Enspryng® 120mg/mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Lek Enspryng je indikovan kao monoterapija ili u kombinaciji sa imunosupresivnom terapijom (IST) za lečenje poremećaja iz spektra optičkog neuromijelitisa (engl. neuromyelitis optica spectrum disorders, NMOSD) kod odraslih i adolescentnih pacijenata starijih od 12 godina koji su seropozitivni na antitela (IgG) na akvaporin 4 (engl. anti-aquaporin-4 IgG, AQP4-IgG) (videti odeljak 5.1).

Lečenje treba započeti pod nadzorom lekara sa iskustvom u lečenju optičkog neuromijelitisa (engl. neuromyelitis optica - NMO) ili NMOSD.

Doziranje

Lek Enspryng se može primenjivati kao monoterapija ili u kombinaciji sa oralnim kortikosteroidima (OKS), azatioprinom (AZA) ili mofetilmikofenolatom (MMF) (videti odeljak 5.1). Doziranje kod adolescentnih pacijenata uzrasta ≥ 12 godina sa telesnom masom ≥ 40 kg isto je kao i kod odraslih pacijenata.

Udarne doze

Preporučena udarna doza je 120 mg, a primenjuje se supkutanom (s.c.) injekcijom svake dve nedelje tokom prve tri primene (prva doza u 0. nedelji, druga doza u 2. nedelji i treća doza u 4. nedelji).

Doze održavanja

Preporučena doza održavanja je 120 mg s.c. injekcijom svake četiri nedelje.

Trajanje terapije

Lek Enspryng je namenjen za dugotrajno lečenje.

Odložene ili propuštene doze

Ako pacijent propusti injekciju iz bilo kog razloga osim porasta vrednosti enzima jetre, treba je primeniti kao što je opisano u Tabeli 1.

Tabela 1: Preporučeno doziranje u slučaju odloženih ili propuštenih doza

* „0. nedelja” odnosi se na vreme prve primene nakon propuštene doze.

Saveti o prilagođavanju doze kod odstupanja od referentnih vrednosti enzima jetre

Ako su vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) ili aspartat transaminaze (AST) > 5 puta iznad gornje granice normale (GGN) i praćene bilo kakvim povišenim vrednostima bilirubina, lečenje se mora obustaviti, a ponovno uvođenje leka se ne preporučuje.

Ako su vrednosti ALT ili AST > 5 puta iznad GGN, ali nisu praćene povišenim vrednostima bilirubina, lečenje treba obustaviti. Lek se može ponovo uvesti u dozi od 120 mg s.c. injekcijom svake četiri nedelje nakon što se vrednosti ALT i AST vrate u normalan raspon i izvrši procena koristi i rizika lečenja za konkretnog pacijenta. Ako se donese odluka o ponovnom uvođenju leka, parametri jetre zahtevaju pažljivo praćenje, pa se u slučaju bilo kakvih naknadnih povišenih vrednosti ALT/AST i/ili bilirubina, lečenje mora obustaviti, a ponovno uvođenje leka se ne preporučuje (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Tabela 2: Preporučena doza za ponovno uvođenje leka nakon povišenih vrednosti transaminaza jetre

* „0. nedelja” odnosi se na vreme prve primene nakon ponovnog uvođenja leka.

Saveti o prilagođavanju doze kod neutropenije

Ako se broj neutrofila smanji ispod 1,0 x 109/L i to se potvrdi ponovljenim testiranjem, lečenje treba prekinuti sve dok broj neutrofila ne bude > 1,0 x 109/L.

Saveti o prilagođavanju doze kod smanjenog broja trombocita

Ako se broj trombocita smanji ispod 75 x 109/L i to se potvrdi ponovljenim testiranjem, lečenje treba prekinuti sve dok broj trombocita ne bude ≥ 75 x 109/L.

Posebne populacije

Pedijatrijska populacija

Doziranje kod adolescentnih pacijenata uzrasta ≥ 12 godina sa telesnom masom ≥ 40 kg isto je kao i kod odraslih pacijenata (videti odeljke 5.1 i 5.2). Bezbednost i efikasnost satralizumaba kod dece sa telesnom masom < 40 kg nisu još ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Stariji pacijenti

Nije potrebno podešavanje doze za pacijente ≥ 65 godina (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Bezbednost i efikasnost satralizumaba nisu formalno ispitivane kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata sa blago oštećenom funkcijom bubrega ne preporučuje se nikakvo podešavanje doze (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Bezbednost i efikasnost satralizumaba kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nisu ispitivani. Nema dostupnih podataka (videti odeljak 5.2).

Tokom lečenja satralizumabom uočene su povišene vrednosti enzima jetre (videti odeljke 4.4 i 4.8). Informacije o prilagođavanju doze videti u prethodno navedenom odeljku "Saveti za prilagođavanje doze kod odstupanja vrednosti enzima jetre".

Način primene

Lek Satralizumab, 120 mg/mL primenjuje se u obliku s.c. injekcije napunjenim injekcionim špricem s pojedinačnom dozom. Potrebno je primeniti celokupan sadržaj napunjenog injekcionog šprica (1 mL).

Preporučena mesta primene injekcije su abdomen i butine. Mesta premene injekcije treba menjati, a injekcije se nikad ne smeju primeniti u mladeže, ožiljke ili područja na kojima je koža osetljiva na dodir, prekrivena modricama, crvena, tvrda ili oštećena.

Detaljna uputstva za primenu satralizumaba navedena su na kraju uputstva o leku.

Primena od strane pacijenta i/ili negovatelja

Prva injekcija se mora primeniti pod nadzorom kvalifikovanog zdravstvenog radnika.

Sve druge doze odrasli pacijent/negovatelj može primeniti kod kuće, nakon odgovarajuće obuke o pripremi i primeni injekcije, ako nadležni lekar utvrdi da je to prikladno i ako je odrasli pacijent/negovatelj savladao tehniku ubrizgavanja.

Pacijenti/negovatelji treba odmah da potraže lekarsku pomoć ako kod pacijenta dođe do pojave simptoma ozbiljnih alergijskih reakcija i treba da provere sa svojim zdravstvenim radnikom da li mogu da nastave sa lečenjem.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, potrebno je jasno zabeležiti naziv i broj serije primenjenog leka.

Infekcije

Kod pacijenata koji imaju aktivnu infekciju, primenu satralizumaba treba odložiti sve dok se infekcija ne stavi pod kontrolu (videti odeljak 4.2).

Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata lečenih satralizumabom radi pravovremenog otkrivanja i dijagnoze infekcije. Ako kod pacijenta dođe do pojave bilo kakve ozbiljne ili oportunističke infekcije, potrebno je odložiti lečenje i uvesti odgovarajuću terapiju uz dodatno praćenje. Pacijentima treba reći da u slučaju pojave znakova i simptoma infekcija odmah potraže lekarsku pomoć kako bi olakšali pravovremenu dijagnozu infekcija. Pacijentima treba dati karticu sa upozorenjima za pacijenta.

Vakcinacije

Žive i žive atenuisane vakcine ne smeju se primeniti istovremeno sa satralizumabom jer nije ustanovljena klinička bezbednost. Interval između primene živih vakcina i početka lečenja satralizumabom treba da bude u skladu sa važećim smernicama za vakcinaciju kod primene imunomodulatornih ili imunosupresivnih lekova.

Nema dostupnih podataka o dejstvu vakcinacije kod pacijenata koji primaju satralizumab. Preporučuje se da pre početka lečenja satralizumabom svi pacijenti prime sve vakcine predviđene važećim smernicama za vakcinaciju.

Enzimi jetre

Kod lečenja satralizumabom uočene su blago i umereno povišene vrednosti transaminaza jetre, koje su u većini slučajeva bile < 5 puta GGN (videti odeljak 4.8).

Vrednosti ALT i AST treba kontrolisati svake četiri nedelje tokom prva tri meseca lečenja, zatim svaka tri meseca tokom perioda od godinu dana, a nakon toga prema kliničkim indikacijama.

Kod pacijenata kod kojih su vrednosti ALT ili AST > 5 puta iznad GGN, lečenje satralizumabom treba obustaviti (videti odeljak 4.2).

Broj neutrofila

Nakon lečenja satralizumabom zabeleženi su slučajevi smanjenja broja neutrofila (videti odeljak 4.8). Broj neutrofila treba kontrolisati 4–8 nedelja nakon početka lečenja, a zatim prema kliničkim indikacijama. Za preporuke za privremeni prekid primene videti odeljak 4.2.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija.

Populacione farmakokinetičke analize nisu ukazale ni na kakav uticaj azatioprina (AZA), oralnih kortikosteroida (OKS) ili mofetilmikofenolata (MMF) na klirens satralizumaba.

I ispitivanja in vitro i ispitivanja in vivo pokazala su da citokini kao što je IL-6 vrše supresiju ekspresije određenih enzima jetre CYP450 (CYP1A2, CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4).

Zbog toga je kod pacijenata koji primaju i supstrate CYP450 3A4, 1A2, 2C9 ili 2C19, posebno one sa uskim terapijskim indeksom (kao što su varfarin, karbamazepin, fenitoin i teofilin), potreban oprez pri uvođenju ili obustavljanju lečenja satralizumabom i, po potrebi, prilagoditi dozu.

S obzirom na produžen terminalni poluživot satralizumaba, njegovo dejstvo može potrajati još nekoliko nedelja nakon završetka lečenja.

Trudnoća

Nema podataka o primeni satralizumaba kod trudnica. Studije na majmunima ne ukazuju na štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Kao mera predostrožnosti savetuje se izbegavanje primene leka Enspryng tokom trudnoće. Dojenje

Nije poznato da li se satralizumab izlučuje u humano majčino mleko. Poznato je da se humani IgG izlučuje u majčino mleko tokom prvih nekoliko dana nakon porođaja, a ubrzo nakon toga njegove koncentracije padaju na nizak nivo; zbog toga se ne može isključiti rizik za odojče tokom tog kratkog perioda. Nakon toga se primena leka Enspryng tokom perioda dojenja može razmotriti samo ako je to klinički potrebno.

Plodnost

Nema kliničkih podataka o dejstvu satralizumaba na plodnost kod ljudi. Ispitivanja na životinjama nisu ukazala na smanjenu plodnost ni mužjaka ni ženki (videti odeljak 5.3).

Lek Enspryng nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su: glavobolja (19,2%), artralgija (13,5%), smanjen broj belih krvnih zrnaca (13,5%), hiperlipidemija (13,5%) i reakcije na injekciju (12,5%).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U Tabeli 3 sažeto su prikazane neželjene reakcije povezane sa primenom satralizumaba u monoterapiji ili u kombinaciji s IST koje su prijavljene u kliničkim ispitivanjima.

Neželjene reakcije iz kliničkih ispitivanja (Tabela 3) navedene su u skladu sa MedDRA klasifikacijom sistema organa. Neželjene reakcije prikazane su prema broju neželjenih reakcija na 100 pacijent- godina i učestalosti. Odgovarajuća kategorija učestalosti za svaku neželjenu reakciju definisana je na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000).

Tabela 3: Neželjene reakcije

Opis odabranih neželjenih reakcija

Reakcije povezane sa injekcijom

Reakcije na injekciju prijavljene kod pacijenata lečenih satralizumabom bile su pretežno blage do umerene težine i u većini su se slučajeva javile u roku od 24 sata od injekcije. Najčešće prijavljeni sistemski simptomi bili su dijareja i glavobolja. Najčešće prijavljene lokalne reakcije na mestu davanja injekcije bili su naleti crvenila praćeni vrućinom, eritem, pruritus, osip i bol.

Telesna masa

Tokom dvostruko slepog perioda lečenja povećanje telesne mase za ≥ 15% u odnosu na početnu vrednost uočeno je kod 3,8% pacijenata koji su primali satralizumab (u monoterapiji ili u kombinaciji sa IST) u poređenju s 2,7% onih koji su primali placebo (ili placebo plus IST).

Odstupanja u laboratorijskim rezultatima

Neutrofili

Tokom dvostruko slepog perioda lečenja, smanjenje broja neutrofila uočeno je kod 31,7% pacijenata koji su primali satralizumab (u monoterapiji ili u kombinaciji sa IST) u poređenju sa 21,6% onih koji su primali placebo (ili placebo plus IST). Smanjenje broja neutrofila u većini je slučajeva bilo prolazno ili povremeno.

Smanjenje broja neutrofila ispod 1 x 109/L uočen je kod 9,6% pacijenata koji su primali satralizumab u odnosu na 5,4% onih koji su primali placebo (ili placebo plus IST).

Trombociti

Tokom dvostruko slepog perioda lečenja smanjenje broja trombocita (ispod 150 × 109/L) uočeno je kod 24,0% pacijenata koji su primali satralizumab (u monoterapiji ili u kombinaciji sa IST) u poređenju sa 9,5% onih koji su primali placebo (ili placebo plus IST). Smanjen broj trombocita nije bio povezan sa događajima krvarenja.

