Buvidal® 24mg rastvor za injekciju sa produženim oslobađanjem

Terapija zavisnosti odopioida u sklopu medicinske, socijalnei psihološketerapije.

Terapija je namenjena za primenu kododraslih i adolescenata uzrasta od 16 godina istarijih.

Lek Buvidal smeju da primenjuju isključivozdravstveniradnici.

Terapiju treba da započne i nastaviti da prati lekar sa iskustvom u terapiji opioidne zavisnosti.

1 od 17

Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere opreza pri propisivanju i izdavanju buprenorfina, kao što su praćenje pacijenta u redovnim kontrolnim posetama uz klinički nadzor u skladu sa potrebama pacijenta. Nije dozvoljeno izdavati lek za primenu kod kućeili samostalnu primenu od strane pacijenta.

Pre početka lečenja treba preduzeti mere opreza

Da bi se izbegla nagla pojava simptoma obustave, terapiju lekom Buvidal treba započeti kada se jave objektivni i jasni znaci blage do umerene obustave (videti odeljak 4.4). Pre započinjanja terapije se mora utvrditi koja se vrsta opioida koristi (tj. kratkodelujući ili dugodelujući opioidi), vreme od poslednje upotrebe opioida, kao i stepen zavisnosti od opioida.

Za pacijente koji uzimaju heroin ili kratkodelujuće opioide, početna doza leka Buvidal se ne sme primenitidok nije proteklo najmanje 6 sati nakon što je pacijent poslednji put koristio opioide.

Za pacijente koji su na terapiji metadonom, dozu metadona treba smanjiti na najviše 30 mg/dan pre započinjanja terapije lekom Buvidal, koji se ne sme primeniti dok nije proteklo najmanje 24 sata nakon što je pacijent primio poslednju dozu metadona. Lek Buvidal može izazvati pojavu simptoma obustave kod pacijenata koji su zavisni od metadona.

Doziranje

Započinjanjeterapije kod pacijenata koji prethodno nisu primali buprenorfin

Potrebno je da pacijenti koji prethodno nisu bili izloženi buprenorfinu uzmu buprenorfin u sublingvalnom farmaceutskom obliku u dozi od 4 mg i da budu pažljivo praćeni jedan sat pre prve primene leka Buvidal nedeljnimrežimom primene terapije, kako bi se potvrdila podnošljivost primene buprenorfina.

Primena buprenorfina u sublingvalnom obliku nije moguća sa farmaceutskim oblikom leka Buvidal. Za primenu buprenorfina u sublingvalnom obliku koristiti lekove odgovarajućeg farmaceutskog oblika koji su dostupni na tržištu u Republici Srbiji.

Preporučena početna doza leka Buvidal je 16 mg, sa jednom ili dve dodatne doze od 8 mg sa vremenskim razmakom od najmanje 1 dan, do ciljne doze od 24 mg ili 32 mg u prvoj nedelji terapije. Preporučena doza za drugu nedelju terapijeje ukupna doza primenjena tokom nedeljeuvođenja terapije.

Terapija lekom Buvidal mesečnim režimom primene terapije može započeti nakon započinjanja terapije lekom Buvidal nedeljnim režimom primene terapije, u skladu sa konverzijom doze u Tabeli 1 i nakon što su pacijentistabilizovani nedeljnimrežimom primene terapije(četiri nedelje ili više, kad je to praktično).

Prelazak sa buprenorfina usublingvalnom oblikuna lek Buvidal

Pacijenti koji su na terapiji buprenorfinom u sublingvalnom farmaceutskom obliku mogu se prevesti direktno na nedeljni ili mesečni režim primene terapije lekom Buvidal, počevši sledeći dan nakon uzimanja poslednje terapijske doze buprenorfina u sublingvalnom obliku, u skladu sa preporukama za doziranje navedenim u Tabeli1. Preporučuje se pažljivopraćenjepacijenata tokomperioda nakon prelaska na novrežimdoziranja.

Tabela 1. Konvencionalne dnevne terapijske doze buprenorfina u sublingvalnom obliku i preporučene odgovarajuće nedeljne i mesečne doze leka Buvidal

Dnevna doza buprenorfina u sublingvalnom obliku

2-6 mg 8-10 mg

12-16 mg 18-24 mg 26-32 mg

Nedeljna doza leka Buvidal

8 mg 16 mg 24 mg 32 mg

Mesečna doza lekaBuvidal

64 mg 96 mg 128 mg 160 mg

2 od 17

Pacijenti se mogu prevesti sa buprenorfina u sublingvalnom obliku u dozi od 26-32 mg direktno na mesečni režim primene terapije lekom Buvidal u dozi od 160 mg uz pažljivo praćenje tokom perioda nakon prelaska na nov režim doziranja.

Doza izražena u mg može se razlikovati između buprenorfina u sublingvalnom obliku različitih proizvođača, o čemu je potrebno voditi računa kod svakog proizvoda. Farmakokinetičke osobine leka Buvidal opisane su u odeljku 5.2.

Terapija održavanja i prilagođavanjadoze

Lek Buvidal se može primenjivati jednom nedeljno ili jednom mesečno. Doza se može povećati ili smanjiti, a pacijenti se mogu prevoditi sa nedeljnih na mesečne režime primene leka i obrnuto u skladu sa individualnim potrebama i kliničkoj proceni ordinirajućeg lekara, u skladu sa preporukama iz Tabele 1. Možda će biti potrebno pažljivo praćenje pacijenta nakon prelaska na nov režim doziranja. Procena dugotrajne terapije zasniva se na podacima prikupljenim tokom 48 nedelja.

Dodatne doze

Može se primeniti najviše jedna dodatna doza leka Buvidal od 8 mg tokom neplanirane posete između primene redovnih nedeljnih i mesečnih doza, na osnovu individualnih privremenih potreba pacijenta.

Maksimalna nedeljna doza kod pacijenata koji su na nedeljnom režimu primene terapije lekom Buvidal je 32 mg sa dodatnom dozom od 8 mg. Maksimalna mesečna doza za pacijente koji su na mesečnom režimu primene terapijelekom Buvidal je 160 mg.

Propuštene doze

Kako bi se izbeglo propuštanje primene doza, nedeljna doza se može primeniti do 2 dana pre ili nakon utvrđenog rasporeda nedeljne primene doze, a mesečna doza se može primeniti do 1 nedelju pre ili nakon utvrđenog rasporeda mesečneprimene doze.

Ako je pacijent propustio dozu, sledeću dozu treba da primi što je pre moguće.

