Camisadol® 100mg film tableta

Lek Camisadol je indikovan kao monoterapija u lečenju parcijalnih epileptičnih napada sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta od 2 godine sa epilepsijom.

Lek Camisadol je indikovan kao dodatna terapija:

• u lečenju parcijalnih epileptičnih napada sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje kod odraslih, adolescenata i dece od navršene 2 godine koji imaju epilepsiju,
• u lečenju primarnih generalizovanih tonično-kloničnih epileptičnih napada kod odraslih, adolescenata i dece od navršene 4 godine koji imaju idiopatsku generalizovanu epilepsiju.

Doziranje

Lekar treba propisati najprikladniji farmaceutski oblik i jačinu u skladu sa telesnom masom i dozom.

U sledećoj tabeli je prikazan sažetak preporučenog doziranja za odrasle, adolescente i decu od navršene 2 godine. Lakozamid se mora uzimati dva puta na dan u razmaku od oko 12 sati.

Ako propusti da uzme dozu, pacijenta treba uputiti da odmah uzme propuštenu dozu leka i da uzme sledeću dozu leka u uobičajeno vreme uzimanja. Ako pacijent primeti da je propustio dozu, a do sledeće doze je ostalo manje od 6 sati, treba ga uputiti da sačeka i da uzme sledeću dozu prema uobičajenom rasporedu. Pacijenti ne smeju uzeti duplu dozu.

Napomena:

Lakozamid u obliku sirupa nije registrovan na tržištu R. Srbije.

Film tablete nisu pogodan farmaceutski oblik za primenu kod odojčadi i male dece. U navedenoj populaciji lakozamid u obliku sirupa je pogodniji za primenu, ukoliko je dostupan.

Adolescenti i deca telesne mase 50 kg ili više i odrasli

Monoterapija (u lečenju parcijalnih epileptičnih napada)

Preporučena početna doza je 50 mg dva puta na dan (100 mg/dan), koju posle jedne nedelje treba povećati na početnu terapijsku dozu od 100 mg dva puta na dan (200 mg/dan).

Terapija lakozamidom takođe se može započeti dozom od 100 mg dva puta na dan (200 mg/dan) na osnovu ocene lekara za potrebnim smanjenjem epileptičnih napada u odnosu na potencijalna neželjena dejstva.

U zavisnosti od odgovora i podnošljivosti, doza održavanja se svakih nedelju dana može povećavati za 50 mg dva puta na dan (100 mg/dan) do maksimalne preporučene dnevne doze od 300 mg dva puta na dan (600 mg/dan).

Kod pacijenata koji su dostigli dozu veću od 200 mg dva puta na dan ( 400 mg/dan) i kojima je potreban dodatni antiepileptični lek, treba slediti preporučeno doziranje za dodatnu terapiju.

Dodatna terapija (u lečenju parcijalnih epileptičnih napada ili u lečenju primarno generalizovanih tonično- kloničnih epileptičnih napada)

Preporučena početna doza je 50 mg dva puta na dan (100 mg/dan), koju nakon nedelju dana treba povećati na početnu terapijsku dozu od 100 mg dva puta na dan (200 mg/dan).

U zavisnosti od odgovora i podnošljivosti, doza održavanja se svakih nedelju dana može povećavati za 50 mg dva puta na dan (100 mg/dan) do maksimalne preporučene dnevne doze od 200 mg dva puta na dan (400 mg/dan).

Deca od navršene 2 godine i adolescenti telesne mase manje od 50 kg

Doza se utvrđuje na osnovu telesne mase. Stoga se preporučuje započinjanje lečenja sirupom, te po želji preći na tablete. Prilikom propisivanja sirupa, dozu treba izraziti u zapremini (mL), a ne u težini (mg).

Monoterapija (u lečenju parcijalnih epileptičnih napada)

Preporučena početna doza je 1 mg/kg dva puta na dan (2 mg/kg/dan), koju nakon nedelju dana treba povećati na početnu terapijsku dozu od 2 mg/kg dva puta na dan (4 mg/kg/dan).

U zavisnosti od odgovora i podnošljivosti, doza održavanja svakih nedelju dana może se dalje povećavati za 1 mg/kg dva puta na dan (2 mg/kg/dan). Dozu treba postepeno povećavati dok se ne dobije optimalan odgovor. Treba koristiti najmanju efektivnu dozu. Kod dece telesne mase od 10 kg do manje od 40 kg preporučena je maksimalna doza od 6 mg/kg dva puta na dan (12 mg/kg/dan). Kod dece telesne mase od 40 do manje od 50 kg preporučena je maksimalna doza od 5 mg/kg dva puta na dan (10 mg/kg/dan).

Dodatna terapija (u lečenju primarno generalizovanih tonično-kloničnih epileptičnih napada kod dece od navršene 4 godine ili u lečenju parcijalnih epileptičnih napada od navršene 2 godine)

Preporučena početna doza je 1 mg/kg dva puta na dan (2 mg/kg/dan), koju nakon nedelju dana treba povećati na početnu terapijsku dozu od 2 mg/kg dva puta na dan (4 mg/kg/dan).

U zavisnosti od odgovora i podnošljivosti, doza održavanja svakih nedelju dana może se dalje povećavati za 1 mg/kg dva puta na dan (2 mg/kg/dan). Dozu treba postepeno prilagođavati dok se ne dobije optimalan odgovor. Treba koristiti najmanju efektivnu dozu. Zbog povećanog klirensa u odnosu na odrasle, kod dece telesne mase od 10 kg do manje od 20 kg preporučena je maksimalna doza od 6 mg/kg dva puta na dan (12 mg/kg/dan). Kod dece telesne mase od 20 kg do manje od 30 kg preporučena je maksimalna doza od 5 mg/kg dva puta na dan (10 mg/kg/dan), a kod dece telesne mase od 30 kg do manje od 50 kg preporučena je maksimalna doza od 4 mg/kg dva puta na dan (8 mg/kg/dan), iako je u otvorenim ispitivanjima (videti odeljke 4.8 i 5.2) doza od 6 mg/kg dva puta na dan (12 mg/kg/dan) primenjena kod malog broja te dece.

Započinjanje lečenja lakozamidom udarnom dozom (početna monoterapija ili prelaz na monoterapiju u lečenju parcijalnih epileptičnih napada ili dodatna terapija u lečenju parcijalnih napada ili dodatna terapija u lečenju primarno generalizovanih tonično-kloničnih epileptičnih napada)

Kod adolescenata i dece telesne mase od 50 kg ili više, i odraslih terapija lakozamidom se može, takođe, započeti jednokratnom udarnom dozom od 200 mg, a posle približno 12 sati sledi doza održavanja u režimu od 100 mg dva puta na dan (200 mg/dan).

Naknadna prilagođavanja doze treba izvršiti prema individualnom odgovoru i podnošljivosti, kako je gore opisano. Sa udarnom dozom može se započeti kod pacijenata u situacijama kada lekar proceni da je opravdano brzo postizanje koncentracije lakozamida u plazmi u stanju ravnoteže i terapijsko dejstvo. Dozu treba primenjivati pod nadzorom lekara, uzimajući u obzir potencijal za povećanu incidencu ozbiljne srčane aritmije i neželjenih dejstava centralnog nervnog sistema (videti odeljak 4.8). Primena udarne doze nije proučavana u

akutnim stanjima kao što je epileptični status (status epilepticus).

Prekid terapije

Ako treba prekinuti primenu lakozamida, preporučeno je postepeno smanjenje doze, u nedeljnim koracima od 4 mg/kg/dan (za pacijente sa telesnom masom manjom od 50 kg) ili 200 mg/dan (za pacijente sa telesnom masom od 50 kg ili više) za pacijente koji su postigli dozu lakozamida ≥ 6 mg/kg/dan, odnosno ≥ 300 mg/dan. Sporije smanjivanje doze u nedeljnim koracima od 2 mg/kg/dan ili 100 mg/dan może se razmotriti, ako je medicinski potrebno.

Kod pacijenata kod kojih se javi ozbiljna srčana aritmija, potrebno je izvršiti kliničku procenu koristi i rizika i po potrebi prekinuti terapiju lakozamidom.

Posebne populacije

Stariji pacijenti (uzrasta iznad 65 godina)

Kod starijih pacijenata ne treba smanjivati dozu. Kod starijih pacijenata treba uzeti u obzir smanjenje bubrežnog klirensa povezanog sa godinama i povećanje vrednosti PIK-a (videti sledeći pasus „Oštećenje funkcije bubrega” i odeljak 5.2).