U većini slučajeva je smanjenje broja trombocita bilo prolazno i njihova vrednost nije smanjena ispod 75 × 109/L.

Enzimi jetre

Tokom dvostruko slepog perioda lečenja povećane vrednosti ALT ili AST uočene su kod 27,9%, odnosno 18,3% pacijenta koji su primali satralizumab (u monoterapiji ili u kombinaciji sa IST) i 12,2% odnosno 13,5% onih koji su primali placebo ili placebo plus IST. U većini slučajeva se radilo o < 3

puta povećanim vrednostima GGN koje su bile prolazne i povukle su se bez prekidanja lečenja satralizumabom.

Povećane vrednosti ALT odnosno AST > 3 puta GGN zabeležene su kod 2,9% odnosno 1,9% pacijenata lečenih satralizumabom (u monoterapiji ili u kombinaciji s IST). Te povećane vrednosti nisu bile povezane sa porastom vrednosti ukupnog bilirubina.

Kod jednog pacijenta (1%) koji je primao satralizumab u kombinaciji sa IST, 4 nedelje nakon početka lečenja, zabeležene su vrednosti ALT > 5 puta GGN, koje su se normalizovale nakon prekida lečenja, pa tom pacijentu nije ponovo uveden satralizumab (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Parametri lipida

Tokom dvostruko slepog perioda lečenja kod 10,6% pacijenata koji su primali satralizumab (u monoterapiji ili u kombinaciji sa IST) i 1,4% onih koji su primali placebo (ili placebo plus IST) zabeležene su povećane vrednosti ukupnog holesterola iznad 7,75 mmol/L; povećane vrednosti triglicerida iznad 3,42 mmol/L zabeležene su kod 20,2% pacijenta koji su primali satralizumab, u odnosu na 10,8% onih koji su primali placebo.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost satralizumaba ispitivani su kod 9 dece uzrasta ≥ 12 godina. Očekuje se da će učestalost, vrsta i težina neželjenih reakcija kod dece od navršenih 12 godina biti iste kao i kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected].

U slučaju predoziranja, pacijenta treba pažljivo posmatrati, lečiti ga simptomatski i po potrebi, uvesti suportivnu terapiju.

Farmakoterapijska grupa: imunosupresivna sredstva; inhibitori interleukina

ATC šifra: L04AC19 Mehanizam dejstva

Satralizumab je rekombinantno humanizovano imunoglobulinsko G2 (IgG2) monoklonsko antitelo koje se vezuje za rastvorljive i membranski vezane ljudske receptore IL-6 (IL-6R) i tako sprečava nishodnu signalizaciju putem ovih receptora.

Koncentracije IL-6 su povećane u cerebrospinalnoj tečnosti i serumu pacijenata sa NMO i NMOSD tokom perioda aktivnosti bolesti. Različite funkcije IL-6 povezane su sa patogenezom NMO i NMOSD, uključujući aktivaciju B-ćelija, diferencijaciju B-ćelija do plazmablasta i proizvodnju patoloških autoantitela, kao što su antitela na AQP4 (proteinski vodeni kanal koji se prvenstveno eksprimira astrocitima u CNS), aktivaciju i diferencijaciju Th17 ćelija, inhibiciju regulatornih T-ćelija i promene propustljivosti krvno-moždane barijere.

Farmakodinamsko dejstvo

U kliničkim ispitivanjima satralizumaba kod NMO i NMOSD uočene su smanjene vrednosti C- reaktivnog proteina (CRP), fibrinogena i komplementa (C3, C4 i CH50).

Klinička efikasnost i bezbednost

Efikasnost i bezbednost satralizumaba ocenjivane su u dva pivotalna klinička ispitivanja faze III kod pacijenata sa NMOSD (koji je dijagnostikovan kao NMO uz seropozitivan ili seronegativan nalaz na AQP4-IgG [prema Vingerčukovim kriterijumima iz 2006.] ili NMOSD uz seropozitivan nalaz na AQP4-IgG [prema Vingerčukovim kriterijumima iz 2007]).

U ispitivanje BN40898 bili su uključeni odrasli i adolescentni pacijenti s NMOSD starosti od 12 do 74 godine koji su primali stabilan IST i koji su imali najmanje 2 relapsa tokom poslednje 2 godine pre skrininga (pri čemu je najmanje jedan relaps nastupio u roku od 12 meseci pre skrininga) i rezultat 0 - 6,5 na proširenoj skali za ocenu nivoa invaliditeta (engl. expanded disability status scale, EDSS), dok su u ispitivanje BN40900 bili uključeni odrasli pacijenti starosti od 18 do 74 godine koji nisu primali IST kao osnovnu terapiju i koji su imali najmanje 1 relaps, ili prvi napad u roku od 12 meseci pre skrininga i rezultat EDSS 0 - 6,5.

U oba ispitivanja je bilo uključeno približno 30% pacijenata sa NMO koji su bili seronegativni na AQP4-IgG.

Efikasnost je u oba ispitivanja ocenjivana na osnovu vremena do prvog relapsa prema oceni Nezavisnog odbora za ocenu kliničkih parametara praćenja efikasnosti (engl. Clinical Endpoint Committee, CEC), pri čemu je relaps definisan kao unapred određeno pogoršanje rezultata EDSS i rezultata na skali za ocenu funkcionalnih sistema (engl. Functional System Score, FSS), a ocenjivan je u roku od 7 dana nakon što je pacijent prijavio simptome (potvrđen relaps).

Studija BN40898 (poznata i kao SA-307JG ili SAkuraSky)

Ispitivanje BN40898 bilo je randomizovano, multicentrično, dvostruko slepo, placebom kontrolisano kliničko ispitivanje za ocenu dejstva satralizumaba u kombinaciji sa stabilnim IST (OKS u dozi do

15 mg dnevno [doza ekvivalentna dozi prednizolona], AZA u dozi do 3 mg/kg dnevno ili MMF u dozi do 3000 mg dnevno; adolescenti su primali kombinaciju AZA i OKS ili MMF i OKS). U dvostruko slepi period ispitivanja bila su uključena 83 pacijenta seropozitivna ili seronegativna na AQP4-IgG (76 odraslih i 7 adolescenata). Pacijenti su prve 3 pojedinačne doze od 120 mg satralizumaba ili placeba u odgovarajućem obliku primali s.c. injekcijom u područje abdomena ili butine svake 2 nedelje tokom prve 4 nedelje, a zatim su terapiju primali svake 4 nedelje.

Dizajn studije i osnovne karakteristike studijske populacije navedeni su u Tabeli 4.

