Desenda® 50mg tableta sa produženim oslobađanjem

Lečenje velike depresivneepizode(major depresive disorder MDD) kod odraslih osoba.

Doziranje

Preporučena početna doza desvenlafaksina je 50 mg jednom dnevno, sa ili bez hrane.

Terapijske doze se kreću u opsegu od 50 – 200 mg. Doza leka se može povećati samo nakon kliničke procene i ne sme biti veća od 200 mg.

Zbog rizika od dozno-zavisnih neželjenih reakcija, neophodno je primenjivati najnižu efektivnu dozu. Ukoliko je indikovano povećanje doze, ono mora biti postepeno, u intervalima od najmanje 7 dana.

Opšte je prihvaćeno da akutne velike depresivne epizode zahtevaju farmakološku terapiju u trajanju od najmanje nekoliko meseci. Pacijenti treba da kao dozu održavanja koriste istu dozu koja je dovela do kliničkog odgovora. Neophodna je periodična procena kako bi se utvrdilo da li postoji potreba za nastavkom lečenja.

Insuficijencija jetre

Nije potrebnoprilagođavanje doze kod pacijenata sa insuficijencijom jetre (videti odeljak 5.2)

Insuficijencija bubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina za 24 sata [CrCl] <30 mL/min) ili terminalnom bubrežnom insuficijencijom, preporučena početna doza je 50 mg svakog drugog dana. Pošto su kod ovih pacijenata primećene velike interindividualne varijacije, potrebno je posebno prilagoditi dozu za svakog pacijenta ponaosob. Nakon dijalize nije neophodno primeniti dodatnu dozu leka.

Starijipacijenti

1 od 16

Nije neophodno prilagođavanje doze samo na osnovu životnog doba pacijenta. Ipak, pri određivanju doze kod starijih pacijenata potrebno je razmotriti da li postoji smanjenje funkcije bubrega (videti: Insuficijencija bubrega). Povećanje doze treba sprovesti sa krajnjim oprezom kako bi se izbegla ortostatska hipertenzija (videti odeljke 4.8 i 5.2).

Ne može se isključiti povećana osetljivost na desvenlafaksin kod nekih starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Desvenlafaksin se ne sme primenjivati kod pacijenata mlađih od 18 godina. Bezbednost i efikasnost nisu utvrđene kod pacijenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.4, 4.8 i 5.1).

Prekid primene desvenlafaksina

Simptomi udruženi sa prestankom primene leka prijavljeni su nakon prestanka primene desvenlafaksina, kao i drugih inhibitora preuzimanja serotonin – norepinefrina (SNRIs) i selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRIs). Preporučuje se praćenje pacijenata kada se lečenje prekine. Neophodno je izbeći nagli prekid primene leka. Kod prestanka primene desvenlafaksina, dozu leka je potrebno postepeno smanjivati tokom perioda od jedne do dve nedelje, kako bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave leka (dve nedelje ili duže kod pacijenata koji su lek koristili duže od 6 nedelja) (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ukoliko se nakon smanjenja doze ili obustave leka pojave simptomi nepodnošljivi za pacijenta, potrebno je razmotriti ponovno uvođenje prethodno primenjivane doze. Nakon toga, može se ponovo pokušati sa postepenim snižavanjem doze. Kod pojedinih pacijenata prekid terapije može trajati nekoliko meseci ili duže.

Zamena drugih antidepresiva sa desvenlafaksinom

Prilikom zamene drugih antidepresiva, uključujući i venlafaksin desvenlafaksinom, prijavljeni su simptomi obustave leka. Kako bi se umanjila mogućnost pojave ovih simptoma ponekad je neophodno postepeno smanjivati dozu prethodno primenjivanog antidepresiva.

Primena desvenlafaksina sa reverzibilnim inhibitorima monoaminooksidaze (MAOIs) kao što je linezolid ili metilen plavo

Ne sme se započinjati sa primenom desvenlafaksina kod pacijenata koji primaju reverzibilne inhibitore MAO kao što su linezolid ili metilen plavo, zbog povećanog rizika od serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.3). Kod pacijenata koji zahtevaju urgentno lečenje psihijatrijskog poremećaja treba razmotriti nefarmakološke mere, uključujući hospitalizaciju.

U pojedinim slučajevima, kod pacijenata koji primaju desvenlafaksin može biti neophodna hitna intravenska primena linezolida ili metilen plavog. Ukoliko nema drugih prihvatljivih metoda lečenja i ukoliko se proceni da korist od primene linezolida ili metilen plavog prevazilazi rizik od serotoninskog sindroma, primenu desvenlafaksina treba odmah prekinuti i primeniti linezolid ili metilen plavo. Pacijenta treba pratiti radi otkrivanja simptoma serotoninskog sindroma tokom dve nedelje ili, ako se lek primenjuje kraće, do 24 sata nakon poslednje doze intravenskog linezolida ili metilen plavog (videti odeljak 4.4). Nakon 24 sata od poslednje doze linezolida ili metilen plavog može se nastaviti primena desvenlafaksina.

Način primene Oralna upotreba.

Desvenlafaksin tablete je poželjno uzimati svakog dana u isto vreme. Tablete treba progutati cele, sa malo tečnosti. Ne smeju se deliti, mrviti, žvakati niti rastapati.

Mogu se uzimati sa ili bez hrane.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ilina bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Desvenlafaksin se ne sme primenjivati istovremeno sa inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI) i najmanje 14 dana nakon prestanka primene MAOI. Imajući u vidu poluvreme eliminacije desvenlafaksina, MAOI se ne smeju primenjivati najmanje 7 dana nakon prekida primene desvenlafaksina (videti odeljak 4.5). Takođe

2 od 16

je kontraindikovano započeti primenu desvenlafaksina kod pacijenata koji primaju reverzibilne MAOI kao što su linezolid ili metilen plavo, zbog povećanog rizika od serotoninskog sindroma (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Potrebno je objasniti pacijentu da se matriks tablete može naći u stolici ili sadržaju kolostome. Čak i ukoliko se to desi, važno im je objasniti da je aktivna supstanca tablete već resorbovana.

Suicidalno ponašanje, kliničko pogoršanje simptoma depresije, neuobičajene promene u ponašanju Depresija je oboljenje povezano sa povećanim rizikom od suicidalnih ideja, samopovređivanja i suicida (događaji povezani sa suicidom). Ovaj rizik postoji sve dok se ne postigne značajna remisija bolesti. Pošto do takvog značajnog poboljšanja možda ne dođe tokom prvih par nedelja lečenja ili duže, pacijente je potrebno pažljivo pratiti tokom tog perioda. Kliničko iskustvo je pokazalo da se rizik od suicida čak povećava kako dolazi do poboljšanja kliničkog stanja.

Poseban oprez i pažljiv nadzor tokom lečenja potreban je kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju događaje povezane sa suicidom i kod pacijenata koji su imali izražene suicidalne ideje pre uvođenja terapije, jer je kod njih povećan rizik od suicidalnih ideja i pokušaja suicida. U meta-analizi placebo-kontrolisanih kliničkih studija u kojima je ispitivano dejstvo antidepresiva kod odraslih osoba sa psihijatrijskim poremećajima, utvrđeno je da je primena antidepresiva povezana sa povećanim rizikom od suicidalnog ponašanja u odnosu na primenu placeba, kod odraslih osoba mlađih od 25 godina.

Uz odgovarajuću farmakološku terapiju, neophodan je i pažljiv nadzor nad pacijentima, posebno onima koji su pod povećanim rizikom i naročito na početku lečenja ili nakon promene doze leka. Pacijente (i njihove staratelje) je neophodno upozoriti da pažljivo prate eventualnu pojavu kliničkog pogoršanja, sucidalnog ponašanja i ideja i pojavu bilo kog neuobičajenog ponašanja i da u tim slučajevima odmah zatraže hitnu medicinsku pomoć.

Pacijente koji primaju desvenlafaksin potrebno je pažljivo pratiti u cilju otkrivanja kliničkog pogoršanja simptoma depresije, pojave suicidalnih ideja i neuobičajenog ponašanja. Pacijente, njihovu porodicu i staratelje je potrebno upozoriti na potrebu praćenja pojave kliničkog pogoršanja, suicidalnih ideja i bilo kojih neuobičajenih simptoma kao što su anksioznost, agitacija, napadi panike, nesanica, iritabilnost, neprijateljstvo, agresija, impulsivnost, akatizija (psihomotorni nemir), posebno na početku lečenja i nakon promene doze ili doznog režima. U slučaju pojave ovih simptoma neophodno je da odmah zatraže hitnu medicinsku pomoć. Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od pokušaja samoubistva, neophodno je primeniti najnižu efektivnu dozu kako bi se smanjila mogućnost predoziranja.

Simptomi obustave primećeni nakon prestanka primene lekova iz grupe SSRI / SNRI

Nakon obustave primene leka, posebno ukoliko je primena naglo obustavljena, često se javljaju simptomi obustave (videti odeljak 4.8).

U postmarketinškom periodu zabeleženi su slučajevi neželjenih reakcija povezanih sa naglim prestankom primene lekova iz grupa SSRI /SNRI. Najčešće prijavljeni simptomi su: promena raspoloženja, razdražljivost, agitacija, vrtoglavica, senzorni poremećaji (parestezije, osećaj strujanja), anksioznost, konfuzija, glavobolja, letargija, emocionalna nestabilnost, nesanica, hipomanija, tinitus, konvulzije, promene vida, hipertenzija. Ovi simptomi se uglavnom spontano povlače, ali su zabeleženi i ozbiljni slučajevi.

