Bleocin-S 15000i.j. prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Bleomicin se primenjuje za:

• Karcinom skvamoznih ćelija u predelu glave i vrata, jednjaka i grlića materice
• Hodginov i non-Hodginov limfom
• Karcinom testisa (ne-seminom i seminom)
• Palijativna intrapleuralna terapija malignih pleuralnih izliva

Bleomicin se skoro uvek primenjuje u kombinaciji sa drugim citostaticima i/ili radioterapijom.

Bleomicin se primenjuje parenteralno i to kao intramuskularna, intravenska, intraarterijska, intrapleuralna injekcija/infuzija i kao supkutana injekcija.

Preporučuje se doziranje prema telesnoj površini pacijenta.

• Karcinomi skvamoznih ćelija u predelu glave i vrata, jednjaka i grlića materice:
• Intramuskularna ili intravenska injekcija, jedanput nedeljno u dozi od 10000 -15000 i.j./m2
• Intravenska infuzija u trajanju od 6 - 24 časa, 4 - 7 uzastopnih dana na svake 3 do 4 nedelje u dozi od 10000 – 15000 i.j./m2 na dan
• Hodginov i non-Hodginov limfom:
• Intramuskularna ili intravenska injekcija jedanput nedeljno u dozi od 5000 -10000 i.j./m2

Zbog mogućnosti anafikatične reakcije kod pacijenata sa limfomima može se početi sa manjim dozama (na primer 2000 – 3000 i.j.). Ako ne nastupi akutna reakcija, nastavlja se sa preporučenim doziranjem.

• Karcinomi testisa (ne-seminomi i seminomi):
• Intramuskularna ili intravenska injekcija jedanput ili dva puta nedeljno, u dozi od 10000 – 15000 i.j./m2
• Intravenska infuzija u trajanju od 6 - 24 časa, 5 - 6 uzastopnih dana na svake 3 do 4 nedelje u dozi od 10000 – 20000 i.j./m2 na dan.
• Palijativna intrapleuralna terapija malignih pleuralnih izliva:

Bleomicin monoterapija daje se intrapleuralno u jednoj dozi do 60000 i.j. Za detaljne informacije konsultovati profesionalnu literaturu. U pojedinim terapijskim protokolima preporučuju se odstupanja i primena većih doza.

Ukupno primljena doza bleomicina ne sme prekoračiti 400000 i.j. (225000 i.j./m2 telesne površine), osim ukoliko funkcionalni status pluća dozvoljava prekoračenje ukupne doze i produžetak terapije.

Kod starijih pacijenata doziranje treba prilagoditi:

Bezbednost i efikasnost primene kod dece nije utvrđena. Sve dok se ne prikupi više podataka, bleomicin se kod dece primenjuje samo u specijalnim slučajevima i u specijalizovanim centrima; doziranje se prilagođava površini tela ili telesnoj masi deteta.

U slučaju radioterapije doza bleomicina se mora smanjiti s obzirom na to da je ozračeno tkivo osetljivije na dejstvo bleomicina.

Takođe doziranje se mora prilagođavati i u slučaju da se bleomicin koristi kao deo kombinovane terapije. U slučaju oslabljene funkcije bubrega doziranje se prilagođava na sledeći način:

• Kod vrednosti serumskog kreatinina od 177 do 354 mikromol/L (2 - 4 mg/100 mL), doza bleomicina mora

da se smanji za 50%.

• Kod vrednosti serumskog kreatinina preko 354 mikromol/L (4 mg/100 mL), doza bleomicina mora da se smanji više od 50%.

Priprema rastvora

Intramuskularna injekcija

Rastvoriti sadržaj bočice bleomicina sa 1- 5 mL fiziološkog rastvora.

Ponavljanje primene intramuskularne injekcije na istom mestu može da izazove lokalnu reakciju. Zato se preporučuje menjanje mesta ubrizgavanja.

Intravenska injekcija

Rastvoriti sadržaj bočice bleomicina sa 5 - 10 mL fiziološkog rastvora i ubrizgavati u trajanju od 5 - 10 minuta.

Izbegavati kraće vreme ubrizgavanja jer to dovodi do veće koncentracije bleomicina u krvi i povećava rizik od oštećenja pluća tokom prolaska kroz njih.

Intravenska infuzija

Bleomicin rastvoriti u 200 – 1000 mL fiziološkog rastvora. Infuzija može da se da kao kratkotrajna do oko 30 minuta ili dugotrajna u trajanju od nekoliko dana.

Intraarterijska injekcija

Rastvoriti sadržaj bočice bleomicina sa 5 mL ili više fiziološkog rastvora i ubrizgavati u trajanju od 5 - 10 minuta.

Intraarterijska infuzija

Bleomicin rastvoriti u 200 – 1000 mL fiziološkog rastvora. Infizija se može dati u trajanju od nekoliko sati do nekoliko dana. Da bi se sprečila tromboza na mestu ubrizgavanja može se dati heparin, naročito ako se infuzija daje u toku dužeg perioda.