Ciljevi terapije i prekid terapije

Pre početka terapije lekom Buvidal potrebno je sa pacijentom dogovoriti ciljeve terapije. Ako je terapija lekom Buvidal prekinuta, treba uzeti u obzir njegova svojstva produženog oslobađanja i može biti potrebno postepeno smanjivati dozu kako bi se smanjili simptomi obustave (videti odeljak 4.4). Ako se pacijent prevodi na terapiju buprenorfinom u sublingvalnom obliku, to treba učiniti nedelju dana nakon poslednje nedeljne doze ili mesec dana nakon poslednje mesečne doze leka Buvidal, u skladu sa preporukama iz Tabele 1.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Bezbednost i efikasnost buprenorfina kod pacijenata uzrasta od 65 godina i starijih nisu ustanovljene. Ne može sedati preporuka o doziranju.

Uopšteno, preporučeno doziranje za starije pacijente sa očuvanom funkcijom bubrega je isto kao i za mlađe odrasle pacijente sa očuvanom funkcijom bubrega. Međutim, kako je kod starijih pacijenata moguća smanjena funkcija bubrega/jetre, može biti potrebnoprilagođavanje doze (videti u nastavku teksta).

Oštećenje funkcije jetre

3 od 17

Buprenorfin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2). Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre primena buprenorfina je kontraindikovana (videti odeljak4.3).

Oštećenje funkcije bubrega

Prilagođavanje doze buprenorfina nije potrebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Preporučuje se oprez pri doziranju kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) (videtiodeljke 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost buprenorfina kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina nisu još ustanovljene (videti odeljak4.4). Nema dostupnih podataka.

Način primene

Lek Buvidal je namenjen samo za supkutanu primenu. Treba ga ubrizgati polako i potpuno u potkožno tkivo na jednom od više mogućih područja za primenu (glutealni predeo, butina, trbušni zid ili nadlaktica), pod uslovom da ima dovoljno potkožnog tkiva. Svako područje za primenu može imati više mesta za ubrizgavanje. Mesta za ubrizgavanje treba menjati i kod nedeljnih i kod mesečnih injekcija. Potrebno je da prođe najmanje 8 nedelja pre ponovnog ubrizgavanja nedeljne doze u prethodno korišćeno mesto ubrizgavanja. Nema kliničkih podataka koji bi podržali ponovno ubrizgavanje mesečne doze u isto mesto. Nije verovatno da to predstavlja bezbednosni problem. Odluka o ponovnom ubrizgavanju u isto mesto se mora doneti uz kliničku procenu nadležnog lekara. Primenjena doza se mora dati jednom injekcijom, i ne deliti je na više primena. Doza se ne sme primeniti intravenski, intramuskularno ili intradermalno (u kožu) (videti odeljak 4.4).

Za uputstvo o načinu primeneleka videti odeljak6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Teška respiratorna insuficijencija.

Teško oštećenjefunkcije jetre.

Akutni alkoholizam ili delirium tremens.

Primena

Mora se paziti da se izbegne nehotično ubrizgavanje leka Buvidal. Doza se ne sme primeniti intravaskularno (intravenski), intramuskularno ili intradermalno.

Ubrizgavanje leka u krvni sud (intravaskularno), poput intravenske injekcije, može predstavljati rizik od ozbiljnog oštećenja jer lek Buvidal u kontaktu sa telesnim tečnostima formira čvrstu masu, koja bi mogla uzrokovati povredu krvnih sudova, začepljenje ili tromboembolijske događaje.

Da bi se smanjio rizik pogrešne upotrebe, zloupotrebe i upotrebe leka u svrhe za koje nije namenjen, treba preduzeti odgovarajuće mere opreza prilikom propisivanja i izdavanja buprenorfina. Zdravstveni radnici treba da primene lek Buvidal direktno pacijentu. Nije dopušteno izdavati lek za primenu kod kuće ili samostalnu primenu od strane pacijenta. Tokom celokupnog lečenja potrebno je paziti na svaki pokušaj uklanjanja zaliha leka.

Osobine produženog oslobađanja

4 od 17

Osobine produženog oslobađanja leka treba uzeti u obzir tokom terapije, uključujući uvođenje i prekid terapije (videti odeljak 4.2). Posebno treba pratiti pacijente koji istovremeno uzimaju druge lekove i/ili imaju druge bolesti, zbog mogućih znakova i simptoma toksičnosti, predoziranja ili obustave, uzrokovanih povećanim ili smanjenim dozama buprenorfina (videti odeljke 4.2 i5.2).

Respiratorna depresija

Prijavljeni su brojni slučajevi sa smrtnim ishodom usled respiratorne depresije kod pacijenata na terapiji buprenorfinom, posebno kod pacijenata kod kojih se buprenorfin primenjivao u kombinaciji sa benzodiazepinima (videti odeljak 4.5) ili kad se buprenorfin nije primenjivao u skladu sa propisanim uputstvima. Slučajevi sa smrtnim ishodom su takođe prijavljeni vezano sa istovremenom primenom buprenorfina i drugih depresora poput alkohola, gabapentinoida (poput pregabalina i gabapentina) (videti odeljak4.5) ili drugih opioida.

Buprenorfin treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa respiratornom insuficijencijom (npr. hronična opstruktivna bolest pluća, astma, plućno srce, smanjena respiratorna rezerva, hipoksija, hiperkapnija, prethodno postojeća respiratorna depresija ili kifoskolioza).

Buprenorfin može kod dece i osoba koje nisu zavisne od opioida, prilikom nehotične ili namerne primene, uzrokovati tešku, potencijalno životno ugrožavajuću respiratornu depresiju.

Depresija centralnog nervnog sistema

Buprenorfin može uzrokovati pospanost, posebno kada se uzima istovremeno sa alkoholom ili depresorima centralnog nervnog sistema kao što su benzodiazepini, trankilizatori, sedativi, gabapentinoidi ili hipnotici (videti odeljak4.5 i 4.7).

Tolerancija i poremećaj upotrebe opioida (zloupotreba i zavisnost)

Buprenorfin je parcijalni agonista μ (mi)-opioidnih receptora i hronična primena može dovesti do zavisnosti opioidnog tipa.