Tabela 4: Dizajn studije i osnovne karakteristike pacijenata seropozitivnih na AQP4-IgG u ispitivanju BN40898

* Populacija predviđena za lečenje (engl. Intention-To-Treat (ITT))

** Pacijenti koji su primili terapiju za brzo otklanjanje simptoma bez potvrđenog relapsa mogli su da budu uključeni u otvoreni produžetak ispitivanja i bili su cenzurisani iz primarne analize efikasnosti

*** Kombinacija dozvoljena za adolescentne pacijente

Studija BN40900 (poznata i kao SA-309JG ili SAkuraStar)

Ispitivanje BN40900 bilo je randomizovano, multicentrično, dvostruko slepo, placebom kontrolisano kliničko ispitivanje za ocenu dejstva satralizumaba u monoterapiji u poređenju sa placebom.

Ispitivanje je obuhvatilo 95 odraslih pacijenata seropozitivnih ili seronegativnih na AQP4-IgG. Pacijenti su prve 3 pojedinačne doze od 120 mg satralizumaba ili placeba u odgovarajućem obliku primali s.c. injekcijom u područje abdomena ili butine svake 2 nedelje tokom prve 4 nedelje, a zatim su terapiju primali svake 4 nedelje.

Dizajn studije i osnovne karakteristike studijske populacije navedeni su u Tabeli 5.

Tabela 5: Dizajn studije i osnovne karakteristike pacijenata seropozitivnih na AQP4-IgG u ispitivanju BN40900

* Populacija predviđena za lečenje (engl. Intention-To-Treat (ITT))

Primarna efikasnost

Kod pacijenata seropozitivnih na AQP4-IgG relativan rizik od potvrđenog relapsa u studiji BN40898 smanjen je za 79% (stopa rizika (engl. Hazard Ratio, HR) [95% CI]: 0,21 [0,06 - 0,75]) i za 74% (HR [95% CI]: 0,26 [0,11–0,63]) u ispitivanju BN40900 (videti Slike 1 i 2). Na osnovu objedinjenih podataka iz ispitivanja BN40898 i BN40900, lečenje satralizumabom u kombinaciji sa IST, ili bez njega, smanjilo je ukupan rizik za 75% (HR [95% CI]; 0,25 (0,12–0,50]) kod pacijenata seropozitivnih na AQP4-IgG. Do 48. nedelje 85,7% pacijenata seropozitivnih na AQP4-IgG koji su primali satralizumab u kombinaciji sa IST, ili u monoterapiji, nije doživelo potvrđen relaps, u poređenju sa 58,7% pacijenata koji su primali placebo. Do 96. nedelje 81,4% pacijenta seropozitivnih na AQP4-IgG koji su primali satralizumab u kombinaciji sa IST ili u monoterapiji nije doživelo potvrđen relaps, u poređenju sa 47,2% pacijenta koji su primali placebo. Efikasnost nije bila značajna kod pacijenata seronegativnih na AQP4-IgG.

Slika 1: Ispitivanje BN40898 – vreme do prvog potvrđenog relapsa tokom dvostruko slepog perioda kod pacijenata seropozitivnih na AQP4-IgG

Slika 2: Ispitivanje BN40900 – vreme do prvog potvrđenog relapsa tokom dvostruko slepog perioda kod pacijenata seropozitivnih na AQP4-IgG

Lečenje satralizumabom kod pacijenata seropozitivnih na AQP4-IgG smanjilo je godišnju stopu potvrđenih relapsa za 88% (odnos stopa (engl. rate ratio = RR) = 0,122; 95% CI: 0,027–0,546; p=0,0039) u ispitivanju BN40898 i za 90% (RR = 0,096; 95% CI: 0,020–0,473; p=0,0086) u

ispitivanju BN40900, u poređenju sa placebom.

U poređenju sa pacijentima koji su primali placebo, potreba za primenom terapije za brzo otklanjanje simptoma (npr. kortikosteroida, intravenskog imunoglobulina i/ili afereze [uključujući plazmaferezu

ili izmenu plazme]) kod pacijenata seropozitivnih na AQP4-IgG koji su primali satralizumab smanjena je za 61% (odnos verovatnoća (engl. odds ratio = OR) = 0,3930; 95% CI: 0,1343–1,1502; p=0,0883) u ispitivanju BN40898 i za 74% (OR = 0,2617; 95% CI: 0,0862–0,7943; p=0,0180) u ispitivanju BN40900.

Lečenje satralizumabom je kod pacijenata seropozitivnih na AQP4-IgG smanjilo rizik od teškog relapsa definisanog kao povećanje EDSS za  2 boda u odnosu na prethodnu ocenu za 85% (vreme do potvrđenog teškog relapsa tokom dvostruko slepog perioda; HR=0,15; 95% CI: 0,02–1,25; p=0,0441) u ispitivanju BN40898 i za 79% (HR=0,21; 95% CI: 0,05–0,91; p=0,0231) u ispitivanju BN40900, u poređenju sa placebom.

Ključni sekundarni parametri praćenja efikasnosti

U ispitivanjima BN40898 i BN40900 nije postignuta promena rezultata za bol i umor od početne vrednosti do 24. nedelje.

Otvoreni produžetak ispitivanja

Analize dugoročnijih podataka koje su obuhvatile otvoreni produžetak ispitivanja (na osnovu podataka o relapsima lečenim terapijom za brzo otklanjanje simptoma) pokazale su da 58% pacijenata seropozitivnih na AQP4-IgG koji su primali satralizumab kao dodatnu terapiju i 73% pacijenta koji su satralizumab primali u monoterapiji nije doživelo relaps ni nakon 120 nedelja lečenja.

Imunogenost

U ispitivanjima faze III BN40898 (satralizumab u kombinaciji sa IST) i BN40900 (satralizumab u monoterapiji) antitela na lek uočena su kod 41% odnosno 71% pacijenta koji su primali satralizumab tokom dvostruko slepog perioda ispitivanja. Sposobnost antitela na lek da neutrališu vezivanje satralizumaba nije poznata.

Izloženost leku bila je manja kod pacijenata pozitivnih na antitela na lek; međutim, antitela na lek nisu imala uticaja na bezbednost, kao ni jasnog uticaja na efikasnost ili farmakodinamičke markere koji ukazuju na vezivanje za ciljne elemente.

Lečenje satralizumabom dovelo je do sličnog smanjenja rizika od potvrđenog relapsa u oba ispitivanja faze III, bez obzira na različite stope antitela na lek u tim ispitivanjima.

