije na kasni fetalni razvoj, dovodeći do fetalne smrti i malformacija.

• celuloza, mikrokristalna;
• laktoza, monohidrat;
• skrob, preželatinizovan;
• kroskarmeloza-natrijum;
• silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni;
• magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete:

Opadry OY-S-7331 beli

Sastav boje Opadry OY-S-7331 beli:

• hipromeloza 3cp;
• hidroksipropilceluloza;
• titan-dioksid;
• makrogol 400;
• hipromeloza 50cp.

Erynorm, 100 mg, film tablete:

Jezgro tablete:

• celuloza, mikrokristalna;
• laktoza, monohidrat;
• skrob, preželatinizovan;
• kroskarmeloza-natrijum;
• silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni,
• magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete:

Opadry OY-S-7331 beli

Sastav boje Opadry OY-S-7331 beli:

• hipromeloza 3cp;
• hidroksipropilceluloza;
• titan-dioksid;
• makrogol 400;
• hipromeloza 50cp.

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 30°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVdC folija/Al folija) koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Erynorm sadrži aktivnu supstancu losartan-kalijum i pripada grupi lekova koji se zovu antagonisti receptora angiotenzina II. Angiotenzin II je supstanca koja se stvara u organizmu i vezuje se za receptore u krvnim sudovima, dovodeći do njihovog suženja. Ovo dovodi do povećanja krvnog pritiska. Losartan sprečava vezivanje angiotenzina II za ove receptore, dovodeći do opuštanja krvnih sudova i sniženja krvnog pritiska. Losartan usporava oštećenje funkcije bubrega kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom i šećernom bolešću (dijabetes melitus tip 2).

Lek Erynorm se primenjuje:

• za lečenje pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom (hipertenzija), odraslih i dece odnosno adolescenata uzrasta 6 – 18 godina;
• za lečenje bubrežne bolesti kod odraslih pacijenata sa hipertenzijom i dijabetes melitusom tip 2 i proteinurijom ≥ 0,5 g/dan (stanje u kome mokraća sadrži povećane količine proteina);
• za lečenje pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom (hronična srčana slabost) kada terapija specifičnim lekovima koji se zovu inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitori, lekovi koji se koriste za sniženje povišenog krvnog pritiska) prema mišljenju Vašeg lekara ne predstavljaju adekvatnu terapiju. Ukoliko je kod Vas srčana insuficijencija stabilna pri primeni ACE inhibitora, ne treba prelaziti na losartan;
• kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom i zadebljanjem leve srčane komore, losartan smanjuje rizik od nastanka moždanog udara.

• ako ste alergični (preosetljivi) na losartan ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako ste trudni duže od tri meseca (ne preporučuje se primena leka ni u ranoj trudnoći – videti odeljak

Trudnoća i dojenje);

• ako imate teško oštećenje funkcije jetre;
• ako istovremeno koristite lekove koji sadrže aliskiren i bolujete od dijabetes melitusa ili oštećenja funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije ˂ 60 mL/min/1,73 m2).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što uzmete lek Erynorm.

Morate reći Vašem lekaru ukoliko mislite da ste trudni ili ako planirate trudnoću. Ne preporučuje se primena leka Erynorm u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ukoliko ste trudni duže od 3 meseca, jer može izazvati ozbiljno oštećenje ploda ukoliko se primenjuje u tom periodu (videti odeljak „Trudnoća i dojenje“).

Pre uzimanja leka Erynorm, važno je da obavestite Vašeg lekara:

• ukoliko ste nekada imali pojavu angioedema (oticanje lica, usana, grla i/ili jezika) (videti odeljak "Moguća neželjena dejstva");
• ukoliko ste imali obilno povraćanje ili proliv, koji dovode do velikog gubitka tečnosti i/ili soli iz organizma;
• ukoliko koristite diuretike (lekovi za izbacivanje tečnosti iz organizma) ili ste na dijeti sa smanjenim unosom soli, što može dovesti do gubitka tečnosti i soli iz Vašeg organizma (videti odeljak “Doziranje kod posebnih grupa pacijenata“);
• ukoliko imate suženje ili blokadu glavnog krvnog suda koji snadbeva bubrege krvlju ili Vam je samo jedan bubreg funkcionalan ili ste nedavno imali transplantaciju bubrega;
• imate oštećenu funkciju jetre (videti takođe odeljak „Lek Erynorm ne smete uzimati“ i odeljak „Doziranje kod posebnih grupa pacijenata“);
• imate srčanu slabost sa ili bez oštećenja funkcije bubrega ili istovremenim teškim srčanim aritmijama koje ugrožavaju život; poseban oprez je neophodan kada istovremeno uzimate beta-blokatore;
• imate oboljenje srca ili srčanih zalistaka;
• bolujete od koronarne bolesti srca (izazvane smanjenim protokom krvi u krvnim sudovima srca) ili od cerebrovaskularne bolesti (izazvane smanjenom cirkulacijom krvi u mozgu);
• bolujete od primarnog hiperaldosteronizma (bolest izazvana povećanim lučenjem hormona aldosterona iz nadbubrežne žlezde usled oštećenja same žlezde);
• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska:
• ACE-inhibitor (npr. enalapril, lizinopril, ramipril), naročito ako imate probleme sa bubrezima koji su povezani sa dijabetesom
• aliskiren.