Tolerancija, fizička i psihička zavisnot iporemećaj upotrebe opioida (engl. opioid use disorder, OUD) mogu se razviti nakon ponavljane primene opioida kao što je buprenorfin. Zlouporaba ili namerna pogrešna upotreba buprenorfina mogu dovesti do predoziranja i/ili smrti. Rizik od razvoja OUD-a povećan je kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom (roditelji ili braća i sestre) anamnezom poremećaja upotrebe psihoaktivnih supstanci (uključujući poremećaj konzumiranja alkohola), kod pušača ili kod pacijenata sa anamnezom drugih poremećaja mentalnog zdravlja (npr. velika depresija, anksioznost i poremećaji ličnosti). Pre početka lečenja buprenorfinom i tokom lečenja, potrebno je s pacijentom dogovoriti ciljeve terapije i plan završetka terapije(videti odeljak4.2).

Pacijente je potrebno pratiti radi moguće pojave znakova ponašanja povezane sa traženjem leka (npr. preuranjeni zahtevi za novim izdavanjem leka). Ovouključuje proveru istovremenoupotrebljavanihopioida i psihoaktivnih lekova (kao što su benzodiazepini). Za pacijente sa znakovima i simptomima OUD-a potrebno je razmotriti savetovanje sa specijalistom za zavisnosti.

Serotoninski sindrom

Istovremena primena leka Buvidal i drugih serotonergičkih lekova, kao što su inhibitori MAO, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) ili triciklični antidepresivi, može dovesti do serotoninskog sindroma koji potencijalno predstavlja životno ugrožavajuće stanje (videti odeljak 4.5.). Ako je istovremena terapija sa drugim serotonergičkim lekovima klinički opravdana, savetuje se pažljivo praćenje pacijenta, posebno tokom započinjanja terapije i povećanja doze.

Simptomi serotoninskog sindroma mogu uključivati promene mentalnog statusa, nestabilnost autonomnog nervnog sistema, neuromuskularne poremećaje i/ili simptome poremećaja gastrointestinalnog sistema. Ako se sumnja na serotoninski sindrom, potrebno je razmotriti smanjenje doze ili prekid terapije u zavisnosti od težinesimptoma.

5 od 17

Hepatitis i hepatičnidogađaji

Pre započinjanja terapije preporučuje se da se urade osnovni laboratorijski testovi funkcije jetre i ustanovi status infekcije virusom hepatitisa. Kod pacijenata kod kojih jetest na infekciju virusomhepatitisa pozitivan, koji istovremenoprimaju druge lekove (videti odeljak4.5) i/ili kod onih sa postojećim poremećajem funkcije jetre postoji veći rizik od oštećenja jetre. Preporučuje se redovnopraćenje funkcije jetre.

Slučajevi akutnog oštećenja funkcije jetre prijavljeni su kod pacijenata zavisnika od opioida, kako u kliničkim ispitivanjima, tako i nakon stavljanja leka u promet u prijavljenim neželjenim reakcijama na lekove koji sadrže buprenorfin. Spektar poremećaja se kretao u rasponu od prolaznih asimptomatskih povećanja vrednosti enzima jetre do prijava pojedinačnih slučajeva citolitičkog hepatitisa, insuficijencije jetre, nekroze jetre, hepatorenalnog sindroma, hepatične encefalopatije i smrtnog ishoda. U mnogim slučajevima prisustvo već postojećih poremećaja vrednosti enzima jetre, genetske bolesti, infekcije virusom hepatitisa B ili hepatitisa C, alkoholizma, anoreksije, istovremene primene drugih potencijalno hepatotoksičnih lekova i kontinuirana intravenska upotreba droga mogu biti uzrok ili doprineti oštećenju jetre. Ovi osnovni faktori se moraju uzeti u obzir pre propisivanja buprenorfina, kao i tokom samog lečenja. Kada se sumnja na hepatični događaj, potrebna su dalja biološka i etiološka ispitivanja. U zavisnosti od nalaza, primena leka Buvidal se može prekinuti. Možda će biti potrebno praćenje i nakon nedeljne i mesečne primene terapije. Ako se nastavi sa terapijom, potrebno je pažljivo pratiti funkciju jetre.

Izazivanje sindroma obustaveod opioida

Pri započinjanju terapije buprenorfinom, treba biti svestan parcijalnog agonističkog profila buprenorfina. Lekovi koji sadrže buprenorfin doveli su do izazivanja simptoma obustave kod pacijenata zavisnih od opioida, kada su se primenjivali pre povlačenja agonističkih dejstava nedavnog uzimanja ili zloupotrebe opioida. Da bi se izbegla nagla pojava simptoma obustave, terapiju buprenorfinom treba započeti kada se jave očigledni objektivni znaci i simptomi blage do umerene obustave (videti odeljak4.2).

Prekid lečenja može uzrokovati sindrom obustavekoji se može javiti odloženo.

Oštećenje funkcije jetre

Buprenorfin se u velikoj meri metaboliše u jetri. Pacijentesa umerenim oštećenjemfunkcije jetre potrebno je pratiti zbog pojave znakova i simptoma izazvanih obustavom opioida, toksičnosti ili predoziranja uzrokovanih povećanim koncentracijama buprenorfina. Buprenorfin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.2 i 5.2). Potrebno je redovno pratiti funkciju jetretokom terapije. Primena buprenorfina je kontraindikovana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcijejetre (videtiodeljak4.3).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom nakupljaju se metaboliti buprenorfina. Preporučuje se oprez pri doziranju kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) (videti odeljke4.2 i 5.2).

Produženje QT intervala

Treba biti oprezan kada se lek Buvidal istovremeno primenjuje sa drugim lekovima koji mogu dovesti do produženja QT intervala i kod pacijenata sa sindromom dugog QT intervala u anamnezi ili drugih faktora rizika za produženje QT intervala.

Lečenje akutnogbola

Za lečenje akutnogbola tokom kontinuirane primene leka Buvidal, može biti potrebna kombinovana primena opioida sa visokim afinitetom za μ (mi)-opioidne receptore (npr. fentanil), neopioidnih analgetika i lokalne anestezije. Titracija oralnih ili intravenskih kratkodelujućih opioidnih analgetika (morfijum sa trenutnim oslobađanjem, oksikodona ili fentanila) do željenog analgetskog dejstva kod pacijenata na terapiji lekom Buvidal, može zahtevati veće doze. Pacijentetreba pratiti tekom lečenja.

6 od 17

Primena kod dece i adolescenata

Bezbednost i efikasnost buprenorfina kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina nisu ustanovljene (videti odeljak 4.2). S obzirom na ograničene podatke kod adolescenata (uzrastu od 16 ili 17 godina), pacijente u ovojuzrasnoj grupitreba pažljivo pratiti tokom terapije.