Seksualna disfunkcija

Lekovi iz grupe SSRI i SNRI mogu izazvati simptome seksualne disfunkcije (videti odeljak 4.8). Prijavljeni su slučajevi dugotrajne seksualne disfunkcije kada simpromi traju uprkos prestanku primene SSRI/SNRI.

Pedijatrijska populacija

Desvenlafaksin se ne primenjuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Suicidalno ponašanje (pokušaji suicida i suicidalne misli) i neprijateljsko ponašanje (pretežno agresija, suprotstavljanje, razdražljivost) su u kliničkim studijama primećeni češće kod dece i adolescenata koji su primali antidepresive u odnosu na one koji su primali placebo. Ukoliko se ipak, na osnovu medicinskih dokaza donese odluka o započinjanju terapije, neophodan je pažljiv nadzor pacijenta kako bi se uočila pojava suicidalnih simptoma. Sem toga, nisu dostupni podaci o uticaju dugotrajne primene leka na rast, sazrevanje, kognitivni i bihejvioralni razvoj kod dece i adolescenata.

3 od 16

Manija / hipomanija

U kliničkim studijama su prijavljeni slučajevi manije povezani sa primenom desvenlafaksina. Manija / hipomanija se mogu javiti kod manjeg broja pacijenata sa poremećajima raspoloženja koji primaju antidepresive, uključujući i desvenlafaksin. Lek je potrebno primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji u ličnoj ili porodičnoj anamnezi daju podatke o maniji / hipomaniji.

Serotoninski sindrom ili reakcije slične neuroleptičkom malignom sindromu (NMS)

Kao i kod primene ostalih serotoninergičkih lekova i kod primene desvenlafaksina može doći do nastanka serotoninskog sindroma sa potencijalno smrtnim ishodom i neuroleptičkog malignog sindroma. Mogućnost za nastanak ovih sindroma je veća ukoliko se desvenlafaksin primenjuje zajedno sa ostalim serotoninergičkim lekovima (uključujući triptane, SSRI, ostale SNRI, amfetamin, litijum, sibutramin, opioide (kao što su fentanil i njegove analoge, tramadol, dekstrometorfan, tapentadol, meperidin, metadon, pentazocin) ili kantarion - Hypericum perforatum), sa lekovima koji utiču na metabolizam serotonina (kao što su MAOI, uključujući i linezolid – antibiotik koji strukturno odgovara neselektivnim reverzibilnim MAOI), intravenski primenjenim metilen plavim, sa antipsihoticima ili ostalim antagonistima dopamina (videti odeljke 4.2 4.3 i 4.5). Simptomi serotoninskog sindroma uključuju izmene mentalnog statusa (npr agitacija, halucinacije, koma), nestabilnost autonomnog nervnog sistema (npr tahikardija, nestabilan krvni pritisak, hipertermija), neuromuskularne simptome (hiperrefleksija, gubitak koordinacije pokreta) i/ili gastrointestinalne simptome (npr mučnina, povraćanje i dijareja). U težem obliku, serotoninski sindrom se manifestuje kao NMS sa hipertermijom, ukočenošću mišića, nestabilnošću autonomnih funkcija sa brzim fluktuacijama vitalnih znakova i izmenjenim mentalnim statusom (videti odeljak 4.5).

Ukoliko kliničko stanje zahteva istovremenu primenu desvenlafaksina sa drugim lekovima koji utiču na serotoninske /dopaminske neurotransmitere, neophodan je pažljiv nadzor nad ovim pacijentima, posebno na početku lečenja i prilikom povećanja doze.

Istovremena primena desvenlafaksina sa prekursorima serotonina (npr suplementi triptofana) se ne preporučuje.

Istovremena primena lekova koji sadrže venlafaksin / desvenlafaksin

Desvenlafaksin je glavni, aktivni metabolit leka venlafaksin koji se koristi u terapiji depresije, generalizovane anksioznosti, socijalne anksioznosti i anksioznog poremećaja. Lekovi koji sadrže desvenlafaksin se ne smeju primenjivati zajedno sa lekovima koji sadrže venlafaksin, niti drugim lekovima koji sadrže desvenlafaksin.

Glaukom zatvorenog ugla

Prilikom primene desvenlafaksina je prijavljena pojava midrijaze. Zbog toga je neophodan pažljiv nadzor kod pacijenata koji imaju povišen očni pritisak ili su pod povećanim rizikom od razvoja glaukoma zatvorenog ugla.

Krvni pritisak

Tokom kliničkih studija primećeno je povećanje krvnog pritiska kod pojedinih pacijenata, naročito pri primeni većih doza. Postojeću hipertenziju je neophodno terapijski kontrolisati pre uvođenja desvenlafaksina. Kod pacijenata na terapiji desvenlafaksinom neophodna je redovna kontrola krvnog pritiska. Prijavljeni su slučajevi pacijenata na terapiji desvenlafaksinom sa izraženim povećanjima krvnog pritiska koji su zahtevali neodložno lečenje. Izraženi skokovi krvnog pritiska mogu izazvati neželjene događaje. Kod pacijenata kod kojih se javljaju izraženi skokovi krvnog pritiska tokom primene desvenlafaksina treba razmotriti snižavanje doze ili potpuni prekid primene leka. Poseban oprez je neophodan kod pacijenata koji imaju prateća oboljenja koja se mogu pogoršati usled naglog skoka pritiska (videti odeljak 4.8).

Kardiovaskularna / cerebrovaskularna oboljenja

Neophodan je oprez pri primeni desvenlafaksina kod pacijenata sa kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjima i poremećajima metabolizma lipida (videti odeljak 4.8). U kliničkim studijama sa desvenlafaksinom primećeno je dozno-zavisno povećanje krvnog pritiska i srčane frekvence. Primena

4 od 16

desvenlafaksina nije procenjivana kod pacijenata sa nedavno preležanim infarktom miokarda, nestabilnom srčanom bolešću, nekontrolisanom hipertenzijom ili cerebrovaskularnim oboljenjem. Pacijenti sa nedavnim infarktom miokarda, nestabilnom srčanom bolešću i nekontrolisanom aretrijskom hipertenzijom bili su isključeni iz svih kliničkih studija.

Serumskilipidi

U kliničkim studijama sprovedenim u uslovima sitosti zapaženo je dozno zavisno povećanje ukupnog holesterola, LDL i triglicerida. Tokom primene desvenlafaksina treba razmotriti periodičnu proveru serumskih lipida.

Konvulzije

U kliničkim studijama sa desvenlafaksinom zabeleženi su slučajevi konvulzija. Lek nije sistematski procenjivan kod pacijenata sa epilepsijom. Svi pacijenti koji su u anamnestičkim podacima navodili konvulzije bili su isključivani iz ispitivanja. Desvenlafaksin treba primenjivati sa oprezom kod ovih pacijenata.

Agresija

Kod manjeg broja pacijenata koji su primali antidepresive, uključujući desvenlafaksin, može se javiti agresija. Ovi slučajevi prijavljivani su na početku lečenja, prilikom promene doze i pri naglom prekidu terapije. Kao i ostale antidepresive, i desvenlafaksin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji su ranije imali problema sa agresijom.

Abnormalno krvarenje

Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRIs) i inhibitori preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRIs) uključujući desvenlafaksin, mogu povećati rizik od krvarenja. Primena SSRI/SNRI može povećati rizik od postpartalne hemoragije (videti odeljke 4.6 i 4.8) Istovremena primena aspirina, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), varfarina i drugih antikoagulanasa povećava ovaj rizik. Hemoragijske epizode povezane sa primenom SSRI i SNRI se kreću od ekhimoza, hematoma, epistakse i petehija do životno ugrožavajućeg krvarenja. Pacijente treba upozoriti na rizik od krvarenja kod istovremene primene desvenlafaksina i NSAIL, aspirina i ostalih lekova koji utiču na zgrušavanje krvi ili povećavaju rizik od krvarenja.

Akatizija/ psihomotorni nemir

Primena lekova iz grupe SSRI / SNRI može izazvati pojavu akatizije, koja se karakteriše neprijatnim i uznemiravajućim osećajem nemira i potrebom za kretanjem, što je često praćeno nemogućnošću da se mirno sedi ili stoji. Ova reakcija se obično javlja u prvim nedeljama lečenja. Kod pacijenata kod kojih se pojavi ova reakcija, dalje povećanje doze može biti štetno.

Hiponatremija

Kod pacijenata na terapiji lekovima iz grupe SSRI/SNRI (uključujući i desvenlafaksin) prijavljeni su slučajevi hiponatremije i neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH). Desvenlafaksin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji su pod povećanim rizikom od razvoja hiponatremije, kao što su pacijenti sa hipovolemijom i dehidratacijom, uključujući starije osobe i pacijente koji koriste diuretike.

Inhibitori monoaminooksidaze (MAOI)

Desvanlafaksin je kontraindikovan kod pacijenata koji primaju inhibitore monoaminooksidaze (MAOI). Desvenlafaksin pripada grupilekova koji inhibiraju ponovno preuzimanje serotonina i norepinefrina (SNRI). Ne sme se primenjivati u kombinaciji sa MAOI (uključujući reverzibilne MAOI kao što su linezolid i metilensko plavo) i u periodu od 14 dana nakon prestanka primene MAOI. Uzimajući u obzir poluvreme eliminacije desvenlafaksina, sa primenom MAOI se ne sme započeti najmanje 7 dana nakon prestanka primene desvenlafaksina (videti odeljak 4.3).