Iskustvo sa lakozamidom kod starijih pacijenata sa epilepsijom je ograničeno, naročito kod doza većih od 400 mg/dan (videti odeljke 4.4, 4.8, 5.1).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije bubrega ne treba prilagođavati dozu (CLCR > 30 mL/min). Kod pedijatrijskih pacijenata telesne mase 50 kg ili više i kod odraslih pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega može se razmotriti mogućnost udarne doze od 200 mg, ali dalju titraciju doze (> 200 mg dnevno) treba sprovoditi sa oprezom.

Kod pedijatrijskih pacijenata telesne mase 50 kg ili više i kod odraslih pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CLCR ≤ 30 mL/min) i kod pacijenata sa terminalnim stadijumom bubrežne bolesti, preporučuje se maksimalna doza održavanja od 250 mg/dan, i kod tih pacijenata se titracija doze treba sprovesti sa oprezom. Ako je indikovana udarna doza, treba koristiti inicijalnu dozu od 100 mg posle koje sledi režim doziranja od 50 mg dva puta dnevno u prvoj nedelji. Kod pedijatrijskih pacijenata telesne mase manje od 50 kg s teškim oštećenjem funkcije bubrega (CLCR ≤ 30 mL/min) i kod pacijenata sa terminalnim stadijumom bubrežne bolesti preporučuje se smanjenje maksimalne doze za 25%. Kod pacijenata na hemodijalizi preporučuje se dodatna doza od maksimalno 50% podeljene dnevne doze leka neposredno nakon hemodijalize. Lečenje pacijenata sa terminalnim stadijumom bubrežne bolesti zahteva oprez zbog nedovoljnog kliničkog iskustva i zbog nakupljanja metabolita (bez poznate farmakološke aktivnosti).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pedijatrijskih pacijenata telesne mase 50 kg ili više i kod odraslih pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre preporučuje se maksimalna doza od 300 mg/dan.

Titriranje doze kod tih pacijenata treba da se obavi sa oprezom uzimajući u obzir moguće istovremeno oštećenje funkcije bubrega. Kod adolescenata i kod odraslih telesne mase 50 kg ili više može se razmotriti udarna doza od 200 mg, ali dalju titraciju doze (> 200 mg dnevno) treba sprovoditi sa oprezom. Na osnovu podataka o odraslim pacijentima, kod pedijatrijskih pacijenata telesne mase manje od 50 kg sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre maksimalnu dozu treba smanjiti za 25%. Farmakokinetika lakozamida nije ispitana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2). Kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata s teškim oštećenjem jetre lakozamid treba primenjivati samo kada se predviđa da očekivana korist od lečenja prevazilazi moguće rizike. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze uz pažljivo praćenje aktivnosti bolesti i mogućih neželjenih dejstava kod pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Lakozamid se ne preporučuje za primenu kod dece mlađe od 4 godine u lečenju primarno generalizovanih tonično-kloničnih napada i kod dece mlađe od 2 godine u lečenju parcijalnih epileptičnih napada, jer su podaci o bezbednosti i efikasnosti ograničeni za taj uzrast.

Udarna doza

Primena udarne doze nije ispitana kod dece. Udarna doza se ne preporučuje kod adolescenata i dece telesne mase manje od 50 kg.

Način primene

Lakozamid film tablete namenjene su za oralnu upotrebu. Lakozamid se može uzimati sa hranom ili bez nje.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Poznati atrioventrikularni (AV) blok drugog ili trećeg stepena.

Suicidne ideje i ponašanje

Suicidne ideje i ponašanje prijavljeni su kod pacijenata lečenih antiepilepticima u nekoliko indikacija. Meta- analiza randomizovanih, placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja antiepileptika takođe je pokazala blago povećan rizik od suicidnih ideja i ponašanja. Mehanizam tog rizika nije poznat, a dostupni podaci ne isključuju mogućnost postojanja povećanog rizika za lakozamid.

Zato treba pratiti pacijente kako bi se uočili znaci suicidnih ideja i ponašanja i treba razmotriti odgovarajuće lečenje. Pacijente (i njihove staratelje) treba upozoriti da potraže savet lekara ako se pojave znaci suicidnih ideja ili ponašanja (videti odeljak 4.8).

Srčani ritam i sprovodljivost

U kliničkim ispitivanjima pri lečenju lakozamidom uočeno je produženje PR intervala, zavisno od doze. Lakozamid treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa postojećim proaritmijskim stanjima kao što su pacijenti sa poznatim smetnjama sprovođenja ili teškom srčanom bolešću (npr. ishemija/infarkt miokarda, srčana insuficijencija, strukturna oštećenja srca ili poremećaj funkcije natrijumovih kanala u srcu) ili pacijenata na terapiji lekovima koji utiču na provodljivost srca, uključujući antiaritmike i antiepileptične lekove koji blokiraju natrijumove kanale (videti odeljak 4.5), kao i kod starijih pacijenata.

Kod ovih pacijenata treba razmotriti snimanje EKG-a pre povećanja doze lakozamida iznad 400 mg/dan i nakon što je lakozamid titriran do stanja dinamičke ravnoteže.

U placebom kontrolisanim ispitivanjima lakozamida kod pacijenata sa epilepsijom, atrijalna fibrilacija ili flater nisu zabeleženi. Međutim, i jedno i drugo su zabeleženi u otvorenim ispitivanjima epilepsije i u periodu nakon stavljanja leka u promet.

Nakon stavljanja leka u promet zabeležen je AV blok (uključujući AV blok drugog ili višeg stepena). Kod pacijenata sa proaritmijskim stanjima zabeležena je ventrikularna tahiaritmija. U retkim slučajevima, ovi događaji su doveli do asistolije, srčanog zastoja i smrti kod pacijenata sa postojećim proaritmijskim stanjima.

Pacijente treba upozoriti na simptome srčane aritmije (npr. usporen, ubrzan ili nepravilan puls, palpitacije, nedostatak vazduha, osećaj ošamućenosti, nesvestica). Pacijente treba savetovati da u slučaju pojave tih simptoma odmah zatraže pomoć lekara

Vrtoglavica

Lečenje lakozamidom povezano je sa pojavom vrtoglavice, što može povećati pojavu slučajnog povređivanja ili padova. Zato treba savetovati pacijente da budu oprezni dok se ne upoznaju sa mogućim efektima tog leka (videti odeljak 4.8).

Mogućnost novog epileptičnog napada ili pogoršanje pstojećih miokloničnih napada

Novi epileptični napad ili pogoršanje postojećih miokloničnih napada prijavljeni su i kod odraslih i kod pedijatrijskih pacijenata sa primarno generalizovanim tonično-kloničnim epileptičnim napadima, posebno tokom titracije. Kod pacijenata sa više od jedne vrste napada, zapaženu korist od kontrole jedne vrste napada potrebno je sagledati u odnosu na zapaženo pogoršanje druge vrste epileptičnih napada.

Mogućnost elektrokliničkog pogoršanja u pojedinim pedijatrijskim epileptičnim sindromima

Bezbednost i efikasnost lakozamida kod pedijatrijskih pacijenata sa epiletičkim sindromima u kojima mogu zajedno postojati fokalni i generalizovani epileptični napadi nisu utvrđeni.

Lakozamid treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata lečenih lekovima za koje se zna da produžavaju PR interval (uključujući antiepileptične lekove koji blokiraju natrijumove kanale) i kod pacijenata lečenih antiaritmicima. Međutim, analiza podgrupa u kliničkim ispitivanjima nije pokazala povećan opseg produženja PR intervala kod pacijenata koji su istovremeno uzimali karbamazepin ili lamotrigin.

Podaci in vitro

Podaci generalno pokazuju da lakozamid ima mali interakcijski potencijal. Ispitivanja in vitro ukazuju da enzimi CYP1A2, CYP2B6 i CYP2C9 nisu indukovani, i da CYP1A1, CYP1A2, CYP2A6, CYP2B6, CYP2C8,

CYP2C9, CYP2D6 i CYP2E1 nisu inhibirani lakozamidom pri koncentracijama u plazmi dostignutim tokom kliničkih ispitivanja. Ispitivanje in vitro pokazalo je da se lakozamid ne prenosi P-glikoproteinom u crevima. Podaci in vitro pokazuju da su CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4 sposobni da kataliziraju stvaranje O-dezmetil metabolita.

Podaci in vivo

Lakozamid ne inhibira, niti indukuje CYP2C19 i CYP3A4 u meri koja bi bila klinički značajna. Lakozamid nije uticao na PIK midazolama (metaboliše ga CYP3A4, lakozamid primenjen 200 mg dva puta na dan), ali Cmax midazolama bio je blago povišen (30%). Lakozamid nije uticao na farmakokinetiku omeprazola (metabolišu ga CYP2C19 i CYP3A4, lakozamid dat 300 mg dva puta na dan).