Poremećaji disanja povezani sa spavanjem

Opioidi mogu uzrokovati poremećaje disanja tokom spavanja, uključujući centralnu apneju tokom spavanja (engl. Central Sleep Apnoea, CSA) i hipoksemiju tokom sna. Primena opioida povećava rizik od CSA, koji je zavistan od doze. Kod pacijenata kod kojih se javi CSA, potrebno je razmotriti smanjenje ukupne doze opioida.

Opšta upozorenja vezana za primenu opioida

Opioidi mogu da uzrokuju ortostatsku hipotenziju.

Opioidi mogu da povećaju pritisak cerebrospinalne tečnosti, što može uzrokovati epileptične napade (konvulzije). Zbog toga je opioide potrebno koristiti uz oprez kod pacijenata sa povredom glave, intrakranijalnim lezijama i drugim okolnostima u kojima bi cerebrospinalni pritisak mogao biti povećan ili kod pacijenata sa pojavom epileptičnih napada u anamnezi.

Opioide je potrebno koristiti uz oprez kod pacijenata sa hipotenzijom, hipertrofijom prostate ili stenozom uretre.

Mioza izazvana opioidima, promene u stepenu svesti ili promene u percepciji bola kao simptoma bolesti mogu uticati na procenu pacijenta ili maskiratidijagnozu ili klinički tok istovremenoprisutne bolesti. Opioide je potrebno koristiti uz oprez kod pacijenata sa miksedemom, hipotireoidizmom ili insuficijencijom kore nadbubrežne žlezde(npr. Addison-ova bolest).

Opioidi povećavaju intraholedohalni pritisak i zbog toga je potrebno koristiti ih uz oprez kod pacijenata sa disfunkcijom bilijarnog trakta.

Lateks

U formulaciji zaštitnog poklopca igle ne koristi se prirodna guma ili lateks. Ipak, prisustvo zanemarljivih tragova se ne može isključiti i stoga postoji potencijalni rizik od alergijskih reakcija kod osoba osetljivih na lateks koji se ne može u potpunosti isključiti.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija sa lekom Buvidal.

Buprenorfin treba koristiti uz oprez kod istovremeneprimene sa:

naltreksonom i nalmefenom: Oni su opioidni antagonisti koji mogu da blokiraju farmakološka dejstva buprenorfina. Kod pacijenata zavisnih od opioida koji trenutno primaju terapiju buprenorfinom, naltrekson može izazvati iznenadan početak produženih i intenzivnih simptoma obustave opioida. Kod pacijenata koji trenutno primaju terapiju naltreksonom, naltrekson može blokirati ciljna terapijska dejstva buprenorfina.

alkoholnim pićima ili lekovima koji sadrže alkohol, jer alkohol pojačava sedativno dejstvo buprenorfina (videti odeljak 4.7).

benzodiazepinima: Ova kombinacija može dovesti do smrtnog ishoda zbog respiratorne depresije centralnog porekla. Zbog toga se doze moraju pažljivo pratiti i ova kombinacija lekova se mora izbegavati u slučajevima u kojima postoji rizik od zloupotrebe. Pacijente treba upozoriti da je izuzetno opasno samostalno primenjivati nepropisane benzodiazepine tokom terapije ovimlekom, a takođe ih treba

7 od 17

upozoriti da je istovremena upotreba benzodiazepina sa ovim lekom dozvoljena isključivo prema uputstvu lekara (videti odeljak4.4).

gabapentinoidima: istovremena primena leka Buvidal sa gabapentinoidima (gabapentin i pregabalin) može dovesti respiratorne depresije, hipotenzije, duboke sedacije, kome i smrti. Zbog toga se doze moraju pažljivo pratiti i ova se kombinacija lekova mora izbegavati u slučajevima u kojima postoji rizik od zloupotrebe. Pacijente treba upozoriti da je istovremena upotreba gabapentionida sa ovim lekom dozvoljena samo prema uputstvu lekara (videti odeljak 4.4).

serotonergičnim lekovima kao što su inhibitori MAO, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) ili triciklični antidepresivi zbog povećanja rizika od serotoninskog sindroma, koji potencijalno predstavlja životno ugrožavajuće stanje (videti odeljak 4.4).

drugim depresorima centralnog nervnog sistema: Drugi derivati opioida (npr. metadon, analgetici i antitusici), određeni antidepresivi, sedativni antagonisti H1-receptora, barbiturati, drugi anksiolitici koji nisu benzodiazepini, antipsihotici, klonidin i slične supstance. Ove kombinacije povećavaju depresiju centralnog nervnog sistema. Smanjen nivo pažnje može povećavati rizik pri upravljanju vozilima i rukovanju mašinama (videti odeljak4.7).

opioidnim analgeticima: Možda će biti teško postići adekvatnu analgeziju kada se puni opioidni agonist primenuje kod pacijenata koji primaju buprenorfin. Takođe, postoji mogućnost predoziranja punim agonistom, naročito u pokušajima povećanja dejstva buprenorfina koji je parcijalni agonist ili kada se smanjuju koncentracijebuprenorfina u plazmi (videti odeljak 4.4).

Buprenorfin se metaboliše u norbuprenorfin primarno pomoću CYP3A4. Interakcija sa istovremeno primenjivanim induktorima ili inhibitorima utvrđena je u ispitivanjima u kojima se koristio transmukozni i transdermalni buprenorfin. Buprenorfin se takođe metaboliše u buprenorfin-3 beta-glukuronid pomoću UGT1A1.

Inhibitori CYP3A4 mogu da inhibiraju metabolizam buprenorfina što rezultuje povećanim vrednostima za Cmax i PIK buprenorfina i norbuprenorfina. LekBuvidal zaobilazi metabolizam prvog prolaza kroz jetru i očekuje se slabiji uticaj inhibitora CYP3A4 (npr. inhibitora proteaze poput ritonavira, nelfinavira ili indinavira ili azolnih antimikotika poput ketokonazola ili itrakonazola, ili makrolidnih antibiotika) na metabolizam buprenorfina kod istovremene primene sa lekom Buvidal u poređenju sa istovremenom primenom sa buprenorfinom u sublingvalnom obliku. Prilikom prelaska sa buprenorfina u sublingvalnom obliku na lek Buvidal, može biti potrebno pratiti pacijente kako bi se obezbediloda su koncentracijebuprenorfina u plazmi odgovarajuće.