Pedijatrijska populacija

U dvostruko slepi period ispitivanja BN40898 bilo je uključeno 7 adolescentnih pacijenata. Srednja vrednost starosti tih pacijenata bila je 15,4 godine, a medijana telesne mase 79,6 kg. Većina pacijenata bila je ženskog pola (n6). Četiri pacijenta bili su belci, 2 pacijenta crnci/Afroamerikanci, a 1 pacijent bio je Azijat. Pri skriningu su tri (42,9%) adolescentna pacijenta bila seropozitivna na AQP4-IgG (2 u grupi koja je primala placebo i 1 u grupi lečenoj satralizumabom). Tokom dvostruko slepog perioda ispitivanja potvrđen relaps zabeležen je kod 1 od 3 pacijenta u grupi koja je primala placebo i kod 1 od 4 adolescenta u grupi koja je primala satralizumab. Zbog male veličine uzorka u ovoj podgrupi nije izračunat hazard ratio za primarni parametar praćenja efikasnosti, i to vreme do prvog potvrđenog relapsa. U otvoreni period ispitivanja uključena su dva dodatna adolescentna pacijenta.

Evropska agencija za lekove odložila je obavezu za predaju rezultata studija sa lekom Enspryng u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije u terapiji i prevenciji NMOSD (informacije o upotrebi kod pedijatrijskih pacijenata pogledajte u odeljku 4.2).

Farmakokinetika satralizumaba opisana je i kod zdravih dobrovoljaca japanskog porekla i kod zdravih dobrovoljaca bele rase, kao i kod pacijenata sa NMO i NMOSD. Farmakokinetika kod pacijenata sa

NMO i NMOSD koji su primali preporučenu dozu leka opisana je primenom metoda populacione farmakokinetičke analize na osnovu baze podataka prikupljenih za 154 pacijenta.

Kriva koncentracije satralizumaba tokom vremena kod pacijenata sa NMO ili NMOSD tačno je opisana primenom populacionog farmakokinetičkog modela sa dva odeljka i paralelnom linearnom i ciljnim elementom posredovanom (Michaelis-Menten-ovom) eliminacijom i resorpcijom prvog reda nakon s.c. primene. Parametri klirensa i volumena distribucije satralizumaba alometrijski se povećavaju u zavisnosti od telesne mase (primenom funkcije potencijala sa fiksnim koeficijentom od 0,75 za klirens i 1 za volumen). Pokazalo se da je telesna masa značajna kovarijabla, pa se tako kod pacijenata sa telesnom masom od 123 kg (97,5. percentil raspodele telesne mase) klirens povećao za 71,3%, a Vc za 105% u odnosu na pacijenta sa telesnom masom od 60 kg.

Vrednosti Cmin, Cmax i PIK postigle su stanje dinamičke ravnoteže nakon perioda udarne terapije (8 nedelja), a iznosile su (srednja vrednost [± SD]): Cmin: 19,7 (12,2) mikrograma/mL, Cmax: 31,5 (14,9) mikrograma/mL i PIK: 737 (386) mikrograma. mL/dnevno.

Resorpcija

Konstanta brzine resorpcije satralizumaba iznosila je 0,0104 mL/h, što odgovara poluvremenu resorpcije od približno 3 dana (66 sati) kod primene preporučene doze (videti odeljak 4.2).

Bioraspoloživost leka bila je visoka (85,4%). Distribucija

Distribucija satralizumaba je dvofazna. Centralni volumen distribucije iznosio je 3,46 L, dok je periferni volumen distribucije iznosio 2,07 L. Klirens između odeljaka iznosio je 14 mL/h.

Biotransformacija

Metabolizam satralizumaba nije direktno ispitivan jer se monoklonska antitela prvenstveno eliminišu katabolizmom.

Eliminacija

Ukupan klirens satralizumaba zavisi od koncentracije. Procenjuje se da linearni klirens (koji je odgovoran za približno polovinu ukupnog klirensa u stanju dinamičke ravnoteže kod primene preporučene doze kod pacijenata sa NMO i NMOSD) iznosi 2,50 mL/h. Prema objedinjenim

podacima iz ispitivanja faze III, povezani terminalno t1/2 iznosi približno 30 dana (raspon 22 - 37 dana). Posebne populacije pacijenata

Populacione farmakokinetičke analize odraslih pacijenata sa NMO ili NMOSD pokazale su da starost, pol i rasa nisu značajno uticale na farmakokinetiku satralizumaba. Iako je telesna masa uticala na farmakokinetiku satralizumaba, ne preporučuje se prilagođavanje doze ni u jednoj od navedenih demografskih grupa.

Pedijatrijska populacija

Podaci prikupljeni od 8 adolescentnih pacijenata [uzrasta od 13 do 17 godina] lečenih prema režimu doziranja za odrasle pacijente pokazuju da se populacioni farmakokinetički parametri satralizumaba kod tih pacijenata ne razlikuju značajno od parametara kod odraslih. Zbog toga nije potrebno prilagođavati dozu.

Stariji pacijenti

Nisu sprovedena posebna ispitivanja farmakokinetike satralizumaba kod pacijenata starosti ≥ 65 godina. Međutim, u klinička ispitivanja BN40898 i BN40900 bili su uključeni pacijenti sa NMO ili NMOSD starosti od 65 do 74 godine.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije sprovedeno formalno ispitivanje uticaja oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku satralizumaba. Međutim, u ispitivanja faze III bili su uključeni pacijenti sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina ≥ 50 mL/min i < 80 mL/min). Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, oštećenje funkcije bubrega ne utiče na farmakokinetiku satralizumaba, što je u skladu sa poznatim mehanizmom klirensa satralizumaba. Zbog toga nije potrebno prilagođavati dozu.

Oštećenje funkcije jetre

Nije sprovedeno formalno ispitivanje uticaja oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku satralizumaba (videti odeljak 4.2).

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Kancerogenost

Nisu sprovedene studije kancerogenosti na glodarima kojima bi se ustanovio kancerogeni potencijal satralizumaba. U 6-omesečnom ispitivanju hronične toksičnosti sprovedenom na makaki majmunima nisu uočene proliferativne lezije.

Genotoksičnost

Nisu sprovedene studije kojima bi se ustanovio mutageni potencijal satralizumaba. Ne očekuje se da antitela imaju uticaja na DNK.

Reproduktivna toksičnost

Prenatalna i postnatalna izloženost skotnih ženki majmuna i njihovih mladunaca satralizumabu nije imala štetnih uticaja na majku, razvoj ploda, ishod trudnoće, ili na preživljavanje mladunaca i njihov razvoj, uključujući sposobnost učenja.