Lekar će Vam redovno kontrolisati funkciju bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita (npr. kalijuma) u krvi. Takođe, pogledajte odeljak „Lek Erynorm ne smete uzimati”.

• ako uzimate druge lekove koji mogu povećati vrednost kalijuma u serumu (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Erynorm“).

Deca i adolescenti

Losartan je ispitivan u pedijatrijskoj populaciji. Za više informacija, obratite se Vašem lekaru.

Primena losartana se ne preporučuje kod dece koja imaju oboljenje bubrega ili jetre, budući da su za ovu populaciju pacijenata dostupni samo ograničeni podaci. Ne preporučuje se primena losartana kod dece uzrasta ispod 6 godina, jer nije dokazana efikasnost leka u ovoj populaciji pedijatrijskih pacijenata.

Drugi lekovi i lek Erynorm

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Posebno obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

• lekove koji zadržavaju kalijum ili mogu da povećaju koncentraciju kalijuma (npr. suplementi kalijuma, zamene za so koje sadrže kalijum ili lekovi koji štede kalijum, kao što su određeni diuretici [amilorid, triamteren, spironolakton] ili duge lekove koji mogu povećeti koncentraciju kalijuma u serumu (npr. heparin i lekovi koji sadrže trimetoprim)
• druge lekove koji snižavaju krvni pritisak jer mogu dodatno da smanje krvni pritisak; Vaš krvni pritisak se može takođe sniziti i sledećim lekovima/grupama lekova: triciklični antidepresivi, antipsihotici, baklofen, amifostin,
• nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što je indometacin ili COX-2 inhibitori (lekovi koji smanjuju zapaljenje i/ili ublažavaju bol) jer mogu da dovedu do smanjenja antihipertenzivnog dejstva losartana.

Vaš lekar će možda morati da prilagodi dozu leka i/ili da preduzme mere opreza ukoliko uzimate ACE inhibitor ili aliskiren (videti takođe odeljke „Lek Erynorm ne smete uzimati“ i „Upozorenja i mere opreza“).

Ukoliko je vaša bubrežna funkcija oštećena, istovremena primena ovih lekova može dovesti do pogoršanja funkcije bubrega.

Lekove koji sadrže litijum ne treba uzimati u kombinaciji sa losartanom bez nadzora lekara. Posebne mere predostrožnosti (npr. analize krvi) mogu biti neophodne.

Uzimanje leka Erynorm sa hranom i pićima

Lek Erynorm možete uzimati sa hranom ili bez nje.

Konzumaciju soka od grejpfruta treba izbegavati tokom terapije lekom Erynorm.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete bilo koji lek.

Trudnoća

Morate obavestiti Vašeg lekara ukoliko mislite da ste trudni ili ako planirate trudnoću. Vaš lekar će Vas savetovati da prestanete sa uzimanjem leka Erynorm pre nego što zatrudnite ili čim ostanete u drugom stanju i da započnete sa primenom nekog drugog leka umesto leka Erynorm. Primena leka Erynorm se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati posle 3. meseca trudnoće, jer može izazvati ozbiljna oštećenja ploda u tom slučaju.

Dojenje

Recite Vašem lekaru ukoliko dojite ili planirate da započnete sa dojenjem. Ne preporučuje se primena leka Erynorm majkama koje doje. Vaš lekar Vam može propisati drugi lek ukoliko želite da nastavite da dojite. Ovo se posebno odnosi kada dojite novorođenče ili je beba prevremeno rođena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nije ispitivan uticaj losartana na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Malo je verovatno da losartan ima uticaj na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Međutim, kao i drugi lekovi koji se koriste u terapiji povišenog krvnog pritiska, losartan može izazvati vrtoglavicu ili pospanost kod nekih osoba. Ukoliko je to slučaj kod Vas, treba da se posavetujete sa lekarom pre nego što započnete ove aktivnosti.

Lek Erynorm sadrži laktozu, monohidrat

Ukoliko Vam je lekar rekao da imate intoleranciju na neke šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će odrediti dozu losartana na osnovu Vašeg zdravstvenog stanja i toga da li uzimate druge lekove. Važno je da lek uzimate onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao, kako bi se ostvarila adekvatna kontrola Vašeg krvnog pritiska.