Pacijenti koji već primaju lek Buvidal i započinju terapiju inhibitorima CYP3A4 treba da budu na nedeljnom režimu primene leka Buvidal i da budu pod nadzorom zbog znakova i simptoma predoziranja. Za razliku od toga, ako pacijent koji istovremeno prima terapiju lekom Buvidal i inhibitorom CYP3A4 prekine lečenje inhibitorom CYP3A4, treba da bude pod nadzorom zbog simptoma obustave(videti odeljak 4.4).

induktori CYP3A4 mogu da indukuju metabolizam buprenorfina što rezultuje smanjenjem koncentracija buprenorfina. Lek Buvidal zaobilazi metabolizam prvog prolaza kroz jetru i očekuje se slabiji uticaj induktora CYP3A4 (npr. fenobarbitala, karbamazepina, fenitoina ili rifampicina) na metabolizam buprenorfina kod istovremene primene sa lekom Buvidal u poređenju sa istovremenom primenom sa buprenorfinom u sublingvalnom obliku. Prilikom prelaska sa buprenorfina u sublingvalnom obliku na lek Buvidal, može biti potrebno pratiti pacijente kako bi se obezbedilo da su koncentracije buprenorfina u plazmi odgovarajuće. Pacijenti koji već primaju lek Buvidal i započinju terapiju induktorima CYP3A4 treba da budu na nedeljnom režimu primene leka Buvidal i da budu pod nadzorom zbog znakova i simptoma obustave. Za razliku od toga, ako pacijent koji istovremeno prima terapiju lekom Buvidal i induktorom CYP3A4 prekine lečenje induktorom CYP3A4, treba da bude pod nadzoromzbogsimptoma predoziranja.

Inhibitori UGT1A1 mogu da utiču na sistemsko izlaganje buprenorfina.

inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI): Na osnovu iskustva sa morfinom, moguće je pojačanje dejstva opioida.

istovremena primena buprenorfina sa antiholinergicima ili lekovima sa antiholinergičnom aktivnošću (npr. triciklični antidepresivi, antihistaminici, antipsihotici, miorelaksansi, antiparkinsonici) može dovesti do pojačanja antiholinergičnih neželjenih reakcija.

8 od 17

Trudnoća

Nema dostupnih podataka ili su podaci o primeni buprenorfina kod trudnica ograničeni. Ispitivanja na životinjama nisu pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Primena buprenorfina tokom trudnoće se može razmotritisamo ako je potencijalna korist veća od potencijalnogrizika za fetus.

Na kraju trudnoće, buprenorfin može izazvati respiratornu depresiju kod novorođenčeta, čak i nakon kratkog perioda primene. Dugotrajna primena tokom poslednjeg trimestra trudnoće može izazvati sindrom obustave kod novorođenčeta (npr. hipertoniju, neonatalni tremor, neonatalnu agitaciju, mioklonus ili konvulzije). Sindrom se obično pojavljuje nekoliko sati do nekoliko dana nakon rođenja.

Zbog dugog poluvremena eliminacije buprenorfina, potrebno je razmotriti praćenje novorođenčeta tokom prvih nekoliko dana života, kako bi se sprečio rizik od pojave respiratorne depresije ili sindroma obustave kodnovorođenčeta.

Dojenje

Buprenorfin i njegovi metaboliti se izlučuju u majčino mleko i lek Buvidal treba koristiti sa oprezom tokom dojenja.

Plodnost

Nema dostupnih podataka ili su podaci o uticaju buprenorfina na plodnost kod ljudi ograničeni. Uticajbuprenorfina na plodnost kod životinja nije zabeležen (videti odeljak5.3).

Buprenorfin ima mali do umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama kada se primenjuje kod pacijenata zavisnih od opioida. Buprenorfin može izazvati pospanost, vrtoglavicu ili poremećenu sposobnost razmišljanja, posebno tokom započinjanja terapije i prilikom prilagođavanja doze. Ako se uzima u kombinaciji sa alkoholom ili depresorima centralnog nervnog sistema, uticaj će verovatno bitiizraženiji(videtiodeljke4.4 i4.5).

Pacijenta treba upozoriti da neupravlja vozilima ilirukuje opasnimmašinama dokuzima ovaj leksve dokse ne sazna kako lek utiče na pacijenta. Zdravstveni radnik koji leči pacijenta mora da da individualne preporukesvakompacijentu.

Sažetak bezbednosnogprofila

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije na buprenorfin su glavobolja, mučnina, hiperhidroza, nesanica, sindrom obustave leka i bol.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Tabela 2 prikazuje neželjena dejstva koja su prijavljena za buprenorfin, uključujući lek Buvidal. Neželjene reakcijesu klasifikovane prema učestalosti na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 2. Neželjena dejstvanavedena prema organskom sistemu

MedDRA Veomačesto Često Povremeno Nepoznato klasifikacija

sistema organa

9 od 17

Infekcije i infestacije

Poremećaji krvi i limfnog sistema Poremećaji imunskog sistema Poremećaji metabolizma i ishrane Psihijatrijski poremećaji

Poremećaji nervnog sistema

Poremećaji oka

Poremećaji uha i labirinta Kardiološki poremećaji Vaskularni poremećaji Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni

Nesanica

Glavobolja

Mučnina

Infekcija Influenca Faringitis Rinitis Limfadenopatija

Preosetljivost

Smanjen apetit

Anksioznost Agitacija Depresija Neprijateljsko ponašanje prema drugima/nasilnost Nervoza Neuobičajeno razmišljanje Paranoja Zavisnost od lekova Somnolencija Vrtoglavica Migrena Parestezija Sinkopa

Tremor Hipertonija Poremećaji govora Poremećaj suzenja Midrijaza

Mioza

Palpitacije

Vazodilatacija Hipotenzija Kašalj Dispneja Zevanje Astma Bronhitis Konstipacija Povraćanje

Bol u abdomenu Flatulencija Dispepsija

Suva usta Dijareja Gastrointestinalni poremećaji

Celulitis na mestu primene injekcije

Vertigo

Povećana vrednost

Halucinacije Euforično raspoloženje

10 od17

poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Ispitivanja

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije

Hiperhidroza Sindrom obustave leka

Bol

Osip Pruritus Urtikarija Artralgija Bol u leđima Mijalgija

Spazam mišića Bol u vratu Bol u kostima

Dismenoreja

Bol na mestu primene injekcije Svrabna mestu primene injekcije Eritem na mestu primene injekcije Otokna mestu primene injekcije Reakcija na mestu primene injekcije Induracija na mestu primene injekcije Čvorić na mestu primene injekcije Periferni edem Astenija Malaksalost Pireksija