5 od 16

Neželjene reakcije, od koji su neke ozbiljne, prijavljene su kod pacijenata koji su nedavno prekinuli terapiju inhibitorima monoaminooksidaze (uključujući reverezibilne MAOI, kao što su linezolid ili intravenski metilen plavo) i počeli da primenjuju antidepresive sa farmakološkim svojstvima sličnim desvenlafaksinu (SNRI ili SSRI) ili kod pacijenata koji su nedavno prekinuli terapiju SNRI ili SSRI pre početka primene MAOI (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem (CNS)

Primena desvenlafaksina u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na CNS nije sistematski ispitana osim u slučajevima opisanim u ovom odeljku. Zbog toga se savetuje oprez pri istovremenoj primeni desvenlafaksina i lekova koji deluju na CNS.

Serotoninski sindrom

Kao i kod primene drugih serotoninergičkih lekova, primena desvenlafaksina može dovesti do pojave ovog, životno ugrožavajućeg sindroma, naročito pri istovremenoj primeni drugih lekova koji deluju na serotoninergički sistem npr triptani, SSRI, ostali SNRI, amfetamin, litijum, sibutramin, opioidi (kao što je fentanil i njegovi analozi, tramadol, deksmetorfan, tapentadol, meperidin, metadon, pentazocin) ili kantarion, lekova koji utiču na metabolizam serotonina (kao što su MAOI uključujući linezolid – antibiotik koji pripada reverzibilnim MAOI, metilensko plavo) ili prekursora serotonina (kao što su suplementi triptofana) (videti odeljke 4.2 4.3 i 4.4).

Ukoliko je ipak klinički opravdana istovremena primena desvenlafaksina i lekova iz grupe SSRI, SNRI ili agonista 5-HT receptora (triptan), neophodan je pažljiv nadzor nad ovim pacijentima, posebno na početku lečenja i nakon povećanja doze.

Istovremena primena desvenlafaksina i prekursora serotonina (kao što su suplementi triptofana) se ne preporučuje.

Alkohol

U kliničkim studijama je potvrđeno da desvenlafaksin ne povećava uticaj koji alkohol ima na mentalnu funkciju i motorne sposobnosti. Ipak, kao i kod drugih lekova koji utiču na CNS, neophodno je upozoriti pacijente da tokom primene ovog leka izbegavaju konzumiranje alkohola.

Uticaj drugih lekova na desvenlafaksin CYP3A4 inhibitori

Enzim CYP3A4 je minimalno uključen u eliminaciju desvenlafaksina. U jednoj kliničkoj studiji ketokonazol (u dozi od 200 mg, dva puta dnevno) je povećao vrednost PIK desvenlafaksina (primenjenog u dozi od 400 mg, pojedinačna doza) za približno 43% a Cmax za približno 8%. Istovrmena primena desvenlafaksina sa lekovima koji su snažniji inhibitori CYP3A4 može značajnije povećati koncentraciju desvenlafaksina. Zbog toga je potreban oprez kod pacijenata koji koriste desvenlafaksin zajedno sa CYP3A4 inhibitorima.

Inhibitori ostalih CYP enzima

Na osnovu rezultata in vitro ispitivanja, ne očekuje se da lekovi koji inhibiraju CYP1A1, 1A2, 2A6, 2D6, 2C8, 2C9, 2C19 i2E1 izoenzime imaju značajniji uticaj na farmakokinetiku desvenlafaksina.

Uticaj desvenlafaksina na druge lekove

Lekovi koje se metabolišu putem enzima CYP2D6

Primena desvenlafaksina u dozi od 100 mg dnevno, sa lekom despiramin u dozi od 50 mg (koji je supstrat za enzim CYP2D6), dovodi do povećanja PIK despiramina za približno 17%. Primena desvenlafaksina u dozi od 400 mg, povećava PIK despiramina za oko 90%. Istovremena primena desvenlafaksina sa lekovima koji se metabolišu preko izoenzima CYP2D6 može dovesti do značajnog povećanja koncentracije ovih lekova. Ipak, kliničke studije su potvrdile da desvenlafaksin, primenjen u dozi od 100 mg dnevno, nema klinički značajan uticaj na metabolizam putem CYP2D6.

Kada je desvenlafaksin primenjen u dozi od 100 mg sa jednom dozom kodeina od 60 mg, supstratom CYP2D6 koji se metaboliše u morfin, PIK kodeina je bio nepromenjen, a PIK morfina se smanjio za

6 od 16

približno 8%. Istovremena primena desvenlafaksina sa lekom koji se metaboliše putem CYP2D6 može dovesti do povećanja koncentracije tog leka i smanjenja koncentracije njegovih metabolita.

Lekovi koji se metabolišu putem enzima CYP3A4

In vitro ispitivanja pokazuju da desvenlafaksin ne indukuje i ne inhibira izoenzim CYP3A4.

U jednoj kliničkoj studiji, desvenlafaksin u dozi od 400 mg dnevno, primenjen sa pojedinačnom dozom midazolama od 4 mg (koji je supstrat ze enzim CYP3A4), doveo je do sniženja PIK midazolama za približno 31%. U drugoj studiji je primenjivan desvenlafaksin u dozi od 50 mg, sa pojedinačnom dozom midazolama od 4 mg, što je dovelo do sniženja PIK i Cmax midazolama za 29% odnosno 14%.

Istovremena primena desvenlafaksina sa lekovima koji se metabolišu preko izoenzima CYP3A4 može dovesti do manje izloženosti ovim lekovima.

Lekovi koji se metabolišu kombinovano putem enzima CYP2D6 i CYP3A4

Desvenlafaksin u dozi od 100 mg dnevno je primenjen sa pojedinačnom dozom tamoksifena od 40 mg, koji se inicijalno metaboliše do aktivnih metabolita 4-hidroksi-tamoksifena i endoksifena putem izoenzima CYP2D6 uz manje učešće izoenzima CYP3A4. Istovremena primena desvenlafaksina dovela je do povećanja PIK za 3%. PIK za 4-hidroksi-tamoksifen povećan je za 9% a PIK za endoksifen je smanjen za 12%. Primena desvenlafaksina u dozi od 100 mg dnevno sa pojedinačnom dozom aripiprazola od 5 mg, koji se metaboliše putem CYP2D6 i CYP3A4 do aktivnog metabolita dehidro-aripiprazola, dovela je do povećanja PIK aripiprazola za 6%, a PIK dehidro-aripiprazola za 3%.

Klinička ispitivanja su potvrdila da primena desvenlafaksina u dozi od 100 mg dnevno nema klinički značajan uticaj na lekove koji se metabolišu kombinovano putem CYP2D6 i CYP3A4.

Lekovi koji se metabolišu potem CYP1A2, 2A6, 2C8, 2C9 i 2C19

In vitro, desvenlafaksin ne inhibira izoenzime CYP1A2, 2A6, 2C8, 2C9 i 2C19 i ne očekuje se da utiče na farmakokinetiku lekova koji se metabolišu putem ovih inzoenzima.

Interakcije sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata koji primaju desvenlafaksin prijavljena je mogućnost lažno pozitivnih rezultata analize urina na fenciklidin (PCP) i amfetamine. Ovo je rezultat manje specifičnosti testova koji se koriste. Do lažno pozitivnih rezultat može doći i nekoliko dana nakon prekida terapije desvenlafaksinom. Primena gasne hromatografije ili masene spektrometrije može pomoći u razlikovanju desvenlafaksina od PCP i amfetamina.

Elektrokonvulzivna terapija

Nema kliničkih podataka koji utvrđuju rizike i/ili korist od primene elektrokonvulzivne terapije zajedno sa desvenlafaksinom

Trudnoća

Nije utvrđena bezbednost primene desvenlafaksina kod trudnica. Lek se može primenjivati kod trudnica samo ukoliko je očekivana korist veća od mogućih rizika.

Opservacioni podaci ukazuju na povećan rizik (manje od dvostrukog povećanja) od postpartalne hemoragije nakon primene SSRI/SNRI u poslednjem mesecu trudnoće (videti odeljak 4.4 i 4.8).

Epidemiološki podaci ukazuju da primena SSRI u toku trudnoće, posebno u odmakloj trudnoći, povećava rizik od nastanka perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčadi (PPHN). Iako nisu sprovedena ispitivanja o povezanosti primene SNRI sa nastankom PPHN, sličan rizik povezan sa primenom desvenlafaksina se ne može isključiti zbog pretpostavljenog mehanizma (inhibicija ponovnog preuzimanja serotonina).

Ukoliko se desvenlafaksin primenjuje tokom trudnoće ili malo pre porođaja, kod novorođenčeta se mogu javiti simptomi obustave leka. Kod novorođenčadi koja su u toku trećeg trimestra bila izložena lekovima iz grupe SSRI i SNRI, uključujući i venlafaksin, zabeležene su komplikacije koje su zahtevale respiratornu asistenciju, ishranu uz pomoć sonde i produženu hospitalizaciju. Ove komplikacije se mogu javiti odmah nakon porođaja.