Omeprazol (40 mg jednom na dan), koji je inhibitor CYP2C19, nije prouzrokovao klinički značajnu promenu izloženosti lakozamidu. Stoga nije verovatno da će primena umerenog inhibitora CYP2C19 klinički značajno uticati na sistemsku izloženost lakozamidu.

Preporučuje se oprez pri istovremenom lečenju snažnim inhibitorima CYP2C9 (npr. flukonazol) i CYP3A4 (npr. itrakonazol, ketokonazol, ritonavir, klaritromicin), koje može izazvati povećanu sistemsku izloženost lakozamidu. Takve interakcije nisu utvrđene iv vivo, ali su moguće na osnovu podataka in vitro.

Snažni induktori enzima poput rifampicina ili kantariona (Hypericum perforatum) mogu umereno smanjiti sistemsku izloženost lakozamidu. Dakle, treba biti oprezan kod započinjanja ili prestanka lečenja tim induktorima enzima.

Antiepileptici

U ispitivanjima interakcija lakozamid nije značajno uticao na koncentracije karbamazepina i valproinske kiseline u plazmi. Karbamazepin i valproinska kiselina nisu uticali na koncentracije lakozamida u plazmi. Populacionom farmakokinetičkom analizom procenjeno je da je istovremenom primenom sa drugim antiepilepticima koji indukuju enzime (karbamazepin, fenitoin, fenobarbital, u različitim dozama) smanjena ukupna sistemska izloženost lakozamidu za 25% kod odraslih i 17% kod pedijatrijskih pacijenata.

Oralni kontraceptivi

U ispitivanjima interakcija nije bilo klinički značajne interakcije između lakozamida i oralnih kontraceptiva etinilestradiola i levonorgestrela. Istovremena primena lekova nije uticala na koncentracije progesterona.

Ostalo

Ispitivanja interakcija pokazala su da lakozamid nije imao uticaja na farmakokinetiku digoksina. Nije bilo klinički značajne interakcije između lakozamida i metformina.

Istovremena primena varfarina i lakozamida ne rezultira klinički značajnom promenom u farmakokinetici i farmakodinamici varfarina.

Iako nema dostupnih farmakokinetičkih podataka o interakcijama lakozamida i alkohola, ne može se isključiti farmakodinamski uticaj.

Manje od 15% lakozamida se vezuje za proteine. Stoga se klinički značajne interakcije sa drugim lekovima zbog kompetitivnog vezivanja za proteine smatraju malo verovatne.

Žene u reproduktivnom periodu

Lekari treba da razgovaraju o planiranju porodice i kontracepciji sa ženama u reproduktivnom periodu koje uzimaju lakozamid (videti deo ,,Trudnoća”)

Ako žena odluči zatrudneti, potrebno je ponovo pažljivo proceniti upotrebu lakozamida. Trudnoća

Rizik povezan sa epilepsijom i antiepileptici generalno

Kod svih antiepileptika pokazalo se da se kod potomstva majki lečenih zbog epilepsije rizik od nastanka malformacija dvostruko ili trostruko povećava u poređenju sa očekivanom incidencom u opštoj populaciji od oko 3%. U lečenoj populaciji zabeleženo je povećanje malformacija pri politerapiji, međutim nije jasno u kojoj su meri odgovorni lečenje i/ili bolest.

Štaviše, efektivna antiepileptična terapija se ne sme prekidati, jer pogoršanje bolesti šteti i majci i fetusu.

Rizik povezan sa lakozamidom

Nema odgovarajućih podataka o primeni lakozamida kod trudnica. Ispitivanja na životinjama nisu pokazala nikakve teratogene uticaje kod pacova ili kunića, ali je zabeležena embriotoksičnost kod pacova i kunića kod doza toksičnih za majke (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Lakozamid ne treba koristiti tokom trudnoće, osim ako je neophodan (ako korist za majku značajno prevazilazi potencijalni rizik za plod). Ako žena odluči da zatrudni, primenu ovog leka treba pažljivo proceniti.

Dojenje

Lakozamid se izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Ne może se isključiti rizik za novorođenčad/odojčad. Preporučuje se prekid dojenja tokom terapije lakozamidom.

Plodnost

Kod ženki i mužjaka pacova nisu primećene neželjene reakcije povezane sa plodnošću ili reprodukcijom pri dozama koje uzrokuju izloženost (PIK) u plazmi do približno 2 puta veću od PIK u plazmi pri najvećoj preporučenoj dozi kod ljudi.

Lakozamid ima mali do umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Lečenje lakozamidom povezano je sa vrtoglavicom ili zamućenim vidom.

U skladu sa tim, pacijente treba savetovati da ne upravljaju vozilima ili drugim potencijalno opasnim mašinama dok se ne upoznaju sa dejstvom lakozamida na njihovu sposobnost obavljanja takvih aktivnosti.

Sažetak bezbednosnog profila

Na osnovu analize objedinjenih placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja u dodatnoj terapiji kod 1308 pacijenata sa parcijalnim epileptičnim napadima, ukupno 61,9% pacijenata koji su randomizovani da uzimaju lakozamid i 35,2% pacijenata koji su randomizovani da uzimaju placebo prijavilo je barem jednu neželjenu reakciju. Najčešće prijavljivane neželjene reakcije (≥ 10%) tokom lečenja lakozamidom bila su vrtoglavica, glavobolja, mučnina i diplopija. Njihov intenzitet obično je bio blag do umeren. Neka su zavisila od doze i mogla su biti ublažena smanjenjem doze. Incidenca i težina neželjenih dejstava centralnog nervnog sistema (CNS) i gastrointestinalnog sistema obično su se smanjivale tokom vremena.

U svim navedenim kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, stopa prekida lečenja zbog neželjenih dejstava bila je 12,2% kod pacijenata randomizovanih na lakozamid i 1,6% kod pacijenata randomizovanih na placebo. Vrtoglavica je bila najčešće neželjeno dejstvo zbog kojeg su pacijenti prekidali terapiju lakozamidom. Incidenca neželjenih dejstava CNS-a kao što je vrtoglavica može biti pojačana nakon udarne doze.

Na osnovu analize podataka iz kliničkog ispitivanja neinferiornosti monoterapije u kojem se lakozamid uspoređivao sa karbamazepinom sa kontrolisanim oslobađanjem (engl. controlled release, CR), najčešće prijavljena neželjena dejstva (≥ 10%) za lakozamid bile su glavobolja i vrtoglavica. Za pacijente lečene lakozamidom stopa prekida lečenja zbog neželjenih dejstva bila je 10,6 %, a za pacijente lečene karbamazepinom CR 15,6 %.

Bezbednosni profil lakozamida u ispitivanju sprovedenom kod pacijenata od navršene 4 godine i starijih koji imaju idiopatsku generalizovanu epilepsiju sa primarno generalizovanim tonično-kloničnim napadima podudarao se sa bezbednosnim profilom prijavljenim iz objedinjenih placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja kod parcijalnih epileptičnih napada. Dodatna neželjena dejstva prijavljena kod pacijenata sa primarno generalizovanim tonično-kloničnim epileptičnim napadima bila su mioklonična epilepsija (2,5% u grupi koja je primala lakozamid i 0% u grupi koja je primala placebo) i ataksija (3,3% u grupi koja je primala lakozamid i 0% u grupi koja je primala placebo). Najčešće prijavljena neželjena dejstva bila su vrtoglavica i somnolencija. Najčešća neželjena dejstva koja su dovela do prekida terapije lakozamidom bila su vrtoglavica i suicidalne ideje. Stopa prekida terapije zbog neželjenih dejstava bila je 9,1% u grupi koja je primala lakozamid i 4,1% u grupi koja je primala placebo.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U sledećoj tabeli prikazana je učestalost neželjenih reakcija prijavljenih u kliničkim ispitivanjima i u periodu nakon stavljanja leka u promet. Učestalost neželjenih reakcija definisana je kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100) i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti neželjene reakcije su prikazane u opadajućem nizu prema ozbiljnosti.

(1) Neželjene reakcije prijavljene u postmarketinškom periodu.

(2) Videti Opis odabranih neželjenih reakcija.

(3) Prijavljeno u ispitivanjima primarno generalizovanih tonično-kloničnih epileptičnih napada.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Primena lakozamida povezana je sa pojavom produženja PR intervala koje je dozno-zavisno. Mogu se javiti neželjene reakcije povezane sa produženjem PR intervala (npr. atrioventrikularni blok, sinkopa, bradikardija).

U dodatnim kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa epilepsijom stopa incidence prijavljenih AV-blokova prvog stepena je povremena i iznosi 0,7%, 0%, 0,5% koji su uzimali lakozamid u dozi od 200 mg, 400 mg, 600 mg odnosno 0% za placebo. U tim ispitivanjima nije zabeležena pojava AV bloka drugog ili višeg stepena. Međutim, slučajevi pojave AV bloka drugog ili trećeg stepena povezani sa lečenjem lakozamidom zabeleženi su tokom perioda nakon stavljanja leka u promet. U kliničkom ispitivanju monoterapije u kojem je lakozamid upoređivan sa karbamazepinom CR stepen produženja PR interval bio je uporediv između lakozamida i karbamazepina.