Drhtavica Sindrom obustave

kod novoređenčadi Bol u grudima Odstupanja u rezultatima ispitivanja funkcije jetre

alanin aminotransferaze Povećana vrednost aspartat aminotransferaze Povećana vrednost enzima jetre Makularni osip

Zapaljenje na mestu primene injekcije

Modrica na mestu primene injekcije Urtikarija na mestu primene injekcije

Proceduralna vrtoglavica

Eritem

Retencija mokraće

Apsces na mestu primene injekcije Ulceracija na mestu primene injekcije Nekroza mesta primene injekcije

Opis odabranih neželjenih dejstava

Reakcije na mestu primene injekcije

11 od17

U dvostruko slepom ispitivanju faze III, u kojem se ispitivala efikasnost, primećena su neželjena dejstva vezana za mesto primene injekcije kod 36 (16,9%) od 213 pacijenata (5% primenjenih injekcija) u grupi koja je primala lek Buvidal. Najčešća neželjena dejstva bila su bol na mestu primene injekcije (8,9%), svrab na mestu primene injekcije (6,1%) i eritem na mestu primene injekcije (4,7%). Sve reakcije na mestu primene injekcije bile su blagog ili umerenog intenziteta i većina slučajeva bila je prolaznog karaktera.

Neželjene reakcije na mestu primene injekcije u vidu apscesa, ulceracije i nekroze prijavljene su tokom postmarketinške upotrebeleka Buvidal.

Zavisnost

Ponovljena upotreba buprenorfina može dovesti do razvoja zavisnosti, čak i pri terapijskim dozama. Rizik od zavisnosti može varirati zavisno o pacijentovim individualnim faktorima rizika, doziranju i trajanju terapije opioidom (vidjeti odeljak4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Respiratorna depresija kao rezultat depresije centralnog nervnog sistema je primarni simptom koji zahteva intervenciju u slučaju predoziranja buprenorfinom, jer može dovesti do respiratornog aresta i smrtnog ishoda. Preliminarni simptomi predoziranja takođe mogu uključivati prekomerno znojenje, somnolenciju, ambliopiju, miozu, hipotenziju, mučninu, povraćanje i/ili poremećaje govora.

Terapija

Potrebno je primeniti opšte suportivne mere, uključujući pažljivo praćenje respiratornog i kardiološkog statusa pacijenta. Potrebno je uvesti simptomatsku terapiju respiratorne depresije u skladu sa standardnim merama intenzivne nege. Mora se osigurati prohodnost disajnih puteva, kao i asistirana ili kontrolisana ventilacija. Pacijenta treba prebaciti u ustanovu u okviru koje je dostupna kompletna oprema za reanimaciju. Ako pacijent povraća, moraju se primeniti mere da se spreči aspiracija. Preporučuje se upotreba opioidnog antagonista (tj. naloksona), uprkos umerenom dejstvu koji taj antagonist može imati u otklanjanju respiratornih simptoma izazvanih predoziranjem buprenorfina u poređenju sa njegovim dejstvom na pune opioidne agoniste.

Dugo trajanje dejstva buprenorfina i produženo oslobađanje iz leka Buvidal, treba uzeti u obzir pri određivanju trajanja terapije potrebne za uklanjanje uticaja predoziranja (videti odeljak 4.4). Eliminacija naloksona može biti brža od eliminacije buprenorfina, što omogućava povratak prethodno kontrolisanih simptoma predoziranja buprenorfinom.

12 od17

Farmakoterapijska grupa: Ostali lekovi koji deluju na nervni sistem; lekovi koji se upotrbljavaju u opioidnoj zavisnosti

ATC šifra: N07BC01

Mehanizam dejstva

Buprenorfin je parcijalni opioidni agonist/antagonist koji se vezuje za μ (mi) i κ (kapa) opioidne receptore u mozgu. Njegova aktivnost u terapiji opioidnog održavanja pripisuje se njegovom sporom reverzibilnom vezivanju za mi-opiodne receptore što tokom dužeg perioda može smanjiti potrebu kod pacijenata zavisnih od opioida za nedozvoljenimopioidima.

Tokom kliničkih farmakoloških ispitivanja, kod pacijenata zavisnih od opioida, primećeni su opioidni agonistički „efektiplafona“ (engl. ceiling effects).

Klinička efikasnost

Efikasnost i bezbednost leka Buvidal u terapiji opioidne zavisnosti utvrđeni su u randomizovanom, dvostruko slepom i sa dvostrukim placebom, pivotalnom kliničkom ispitivanju faze III sa aktivnom kontrolom i fleksibilnom dozom, kod pacijenata sa umerenom do teškom zavisnošću od opioida. U ovom ispitivanju randomizovano je 428 pacijenata u jednu od dve grupe za lečenje. Pacijenti u grupi koja je primala lek Buvidal (n = 213) primali su injekcije nedeljno (16 mg do 32 mg) tokom prvih 12 nedelja, a zatim mesečno (64 mg do 160 mg) tokom poslednjih 12 nedelja i dnevne doze sublingvalnih tableta placeba tokom celog perioda lečenja. Pacijenti u grupi koja je primala buprenorfin/nalokson u sublingvalnom obliku (n = 215), primali su injekcije placeba jednom nedeljno tokom prvih 12 nedelja, a potom jednu mesečnu injekciju placeba tokom poslednjih 12 nedelja i sublingvalne tablete buprenorfina/naloksona svaki dan tokom celog perioda lečenja (8 mg do 24 mg tokom prvih 12 nedelja, a 8 mg do 32 mg tokom poslednjih 12 nedelja). Tokom poslednjih12 nedelja sa primenom jedne mesečne injekcije, pacijentiu obe grupe mogli su po potrebi primiti jednom mesečno dodatnu nedeljnu dozu leka Buvidal. Pacijenti su obavili 12 nedeljnih poseta tokom prvih 12 nedelja i 6 poseta tokom poslednjih 12 nedelja (3 zakazane mesečne posete i 3 nasumične posete za toksikologiju urina). Tokom svake posete procenjene su mere ishoda za efikasnost i bezbednost.

Od 428 randomizovanih pacijenata, 69,0% (147/213) u grupi koja je bila na terapiji lekom Buvidal i 72,6% (156/215) pacijenata u grupi koja je bila na terapiji buprenorfinom/naloksonom u subligvalnom obliku, završilo je 24-nedeljniperiodlečenja.