Doziranje:

Odrasli pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom

Uobičajena početna doza leka Erynorm kod većine odraslih pacijenata je 50 mg (jedna tableta od 50 mg) jednom dnevno.

Maksimalno dejstvo na sniženje krvnog pritiska se postiže nakon 3 do 6 nedelja od početka terapije. Kod nekih pacijenata doza se može kasnije povećati na 100 mg (dve tablete od 50 mg ili jedna tableta od 100 mg) jednom dnevno.

Ukoliko imate utisak da lek Erynorm suviše jako ili suviše slabo deluje na Vas, razgovarajte o tome sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Primena kod dece mlađe od 6 godina

Lek Erynorm se ne preporučuje za upotrebu kod dece mlađe od 6 godina, jer nije dokazano da deluje u ovoj uzrasnoj grupi.

Primena kod dece i adolescenata (uzrasta 6 do 18 godina)

Preporučena početna doza leka Erynorm kod pacijenata telesne mase između 20 kg i 50 kg je 25 mg, jednom dnevno (u posebnim slučajevima doza može biti povećana na maksimalno 50 mg, jednom dnevno). Kod pacijenata sa telesnom masom većom od 50 kg, uobičajena doza je 50 mg dnevno. Lekar može povećati dozu ukoliko krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan (do najviše 100 mg, jednom dnevno).

Primena kod dece (uzrasta od 6 meseci do 6 godina)

Bezbednost primene i efikasnost leka u uzrastu od 6 meseci do 6 godina nije utvrđena.

Odrasli pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i dijabetesom tip 2

Terapija uobičajeno počinje sa 50 mg losartana (jedna tableta od 50 mg), jednom dnevno. Doza se može kasnije povećati na 100 mg losartana (2 tablete od 50 mg ili jedna tableta od 100 mg), jednom dnevno, zavisno od vrednosti krvnog pritiska.

Tablete losartana se mogu primenjivati sa drugim lekovima za sniženje krvnog pritiska (npr. diuretici, antagonisti kalcijuma, alfa ili beta blokatori i lekovi sa centralnim dejstvom) kao i sa insulinom i drugim lekovima koji se uobičajeno koriste za smanjenje koncentracije šećera (glukoze) u krvi (npr. preparati sulfonilureje, glitazoni i inhibitori glukozidaze).

Odrasli pacijenti sa srčanom insuficijencijom

Terapija uobičajeno počinje sa 12,5 mg losartana, jednom dnevno. Generalno, dozu treba povećavati nedeljno i postepeno (npr. 12,5 mg dnevno tokom prve nedelje, 25 mg dnevno tokom druge nedelje, 50 mg dnevno tokom treće nedelje, 100 mg dnevno tokom četvrte nedelje, 150 mg dnevno tokom pete nedelje) do doze održavanja koju će odrediti Vaš lekar. Maksimalna dnevna doza losartana od 150 mg se može primenjivati.

U terapiji srčane insuficijencije, losartan se uobičajeno kombinuje sa diureticima (lekovi koji povećavaju izbacivanje tečnosti) i/ili digitalisom (lek koji povećava snagu i efikasnost srca da radi jače i efikasnije) i/ili beta blokatorom.

Doziranje kod posebnih grupa pacijenata

Lekar može odrediti manju dozu, posebno na početku terapije kod nekih pacijenata kao što su oni koji primaju diuretike u većim dozama, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili kod pacijenata starijih od 75 godina. Losartan se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak "Lek Erynorm ne smete uzimati").

Način primene

Tabletu treba progutati celu, sa dovoljnom količinom vode. Lek uzimajte uvek u isto vreme svakog dana. Važno je da lek uzimate redovno, onako kako Vam je lekar propisao. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Napomena: Primena losartana u dozi od 12,5 mg nije moguća sa lekom Erynorm jačine 50 mg, jer ne postoji mogućnost deljenja tablete na četiri dela. Koristiti dostupne lekove odgovarajuće jačine.

Ako ste uzeli više leka Erynorm nego što treba

Ukoliko ste uzeli više tableta od onoga što Vam je lekar propisao (predoziranje) ili je neko drugi slučajno uzeo Vaš lek, odmah se obratite Vašem lekaru, farmaceutu ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Simptomi predoziranja lekom su pad vrednosti krvnog pritiska i nepravilan (ubrzan ili usporen) rad srca.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Erynorm

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu leka!