U kliničkim ispitivanjima dodatne terapije stopa incidence sinkope je povremena i nije se razlikovala između pacijenata sa epilepsijom (n=944) koji su lečeni lakozamidom (0,1%) i pacijenata sa epilepsijom (n=364) koji su dobijali placebo (0,3%). U kliničkom ispitivanju monoterapije u kojem je lakozamid upoređivan sa karbamazepinom CR, sinkopa je zabeležena kod 7/444 (1,6%) pacijenata lečenih lakozamidom i kod 1/442 (0,2%) pacijenata lečenih karbamazepinom CR.

Atrijalna fibrilacija ili flater nisu zabeleženi u kratkoročnim kliničkim ispitivanjima; međutim, oba su zabeležena u otvorenim ispitivanjima epilepsije i u periodu nakon stavljanja leka u promet.

Laboratorijska odstupanja

Poremećaji vrednosti u testovima funkcije jetre uočeni su tokom placebom kontrolisanih ispitivanja sa lakozamidom kod odraslih pacijenata sa parcijalnim napadima koji su istovremeno uzimali 1 do 3 antiepileptika. Povećane vrednosti ALT-a do ≥ 3 x od gornje granice normale zabeležene su kod 0,7% (7/935) pacijenata koji su uzimali lakozamid i kod 0% (0/356) pacijenata koji su uzimali placebo.

Multiorganske reakcije preosetljivosti

Multiorganske reakcije preosetljivosti (takođe poznate kao reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima, DRESS) zabeležene su kod pacijenata koji su lečeni nekim antiepileptikom. Te reakcije imaju različite kliničke slike, ali se po pravilu manifestuju povišenom telesnom temperaturom i osipom i mogu biti povezane sa zahvaćenošću različitih sistema organa. Ako se sumnja na multiorgansku reakciju preosetljivosti, primenu lakozamida treba prekinuti.

Pedijatrijska populacija

Bezbednosni profil lakozamida u placebom kontrolisanim (255 pacijenata uzrasta od mesec dana do manje od 4 godine i 343 pacijenta uzrasta od 4 godine do manje od 17 godina) i otvorenim ispitivanjima (847 pacijenata uzrasta od mesec dana do 18 ili manje godina) u dodatnoj terapiji kod pedijatrijskih pacijenata koji imaju parcijalne napade, podudarao se sa bezbednosnim profilom zabeleženim kod odraslih. Budući da su dostupni podaci za pedijatrijske pacijente mlađe od 2 godine ograničeni, lakozamid nije indikovan za ovaj uzrast.

Dodatne neželjene reakcije uočene u pedijatrijskoj populaciji bile su pireksija, nazofaringitis, faringitis, smanjenje apetita, poremećaji u ponašanju i letargija. Somnolencija je češće prijavljena u pedijatrijskoj populaciji (≥ 1/10) u odnosu na odraslu populaciju (≥ 1/100 do < 1/10).

Starija populacija

U ispitivanju monoterapije u kojem je lakozamid upoređivan sa karbamazepinom CR, čini se da su vrste neželjenih reakcija povezane sa lakozamidom kod starijih pacijenata (≥ 65 godina starosti) bile slične onima zapaženim kod pacijenata mlađih od 65 godina. Međutim, zabeležena je veća incidenca (≥ 5% razlike) padova, dijareje i tremora kod starijih pacijenata u odnosu na mlađe odrasle pacijente. Najčešća neželjena reakcija povezana sa srcem zabeležena kod starijih u odnosu na mlađu odraslu populaciju bila je AV blok prvog stepena. Kod primene lakozamida on je prijavljen kod 4,8% (3/62) starijih pacijenata naspram 1,6% (6/382) kod mlađih odraslih pacijenata. Stopa prekida lečenja zbog neželjenih reakcija zabeleženih sa lakozamidom bila

je 21,0% (13/62) kod starijih pacijenata naspram 9,2% (35/382) kod mlađih odraslih pacijenata. Te razlike između starijih i mlađih odraslih pacijenata bile su slične onima u grupi sa aktivnim komparatorom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Simptomi uočeni nakon slučajnog ili namernog predoziranja lakozamidom prvenstveno su povezani sa CNS- om i gastrointestinalnim sistemom.

• Vrste neželjenih reakcija koje su se javile kod pacijenata izloženih dozama iznad 400 mg, pa sve do 800 mg nisu bile klinički različite od onih kod pacijenata koji su primenjivali preporučene doze lakozamida.
• Reakcije prijavljene nakon uzimanja doza većih od 800 mg su vrtoglavica, mučnina, povraćanje, epileptični napadi (generalizovani tonično-klonični napadi, status epilepticus). Takođe su zabeleženi poremećaji srčane provodljivosti, šok i koma. Prijavljeni su smrtni ishodi kod pacijenata nakon akutnog jednokratnog predoziranja uzimanjem nekoliko grama lakozamida.

Zbrinjavanje

Za predoziranje lakozamidom nema specifičnog antidota. Za lečenje predoziranja lakozamidom treba uključiti opšte suportivne mere i u slučaju potrebe može se uključiti hemodijaliza (videti odeljak 5.2).

Farmakoterapijska grupa: antiepileptici; ostali antiepileptici

ATC šifra: N03AX18 Mehanizam dejstva

Aktivna supstanca, lakozamid (R-2-acetamido-N-benzil-3-metoksipropionamid) je funkcionalna aminokiselina. Tačan mehanizam kojim lakozamid iskazuje svoje antiepileptično dejstvo kod ljudi još uvek nije potpuno razjašnjeno. Elektrofiziološka ispitivanja in vitro pokazala su da lakozamid selektivno poboljšava sporu inaktivaciju natrijumskih kanala voltažno zavisnih, rezultujući stabilizacijom hiperekscitabilnih membrana neurona.

Farmakodinamsko dejstvo

Lakozamid je pokazao zaštitno dejstvo od epileptičnih napada u širokom rasponu životinjskih modela parcijalnih i primarno generalizovanih konvulzija i odloženog izbijanja iz epileptičnog žarišta.

Pretklinički eksperimenti su pokazali da lakozamid u kombinaciji sa levetiracetamom, karbamazepinom, fenitoinom, valproatom, lamotriginom, topiramatom ili gabapentinom ima sinergistička ili aditivna antikonvulzivna dejstva.

Klinička efikasnost i bezbednost (parcijalni napadi) Odrasla populacija

Monoterapija

Efikasnost lakozamida kao monoterapije ustanovljena je u dvostruko slepom ispitivanju neinferiornosti na paralelnim grupama uporedo sa karbamazepinom CR kod 886 pacijenata uzrasta od 16 godina ili starijih sa novo ili nedavno dijagnostikovanom epilepsijom. Pacijenti su morali da imaju spontane parcijalne epileptične napade sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje. Pacijenti su bili randomizovani da primaju karbamazepin CR ili lakozamid, u obliku tableta, u odnosu 1:1. Doziranje je bilo određeno na osnovu terapijskog odgovora na dozu i u rasponu od 400 do 1200 mg/dan za karbamazepin CR i od 200 do 600 mg/dan za lakozamid. Lečenje je trajalo do 121 nedelju, u zavisnosti od odgovora.

Procenjene grupe pacijenata sa 6-mesečnim periodom bez epileptičnih napada bile su 89,8% za pacijente lečene lakozamidom i 91,1% za pacijente lečene karbamazepinom CR koristeći analizu po Kaplan-Meier-ovoj metodi. Prilagođena apsolutna razlika između lečenja bila je –1,3 % (95% CI: – 5,5, 2,8). Procene grupe pacijenata s 12-mesečnim periodom bez napada po Kaplan-Meier-ovoj proceni bile su 77,8 % za pacijente lečene lakozamidom i 82,7% za pacijente lečene karbamazepinom CR.

Stopa pacijenata sa 6-mesečnim periodom bez epileptičnih napada kod starijih pacijenata uzrasta od 65 godina i više (62 pacijenta lečena lakozamidom, 57 pacijenta lečenih karbamazepinom CR) bila je slična između obe lečene grupe. Stope su takođe bile slične onima utvrđenim u celokupnoj populaciji.

U starijoj populaciji, doza održavanja lakozamida bila je 200 mg/dan kod 55 pacijenta (88,7%), 400 mg/dan kod 6 pacijenata (9,7 %) i doza je u jednog pacijenta (1,6 %) bila povećana na više od 400 mg/dan.