Koncentracije satralizumaba u majčinom mleku bile su vrlo niske (< 0,9% odgovarajućih nivoa u majčinoj plazmi).

Plodnost

Kod hronične primene satralizumaba kod majmuna nisu zabeleženi uticaji na reproduktivne organe mužjaka ili ženki.

Sindrom otpuštanja citokina

Na osnovu in vitro ispitivanja na uzorcima ljudske krvi, rizik od otpuštanja proupalnih citokina kod primene satralizumaba smatra se niskim s obzirom na incidencu i povećanje broja citokina.

Histidin Asparaginska kiselina Arginin

Poloksamer 188 Voda za injekciju

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

2 godine

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati. Ne koristiti špric ako je bio zamrznut. Špric uvek čuvati na suvom mestu.

Napunjen injekcioni špric čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Špric se u neotvorenom spoljašnjem pakovanju može čuvati izvan frižidera na temperaturi do 30°C tokom jednokratnog perioda od najviše 8 dana. Nakon čuvanja na sobnoj temperaturi lek se ne sme vratiti u frižider, već se mora ili upotrebiti ili baciti.

Unutrašnje pakovanje: 1 mL rastvora u napunjenom injekcionom špricu (od polimera) s pričvršćenom iglom od nerđajućeg čelika, tvrdim zaštitnim poklopcem za iglu, sačinjenim od hlorisane butil gume i polipropilena i čepom klipa od hlorisane butil gume. Napunjen injekcioni špric ima nalepnicu i automatski zaštitni poklopac za iglu, klip i produžetak za prste.

Spoljašnjenje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan napunjen injekcioni špric i Uputstvo za lek.

Nakon što se izvadi iz frižidera, kutiju zatvorenu zaštitnom nalepnicom treba otvoriti, a napunjen injekcioni špric pažljivo izvaditi iz kutije držeći ga za telo. Važno je sačekati 30 minuta da napunjen injekcioni špric dostigne sobnu temperaturu pre početka primene leka.

Lek se ne sme upotrebiti ako je tečnost mutna, ako je došlo do promene boje, ako sadrži vidljive čestice, ili ako bilo koji deo napunjenog šprica izgleda oštećeno.

Injekcija se mora primeniti odmah nakon skidanja zatvarača, a najkasnije u roku 5 minuta, kako se lek ne bi osušio i zapušio iglu. Ako se napunjen injekcioni špric ne upotrebi u roku od 5 minuta od skidanja zatvarača, mora se baciti u neprobojnu posudu i upotrebiti nov napunjen injekcioni špric.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Enspryng sadrži aktivnu supstancu satralizumab. To je vrsta proteina koja se naziva monoklonsko antitelo. Monoklonska antitela su dizajnirana tako da prepoznaju specifičnu supstancu u telu i vezuju se za nju.

Čemu je namenjen lek Enspryng

Enspryng je lek koji se koristi za lečenje poremećaja iz spektra optičkog neuromijelitisa (engl. neuromyelitis optica spectrum disorders - NMOSD) kod odraslih i mladih osoba od navršenih 12 godina.

Šta je NMOSD

NMOSD je bolest centralnog nervnog sistema koja prvenstveno zahvata optičke nerve i kičmenu moždinu. Bolest nastaje kad imunski sistem (odbrambeni sistem tela) ne radi pravilno i napada nerve u telu.

• Oštećenje optičkih nerava uzrokuje otok koji dovodi do bola i gubitka vida.
• Oštećenje kičmene moždine uzrokuje slabost ili gubitak pokretljivosti nogu ili ruku, gubitak osećaja i poremećaje funkcije mokraćne bešike i creva.

Kod napada NMOSD dolazi do otoka u nervnom sistemu. To se dešava i kod ponovne pojave (tzv. relapsa) bolesti. Otok uzrokuje razvoj novih simptoma ili povratak ranijih simptoma.

Kako deluje lek Enspryng

Lek Enspryng blokira delovanje proteina koji se zove interleukin-6 (IL-6) i koji učestvuje u procesima koji dovode do oštećenja i otoka u nervnom sistemu. Lek Enspryng blokira njegovo dejstvo i na taj način smanjuje rizik od ponovne pojave ili napada NMOSD.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na satralizumab ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Ukoliko se gorenavedeno odnosi na Vas, ili ukoliko niste sigurni, porazgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Upozorenja i mere opreza

Odmah se obratite svom lekaru ukoliko dođe do pojave bilo koje alergijske reakcije (videti odeljak

„Moguća neželjena dejstva“).

Razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što

primite lek Enspryng ako se bilo šta od navedenog u nastavku odnosi na Vas (ili ako niste sigurni). Infekcije

Ne smete koristiti lek Enspryng dok imate infekciju. Odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ukoliko mislite da imate bilo koji od ovih znakova infekcije pre, tokom, ili nakon terapije lekom Enspryng:

• povišenu telesnu temperaturu ili drhtavicu
• uporan kašalj
• bol u grlu
• afte ili ranice na polnim organima (herpes simplex)
• osip (herpes zoster)
• crvenilo kože, oticanje, osetljivost ili bol
• mučnina ili povraćanje, dijareja ili bol u trbuhu.

Ove informacije ćete pronaći i u kartici sa upozorenjima za pacijenta, koju Vam je dao Vaš lekar. Važno je da tu karticu sa upozorenjima uvek nosite sa sobom i da je pokažete svom lekaru, medicinskoj sestri ili negovatelju.

Vaš lekar će sačekati da infekcija bude pod kontrolom pre nego što Vam da lek Enspryng, ili dopusti da nastavite sa ubrizgavanjem ovog leka.

Vakcinacije

Obavestite svog lekara ukoliko ste nedavno primili neku vakcinu, ili ćete možda primiti vakcinu u bližoj budućnosti.

• Vaš lekar će da proveri da li treba da primite neku vakcinu pre nego što započnete lečenje lekom Enspryng.
• Ne treba da primate žive ili žive atenuisane vakcine (na primer BCG za tuberkulozu ili vakcine protiv žute groznice) tokom lečenja lekom Enspryng.

Enzimi jetre

Lek Enspryng može da utiče na jetru i da poveća vrednosti nekih enzima jetre u krvi. Vaš lekar će obaviti analize krvi pre nego što dobijete lek Enspryng i tokom Vašeg lečenja, kako bi proverio rad Vaše jetre. Odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ukoliko se kod Vas javi bilo koji od ovih znakova oštećenja funkcije jetre tokom, ili nakon terapije lekom Enspryng:

• žuta prebojenost kože i beonjača (žutica)
• tamna mokraća
• osećaj mučnine i nagona za povraćanjem
• bol u stomaku Broj belih krvnih zrnaca

Vaš lekar će obaviti analize krvi pre nego što dobijete lek Enspryng i tokom Vašeg lečenja kako bi proverio broj Vaših belih krvnih zrnaca.