Prospektivna longitudinalna studija sa 201 ženom koje su imale veliku depresiju u anamnezi, a koje su bile u fazi eutimije u početku trudnoće, pokazala je da su žene koje su tokom trudnoće prekinule primenu

7 od 16

antidepresiva bile pod povećanim rizikom od relapsa velike depresije u odnosu na žene koje su nastavile terapiju antidepresivima.

Izlaganje lekovima iz grupe SNRI u toku drugog i trećeg trimestra trudnoće može povećati rizik od preeklampsije, a izloženost SNRI u periodu pre prorođaja povećava rizik od postpartalne hemoragije.

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost, uključujući smanjenje telesne mase ploda i smanjeno preživljavanje mladunaca (videti odeljak 5.3).

Dojenje

Desvenlafaksin se izlučuje u majčino mleko. Zbog mogućih ozbiljnih neželjenih reakcija kod odojčadi, potrebno je doneti odluku o prekidu dojenja ili prekidu primene leka, imajući u vidu značaj terapije za majku.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o uticaju desvenlafaksina na plodnost kod ljudi. Studije na životinjama su pokazale da oralna primena desvenlafaksina smanjuje plodnost kod mužjaka i ženki (videti odeljak 5.3).

Desvenlafaksin može uzrokovati sedaciju i vrtoglavicu. Pacijente treba upozoriti da, ukoliko osete ove tegobe, izbegavaju potencijalno opasne aktivnosti, kao što su upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama.

Neželjene reakcije u kliničkim studijama sa pacijentima sa velikom depresivnom epizodom (major depressive disorderMDD)

Bezbednost desvenlafaksina je utvrđena u kliničkim studijama za MDD u kojima je učestvovalo ukupno 8453 pacijenta, koji su primali barem jednu dozu desvenlafaksina u rasponu od 10 do 400 mg dnevno i tokom postmarketinške primene. Dugoročna bezbednost procenjena je kod više od 2000 pacijenata sa velikom depresivnom epizodom koji su primali desvenlafaksin duže od 6 meseci i kod više od 400 pacijenata koji su desvenlafaksin primali duže od godinu dana.

U većini slučajeva, neželjene reakcije su se češće javljale u toku prve nedelje lečenja, a po prirodi su bile blage i umerene. Uopšteno, učestalost neželjenih reakcija bila je dozno zavisna.

U tabeli navedenoj u nastavku teksta su navedene neželjene reakcije zabeležene u kliničkim studijama za MDD pre puštanja leka u promet, sprovedene u rasponu doza od 10 mg do 400 mg desvenlafaksina dnevno.

Učestalost neželjenih reakcija je klasifikovana na sledeći način: Veoma često( 1/10)

Često1/100 to (<1/10) Povremeno( 1/1000 to 1/100) Retko(1/10000 to 1/1000) Veoma retko( 1/10000)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Neželjene reakcije su navedene po opadajućoj ozbiljnosti

Sistem organa

Poremećaji imunskog sistema Povremeno

Poremećaji metabolizma i ishrane Često

Retko

Psihijatrijski poremećaji

Neželjene reakcije‡

Preosetljivost

Smanjen apetit Hiponatremija

8 od 16

Veoma često Često

Povremeno Retko

Poremećaji nervnog sistema Veoma često

Često

Povremeno Retko

Poremećaji oka Često

Poremećaji uha i labirinta Često

Kardiološki poremećaji Često

Retko

Vaskularni poremećaji Često

Povremeno

Insomnija

Apstinencijalni sindrom, anksioznost, nervoza, neuobičajeni snovi, iritabilnost, smanjen libido, anorgazmija Depersonalizacija, poremećaj orgazma Manija, hipomanija, halucinacije

Glavobolja, vrtoglavica, somnolencija Tremor, parestezija, smanjenje pažnje, disgeuzija

Sinkopa, diskinezija Serotoninskisindrom *†,konvulzije, distonija

Zamućenje vida, midrijaza

Vertigo,Tinitus

Tahikardija, palpitacije

Stres kardiomiopatija (Takotsubo kardiomiopatija)*†

Hipertenzija, valunzi

Ortostatska hipotenzija, periferna hladnoća

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Često Povremeno

Gastrointestinalni poremećaji Veoma često

Često Retko

Poremećaj kože i potkožnog tkiva Veoma često

Često Povremeno Retko

Zevanje Epistaksa

Mučnina, suva usta, konstipacija Dijareja, povraćanje Akutnipankreatitis

Hiperhidroza Kožna erupcija Alopecija

Stevens-Johnson-ovSindrom *†,angioedem, fotosenzitivna reakcija

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Povremeno

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Povremeno

Muskuloskeletalna ukočenost

Retencija urina, poremećaj mokrenja, proteinurija

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Često

Povremeno

Erektilan disfunkcija§, odložena ejakulacija§, insuficijencija ejaklulacije§ Poremećaj ejakulacije§, seksualna disfunkcija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često Umor, astenija, jeza, iritabilnost

9 od 16

Ispitivanja Često

Povremeno

Izmenjeni testovi funkcije jetre, povećanje telesne mase, smanjenje telesne mase hiperholesterolemija, povećan nivo triglicerida, povećane vrednostiprolaktina

* Neželjene reakcije uočene u postmarketinškom periodu †neželjene reakcije procenjene na osnovu “pravila 3”

§Učestalost računata samo kod muškaraca

*** ova neželjena reakcija prijavljena je za terapijsku grupu SSRI/SNRI (videti odeljke 4.4 i 4.6)

Ishemijske kardiološke neželjene reakcije

U kliničkim studijama su retko prijavljivane ishemijske kardiološke neželjene reakcije kao što su ishemija miokarda, infarkt miokarda i koronarna okluzija koja zehteva revaskularizaciju. Pacijenti kod kojih su se javile ove neželjene reakcije imali su veći broj kardioloških faktora rizika. Veći broj ovih neželjenih reakcija zabeležen je u grupi pacijenata koji su primali desvenlafaksin u odnosu na placebo (videti odeljak 4.4)

Reakcije nakon obustave leka

Prestanak primene lekova iz grupe SSRI / SNRI (uključujući desvenlafaksin) je često povezan sa pojavom simptoma obustave, naročito ako je do obustave došlo naglo. Neželjene reakcije povezane sa naglom obustavom leka, smanjenjem doze ili terapije u kliničkim studijama sa MDD, koje su se javljale sa učestalošću ≥2% uključuju: vrtoglavicu, apstinencijalni sindrom, mučninu i glavobolju. Uopšteno, simptomi obustave se češće javljaju kod primene većih doza u toku dužeg vremenskog perioda. Ovi simptomi su obično blagi i umereni i spontano prolaze. Ipak, kod pojedinih pacijenata simptomi mogu biti ozbiljni i/ili produženi. Zbog toga se preporučuje da se lečenje desvenlafaksinom obustavlja postepeno, snižavanjem doze (videti odeljak 4.2 i 4.4).

Neželjene reakcije zbog kojih je došlo do prekida primene leka

U kombinovanoj analizi placebo kontrolisanih kliničkih studija sa MDD u trajanju od 8 do 12 nedelja, 8% od 3335 pacijenata koji su primali desvenlafaksin (u dozi od 10 do 400 mg) prekinulo je sa primenom leka zbog neželjenih reakcija u poređenju sa 4% od 1873 pacijenta koji su primali placebo.

Najčešća neželjena reakcija koja je dovela do prekida primene leka kod najmanje 2% pacijenata u kratkotrajnim kliničkim studijama (do 12 nedelja) bila je mučnina (2%); u dugotrajnim studijama (do 11 meseci) odustajanje zbog neželjenih reakcija nije bilo veće od 2% i veće u odnosu na placebo u dvostruko slepim studijama.

Pri primeni doze od 50 mg, stopa odustajanja od desvenlafaksina zbog neželjenih reakcija (4%) bila je slična stopi odustajanja u grupi koja je primala placebo (4%). Kod doza od 100 mg i 200 mg, stopa odustajanja bila je 8%, odnosno 15%.

Primena kod starijih pacijenata

Od 7785 pacijenata sa MDD koji su primali desvenlafaksin u kliničkim studijama, 5% je bilo starijih od 65 godina. Uopšteno, nije bilo razlike u pogledu bezbednosti i efikasnosti između starijih i mlađih pacijenata. Ipak, u kratkotrajnim, placebo kontrolisanim kliničkim studijama zapažena je veća učestalost ortostatske hipotenzije, a u kratkotrajnim i dugotrajnim placebo kontrolisanim kliničkim studijama i veća učestalost povišenog sistolnog krvnog pritiska kod pacijenata starijih od 65 godina u odnosu na mlađe pacijente.

Neželjene reakcije prijavljene pri primeni drugih SNRI

Iako gastrointestinalno krvarenje nije prijavljeno pri primeni desvenlafaksina, ono se može javiti pri primeni drugih SNRI, pa se možda može očekivati i pri primeni desvenlafaksina.

Pedijatrijska populacija

U kliničkim studijama su ukupno ispitivana 684 pedijatrijska pacijenta sa velikom depresivnom epizodom uzrasta 7 do 17 godina. Ukupno, bezbednosni profil desvenlafaksina bio je sličan bezbednosnom profilu kod

10 od 16

odraslih. Većina prijavljenih ozbiljnih neželjenih reakcija se odnosila na psihijatrijske efekte. Kao i kod odraslih prijavljeni su pokušaji suicida, suicidno ponašanje, samopovređivanje i suicidne ideje (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka.Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Malo je kliničkog iskustva sa predoziranjem desvenlafaksinom kod ljudi. U premarketinškim kliničkim studijama nisu prijavljeni smrtni slučajevi povezani sa predoziranjem. Uvek je potrebno prepisati najmanju potrebnu veličinu pakovanja kako bi se smanjio rizik od predoziranja.