Prelaz na monoterapiju

Efikasnost i bezbednost lakozamida kod prelaza na monoterapiju ocenjivane su u kontrolisanom, multicentričnom, dvostruko slepom, randomizovanom ispitivanju. U tom je ispitivanju 425 pacijenata uzrasta od 16 do 70 godina s nekontrolisanim parcijalnim napadima, koji su uzimali stabilne doze od 1 ili 2 antiepileptika dostupna na tržištu, randomizovano na prelaz na monoterapiju lakozamidom (400 mg/dan ili 300 mg/dan u odnosu 3:1). Kod lečenih pacijenata koji su završili sa titracijom i započeli sa ukidanjem drugih antiepileptika (284, odnosno 99), monoterapija je održana u 71,5% odnosno 70,7% pacijenata za 57- 105 dana (medijana 71 dan), preko ciljanog razdoblja posmatranja od 70 dana.

Dodatna terapija

Efikasnost lakozamida kao dodatne terapije u preporučenim dozama (200 mg/dan, 400 mg/dan) dokazana je u

3 multicentrična, randomizovana, placebom kontrolisana klinička ispitivanja u periodu od 12 nedelja. Lakozamid se u dozi od 600 mg/dan takođe pokazao efikasnim u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima dodatne terapije, iako je efikasnost bila slična onoj pri dozi od 400 mg/dan i pacijenti su teže podnosili tu dozu zbog neželjenih dejstava CNS-a i gastrointestinalnog trakta. Stoga se doza od 600 mg/dan ne preporučuje. Maksimalna preporučena doza je 400 mg/dan.

Cilj tih ispitivanja je bio proceniti efikasnost i bezbednost istovremene primene lakozamida sa 1–3 antiepileptika kod pacijenata sa nekontrolisanim parcijalnim napadima sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje. Ispitivanja su uključivala 1308 pacijenata koji su prosečno 23 godine bolovali od parcijalnih epileptični napada. Ukupni udeo ispitanika sa 50% smanjenom frekvencom parcijalnih napada bio je 23% u grupi sa placebom, 34% u grupi sa lakozamidom 200 mg/dan i 40% u grupi sa lakozamidom 400 mg/dan.

Farmakokinetika i bezbednost jednokratne udarne doze i.v. lakozamida utvrđena je u multicentričnom otvorenom ispitivanju dizajniranom sa ciljem procene bezbednosti i podnošljivosti brzog uvođenja lakozamida koristeći jednokratnu i.v. udarnu dozu (koja uključuje 200 mg) nakon koje sledi oralno doziranje dva puta dnevno (ekvivalentno i.v. dozi) kao dodatna terapija kod odraslih ispitanika starosne dobi od 16 do 60 godina sa parcijalnim napadima.

Pedijatrijska populacija

Parcijalni epileptični napadi imaju sličnu patofiziologiju i kliničku sliku kod dece od 2 godine života i kod odraslih.

Efikasnost lakozamida kod dece uzrasta od 2 godine i starije ekstrapolirana je iz podataka o adolescentima i odraslima sa parcijalnim epileptičnim napadima za koje se očekivao sličan odgovor uz uslov da su uspostavljena prilagođavanja pedijatrijske doze (videti odeljak 4.2) i da je dokazana bezbednost (videti odeljak 4.8).

Efikasnost zasnovana na prethodno navedenim principom ekstrapolacije, potvrđena je u dvostruko slepom, randomizovanom, placebom kontrolisanom ispitivanju. Ispitivanje se sastojalo od početnog perioda u trajanju

od 8 nedelja nakon čega je usledio period titracije u trajanju od 6 nedelja. Pacijenti koji ispunjavaju uslove, koji su

primali stabilne doze od 1 do ≤ 3 antiepileptika, ali su uprkos tome imali najmanje 2 parcijalna epileptična napada tokom 4 nedelje pre provere, sa periodima bez epileptičnih napada ne duže od 21 dan u periodu od 8 nedelja pre ulaska u početni period, randomizovani su da prime ili placeba (n=172) ili lakozamida (n=171).

Doziranje je započeto primenom doze od 2 mg/kg/dnevno kod ispitanika sa telesnom masom manjom od 50 kg ili od 100 mg/dnevno kod ispitanika sa telesnom masom od 50 kg ili većom u 2 odvojene doze. Tokom perioda titracije, doze lakozamida prilagođene su u povećanjima od 1 ili 2 mg/kg/dnevno kod ispitanika sa telesnom masom manjom od 50 kg ili 50 ili 100 mg/dnevno kod ispitanika sa telesnom masom od 50 kg ili većom u nedeljnim intervalima kako bi se postigao ciljani raspon doze u razdoblju održavanja. Ispitanici su morali postići minimalnu ciljanu dozu za svoju telesnu masu za poslednja 3 dana perioda titracije kako bi bili podobni za ulazak u period održavanja u trajanju od 10 nedelja. Ispitanici su ostali na stabilnoj dozi lakozamida tokom celokupnog perioda održavanja ili su povučeni iz ispitivanja i ušli u slepi period postupnog smanjenja doze.

Statistički značajno (p=0,0003) i klinički relevantno smanjenje delimičnih pojava učestalosti epileptičnih napada od 28 dana od početnog perioda do perioda održavanja uočeno je između grupa koje su primale placebo i lakozamid. Procenat smanjenja učestalosti epileptičnih napada u odnosu na placebo, a na osnovu analize kovarijance iznosio je 31,72 % (95 % CI: 16,342; 44,277).

Ukupno, udeo ispitanika sa najmanje 50%-tnim smanjenjem delimičnih pojava učestalosti napada od 28 dana od početnog perioda do perioda održavanja bio je 52,9 % u grupi koja je primala lakozamid u poređenju sa 33,3 % u grupi koja je primala placebo.

Kvalitet života procenjen upitnikom kvaliteta života za decu i adolescente (engl. Pediatric Quality of Life Inventory) pokazao je da su ispitanici i u grupi koja je primala lakozamid i u grupi koja je primala placebo imali isti stabilan kvalitet života povezan sa zdravljem tokom čitavog perioda lečenja.

Klinička efikasnost i bezbednost (primarno generalizovani tonično-klonični epileptični napadi)

Efikasnost lakozamida kao dodatne terapije kod pacijenata sa navršene 4 i više godina koji imaju idiopatsku generalizovanu epilepsiju i kod kojih se javljaju primarno generalizovani tonično-klonični epileptični napadi utvrđena je u dvostruko slepom, randomizovanom, placebom kontrolisanom multicentričnom kliničkom ispitivanju na paralelnim grupama u trajanju od 24 nedelje. Ispitivanje se sastojalo od početnog perioda od 12 nedelja, početnog prospektivnog perioda od 4 nedelje i perioda lečenja od 24 nedelje (koje je obuhvatalo period titracije od 6 nedelja i period održavanja od 18 nedelja). Odgovarajući pacijenti koji su primali stabilne doze od 1 do 3 antiepileptika koji su doživeli najmanje 3 zabeležena primarno generalizovana tonično-klonična napada tokom 16-nedeljnog kombinovanog početnog perioda randomizovani su u odnosu 1:1 za primanje lakozamida ili placebo (pacijenti u potpunom skupu za analizu: lakozamid n=118, placebo n=121; od njih je 8 pacijenata u starosnoj grupi ≥ 4 do < 12 godina, a 16 pacijenata u starosnoj grupi ≥ 12 do < 18 godina lečeno lakozamidom, a 9 odnosno 16 pacijenata placebom).

Pacijenti su titrirani do ciljne doze perioda održavanja od 12 mg/kg/dan kod pacijenata telesne mase manje od 30 kg, 8 mg/kg/dan kod pacijenata telesne mase od 30 do manje od 50 kg ili 400 mg/dan u pacijenata telesne mase 50 kg ili veće.

Napomena: Za grupu koja je primala lakozamid medijana vremena do drugog primarno generalizovanog tonično-kloničnog napada ne može se proceniti Kaplan Meier metodama jer > 50% pacijenata nije doživelo drugi primarno generalizovani tonično-klonični napad do 166. dana.

Nalazi u pedijatrijskoj podgrupi podudarali su se s rezultatima ukupne populacije za primarnu, sekundarnu i druge mere ishoda efikasnosti.

Resorpcija

Lakozamid se brzo i potpuno resorbuje nakon oralne primene. Bioraspoloživost lakozamida nakon oralne primene je otprilike 100%. Koncentracija nepromenjenog lakozamida u plazmi nakon oralne primene brzo raste i dostiže Cmax oko 0,5 do 4 sata nakon doziranja. Hrana ne utiče na brzinu i obim resorpcije.

Distribucija

Volumen distribucije je otprilike 0,6 L/kg. Lakozamid se vezuje za proteine plazme manje od 15%.