Deca i mladi

Nemojte davati ovaj lek deci ili adolescentima mlađim od 12 godina. Razlog je što lek još nije proučen u toj starosnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Enspryng

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali, ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate lekove kao što su varfarin, karbamazepin, fenitoin i teofilin, jer će možda biti potrebno prilagoditi njihove doze.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Lekar će Vam možda savetovati da prestanete sa dojenjem ako treba da primite lek Enspryng. Nije poznato da li se lek Enspryng izlučuje u majčino mleko.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nije verovatno da će lek Enspryng uticati na sposobnost upravljanja vozilima, vožnje bicikla, ili rukovanja alatima ili mašinama.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Koliko leka Enspryng upotrebiti

Jedna injekcija sadrži 120 mg satralizumaba. Prvu injekciju ćete primiti pod nadzorom lekara ili medicinske sestre.

• Prve tri injekcije primenjuju se jednom u dve nedelje. To su „udarne doze”.
• Nakon toga, injekcije se primenjuju svake 4 nedelje. To su „doze za održavanje”. Nastavite sa primenom injekcija jednom u 4 nedelje onoliko dugo koliko Vam kaže lekar.

Kako se koristi lek Enspryng

• Lek Enspryng se daje putem injekcije pod kožu (supkutano).
• Pri svakoj primeni ubrizgajte ceo sadržaj šprica.

Na početku će Vam lek Enspryng možda ubrizgati Vaš lekar ili medicinska sestra. Međutim, lekar može da odluči da lek Enspryng primenjujete sami, ili da Vam ga ubrizga odrasli negovatelj.

• Vi ili Vaš negovatelj bićete obučeni u tome kako da primenite lek Enspryng.
• Ako Vi ili Vaš negovatelj imate bilo kakvih pitanja o primeni injekcija, obratite se lekaru ili medicinskoj sestri.

Pažljivo pročitajte i sledite „Uputstvo za upotrebu” na kraju ovog uputstva, jer sadrži informacije o tome kako se primenjuje lek Enspryng.

Ako ste primili više leka Enspryng nego što treba

Budući da se lek Enspryng isporučuje u napunjenom injekcionom špricu, nije verovatno da ćete primiti više leka nego što treba. Međutim, ako ste zabrinuti, porazgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Ako slučajno ubrizgate više doza nego što je trebalo, pozovite svog lekara. Kada idete kod lekara, uvek sa sobom ponesite spoljašnje pakovanje leka.

Ako ste zaboravili da primite lek Enspryng

Kako bi terapija bila delotvorna u potpunosti, veoma je važno da nastavite da primate injekcije.

Ako Vam injekcije daju lekar ili medicinska sestra, a propustili ste dogovoreni termin – odmah zakažite novi.

Ako lek Enspryng primenjujete sami, a propustili ste da ubrizgate injekciju – ubrizgajte je što pre. Nemojte čekati do sledeće planirane doze. Nakon što ste ubrizgali injekciju i nadoknadili propuštenu dozu, Vaša sledeća injekcija treba da bude:

• za udarne doze – nakon 2 nedelje
• za doze za održavanje – nakon 4 nedelje

Ukoliko niste sigurni, proverite sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Ako naglo prestanete da primate lek Enspryng

Nemojte naglo prestati sa upotrebom leka Enspryng bez prethodne konsultacije sa lekarom. Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Alergijske reakcije

Odmah se obratite lekaru, ili idite u službu za hitnu pomoć najbliže bolnice ako tokom, ili nakon injekcije primetite bilo koji znak alergijske reakcije. Oni mogu obuhvatiti sledeće:

• stezanje u grudima ili šištanje (vizing)
• gubitak daha
• povišenu telesnu temperaturu ili drhtavicu
• tešku vrtoglavicu ili ošamućenost
• oticanje usana, jezika, lica
• svrab kože, koprivnjaču ili osip.

Nemojte primeniti sledeću dozu dok ne razgovarate sa lekarom i dok Vam on ne kaže da uzmete sledeću dozu.

Reakcije povezane sa injekcijom (veoma česte: mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

U većini slučajeva, to su blage reakcije, ali može biti i ozbiljnijih.

Odmah obavestite lekara ili medicinsku sestru ako primetite bilo koji od sledećih znakova tokom ili nakon injekcije, a naročito tokom prva 24 sata nakon injekcije:

• crvenilo, svrab, bol ili otok na mestu primene injekcije
• osip, crvenilo ili svrab kože ili koprivnjaču
• nalete crvenila praćenih vrućinom
• glavobolju
• iritaciju, otok ili bol u grlu
• gubitak daha
• nizak krvni pritisak (vrtoglavicu i ošamućenost)
• povišenu telesnu temperaturu ili drhtavicu
• osećaj zamora
• osećaj mučnine ili nagona za povraćanjem ili proliv (dijareju)
• ubrzan rad srca, osećaj treperenja ili lupanja srca (palpitacije).

Odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ukoliko kod Vas dođe do pojave bilo kojih od navedenih znakova.

Ostala neželjena dejstva:

Veoma česta (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• glavobolja
• bol u zglobovima
• visoke vrednosti lipida u krvi (masti)
• smanjen broj belih krvnih zrnaca nakon analiza krvi

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• osećaj ukočenosti
• migrena
• usporen rad srca (bradikardija)
• povišen krvni pritisak
• nesanica
• oticanje potkolenica, stopala ili šaka
• osip ili svrab
• alergije ili polenska groznica
• zapaljenje želuca (gastritis), uključujući bolove u trbuhu i mučninu
• povećana telesna masa
• analize krvi koje pokazuju:
• smanjena vrednost fibrinogena (proteina koji učestvuje u zgrušavanju krvi)
• povećane vrednosti enzima jetre (transaminaza, što može biti znak problema sa jetrom)
• povećana vrednost bilirubina (što može biti znak problema sa jetrom)
• smanjen broj trombocita (što može dovesti do lakog nastupa krvarenja ili nastanka modrica)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: [email protected]

• Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
• Ne smete koristiti lek Enspryng posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i nalepnici napunjenog injekcionog šprica nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
• Čuvati u frižideru (2°C - 8°C). Ne zamrzavati. Ne koristite špric ako je bio zamrznut. Špric treba uvek čuvati na suvom mestu.
• Napunjen injekcioni špric čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.
• Lek Enspryng se u neotvorenom spoljašnjem pakovanju može čuvati izvan frižidera na temperaturi do 30°C tokom jednokratnog perioda od najviše 8 dana. Nemojte vraćati lek Enspryng u frižider.
• Nemojte primeniti, već bacite napunjen injekcioni špric ako je bio izvan frižidera više od 8 dana.

Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite zamućenje, promenu boje, ili ukoliko sadrži čestice. Lek Enspryng je bezbojan do bledo žut rastvor.

Lek se mora ubrizgati odmah nakon skidanja zatvarača, a najkasnije u roku od 5 minuta, kako bi se sprečilo sušenje leka i začepljenje igle. Ako se napunjen injkecioni špric ne upotrebi u roku od 5 minuta od skidanja zatvarača, mora se baciti u neprobojnu posudu i upotrebiti nov napunjen injekcioni špric.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je satralizumab. Jedan napunjen injekcioni špric sadrži 120 mg satralizumaba u 1 mL.
• Pomoćne supstance su: histidin, asparaginska kiselina, arginin, poloksamer 188 i voda za injekciju.

Kako izgleda lek Enspryng i sadržaj pakovanja

• To je bezbojan do bledo žut rastvor.
• Lek Enspryng je rastvor za injekciju.
• Jedno pakovanje leka Enspryng sadrži 1 napunjen injekcioni špric.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

ROCHE DOO BEOGRAD

Vladimira Popovića 8a Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

F. HOFFMANN - LA ROCHE LTD.

Wurmisweg, Kaiseraugst, Švajcarska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.

Broj i datum dozvole:

515-01-04043-21-001 od 27.12.2022.

Uputstvo za primenu

Pročitajte ovo uputstvo za primenu:

• Pre nego što počnete da primenjujete napunjen injekcioni špric
• Svaki put kada preuzmete novo pakovanje leka, jer može da sadrži nove informacije.
• Ove informacije ne zamenjuju razgovor sa lekarom ili medicinskom sestrom o Vašoj bolesti ili lečenju.
• Lekar ili medicinska sestra odlučiće da li Vi ili Vaš negovatelj možete da dajete injekcije leka Enspryng kod kuće. Osim toga, pokazaće Vama ili Vašem negovatelju kako se pravilno i bezbedno koristi špric pre nego što ga prvi put upotrebite.
• Ako imate bilo kakvih pitanja, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Važne informacije

• Jedan špric je napunjen lekom koji se zove Enspryng.
• Jedna kutija leka Enspryng sadrži samo 1 napunjen injekcioni špric.
• Jedan napunjen injekcioni špric sme da se upotrebi samo jednom.
• Nemojte deliti svoje špriceve sa drugima.
• Nemojte skinuti zatvarač igle sve dok ne budete spremni da ubrizgate lek Enspryng.
• Nemojte upotrebljavati špric ako je pao na pod ili ako je oštećen.
• Nikada nemojte pokušavati da rastavite špric.
• Ne ostavljajte špric bez nadzora.
• Nemojte ponovo da koristite isti špric.

Pribor potreban za primenu injekcije Jedno pakovanje leka Enspryng sadrži:

• 1 napunjen injekcioni špric koji je namenjen samo za jednokratnu upotrebu.

Potreban Vam je i sledeći pribor, ali on ne čini sastavni deo kutije:

• 1 tupfer natopljen alkoholom
• 1 komad sterilne pamučne vate ili gaze
• 1 mali flaster
• 1 neprobojna posuda za bezbedno odlaganje zatvarača igle i upotrebljenog šprica. Pogledajte 21. korak: „Odlaganje leka Enspryng” na kraju ovog uputstva za primenu.

Napunjen injekcioni špric lekom Enspryng (Videti Sliku A i Sliku B)

Pre upotrebe:

Telo Štitnik za aktivaciju

Zatvarač Rok upotrebe

Slika A

Klip

Nakon upotrebe:

Automatski štitnik igle (izvučen i zaključan)

Slika B

Špric ima automatski štitnik za iglu koji prekriva iglu nakon završetka primene injekcije.

Pripremite se za primenu leka Enspryng

• Izvadite kutiju sa špricem iz frižidera i stavite je na čistu i ravnu radnu površinu (poput stola).
• Proverite rok upotrebe na poleđini kutije (videti Sliku C). Nemojte upotrebljavati lek ako mu je istekao rok upotrebe.
• Proverite da li je prednji deo kutije zatvoren zaštitnom nalepnicom (videti Sliku C). Nemojte

upotrebljavati lek ako je zaštitna nalepnica pocepana.

Ako je istekao rok upotrebe ili ako je zaštitna nalepnica pocepana, idite na 21. korak:

„Odlaganje leka Enspryng” i obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

• Proverite rok upotrebe (na poleđini)
• Proverite da li je kutija zatvorena

Slika C

• Otvorite kutiju zatvorenu zaštitnom nalepnicom (videti Sliku D).

Slika D

• Pažljivo izvadite špric iz kutije držeći ga za telo (videti Sliku E).
• Nemojte okretati kutiju da biste izvadili špric.
• Nemojte da dodirujete štitnike za aktivaciju. To može da ošteti špric.
• Nemojte držati špric za klip ili zatvarač igle.

Slika E

Pregledajte špric (Videti Sliku F)

• Proverite rok upotrebe na špricu. Ne koristite špric ako je rok upotrebe istekao.
• Pregledajte špric kako biste uočili eventualna oštećenja. Nemojte da ga koristite ukoliko je napukao ili slomljen.
• Kroz prozorčić proverite da li je tečnost u špricu bistra i bezbojna do bledo žuta. Nemojte

ubrizgavati lek ako je tečnost mutna, ako je došlo do promene boje ili ako sadrži čestice.

• U špricu može da bude nekoliko malih mehurića vazduha. To je normalna pojava i nemojte pokušavati da ih uklonite.
• Proverite rok upotrebe
• Pregledajte tečnost
• Pregledajte špric radi uočavanja eventualnih oštećenja

Slika F

Nemojte upotrebljavati lek ako mu je istekao rok upotrebe, ako je špric oštećen ili ako je tečnost mutna, ako je došlo do promene boje, ili ako sadrži čestice. Idite na 21. korak „Odlaganje leka Enspryng”, i obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Sačekajte da špric dostigne sobnu temperaturu

• Nakon što ste pregledali špric, stavite ga na čistu i ravnu radnu površinu (poput stola) i sačekajte