Ispitivanje je ispunilo primarni parametar praćenja neinferiornosti u srednjem procentu uzoraka urina koji su bili negativni na nedozvoljene opioide tokom1. do 24. nedelje lečenja za grupu koja je bila na terapijilekom Buvidal, u poređenju sa grupomkoja je primala buprenorfin/nalokson u sublingvalnom obliku (Tabela 3). Superiornost leka Buvidal u odnosu na buprenorfin/nalokson u sublingvalnom obliku je pokazana (unapred određen redosled testova) za kumulativnu funkciju distribucije sekundarnog parametra praćenja (engl. cumulative distribution function, CDF) za procenat uzoraka urina koji su negativni na opioide tokom 4. do 24. nedeljelečenja (Tabela 3).

Tabela 3. Varijable efikasnosti u pivotalnom, randomizovanom, dvostruko slepom ispitivanju faze III sa dvostrukim placebom i aktivnim komparatorom i fleksibilnom dozom kod pacijenata sa umerenom do teškom zavisnošću odopioida

Varijabla efikasnosti

Procenat uzoraka urina koji su negativni na nedozvoljene

Statistika

N

Srednja vrednost metodom (SE)

Lek Buvidal

213

35,1 (2,48) LS

(%)

SL BPN/NX

215

28,4 (2,47)

Razlika u lečenju (%)a (95% CI)

6,7

p-vrednost

< 0,001

13 od17

opioide

CDF procenta uzoraka urina koji su negativni na nedopuštene opioide od 4. -24. nedelje

95% CI

N

medijana

30,3 -40,0 213

26,7

23,5 -33,3 215

6,7

-0,1 - 13,6

- 0,008b

CDF = kumulativna funkcija distribucije, CI (confidence interval) = interval pouzdanosti, LS (least squares) = najmanji kvadrati; SE (standard error) = standardna greška, SL BPN/NX = buprenorfin/nalokson u sublingvalnom obliku

a Razlika = Lek Buvidal - SL BPN/NX. b p-vrednost bila je za superiornost

Sprovedeno je dugotrajno, otvoreno ispitivanje faze III sa fleksibilnim doziranjem primenom nedeljnog i mesečnog režima lečenja lekom Buvidal tokom 48 nedelja. U ispitivanje je bilo uključeno ukupno 227 pacijenata sa umerenom do teškom zavisnošću od opioida, od kojih je 190 pacijenata prevedeno sa buprenorfina u sublingvalnom obliku (sa ili bez naloksona), a 37 pacijenata je prvi put lečeno buprenorfinom. Tokom 48-nedeljnog perioda lečenja, pacijenti su mogli da prelaze sa nedeljnih na mesečne injekcije leka Buvidal i obrnuto, i da prelaze sa jedne na drugu dozu (8 mg do 32 mg leka Buvidal nedeljno i 64 mg do 160 mg leka Buvidal mesečno), prema kliničkoj proceni lekara.

Za pacijente koji su prešli sa buprenorfina u sublingvalnom obliku, procenat pacijenata sa negativnim nalazom uzoraka mokraće na nedozvoljene opioide bio je 78,8% na početku ispitivanja, a 84,0% na kraju 48-nedeljnogperioda lečenja. Za pacijente koji su po prvi put lečeni, procenat pacijenata sa negativnim nalazom uzoraka mokraće na nedozvoljene opioide bio je 0,0% na početku ispitivanja, a 63,0% na kraju 48-nedeljnog perioda lečenja. Ukupno 156 pacijenata (68,7%) je završilo 48-nedeljniperiodlečenja.

Nedeljni režim primene terapije lekom Buvidal

Resorpcija

Nakon primene injekcije, koncentracija buprenorfina u plazmi se povećava, a medijana vremena do postizanja maksimalne koncentracije u plazmi (tmax) iznosi približno 24 sata. Lek Buvidal ima potpunu apsolutnu bioraspoloživost. Izloženost u stanju dinamičke ravnoteže postiže se pričetvrtoj nedeljnoj dozi.

Povećanja izloženosti srazmerna dozi zabeležena su za doze u rasponu od 8 mg do 32 mg.

Distribucija

Prividni volumen distribucije buprenorfina je približno 1900 L. Procenat vezivanja buprenorfina za proteine iznosi oko 96%. Primarno se vezujeza alfa i beta globulin.

Biotransformacija ieliminacija

Buprenorfin se oksidativno metaboliše 14-N-dealkiliranjem na N-dezalkilbuprenorfin (poznat i pod nazivom norbuprenorfin) putem citohroma P450 CYP3A4 i glukurokonjugacijom matičnog molekula i dealkilovanog metabolita. Norbuprenorfin je mi-opioidni agonist sa slabom intrinzičkom aktivnošću.

Supkutana primena leka Buvidal uzrokuje značajno manje koncentracije metabolita norbuprenorfina u plazmi u poređenju sa sublingvalnom primenom buprenorfina zbog zaobilaženja metabolizma prvog prolaza.

Eliminacija buprenorfina iz leka Buvidal ograničena je brzinom oslobađanja sa poluvremenom eliminacije u rasponu od 3 do 5 dana.

14 od17

Buprenorfin se primarno eliminiše putem fecesa, bilijarnom ekskrecijom glukurokonjugovanih metabolita (70%), dok se ostatak eliminišeputem urina. Ukupni klirens buprenorfina je približno 68 L/h.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Nema dostupnih podataka o farmakokinetici kod starijih pacijenata (> 65 godina).

Oštećenje funkcije bubrega

Eliminacija putem bubrega ima relativno malu ulogu (≈ 30%) u ukupnom klirensu buprenorfina. Nije potrebno prilagođavanje doze vezano za funkciju bubrega, ali se preporučuje oprez kod doziranja kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke4.2 i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

U tabeli 4 su objedinjeni rezultati kliničkog ispitivanja u kojem je određena izloženost nakon primene sublingvalne tablete buprenorfina/naloksona od 2,0/0,5 mg kod zdravih ispitanika i kod ispitanika sa različitim stepenomoštećenja funkcije jetre.