Biotransformacija

95% doze se izlučuje urinom u nepromenjenom obliku i u obliku metabolita. Metabolizam lakozamida nije u potpunosti razjašnjen.

Glavne supstance izlučene mokraćom čine nepromenjeni lakozamid (otprilike 40% doze) i njegov O- dezmetilni metabolit manje od 30%.

Polarna frakcija za koju se pretpostavlja da pripada derivatima serina bila je zastupljena sa oko 20% u mokraći, ali je u plazmi pojedinih ispitanika nađena samo u veoma malim količinama (0–2%). U urinu su nađene male količine (0,5-2%) drugih metabolita.

Podaci in vitro pokazuju da su CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4 sposobni da katalizuju stvaranje O-dezmetil metabolita, ali glavni izoenzim koji u tome učestvuje nije potvrđen in vivo. Nije uočena klinički značajna razlika u izloženosti lakozamidu poredeći njegovu farmakokinetiku kod ispitanika sa brzim metabolizmom (sa funkcionalnim CYP2C19) i kod ispitanika sa sporim metabolizmom (sa manjkom funkcionalnog CYP2C19). Osim toga, ispitivanje interakcije sa omeprazolom (inhibitor CYP2C19) nije pokazalo klinički značajne promene u koncentraciji lakozamida u plazmi, što ukazuje na malu važnost tog puta. Koncentracija O-dezmetil lakozamida u plazmi iznosi oko 15% koncentracije lakozamida u plazmi. Taj glavni metabolit nema poznatu farmakološku aktivnost.

Eliminacija

Lakozamid se primarno eliminiše iz sistemske cirkulacije putem bubrega i biotransformacijom. Nakon oralne i intravenske primene radioaktivno označenog lakozamida u mokraći nađeno je oko 95% primenjene radioaktivnosti, a u fecesu manje od 0,5%. Poluvreme eliminacije nepromenjenog leka je oko 13 sati. Farmakokinetika je proporcionalna dozi i konstantna tokom vremena sa malim varijacijama kod svakog ispitanika i među njima. Tri dana nakon doziranja dva puta dnevno postižu se koncentracije u plazmi u stanju ravnoteže. Koncentracija u plazmi raste sa faktorom nakupljanja od oko 2.

Postizanje koncentracija u stanju dinamičke ravnoteže kod jednokratne udarne doze od 200 mg uporedivo je sa koncentracijama kod oralne primene 100 mg dva puta dnevno.

Farmakokinetika kod posebnih grupa pacijenata

Pol

Klinička ispitivanja pokazuju da pol nema klinički značajan uticaj na koncentracije lakozamida u plazmi.

Oštećenje funkcije bubrega

PIK lakozamida bio je, u poređenju sa zdravim ispitanicima, povećan za oko 30% kod pacijenata sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije bubrega i za 60% kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i kod pacijenata u terminalnom stadijumu bubrežne bolesti koji zahtevaju hemodijalizu, dok je vrednost Cmax bila nepromenjena.

Lakozamid se efikasno uklanja iz plazme hemodijalizom. Nakon 4-satne hemodijalize vrednost PIK-a lakozamida se smanjila se za oko 50%. Stoga se nakon hemodijalize preporučuje dodatna doza (videti odeljak 4.2). Izloženost O-dezmetil metabolitu je nekoliko puta povećana kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem

funkcije bubrega. Kod nehemodijaliziranih pacijenata sa završnim stadijumom bubrežne bolesti nivoi su bili povećani i kontinuirano su rasli tokom 24-satnog uzorkovanja. Nije poznato može li povećana izloženost metabolitu kod ispitanika u završnom stadijumu bubrežne bolesti uzrokovati povećanje neželjenih dejstava, ali farmakološka aktivnost metabolita nije utvrđena.

Oštećenje funkcije jetre

Ispitanici sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh B) imali su veće koncentracije lakozamida u plazmi (oko 50% veći PIKnorm). Veća izloženost kod ispitanika bila je delimično zbog smanjene bubrežne funkcije. Procenjeno je da smanjenje nebubrežnog klirensa kod pacijenata u ispitivanju povećava PIK lakozamida za 20%. Farmakokinetika lakozamida kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre nije ispitana (videti

odeljak 4.2).

Stariji pacijenti (iznad 65 godina života)

U ispitivanju kod starijih muškaraca i žena, uključujući 4 pacijenta starija od 75 godina života, PIK je bio veći za oko 30, odnosno 50% nego kod mladih muškaraca. To je delom povezano sa manjom telesnom masom. Normalizovana razlika prema telesnoj masi bila je 26 odnosno 23%. Povećanje varijabilnosti u izloženosti je takođe uočeno. Bubrežni klirens lakozamida bio je neznatno snižen kod starijih ispitanika u tom ispitivanju. Opšte smanjenje doze smatra se nepotrebnim osim ako nije indikovano zbog smanjene bubrežne funkcije (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika lakozamida u pedijatrijskoj populaciji utvrđena je populacionom farmakokinetičkom

analizom na osnovu oskudnih podataka o koncentraciji u plazmi prikupljenih u šest placebom kontrolisanih randomizovanih kliničkih ispitivanja i pet otvorenih ispitivanja kod 1655 odraslih i pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom uzrasta od mesec dana do 17 godina. Tri ispitivanja sprovedena su kod odraslih, 7 kod pedijatrijskih pacijenata, a jedno u kombinovanoj populaciji. Doze lakozamida primenjene su u rasponu od 2 do 17,8 mg/kg/dan dva puta na dan, sa maksimalnom dozom od 600 mg/dan. Tipični plazmatski klirens bio je procenjen na 0,46 L/h, 0,81 L/h, 1,03 L/h i 1,34 L/h za pedijatrijske pacijente telesne mase 10 kg, 20 kg, 30 kg i 50 kg. U poređenju sa tim, plazmatski klirens bio je procenjen na 1,74 L/h kod odraslih (70 kg telesne mase).

Farmakokinetička analiza populacije, upotrebom oskudnih farmakokinetičkih uzoraka iż ispitivanja s primarno generalizovanim tonično-kloničnim napadima, pokazala je sličnu izloženost kod pacijenata s primarno generalizovanim tonično-kloničnim napadima i kod pacijenata s parcijalnim napadima.

U ispitivanjima toksičnosti koncentracije lakozamida u plazmi bile su slične ili samo neznatno veće od onih uočenih kod pacijenata, što predstavlja male granice izloženosti kod ljudi ili ih uopšte nema.

U ispitivanju bezbednosne farmakologije u kojem je lakozamid primenjen intravenski anesteziranim psima primećeno je prolazno produženje PR intervala i proširenje QRS kompleksa, kao i sniženje krvnog pritiska, najverovatnije zbog kardiodepresivnog efekta. Te prolazne promene javljale su se kod istog raspona koncentracija kao i nakon maksimalno preporučenog kliničkog doziranja. Nakon intravenskih doza od 15 do 60 mg/kg anesteziranim psima i makaki majmunima primećeni su usporeno provođenje impulsa kroz

pretkomore i komore i atrioventrikularni blok i atrioventrikularna disocijacija.

U ispitivanjima toksičnosti ponovljenih doza primećene su blage reverzibilne promene jetre kod pacova nakon izloženosti tri puta veće od kliničke izloženosti. Promene su obuhvatale povećanu masu organa, hipertrofiju hepatocita, povećane vrednosti enzima jetre u serumu i povećanu koncentraciju ukupnog holesterola i triglicerida. Osim hipertrofije hepatocita nisu nađene druge histopatološke promene.

U ispitivanjima reproduktivne i razvojne toksičnosti na glodarima i kunićima nisu primećeni teratogeni efekti, ali je primećeno povećanje broja mrtvorođenih mladunaca i broja smrti u peripartalnom periodu, kao i postepeno smanjenje veličine živog legla i smanjenje telesne mase mladunaca kod izloženosti ženki toksičnim dozama za pacove, a koje odgovaraju nivoima sistemske izloženosti sličnim očekivanoj kliničkoj izloženosti. S obzirom na to da izloženost većim vrednostima nije mogla biti ispitana na životinjama zbog toksičnosti za majku, nema dovoljno podataka koji bi okarakterisirali potpuni embriofetotoksični i teratogeni potencijal lakozamida.

Ispitivanja na pacovima su pokazala da lakozamid i/ili njegovi metaboliti lako prolaze placentalnu barijeru. Vrste toksičnosti zabeležene kod mladunčadi pacova i štenadi ne razlikuju se kvalitativno od onih zabeleženih kod odraslih životinja. Kod mladunčadi pacova pri nivoima sistemske izloženosti sličnim očekivanoj kliničkoj

izloženosti zabeleženo je smanjenje telene mase. Kod štenadi su se prolazni klinički simptomi CNS-a povezani s dozom počeli pojavljivati pri nivoima sistemske izloženosti nižim od očekivane kliničke izloženosti.