Među pacijentima uključenim u kliničke studije, zabeležena su 4 slučaja predoziranja – primene više od 800 mg desvenlafaksina (4000 mg [sam desvenlafaksin], 900, 1800 i 5200 mg [u kombinaciji sa drugim lekovima]); svi ovi pacijenti su se oporavili. Sem toga, 11-mesečni dečak, sin jednog ispitanika, slučajno je progutao 600 mg desvenlafaksina i oporavio se nakon odgovarajućeg tretmana.

U postmarketinškom periodu, slučajevi predoziranja desvenlafaksinom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom) odnosili su se na kombinaciju sa alkoholom i/ili drugim lekovima.

Lečenje predoziranja sastoji se od opštih mera koje se koriste kod predoziranja bilo kojim lekom iz grupe SSRI/SNRI. Neophodna je adekvatna oksigenacija i ventilacija, praćenje srčanog rada i vitalnih znakova. Takođe se preporučuje opšte i simptomatske suportivne mere. Ukoliko je neophodno, odmah nakon ingestije može se sprovesti gastrična lavaža sa orogastričnom tubom većeg promera i uz obezbeđenje respiracije. Može se primeniti i aktivni ugalj. Nema specifičnih antidota. Ne preporučuje se izazivanje povraćanja. Zbog umerenog volumena distribucije leka, efekat forsirane diureze, dijalize, hemoperfuzije i zamene krvi je od diskutabilnog značaja (videti odeljak 5.2).

U lečenju predoziranja mora se uzeti u obzir i mogućnost da je pacijent uzeo veći broj lekova. Možda će biti neophodno da se kontaktira toksikološki centar za više informacija o predoziranju.

Farmakoterapijska grupa:Psihoanaleptici, ostali antidepresivi

ATC šifra: N06AX23

Mehanizam dejstva

Pretklinička ispitivanja su pokazala da desvenlafaksin-sukcinat deluje kao selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI). Veruje se da je njegova efikasnost vezana sa pojačanim dejstvom neurotransmitera serotonina i noradrenalina u CNS-u.

11 od 16

U in vitro ispitivanjima, desvenlafaksin nije pokazao značajan afinitet za brojne receptore uključujući muskarinsko holinergičke, H1-histaminergičke i alfa1-adrenergičke. Pretpostavlja se da je farmakološka aktivnost na ovim receptorima povezana sa nekim od antiholinergičkih, sedativnih i kardiovaskularnih efekata primećenih kod drugih psihotropnih lekova. Isti profil vezivanja pokazuje da desvenlafaksin nema značajan afinitet ni za jonske kanale, uključujući kanale za kalcijum, hlor, kalijum i natrijum, kao i aktivnost inhibitora monoaminooksidaze (MAOI).

U in vitro ispitivanjima, desvenlafaksin nije pokazao značajnu aktivnost na srčanim kalijumskim kanalima.

Farmakodinamski efekti

U pretkliničkim ispitivanjima na glodarima, desvenlafaksin je pokazao potencijal za antidepresivno dejstvo, anksiolitičko, termoregulatorno dejstvo kao i efekat suzbijanja bola.

Klinička efikasnost i bezbednost

Studije u velikoj depresivnoj epizodi (major depressive episode MDD)

Efikasnost desvenlafaksina u lečenju MDD ispitivana je kod pacijenata koji su prema DSM-IV ispunjavali kriterijume za veliku depresivnu epizodu. Uopšteno, doza od 50 – 400 mg dnevno pokazala se kao efikasna u 4 randomizovane, dvostruko slepe, placebo kontrolisane, kratkotrajne (do 8 nedelja) kliničke studije i sve studije prevencije relapsa kod odraslih vanbolničkih pacijenata sa velikom depresivnom epizodom. Desvenlafaksin se pokazao kao superioran u odnosu na placebo, prema Hamiltonovoj skali depresije (HAM-D) u 17 tačaka i prema skali opšteg kliničkog poboljšanja (CGI-I). Kombinovana analiza ovih studija potvrdila je prosečnu razliku u poboljšanju u odnosu na placebo prema HAM-D17 skali od 1,5 (0,9, 2,1), 2,2 (1,4, 2,9) i 2,4 (1,2, 3,6) za doze od50 mg / dnevno, 100 mg / dnevnoi200 mg / dnevno.

Procenat pacijenata kod kojih je prema CGI-I skali došlo do poboljšanja vrednovanog sa 1 (veoma izraženo poboljšanje) i 2 (izraženo poboljšanje) bilo je 55-61% za desvenlafaksin (doze od 50-200 mg/dnevno) u odnosu na 45% kod pacijenata koji su primali placebo.

Od 7785 pacijenata koji su procenjivani u premarketinškim kliničkim studijama sa desvenlafaksinom, 5% je bilo starijih od 65 godina. Nije bilo razlika u efikasnosti između starijih i mlađih pacijenata.

U dugotrajnoj studiji prevencije relapsa učestvovali su vanbolnički odrasli pacijenti koji su zadovoljavali DSM-IV kriterijume za veliku depresivnu epizodu i koji su u toku 8-nedeljne otvorene studije reagovali na terapiju sa 50 mg desvenlafaksina i potom bili stabilni tokom 12 nedelja terapije. Ovi pacijenti potom su randomizovani u nastavak ispitivanja, u dvostruko slepom dizajnu, da nastave desvenlafaksin ili budu prebačeni na placebo, tokom najviše 26 nedelja, u cilju evaluacije relapsa. Uspeh terapije u toku otvorene faze ispitivanja definiše se kao ukupni skor ≤ 11 prema HAM-D skali i ≤ 2 na CGI-I skali, na evaluaciji 56-og dana; stabilno stanje se definiše kao vrednost skora ne veća od 16 prema HAM-D17 skali pri svakom kontrolnom pregledu. U toku dvostruko slepe faze ispitivanja, relaps se definiše kao: (1) ukupni skor ≥ 16 na HAM-D17 skali tokom bilo kog kontrolnog pregleda; (2) prekid lečenja usled nezadovoljavajućeg kliničkog odgovora; (3) hospitalizacija zbog depresije; (4) pokušaj suicida ili (5) suicid.

Pacijenti koji su ostali na terapiji desvenlafaksinom imali su znatno duži period bez relapsa u odnosu na pacijente koji su prebačeni na placebo. Nakon 26 nedelja, procenjena verovatnoća relapsa (Kaplan-Meier probability) bila je 14% kod pacijenata koji su primali desvenlafaksin u odnosu na 30% pacijenata koji su primali placebo.

U drugoj dugotrajnoj studiji prevencije relapsa, pacijenti koji su u toku prvih 12 nedelja otvorene faze ispitivanja reagovali na primenu desvenlafaksina u dozi 200-400 mg dnevno uključeni su u drugu, randomizovanu, dvostruko slepu fazu u kojoj su primali desvenlafaksin ili placebo tokom 6 meseci. Pozitivan klinički odgovor na lečenje u toku prve, otvorene faze ispitivanja, definisao se kao ukupni skor ≤ 11 prema HAM-D skali 84-og dana ispitivanja. Relaps u toku druge, dvostruko slepe faze ispitivanja, definiše se kao: ukupni skor ≥ 16 na HAM-D17 skali tokom bilo kog kontrolnog pregleda; (2) ukupni skor na CGI-I skali ≥6 tokom bilo kog kontrolnog pregleda (u odnosu na 84-i dan) ili (3) prekid lečenja zbog nezadovoljavajućeg kliničkog odgovora. Pacijenti koji su ostali na terapiji desvenlafaksinom imali su znatno

12 od 16

duži period bez relapsa MDD u odnosu na pacijente koji su prebačeni na placebo (p <0,0001). Učestalost relapsa u toku druge, šestomesečne faze ispitivanja bila je 24% za desvenlafaksin i 42% za placebo.

Sprovedene su i dve studije u kojima je procenjivana efikasnost desvenlafaksina i venlafaksina (oblik sa produženim oslobađanjem) u odnosu na placebo, sa primenom fleksibilnih doza desvenlafaksina 200-400 mg. U prvoj studiji ni desvenlafaksin (200-400 mg dnevno) ni venlafaksin (75-150 mg dnevno) nisu pokazali veću efikasnost u odnosu na placebo. U drugoj studiji venlafaksin (u dozi 150-225 mg) je bio superioran u odnosu na placebo, dok se efikasnost desvenlafaksina (200-400 mg dnevno) nije razlikovala od placeba.

Sprovedena je i studija u kojoj je poređena efikasnost desvenlafaksina (50-100 mg dnevno) u odnosu na duloksetin (60 mg dnevno) i placebo. U analizi za višestruke komparacije, desvenlafaksin 100 mg je bio superiorniji u odnosu na placebo, sa jačinom efikasnosti sličnom duloksetinu. U ovoj studiji, desvenlafaksin 50 mg se nije razlikovao od placeba.

Analiza odnosa između dejstva terapije i godina života odnosno pola pacijenta, nije pokazala razliku u odgovoru na terapiju u odnosu na karakteristike pacijenta. Nije bilo dovoljno podataka da bi se procenio uticaj rase pacijenta na ishod ispitivanja.