Tabela 4. Uticaj oštećenja funkcije jetre (promena se odnosi na zdrave ispitanike) na farmakokinetičke parametre buprenorfina nakon sublingvalne primene buprenorfina/naloksona (2,0/0,5 mg) kod zdravih ispitanika i kodispitanika sarazličitim stepenimaoštećenjafunkcije jetre

Farmakokinetički parametar

Buprenorfin Cmax

PIKlast

Blago oštećenje funkcije jetre

(Child-PughstepenA) (n=9)

Povećanje od 1,2 puta Slično kontrolnoj grupi

Umereno oštećenje funkcije jetre

(Child-PughstepenB) (n=8)

Povećanje od 1,1 puta Povećanje od 1,6 puta

Teško oštećenje funkcije jetre

(Child-PughstepenC) (n=8)

Povećanje od 1,7 puta Povećanje od 2,8 puta

Sveobuhvatno, izloženost buprenorfinu u plazmi povećala za približno 3 puta kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije jetre(videti odeljke4.2, 4.3 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

Nema dostupnih farmakokinetičkih podataka za pedijatrijsku populaciju (uzrasta do 18 godina). Podaci o simuliranojizloženosti buprenorfinu kodadolescenata uzrasta od 16 godina pokazali su manje vrednosti Cmax i PIK-a u poređenju sa uočenim vrednostima kod odraslih za nedeljnu i mesečnu primenu leka Buvidal.

Akutna toksičnost buprenorfina utvrđena je kod miševa i pacova nakon peroralne i parenteralne (intravenske, intraperitonealne) primene. Neželjena dejstva su se zasnivala na poznatoj farmakološkoj aktivnosti burpenorfina.

Buprenorfin je pokazao malu tkivnu i biohemijsku toksičnost kada su psima rase bigl tokom jednog meseca davane potkožne injekcije, rezus majmunima peroralne doze tokom jednog meseca, a pacovima i majmunima-pavijanima (engl. baboon) intramuskularne doze tokom šest meseci.

U ispitivanjima teratogenog dejstva i reproduktivne toksičnosti kod pacova i kunića kod intramuskularne primene, zaključeno je da buprenorfin nije embriotoksičan ni teratogen i da nema značajnih uticaja na odvikavanje od dojenja. Nije bilo neželjenih dejstava na plodnost ili opštu reproduktivnu funkciju kod pacova.

Ispitivanja hronične toksičnosti farmaceutskog nosača (engl. vehicle) korišćenog za lek Buvidal, sprovedena na pacovima i psima, nisu otkrila posebnu opasnost za ljude.

15 od17

Fosfatidilholin, sojin Gliceroldioleat Etanol, bezvodni

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

3 godine

Ne čuvatiu frižideru inezamrzavati.

Buvidal, 8 mg, rastvor za injekciju sa produženim oslobađanjem

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric zapremine 1 mL (staklo, tip I) koji sadrži 0,16 mL rastvora za injekciju, sa čepom klipa (brombutilna guma obložena fluoropolimerom) sa iglom (1/2 inča, 23 G, 12 mm) i zaštitni poklopac za iglu (stiren-butadien guma). Napunjen špric ugrađen je u sigurnosni uređaj za zaštitu od uboda iglom nakon primene injekcije. Zaštitni poklopac igle sigurnosnog šprica može sadržati lateks gumu koja može uzrokovati alergijske reakcije kod osoba osetljivih na lateks.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan napunjen injekcioni špric sa čepom klipa, jedna igla, zaštitni poklopac za iglu, sigurnosni uređaji jedan klip i Uputstvo za lek.

Buvidal, 16 mg, rastvor za injekciju sa produženim oslobađanjem

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric zapremine 1 mL (staklo, tip I) koji sadrži 0,32 mL rastvora za injekciju, sa čepom klipa (brombutilna guma obložena fluoropolimerom) sa iglom (1/2 inča, 23 G, 12 mm) i zaštitni poklopac za iglu (stiren-butadien guma). Napunjen špric ugrađen je u sigurnosni uređaj za zaštitu od uboda iglom nakon primene injekcije. Zaštitni poklopac igle sigurnosnog šprica može sadržati lateks gumu koja može uzrokovati alergijske reakcije kod osoba osetljivih na lateks.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan napunjen injekcioni špric sa čepom klipa, jedna igla, zaštitni poklopac za iglu, sigurnosni uređaj i jedan klip i Uputstvo za lek.

Buvidal, 24 mg, rastvor za injekciju sa produženim oslobađanjem

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric zapremine 1 mL (staklo, tip I) koji sadrži 0,48 mL rastvora za injekciju, sa čepom klipa (brombutilna guma obložena fluoropolimerom) sa iglom (1/2 inča, 23 G, 12 mm) i zaštitni poklopac za iglu (stiren-butadien guma). Napunjen špric ugrađen je u sigurnosni uređaj za zaštitu od uboda iglom nakon primene injekcije. Zaštitni poklopac igle sigurnosnog šprica može sadržati lateks gumu koja može uzrokovati alergijske reakcije kod osoba osetljivih na lateks.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan napunjen injekcioni špric sa čepom klipa, jedna igla, zaštitni poklopac za iglu, sigurnosni uređaj i jedan klip i Uputstvo za lek.

Buvidal, 32 mg, rastvor za injekciju sa produženim oslobađanjem

Unutrašnje pakovanje je napunjen injekcioni špric zapremine 1 mL (staklo, tip I) koji sadrži 0,64 mL rastvora za injekciju, sa čepom klipa (brombutilna guma obložena fluoropolimerom) sa iglom (1/2 inča, 23 G, 12 mm) i zaštitni poklopac za iglu (stiren-butadien guma). Napunjen špric ugrađen je u sigurnosni uređaj

16 od17

za zaštitu od uboda iglom nakon primene injekcije. Zaštitni poklopac igle sigurnosnog šprica može sadržati lateks gumu koja može uzrokovati alergijske reakcije kodosoba osetljivih na lateks.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan napunjen injekcioni špric sa čepom klipa, jedna igla, zaštitni poklopac za iglu, sigurnosni uređaj i jedan klip i Uputstvo za lek.

Važne informacije

Lek treba primeniti u potkožno tkivo

Mora se izbegavati intravaskularna, intramuskularna i intradermalna primena. Ne sme se koristiti ako je sigurnosni špric slomljen ili je pakovanjeoštećeno.

Zaštitni poklopac igle može sadržati lateks gumu koja može uzrokovati alergijske reakcije kod osoba osetljivih na lateks.

Pažljivo rukovati sigurnosnim špricem kako biste izbegli ubod iglom. Sigurnosni špric sadrži sigurnosni uređaj za zaštitu igle koji će se aktivirati na kraju ubrizgavanja. Ne skidati zaštitni poklopac igle sa sigurnosnog šprica dok ne budete spremni za ubrizgavanje. Nakon skidanja poklopca nikad nemojte pokušavati da vratite poklopac na iglu.

Upotrebljeni sigurnosni špric neposredno nakon upotrebe treba ukloniti. Nemojte ponovo koristiti upotrebljenisigurnosnišpric.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Za kompletna uputstva za upotrebu pogledajte Uputstvo za lek.