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna Hidroksipropilceluloza, niskosupstituisana Krospovidon

Hidroksipropilceluloza

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Film tablete:

Camisadol,50mg, film tablete Polivinil alkohol (E1203) Titan-dioksid (E171) Makrogol 3350 (E1521)

Talk (E553b)

Gvožđe-oksid, crveni (E172) Gvožđe-oksid, crni (E172)

FD&C Blue #2/Indigo Carmine aluminium lake (E132)

Camisadol,100 mg, film tablete

Polivinil alkohol (E1203) Titan-dioksid (E171) Makrogol 3350 (E1521) Talk (E553b)

Gvožđe-oksid, žuti (E172) Gvožđe-oksid, crni (E172)

Camisadol,200 mg, film tablete

Polivinil alkohol (E1203) Titan-dioksid (E171) Makrogol 3350 (E1521) Talk (E553b)

FD&C Blue #2/Indigo Carmine aluminium lake (E132)

Nije primenljivo.

30 meseci.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-aluminijumski blister, koji sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera (56 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Šta je lek Camisadol

Lek Camisadol sadrži aktivnu supstancu lakozamid.

Pripada grupi lekova koji se nazivaju antiepileptici. Ovi lekovi se koriste za lečenje epilepsije (stanje gde pacijenti imaju ponavljane epileptične napade (konvulzije)).

Vaš lekar Vam je dao ovaj lek za smanjenje broja epileptičnih napada.

Čemu je namenjen lek Camisadol

Lek Camisadol se koristi:

• sam ili u kombinaciji sa drugim antiepilepticima kod odraslih, adolescenata i dece od navršene 2 godine života i starije, za lečenje određenog oblika epilepsije koga karakteriše pojava parcijalnih epileptičnih napada sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje. U tom obliku epilepsije napadi prvo zahvataju samo jednu stranu mozga, ali se nakon toga mogu proširiti i na veća područja zahvatajući pritom obe strane mozga;
• u kombinaciji sa drugim antiepilepticima kod odraslih, adolescenata i dece od 4 godine i starije za lečenje primarno generalizovanih tonično-kloničnih epileptičnih napada (velikih napada, uključujući gubitak svesti) kod pacijenata sa idiopatskom generalizovanom epilepsijom (oblikom epilepsije za koju se smatra da ima genetski uzrok).

• ako ste alergični (preosetljivi) na lakozamid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Ako niste sigurni da li ste alergični, razgovarajte sa svojim lekarom.
• ako bolujete od određene vrste poremećaja srčanog ritma - AV blok drugog ili trećeg stepena.

Nemojte uzimati lek Camisadol ako se nešto od gore navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego uzmete ovaj lek.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Camisadol:

• ako imate misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Mali broj ljudi koji se leče antiepilepticima kao što je lakozamid imali su misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ako Vam se ikada pojave takve misli, odmah obavestite svog lekara.
• ako imate problem sa srcem koji utiče na srčani ritam i često imate usporene, ubrzane ili nepravilne otkucaje srca (kao što su AV blok, atrijalna fibrilacija (treperenje pretkomora) i atrijalni flater (lepršanje pretkomora)).
• ako bolujete od teške bolesti srca kao što je srčana slabost ili ste imali srčani udar.
• ako često imate vrtoglavicu ili padate, lek Camisadol može prouzrokovati vrtoglavicu zbog koje može biti povećan rizik slučajne povrede ili pada. Zato morate biti oprezni dok se ne naviknete na dejstvo koje može imati ovaj lek.

Ako se bilo koja od gore navedenih tvrdnji odnosi na Vas (ili niste sigurni u to), obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Camisadol.

Ako uzimate lek Camisadol, obratite se svom lekaru ako Vam se javlja novi oblik epileptičnih napada ili pogoršanje postojećih epileptičnih napada.

Ako tokom uzimanja leka Camisadol primetite simptome poremećaja srčanog ritma (kao što su usporen, ubrzan ili nepravilan rad srca, palpitacije (osećaj lupanja srca), nedostatak vazduha, ošamućenosti, nesvestica), odmah potražite lekarsku pomoć (videti odeljak 4).

Deca

Lek Camisadol se ne preporučuje za decu mlađu od 2 godine koja boluju od oblika epilepsije kog karakteriše pojava parcijalnih epileptičnih napada i ne preporučuje se za decu mlađu od 4 godine koja boluju od primarno generalizovanih tonično-kloničnih napada, zato što još nije poznato da li je efikasan i bezbedan za decu u toj starosnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Camisadol

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Posebno obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate bilo koji od sledećih lekova koji utiču na Vaše srce. To je zato što lek Camisadol takođe može uticati na srce:

• lekove za lečenje srčanih problema;
• lekovi koji mogu prouzrokovati „produženi PR-interval” na snimcima srca (EKG ili elektrokardiogram) kao što su lekovi za lečenje epilepsije ili ublažavanja bola, zvani karbamazepin, lamotrigin ili pregabalin;
• lekove koji se koriste za lečenje određenih tipova nepravilnog rada srca ili srčane slabosti.

Ako se bilo koja od gore navedenih tvrdnji odnosi na Vas (ili niste sigurni u to), obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego uzmete ovaj lek.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova zato što oni mogu pojačati ili smanjiti dejstvo leka Camisadol na Vaš organizam:

• lekovi koji se koriste za lečenje gljivičnih infekcija kao što su flukonazol, itrakonazol ili ketokonazol;
• lek koji se koristi u terapiji HIV infekcije, kao što je ritonavir;
• lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija kao što su klaritromicin ili rifampicin;
• biljni lek koji sadrži kantarion (koristi se za lečenje blage uznemirenosti i depresije).

Ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas (ili niste sigurni u to), obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego uzmete ovaj lek.

Uzimanje leka Camisadol sa hranom, pićima i alkoholom

Kao meru predostrožnosti ne uzimajte lek Camisadol sa alkoholom.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Žene koje mogu zatrudneti treba da razgovaraju sa lekarom o upotrebi kontraceptiva.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne preporučuje se uzimanje leka Camisadol ako ste trudni, budući da nisu poznati uticaji leka Camisadol na trudnoću i na plod.

Ne preporučuje se uzimanje leka Camisadol ako dojite, jer se lek Camisadol izlučuje u majčino mleko.

Odmah obavestite svog lekara ako ste trudni ili ako planirate trudnoću. Lekar će Vam pomoći u donošenju odluke da li treba da uzimate lek Camisadol ili ne.

Nemojte prekidati lečenje bez prethodnog savetovanja sa lekarom, jer Vam se zbog toga mogu povećati epileptični napadi. Pogoršanje Vaše bolesti može biti štetno i za Vaše dete.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nemojte upravljati vozilom ili biciklom, niti rukovati alatima ili mašinama dok ne vidite kako ovaj lek deluje na Vašu sposobnost obavljanja tih aktivnosti. Lek Camisadol može uzrokovati vrtoglavicu ili zamućen vid.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom. Drugi oblici ovog leka mogu biti prikladniji za decu; obratite se lekaru ili farmaceutu.

Primena leka Camisadol

• Lek Camisadol se mora uzimati dva puta na dan svakog dana - u razmaku od oko 12 sati.
• Nastojte da uzimate lek u otprilike isto vreme svakog dana.
• Progutajte tabletu leka Camisadol sa čašom vode.
• Lek Camisadol možete uzimati sa hranom ili bez nje.

Uobičajena početna doza je niska, koju će Vaš lekar polako povećavati tokom nekoliko nedelja. Kada postignete dozu koja Vam odgovara, koja se naziva „doza održavanja”, uzimaćete istu dozu svakog dana. Lek Camisadol se koristi za dugotrajno lečenje. Morate da nastavite sa uzimanjem leka Camisadol sve dok Vam lekar ne kaže da prestanete da ga uzimate.

Koliku dozu uzeti

U nastavku su navedene uobičajene preporučene doze Camisadola za različite uzrasne grupe i telesne mase.

Lekar Vam može propisati drugačiju dozu, ako imate problema sa bubrezima ili jetrom.

Adolescenti i deca telesne mase 50 kg ili više i odrasli

Kada uzimate samo lek Camisadol

• Uobičajena početna doza leka Camisadol je 50 mg dva puta na dan.
• Vaš lekar takođe može propisati početnu dozu od 100 mg leka Camisadol dva puta na dan.
• Vaš lekar može povećati Vašu dozu koju uzimate dva puta na dan svakih nedelju dana za 50 mg dok ne dostignete dozu održavanja između 100 mg i 300 mg dva puta na dan.

Kada uzimate lek Camisadol sa drugim antiepilepticima

Uobičajena početna doza leka Camisadol je 50 mg dva puta na dan.