Ukoliko ste propustili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Erynorm

Čak i ako se dobro osećate, nemojte prestati da uzimate lek bez konsultacije sa lekarom. Važno je da se pridržavate uputstva koje Vam je dao Vaš lekar.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah prestanite sa uzimanjem leka Erynorm i idite kod lekara, ukoliko primetite neko od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava – možda Vam je neophodna hitna medicinska pomoć:

• Ozbiljna alergijska reakcija (osip, svrab, oticanje lica, usana, usta ili grla koje Vam otežava gutanje ili disanje. Ovo mogu biti znaci teške alergijske reakcije na losartan, koja se javlja retko i koja može zahtevati hitnu medicinsku pomoć ili bolničko lečenje.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena pri primeni losartana:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 do 10 pacijenata koji uzimaju lek):

vrtoglavica, osećaj da se sve vrti oko Vas (vertigo), nizak krvni pritisak (naročito nakon izraženog gubitka tečnosti iz organizma, npr. kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili kod pacijenata koji uzimaju velike doze diuretika), uključujući dozno-zavisne ortostatska dejstva (pad krvnog pritiska prilikom ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja), iscrpljenost, zamor, smanjenje koncentracije glukoze u krvi, povećanje koncentracije kalijuma u krvi, oštećenje funkcije bubrega uključujući i bubrežnu insuficijenciju, smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) u krvi (anemija), povećanje uree u krvi i povećanje koncentracija kreatinina i kalijuma u serumu kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 do 100 pacijenata koji uzimaju lek):

pospanost, glavobolja, poremećaji spavanja, osećaj lupanja srca (palpitacije), jak bol u grudima (angina pektoris), osećaj nedostatka vazduha (dispneja), bol u trbuhu, zatvor, proliv, mučnina, povraćanje, koprivnjača, svrab, osip, lokalizovano oticanje (edem), kašalj.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 do 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

reakcije preosetljivosti, alergijska reakcija praćena oticanjem očnih kapaka, usana, jezika i grla koje uzrokuje teškoće pri disanju i gutanju (angioedem), anafilaktičke reakcije (ozbiljne i životno ugrožavajuće alergijske reakcije koje se manifestuju osipom, oticanjem lica, zviždanjem u grudima, otežanim disanjem, padom krvog pritiska, dezorijentacijom do gubitka svesti), zapaljenje krvnih sudova (vaskulitis, uključujući Henoch-Schönlein purpuru), osećaj trnjenja ili mravinjanja (parestezije), iznenadni i kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa), brz i nepravilan srčani rad (atrijalna fibrilacija), moždani udar, zapaljenje jetre (hepatitis), povećanje vrednosti enzima jetre ALT koje se obično vraćaju na uobičajene vrednosti po prestanku terapije.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

smanjen broj trombocita (krvne pločice), migrena, oštećenje funkcije jetre, bolovi u mišićima i zglobovima, simptomi slični gripu, bol u leđima i infekcije urinarnog trakta, povećana osetljivost na sunčevu svetlost (fotosenzitivnost), neobjašnjiv bol u mišićima praćem pojavom tamne mokraće poput čaja (rabdomioliza), seksualna nemoć (impotencija), zapaljenje pankreasa (pankreatitis), niska koncentracija natrijuma u krvi (hiponatremija), depresija, opšta slabost, zujanje u ušima (tinitus), poremećaj čula ukusa.

Neželjena dejstva koja se javljaju kod dece su slična onima koja se javljaju kod odraslih. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Erynorm posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon "Važi do". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je losartan-kalijum.

Erynorm, 50 mg, film tablete: Jedna film tableta sadrži 50 mg losartan-kalijuma.

Erynorm, 100 mg, film tablete: Jedna film tableta sadrži 100 mg losartan-kalijuma. Pomoćne supstance su:

Erynorm, 50 mg, film tablete:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat; skrob, preželatinizovan; kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete: Opadry OY-S-7331 beli (hipromeloza 3cp; hidroksipropilceluloza; titan-dioksid; makrogol 400; hipromeloza 50cp).

Erynorm, 100 mg, film tablete:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat; skrob, preželatinizovan; kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete: Opadry OY-S-7331 beli (hipromeloza 3cp; hidroksipropilceluloza; titan-dioksid; makrogol 400; hipromeloza 50cp).

Kako izgleda lek Erynorm i sadržaj pakovanja

Erynorm, 50 mg, film tablete:

Okrugle, bikonveksne film tablete, bele do skoro bele boje, sa utisnutom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Erynorm, 100 mg, film tablete:

Okrugle, bikonveksne film tablete, bele do skoro bele boje, sa utisnutom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVdC folija/Al folija) koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Erynorm, 50 mg, 3x10, film tablete: 515-01-01596-22-001 od 22.02.2023.

Erynorm, 100 mg, 3x10, film tablete: 515-01-01597-22-001 od 22.02.2023.