Promene u EKG

Nisu uočene klinički značajne razlike u odnosu na placebo u pogledu uticaja na QT, QTc, PR i QRS interval. U specifičnoj QTc studiji sa prospektivno utvrđenim kriterijumima, desvenlafaksin nije doveo do produženja QT intervala. Nisu uočene razlike između uticaja placeba i desvenlafaksina na QRS interval.

Pedijatrijska populacija

Desvenlafaksin nije ispitivan kod pacijenata mlađih od 7 godina.

Efikasnost desvenlafaksina nije potvrđena u kratkotrajnim, randomizovanim, dvostruko slepim, placebo kontrolisanim osmonedeljnim kliničkim ispitivanjima kod 587 pacijenata uzrasta 7 do 17 godina sa velikom depresivnom epizodom (videti odeljak 4.2). Nije zabeležena statistički značajna razlika u dejstvu placeba i desvenlafaksina na primarni parametar praćenja koji je definisan kao promena skora na revidiranoj dečijoj skali depresije (RCDS-R) u 8. nedelji u odnosu na početne vrednosti. Nije uočena povezanost između primene desvenlafaksina i postignutog skora na ovoj skali.

Uopšteno, profil neželjenih reakcija desvenlafaksina bio je sličan u odnosu na odrasle osobe. U placebo-kontrolisanim kliničkim studijama, desvenlafaksin je bio povezan sa klinički značajnim promenama u telesnoj masi (povećanja ≥ 7% i smanjenja ≥ 3,5%) sa učestalošću od 23,3 % kod pacijenata koji su primali manje doze, 19,5% kod pacijenata koji su primali veće doze i 9,5% kod pacijenata koji su primali placebo. U svim kratkotrajnim i dugotrajnim studijama, promena telesne mase je bila povezana sa promenama visine.

Resorpcija

Nakon primene dnevne doze, ravnotežne koncentracije se postižu nakon 4-5 dana.

Desvenlafaksin se dobro resorbuje, a apsolutna bioraspoloživost nakon oralnog unosa iznosi 80% (CV 20%). Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu nakon 7,5 sati od oralne primene leka. Nakon ponovljene primene doze od 100 mg, postiže se vrednost PIK od 6,747 nanogram• h / mL (CV 23%), a vrednost Cmax od 376 nanograma /mL (CV 23%).

Primena leka sa hranom minimalno utiče na resorpciju leka. Nakon primene hrane sa niskim, srednjim i visokim sadržajem masti, primećeno je da samo visoko masna hrana ima uticaj, pri čemu se Cmax povećava za približno 16%. Nijedan tip hrane ne utiče na vrednosti PIK. Vrednosti tmax su bile produžene za 2 sata kada je lek primenjen sa hranom sa niskim, srednjim, ili visokim sadržajem masti.

Distribucija

13 od 16

Desvenlafaksin se u niskom procentu (30%) vezuje za proteine plazme, nezavisno od koncentracije leka. Volumen distribucije leka u ravnotežnom stanju, nakon intravenske primene iznosi 3,4 L/kg, što ukazuje da dolazi do distribucije i u nevaskularne kompartmente.

Biotransformacija

Desvenlafaksin se uglavnom metaboliše putem konjugacije do O-glukuronida (putem UGT izoenzima, uključujući UGT1A1, UGT1A3, UGT2B4, UGT2B15 i UGT2B17) i u manjoj meri putem oksidativnog metabolizma.

Oksidativni metabolizam desvenlafaksina (N-demetilacija) odvija se prvenstveno putem CYP3A4 izoenzima. Metabolički put preko CYP2D6 nije uključen, tako da nakon unosa 100 mg desvenlafaksina nema razlike u metabolizmu između osoba sa brzim i sporim CYP2D6 fenotipom.

U in vitro ispitivanjima, desvenlafaksin ne inhibira izoenzime CYP1A2, 2A6, 2C8, 2C9, 2C19 i3A4, takođe ne indukuje ekspresiju CYP3A4 i ostalih izoenzima. Na osnovu in vitro podataka, može se zaključiti da desvenlafaksin nije inhibitor niti supstrat P-glikoproteinskog transportera.

Eliminacija

Prosečno poluvreme eliminacije t1/2 je približno 11 sati.

Približno 45% desvenlafaksina se eliminiše neizmenjeno putem urina.

Približno 19% unete doze se eliminiše u formi glukuronida, a <5% u formi oksidativnog metabolita (N, O-diesemetilvenlafaksin), putem urina.

Posebne populacije Stariji pacijenti

U studiji sprovedenoj na zdravim dobrovoljcima koji su primali doze venlafaksina do 300 mg, primećeno je smanjenje klirensa desvenlafaksina povezano sa godinama života. Kod ispitanika starijih od 75 godina dolazi do povećanja Cmax za 32%, a PIK za 55% u odnosu na mlađe odrasle osobe (18-45 godina) (videti odeljak 4.2).

Osobe starosti od 65 do 75 godina nisu pokazale promenu Cmax u 16 od 18 slučajeva, ali je zabeležen porast PIK za 32% u odnosu na osobe starosti od 18 do 45 godina (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Nema farmakokinetičkih podataka o primeni leka kod dece.

Insuficijencija jetre

Farmakokinetika desvenlafaksina primenjenog u dozi od 100 mg ispitivana je kod osoba sa blagim (Child-Pugh A, n = 8), srednjim (Child-Pugh B, n = 8) i teškim stepenom insuficijencije jetre (Child-Pugh C, n = 8), kao i kod zdravih dobrovoljaca (n = 12).

Srednja vrednost PIK bila je za oko 31% odnosno 35% povećana kod pacijenata sa umerenim i teškim stepenom oštećenja funkcije jetre, u odnosu na zdrave dobrovoljce. Kod pacijenata sa blagim oštećenjem vrednosti PIK bile su uporedive sa vrednostima PIK kod zdravih dobrovoljaca (razlika <5%).

Sistemski klirens (CL/F) bio je niži za približno 20% odnosno 36% kod pacijenata sa umerenim i teškim stepenom oštećenja u odnosu na zdrave dobrovoljce. Vrednosti CL/F kod osoba sa blagim oštećenjem nisu se razlikovale u odnosu na zdrave dobrovoljce (razlika <5%).

Srednje poluvreme eliminacije bilo je oko 10 sati kod zdravih dobrovoljaca i osoba sa blagim stepenom oštećenja funkcije jetre, dok je kod osoba sa umerenim i teškim oštećenjem ono bilo produženo na 13 odnosno 14 sati.

Bubrežna insuficijencija

Farmakokinetika desvenlafaksina primenjenog u dozi od 100 mg procenjivana je kod osoba sa blagim (n=9), umerenim (n=8) i teškim oštećenjem bubrega (n=7), kod osoba sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom koja je zahtevala dijalizu (n=9) i kod zdravih dobrovoljaca odgovarajućeg životnog doba (n=8). Eliminacija leka je pokazala značajnu povezanost za klirensom kreatinina (CrCl). Ukupan klirens je bio smanjen za 29%, 39% i 51% kod pacijenata sa blagim, umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCl 24h <30 mL/min) i za 58% kod osoba u terminalnoj fazi, u odnosu na zdrave dobrovoljce. Ovo smanjenje klirensa uslovilo je povećanje PIK za 42% kod pacijenata sa blagim oštećenjem (24hCrCl = 50-80 mL/min), 56% kod pacijenata sa umerenim oštećenjem (24hCrCl = 30-50 mL/min), 108% kod pacijenata sa teškim oštećenjem

14 od 16

(24hCrCl <30mL/min), odnosno za 116% kod pacijenata sa terminalnim stadijumom oštećenja funkcije bubrega.

Terminalno poluvreme eliminacije iznosilo je u proseku 11,1 sat kod zdravih kontrolnih ispitanika, dok je kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom bilo produženo i to: 13,5 sati kod pacijenata sa blagim oštećenjem, 15,5 sati kod pacijenata sa umerenim oštećenjem, 17,6 sati kod pacijenata sa teškim oštećenjem, a kod pacijenata u terminalnoj fazi 22,8 sati.

Kod pacijenata sa teškim stepenom oštećenja funkcije bubrega (CrCl 24 h <30 mL/min) i pacijenata sa terminalnom insuficijencijom preporučuje se prilagođavanje doze leka (videti odeljak 4.2).

Tokom standardne hemodijalize u trajanju od 4 sata, ukloni se manje od 5% leka. Zbog toga nakon dijalize nije neophodna primena dodatne doze leka.

Linearnost/nelinearnost

Nakon primene pojedinačne doze desvenlafaksina, farmakokinetika je linearna i proporcionalna pri dozama između 50 mg i 600 mg.

U stanju ravnoteže, akumulacija nakon primene višestrukih doza desvenlafaksina je linearna i predvidljiva na osnovu farmakokinetičkog profila pojedinačne doze.

Podaci iz pretkliničkih studija ne ukazuju na postojanje posebnog rizika za ljude na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala.

Smanjenje plodnosti zapaženo je kod mužjaka i ženki pacova koji su primali desvenlafaksin-sukcinat.

Nakon oralne primene desvenlafaksina kod gravidnih ženki pacova i kunića, u periodu organogeneze, nisu zapaženi znaci teratogenosti. Nakon oralne primene desvenlafaksina kod gravidnih ženki pacova tokom perioda gestacije i laktacije, došlo je do smanjenja telesne mase i smanjenja stope preživljavanja mladunaca u prva 4 dana laktacije.