Lekar može povećati Vašu dozu koju uzimate dva puta na dan svakih nedelju dana za 50 mg dok ne dostignete dozu održavanja između 100 mg i 200 mg dva puta na dan.

Ako je Vaša telesna masa 50 kg ili veća, Vaš lekar može odlučiti da započne lečenje lekom Camisadol jednokratnom „udarnom” dozom od 200 mg. Vi biste zatim približno 12 sati kasnije započeli sa uzimanjem svoje stalne doze održavanja.

Deca i adolescenti telesne mase manje od 50 kg

• Za lečenje parcijalnih epileptičnih napada: napominjemo da se lek Camisadol ne preporučuje za decu mlađu od 2 godine.
• Za lečenje primarno generalizovanih tonično-kloničnih epileptičnih napada: napominjemo da se lek Camisadol ne preporučuje za decu mlađu od 4 godine.
• Doza zavisi od njihove telesne mase. Obično započinju lečenje sirupom i prelaze na tablete samo ako mogu uzimati tablete i dobiti tačnu dozu sa različitim jačinama tableta. Lekar će propisati formulaciju koja im najviše odgovara.

Napomena:

Lakozamid u obliku sirupa nije registrovan na tržištu R. Srbije.

Ako ste uzeli više leka Camisadol nego što treba

Ako ste uzeli više leka Camisadol nego što je trebalo, odmah se obratite svom lekaru. Nemojte pokušavati da vozite.

Možda ćete imati:

• vrtoglavicu;
• mučninu ili povraćanje;
• epileptične napade (konvulzije), poremećaje srčanog ritma kao što su usporeni, ubrzani ili nepravilni otkucaji srca, koma ili pad krvnog pritiska praćen ubrzanim otkucajem srca i znojenjem.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Camisadol

• Ako primetite da ste propustili da uzmete dozu, a od propuštene doze je proteklo manje od 6 sati, dozu uzmite čim se setite.
• Ako je od propuštene doze proteklo više od 6 sati, nemojte uzimati propuštenu tabletu. Umesto toga, uzmite lek Camisadol u sledeće vreme kada ga uobičajeno uzimate.
• Ne uzimajte duplu dozu kako biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Camisadol

• Ne prekidajte uzimanje leka Camisadol bez konsultacije sa svojim lekarom, jer bi se epilepsija mogla ponovo javiti ili pogoršati.
• Ako lekar odluči da prekine Vaše lečenje lekom Camisadol, ujedno će Vam dati uputstva kako postupno da smanjujete dozu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva centralnog nervnog sistema, kao što je vrtoglavica mogu biti pojačana nakon jednokratne „udarne” doze.

Obratite se svom lekaru ili farmaceutu, ako primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava: Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja;
• vrtoglavica ili mučnina;
• duple slike (diplopija).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• kratki trzaji mišića ili grupe mišića (mioklonični epileptični napadi);
• poteškoće u koordinaciji pokreta ili hodanju;
• problemi sa ravnotežom, drhtanje (tremor), trnci (parestezija) ili grčevi mišića, lako padanje i zadobijanje modrica;
• problemi sa pamćenjem, poteškoće u razmišljanju ili odabiru reči, stanje konfuzije (zbunjenosti);
• brzi i nekontrolisani pokreti očiju (nistagmus), zamućen vid;
• osećaj da se sve vrti oko Vas (vertigo), osećaj opijenosti;
• povraćanje, suva usta, otežano pražnjenje creva, problemi sa varenjem, prekomerna nadutost u želucu ili crevima, proliv;
• smanjenje osećanja ili osetljivosti, poteškoće u izgovoru reči, poremećaj pažnje;
• šum u uhu kao što je zujanje, zvonjenje ili zviždanje;
• razdražljivost, poteškoće sa spavanjem, depresija;
• pospanost, zamor ili slabost (astenija);
• svrab, osip.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• usporeni otkucaji srca, osećaj lupanja srca (palpitacije), nepravilan puls ili druge promene u električnoj aktivnosti srca (poremećaj provodljivosti);
• prekomerni osećaj dobrog raspoloženja, vidite i/ili čujete stvari koje ne postoje;
• alergijska reakcija na uzimanje leka, koprivnjača;
• analize krvi mogu pokazati izmenjenu funkciju jetre, oštećenje jetre;
• misli o povređivanju ili samoubistvu ili pokušaj samoubistva: odmah obavestite svog lekara;
• osećaj ljutnje ili uznemirenosti;
• neuobičajeno razmišljanje ili gubitak veze sa stvarnošću;
• ozbiljna alergijska reakcija koja uzrokuje oticanje lica, ždrela, ruke, stopala, gležnjeva ili potkolenica;
• nesvestica;
• neuobičajeni nevoljni pokreti (diskinezija).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• neuobičajeno ubrzani otkucaji srca (ventrikularna tahiaritmija);
• bol u grlu, visoka telesna temperatura i učestalije infekcije nego uobičajeno. Analize krvi mogu pokazati ozbiljno smanjenje posebne grupe belih krvnih zrnaca (agranulocitoza);
• ozbiljna kožna reakcija koja može uključivati visoku telesnu temperaturu i druge simptome nalik gripu, osip po licu, osip koji se širi, otečene žlezde (uvećani limfni čvorovi); povećane vrednosti enzima jetre utvrđene analizama krvi i povećanje broja jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofilija);
• jako rasprostranjen osip sa plikovima i ljuštenjem kože, posebno oko usta, nosa, očiju i genitalija (Stevens Johnson-ov sindrom) i teži oblik koji uzrokuje ljuštenje kože na više od 30% površine tela (toksična epidermalna nekroliza);
• konvulzije.

Dodatne neželjene reakcije kod dece

Dodatne neželjene reakcije uočene kod dece uključivale su povišenu telesnu temperaturu (pireksiju), curenje iz nosa (nazofaringitis), bol u grlu (faringitis), jedu manje nego obično (smanjenje apetita), promene u ponašanju, sebi nesvojstveno ponašanje (neuobičajeno ponašanje) i nedostatak energije (letargija). Osećaj pospanosti (somnolencija) vrlo je česta neželjena reakcija kod dece i može se javiti kod više od 1 na 10 dece.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Camisadol posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i blisteru nakon

„Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je lakozamid.

Camisadol, 50 mg, film tablete

Jedna film tableta sadrži 50 mg lakozamida.

Camisadol, 100 mg, film tablete

Jedna film tableta sadrži 100 mg lakozamida.

Camisadol, 200 mg, film tablete

Jedna film tableta sadrži 200 mg lakozamida.

Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; hidroksipropilceluloza, niskosupstituisana; krospovidon; hidroksipropilceluloza; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete:

Camisadol, 50 mg, film tablete

Polivinil alkohol (E1203); titan-dioksid (E171); makrogol 3350 (E1521); talk (E553b); gvožđe-oksid, crveni (E172); gvožđe-oksid, crni (E172); FD&C Blue #2/Indigo Carmine aluminium lake (E132).

Camisadol, 100 mg, film tablete

Polivinil alkohol (E1203); titan-dioksid (E171); makrogol 3350 (E1521); talk (E553b); gvožđe- oksid, žuti (E172); gvožđe-oksid, crni (E172).

Camisadol, 200 mg, film tablete

Polivinil alkohol (E1203); titan-dioksid (E171); makrogol 3350 (E1521); talk (E553b); FD&C Blue #2/Indigo Carmine aluminium lake (E132).

Kako izgleda lek Camisadol i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Camisadol, 50 mg, film tablete

Ružičaste, duguljaste, bikonveksne film tablete sa utisnutom oznakom „50” na jednoj strani i bez oznaka na drugoj strani.

Camisadol, 100 mg, film tablete

Žute, duguljaste, bikonveksne film tablete sa utisnutom oznakom „100” na jednoj strani i bez oznaka na drugoj strani.

Camisadol, 200 mg, film tablete

Plave, duguljaste, bikonveksne film tablete sa utisnutom oznakom „200” na jednoj strani i bez oznaka na drugoj strani.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-aluminijum blister, koji sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera (56 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

ZENTIVA PHARMA D.O.O.

Milentija Popovića 5v, sprat 2, Beograd – Novi Beograd

Proizvođač:

GENEPHARM SA

18th km Marathonos Ave, Pallini, Attiki, Grčka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Camisadol, film tablete, 56 x (50 mg): 000456329 2023 59010 007 000 515 021 04 001 od 12.02.2024.

Camisadol, film tablete, 56 x (100 mg): 000456332 2023 59010 007 000 515 021 04 001 od 12.02.2024.

Camisadol, film tablete, 56 x (200 mg): 000456335 2023 59010 007 000 515 021 04 001 od 12.02.2024.