Sadržaj jezgra tablete: Hipromeloza; Karbomer 71G;

Celuloza,mikrokristalna; Talk;

Natrijum-stearilfumarat.

Sadržaj obloge tablete: Polivinil alkohol; Talk;

Makrogol; Titan-dioksid;

Gvožđe(III)-oksid, crveni.

Nije primenljivo.

2 godine.

15 od 16

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Čuvatiu originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je Alu/Alu blister, koji sadrži 10 tableta sa produženim oslobađanjem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (30 tableta sa produženim oslobađanjem) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Desenda je antidepresiv koji pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI). Ova grupa lekova se koristi za lečenje depresije. Pacijenti sa depresijom mogu imati snižen nivo serotonina i noradrenalina u mozgu. Nijeu potpunosti razjašnjeno kako antidepresivi deluju, ali oni povećavaju nivo serotonina i noradrenalina u mozgu.

Lek Desenda je namenjenza primenu kod odraslih osoba.

LekDesenda ne smete uzimati:

- ukoliko ste alergični (preosetljivi) na desvenlafaksin, venlafaksin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

- ako uzimate ili ste u poslednjih 14 dana uzimali lekove iz grupe inhibitora monoaminooksidaze (MAOI) koji se koriste za lečenje depresije, infekcija ili Parkinsonove bolesti. Uzimanje lekova iz grupe MAOI (npr linezolid ili metilensko plavo) sa desvenlafaksinom može dovesti do ozbiljnih, čak životnougrožavajućih neželjenih dejstava.

Sem toga, nakon što prestanete da uzimate desvenlafaksin, mora da prođe najmanje 7 dana pre nego što možete početi da uzimate lekove iz grupe MAOI (videti odeljke „Serotoninski sindrom“ i „Drugi lekovi i lek Desenda“).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekaromili farmaceutompre nego što uzmete lek Desenda ukoliko imate bilo koje od stanja navedenih u nastavku teksta ili se ona jave u toku lečenja desvenlafaksinom:

- ukolikoimate iliste imali maniju (osećaj preteranog uzbuđenja, euforije i preterane osetljivosti) ili bipolarni poremećaj (izražene promene raspoloženja, npr. od depresije do euforije) ili je neko u Vašoj porodici imao ove poremećaje

- ako ste ranije imali problem sa agresijom

- ako imate problem sa očima, kao što su pojedine vrste glaukoma (povišen pritisak u očima) - ako imate ili ste ranije imali povišen krvni pritisak

- ako ste imali srčanih problema ili ste imali srčani udar (infarkt) - ako ste imali napade (konvulzije)

- ako imate sklonost ka stvaranju modrica ili sklonost da lako krvarite (poremećaji krvarenja) ili ste trudni (videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost“) ili ako uzimate aspirin, nesteroidne antireumatske lekove (NSAIL) ili druge lekove koji mogu povećati sklonost ka krvarenju kada se primenjuju zajedno sa desvenlafaksinom

- ako ste imali problema sa bubrezima

- ako ste imali smanjenu koncentraciju natrijuma u krvi(hiponatremija) - ako imate ili ste ranije imali povećan nivo holesterola

- ako imate sledeće neželjene reakcije: agitacija (uznemirenost i nemir), poremećaj svesti, konfuzija, koma, palpitacije (lupanje srca), povišen krvni pritisak, povišenu telesnu temperaturu, pojačano znojenje, gubitak koordinacije pokreta, grč ili ukočenost mišića, tremor, mučninu, povraćanje i dijareju. Odmah se javite lekaru, jer ovo mogu biti simptomi serotoninskog sindroma (ozbiljnog stanja koje, retko, može ugroziti život)

- ako naglo prekinete sa uzimanjemleka mogu se javiti simptomi obustave (npr. promene raspoloženja, nervoza, uznemirenost, vrtoglavica, anksioznost, konfuzija, glavobolja, poremećaj spavanja, zujanje u ušima (tinitus), napadi (konvulzije)). Zbog toga je neophodno da se lek ukida postepeno, pod nadzorom lekara, ukoliko lekar odluči da Vam lek više nije neophodan.

Neki lekovi iz grupe kojoj pripada i lek Desenda (poznati kao SSRI/SNRI) mogu uzrokovati simptome seksualne disfunkcije (videti odeljak 4). u nekim slučajevima ovi simptomi traju i nakon prestanka lečenja.

2 od 8

Suicidne misli i pogoršanje depresije i anksioznog poremećaja

Ukoliko ste depresivni i/ili imate anksiozni poremećaj, možda ćete povremeno imati ideje o samopovređivanju ili samoubistvu. Ove ideje se mogu pojačati kada počnete sa primenom antidepresiva, jer je ovim lekovima potrebno neko vreme da počnu delovati, obično dve nedelje, ali ponekad i duže.

Veća je mogućnost da Vam se jave ove ideje:

- ako ste i ranije imali ideje o samoubistvu ili samopovređivanju

- ako ste mlađa odrasla osoba. Podaci iz kliničkih studija pokazali su da postoji povećan rizik od suicidalnog ponašanja kod odraslih osoba mlađih od 25 godina sa psihijatrijskim oboljenjem, koji su lečeni antidepresivima.

Ako Vam se u bilo kom trenutku jave ideje o samoubistvu ili samopovređivanju, odmah se javite svom lekaru ili idite direktno u bolnicu.

Bilo bi dobro da nekom od članova porodice ili bliskom prijatelju kažete da imate depresiju ili anksiozni poremećaj i zamolite ih da pročitaju ovo uputstvo. Možete ih pitati da li misle da se Vaše stanje pogoršalo i da li su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Suva usta

Suva usta su prijavljena kod 18% pacijenata koji uzimaju desvenlafaksin. Ovo povećava rizik od karijesa. Zbog toga morate voditi računa o higijeni usta i zuba.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata ne može se isključiti mogućnost veće osetljivosti na desvenlafaksin.

Deca i adolescenti

Desvenlafaksin se ne primenjuje kod dece i adolescenata. Osim toga, kod pacijenata mlađih od 18 godina koji koriste ove lekove postoji povećan rizik od neželjenih reakcija kao što su pokušaj samoubistva, neprijateljstvo (uglavnom agresija, suprotstavljanje, nervoza). Ipak, lekar može propisati ovaj lek pacijentu mlađem od 18 godina ukoliko smatra da će mu to biti od koristi. Ako je lek propisan pacijentu mlađem od 18 godina razgovarajte sa lekarom o ovoj odluci. Odmah obavestite lekara ako se kod pacijenta mlađeg od 18 godina javi bilo koji odprethodno navedenih simptoma.

Osim toga, još uvek nije utvrđena dugotrajna bezbednost i uticaj leka na rast, sazrevanje, kognitivni razvoj i ponašanje dece.

Drugilekovi i lek Desenda

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Posebno je važno da obavestite lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

- inhibitori monoaminooksidaze (MAOI) npr. linezolid (antibiotik za lečenje infekcija) ili metilensko plavo (videti odeljak „Lek Desenda nesmete uzimati“)

- druge lekove koji sadrže venlafaksin ili desvenlafaksin (koriste se u terapiji depresije) - triptane(za lečenje migrene).

- lekove protiv depresije kao što su triciklični antidepresivi, amfetamin, litijum, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) ili inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI)

- sibutramin (lek za mršavljenje)

- lekovi protiv bolova, npr. opioidi kao što su tramadol, fentanil i njegovi analozi, tapentadol, meperidin, metadon (koristi se i za lečenjesindroma obustave narkotika izavisnosti) i pentazocin

- dekstrometorfan (za lečenje kašlja).

- lekovi koji sadrže kantarion - Hypericum perforatum (prirodni ili biljni lek koji se primenjuje za lečenje blage depresije)

- triptofan (za probleme sa spavanjem i depresiju) - ketokonazol (za lečenje gljivične infekcije).

Ukoliko Vas leči i drugi lekar, pored Vašeg psihijatra, potrebno je da i njega obavestite da koristite desvenlafaksin.

3 od 8

Serotoninski sindrom i reakcija slična neuroleptičkom malignom sindromu (NMS)

Retko se može javiti tzv. serotoninski sindrom ili reakcija slična NMS koje se manifestuju značajnim promenama u radu mozga, mišića i digestivnog sistema zbog povećane koncentracije serotonina. Ovo stanje koje potencijalno može biti sa smrtnim ishodom, može se javiti pri primeni desvenlafaksina, naročito ukoliko se koristi sa prethodno navedenim lekovima.

Videti odeljak „Upozorenja i mere opreza“ i neželjene reakcije povezane sa serotoninskim sindromom i NMS.

Promena antidepresiva

Ukoliko ste za lečenje depresije koristili neki drugi lek, pa prelazite na primenu desvenlafaksina, mogu se javiti simptomi obustave. Lekar će postepeno smanjivati dozu leka koji ste prethodno korostili kako bi ovi simptomi obustave bili manje izraženi.

Interakcija sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata koji koriste desvenlafaksin može se javiti lažno pozitivan test urina na PCP (fenciklidin) i amfetamine, čak i više dana nakon prestanka primene leka.

Uzimanje lekaDesendasa hranom, pićima i alkoholom Desvenlafaksin se može primenjivati sa hranom, ali i nevezano od obroka. Dok koristite ovaj lek, nemojte piti alkohol.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ako uzimate lek Desenda u poodmakloj trudnoći, može postojati povećan rizik od teškog vaginalnog krvarenja ubrzo nakon porođaja, posebno ako ste ranije imali hemoragijske poremećaje.

Recite babici i lekaru da koristite ovaj lek, kako bi Vas mogli posavetovati. Primena sličnih lekova (iz grupe SSRI) u toku trudnoće, povećava rizik da beba dobije stanje koje se zove perzistentna plućna hipertenzija novorođenčeta (PPHN), zbog čega teško diše, a koža joj je plavičaste boje. Ovi simptomi obično počinju u prva 24 sata od rođenja. Ukoliko primetite ove simptome kod bebe, odmah pozovite lekara ili babicu.

Obavestite svog lekara pre nego što prestanete da uzimate lek Desenda tokom trudnoće, jer možete doživeti recidive depresije. Uzimanje leka Desenda od sredine trudnoće do poodmakle trudnoće može povećati rizik od visokog krvnog pritiska i pojave proteina u urinu (preeklampsija). Takođe može povećati rizik od krvarenja nakon porođaja (postporođajno krvarenje).

Ukoliko koristite desvenlafaksin tokom trudnoće, obavestite lekara i/ili babicu, jer se kod Vaše bebe na rođenju mogu ispoljiti simptomi obustave leka. Mogu se javiti odmah po rođenju i dovesti do hospitalizacije. Simptomi uključuju probleme sa disanjem i otežano sisanje. Ukoliko kod bebe primetite ove ili bilo koje druge simptome koji Vas zabrinjavaju, obavestite lekara ili babicu.

Desvenlafaksin se izlučuje u majčino mleko. Postoji mogućnost uticaja leka na bebu. Zbog toga nemojte koristiti desvenlafaksin u toku perioda dojenja, osim ukoliko Vam lekar ne odredidrugačije.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Desenda može izazvati vrtoglavicu, pospanost i zamućenje vida. Nemojte upravljati vozilom, niti rukovati mašinama dok ne utvrdite kako ovaj lek deluje na Vas.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ilifarmaceutom.

Preporučena doza je 50 mg jednom dnevno. Lekar Vam može povećati dozu na 100 mg jednom dnevno ili na maksimalno 200 mg jednom dnevno ukoliko bude potrebno.

4 od 8

Ukoliko imate ili ste ranije imali problema sa bubrezima, obavestite lekara o tome. Možda će Vam u tom slučaju lekar propisati nižu dozu leka Desenda.

Lek se uzima oralno, u približno isto vreme svakog dana. Tabletu progutajte celu sa malo vode. Nemojte je deliti, lomiti, žvakati, niti rastvarati.

Nemojte se brinuti ukoliko u stolici primetite ostatke tablete. Tokom prolaska kroz gastrointestinalni trakt, aktivna supstanca leka se polako oslobađa. Matriks tablete se ne rastvara i eliminiše se putem stolice. Prema tome, iako se delovi tablete mogu naći u stolici, aktivna supstanca se već resorbovala.

Ako ste uzeli više lekaDesenda nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka nego što Vam je propisano, odmah se javite svom lekaru ili u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Ako ste zaboravili da uzmete lekDesenda

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je odmah čim se setite. Međutim, ukoliko je uskoro vreme za drugu dozu, preskočite dozu koju ste zaboravili i uzmite jednu dozu leka u uobičajeno vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu!

Ako naglo prestanete da uzimate lek Desenda

Nemojte prekidati primenu leka, niti menjati dozu bez konsultacije sa lekarom, čak i ako se osećate bolje. Ukoliko lekar proceni da možete prestati sa primenom leka, doza leka se postepeno smanjuje kako bi se izbegla pojava neželjenih reakcija. Ukoliko se lek koristi u većim dozama, tokom dužeg vremenskog perioda, nagli prestanak primene može dovesti do pojave neželjenih reakcija. Moguće reakcije su: vrtoglavica, mučnina, glavobolja, umor, slabost, nervoza, dijareja, uznemirenost, noćne more, pojačano znojenje. Zbog toga je, kada se donese odluka o prestanku lečenja, dozu leka potrebno smanjivati postepeno, pod medicinskim nadzorom. Ukoliko Vam se javi neki od ovih simptoma, ili bilo koji drugi simptom koji Vas uznemirava, razgovarajte sa lekarom o tome (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza“). Kod nekih pacijenata, potpuni prekid uzimanja leka može trajati nekoliko meseci, čak i duže.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ozbiljna neželjena dejstva

Ukoliko primetite bilo koju od neželjenih reakcija navedenih u nastavku teksta, odmah se javite Vašem lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu:

- srčane smetnje, kao što su ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, bol u grudima - problemi sa očima, kao što je zamućen vid

- neurološke smetnje, kao što su vrtoglavica, trnjenje i mravinjanje, poremećaji kretanja (nevoljni pokreti, nemogućnost mirovanja), konvulzije ili epileptični napad

- psihički problemi kao što su hiperaktivnost i euforija (preteran osećaj radosti i uzbuđenja) - alergijske reakcije na lek kao što su osip, oticanje grla ili otežano disanje

Lista mogućih neželjenih dejstava

U nastavku teksta su navedene neželjene reakcije i njihova učestalost (verovatnoća pojave) koje su zapaženi kod pacijenata. Uopšteno, ove neželjene reakcije češće se javljaju u prvim nedeljama lečenja.

Veoma česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): insomnija

vrtoglavica glavobolja pospanost

5 od 8

mučnina, suva usta, otežano pražnjenje creva (konstipacija) pojačano znojenje

Česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): smanjenjeapetita

simptomi obustave leka, anksioznost, nervoza, poremećaj spavanja, razdražljivost, nemogućnost postizanja orgazma, smanjen libido

tremor, poremećaj pažnje, trnjenje i mravinjanje, izmenjen osećaj ukusa proširene zenice, zamućen vid

zujanje u ušima, vrtoglavica

ubrzan rad srca, palpitacije (ubrzan, nepravilan rad i lupanje srca) povišen krvni pritisak, valunzi (osećaj toplote i crvenilo)

zevanje

povraćanje, dijareja osip

erektilna disfunkcija, odložena ejakulacija, nemogućnost ejakulacije umor, slabost, jeza, uznemirenost

poremećaj funkcije jetre, povećanje telesne mase, smanjenje telesne mase

Povremena neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): alergijske reakcije

pogrešno sagledavanje sebe i stvarnosti, poremećaj orgazma gubitak svesti, abnormalni pokreti (diskinezija)

periferna hladnoća, pad krvnog pritiska pri ustajanju / promeni položaja krvarenje iz nosa

potpuni ili delimični gubitak kose ukočenost mišića

otežano mokrenje, retencija urina, proteini u urinu seksualna disfunkcija, poremećaj ejakulacije

povećan novo holesterola itriglicerida u krvi, povećane vrednostihormona prolaktina

Retka neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): hiponatremija (smanjena koncentracija natrijuma u krvi)

halucinacije (stanje u kom se vide ili čuju stvari koje ne postoje), hipomanija (stanje uzbuđenosti i pojačane aktivnosti) i manija (stanje preterane uzbuđenosti, euforija i preterana osetljivost)

serotoninski sindrom (karakteriše se simptomima kao što su agitacija (uzbuđenost i nemir), promenjena svest, konfuzija, koma, lupanje srca, povišen krvni pritisak, povišena telesna temperatura, preterano znojenje, nedostatak koordinacije, grčevi ili ukočenost mišića, tremor, mučnina, povraćanje i proliv), konvulzije (napadi), poremećaji kretanja (npr. nevoljni pokreti, nemogućnost mirovanja)

srčani problemi često uzrokovani stresnim situacijama (Takotsubo kardiomiopatija) akutni pankreatitis (upala pankreasa)

Stevens-Johnson-ov sindrom (multiformni eritem koji se sastoji od reakcije preosetljivosti koja zahvata kožu i sluzokožu), oticanje ispod kože, preosetljivost na sunce

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

teško vaginalno krvarenje ubrzo nakon porođaja (postporođajno krvarenje); za više informacija videti odeljak 2 „Trudnoća, dojenje i plodnost“)

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.

6 od 8

Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjenereakcije možete da prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati van vidokruga i domašaja dece.

Nesmete koristiti lek Desenda posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Čuvatiu originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

ŠtasadržilekDesenda

Aktivna supstanca je desvenlafaksin-sukcinat, monohidrat.

Jedna tableta sa produženim oslobađanjem sadrži 50 mg desvenlafaksina, u obliku desvenlafaksin-sukcinat, monohidrata.

Pomoćne supstancese:

Jezgro tablete:hipromeloza; karbomer 71G; celuloza, mikrokristalna; talk; natrijum-stearilfumarat. Obloga tablete: polivinil-alkohol; talk; makrogol; titan-dioksid; gvožđe(III)-oksid, crveni.

Kako izgledalekDesendaisadržaj pakovanja

Okrugle, bikonveksne, svetloružičaste obložene tablete.

Unutrašnje pakovanje je Alu/Alu blister kojisadrži 10 tableta sa produženim oslobađanjem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (30 tableta sa produženim oslobađanjem) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač GALENIKA AD BEOGRAD,

Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednjiput odobreno Mart, 2025.

Režimizdavanjaleka:

Lek se izdajeuz lekarski recept.

7 od 8

Broj idatumdozvole: 001750539 2024 od 11.03.2025.

8 od 8