Injekcija/infuzija u arterije koje snabdevaju tumor pokazuje veću efikasnost nego drugi načini primene. Toksični efekti su isti kao i sa i.v. injekcijom/infuzijom.

Intrapleuralna injekcija/infuzija

60000 i.j. u 100 mL fiziološkog rastvora intrapleuralno u jednoj dozi koja se po potrebi može ponoviti.

Supkutana injekcija

Sadržaj bočice bleomicina rastvoriti u najmanje 15 mL fiziološkog rastvora (koncentracija ne sme premašiti 1000 i.j./mL).

Ponavljanje supkutane injekcije na istom mestu može da izazove lokalnu reakciju pa se savetuje promena mesta ubrizgavanja injekcije.

U većini slučajeva, ekstravazacija sadržaja injekcije bleomicina ne zahteva posebne mere. U slučaju sumnje (na primer ako se daje koncentrovan rastvor ili kod sklerotičnog tkiva) treba primeniti perfuziju sa fiziološkim rastvorom.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu (bleomicin)
• Akutna infekcija pluća
• Značajno oštećena funkcija pluća i poremećaj plućne cirkulacije
• Teleangiektatična ataksija

Plućna toksičnost bleomicina je povezana sa primenjenom dozom leka i sa starosnom dobi pacijenta. Ona se takođe može javiti kada se primenjuju manje doze leka, naročito kod starijih pacijenata, pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega, kod pacijenata sa postojećom bolesti pluća, kod ranije ili istovremene radioterapije grudi i kod pacijenta kojima je potrebna primena kiseonika. Značajno je pojačana zračenjem grudi i hiperoksijom tokom hiruške intervencije.

Najraniji simptom plućne toksičnosti bleomicina je dispneja, a blago krkljanje je najraniji znak. Ako se uoče plućne promene terapiju treba prekinuti dok se ne ustanovi da li su povezane sa primenom leka. Pacijentima treba dati terapiju kortikosteroidima i antibioticima širokog spektra.

Kod pacijenata na terapiji bleomicinom mora se redovno kontrolisati funkcija pluća i nedeljno vršiti radiografija grudnog koša. Ovo treba nastaviti i do 4 nedelje nakon prestanka terapije, a pacijente bi trebalo klinički pratiti približno još 2 meseca. Ako se jave otežano disanje ili plućne infiltracije, koje se ne mogu pripisati tumoru ili koegzistirajućem oboljenju pluća, primena leka se mora odmah obustaviti. Pacijentima dati terapiju kortikosteroidima i antibioticima širokog spektra. Velike koncentracije kiseonika se moraju u ovakvim slučajevima primenjivati sa oprezom.

Kod pacijenata koji su tretirani bleomicinom ne smeju se primenjivati funkcionalni testovi pluća kod kojih se koristi kiseonik 100%. Funkcionalni testovi pluća koji koriste manje od 21% kiseonika se preporučuju kao alternativa.

Kada se bleomicin primenjuje preoperativno, tokom operacije i postoperativno smeju se koristiti samo redukovane koncentracije kiseonika.

Osetljivost na bleomicin je povećana kod starijih pacijenata.

Pacijenti treba pažljivo da se prate, a doza belomicina da se smanji ili da se produži interval doziranja na osnovu kliničkog praćenja, u slučaju dole navedenih kliničkih stanja:

• Kod pacijenata koji su prethodno primali ili je u toku radijaciona terapija grudnog koša, toksičnost nakon primene belomicina može da se javi češće i u ozbiljnijoj formi.
• Kod pacijenata sa značajnijim oštećenjem funkcije bubrega zbog mogućeg redukovanog izlučivanja i povećanja toksičnosti, bleomicin treba da se primenjuje uz oprez. (videti odeljak 4.2. ).
• Bleomicin treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa ozbiljnim oboljenjima srca ili kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom jetre s obzirom da toksičnost može biti povećana.
• Zbog moguće pojave fatalnih sistemskih disfunkcija potreban je oprez kod pacijenata sa varičelom.

Pošto lečenje bleomicinom može dovesti do šoka, ako se pojave bilo kakve neželjene promene, treba prekinuti lečenje bleomicinom odmah i primeniti odgovarajuće mere.

(Zbog toga što kod pacijenata obolelih od malignog limfoma najčešće u prvom ili drugom davanju terapije može da dođe do šoka, terapija se može započeti sa manjim dozama i ako se ne pojave akutne reakcije, terapiju treba nastaviti povećavanjem doze do uobičajene jačine.)

Kod dugotrajne terapije bleomicinom, peplomicinom ili drugim analozima, smatra se da je toksičnost aditivna, zbog čega je potreban oprez prilikom primene.

Treba obratiti pažnju na pojavu ili pogoršanje infekcije i bilo kakve tendecije za krvarenje.

Kod odraslih pacijenata u reproduktivnom periodu, mora se razmotriti dejstvo leka na polne ćelije.

Intravenska primena:

Može doći do pojave bola i zato je potrebno obratiti pažnju na koncentraciju uz što je moguće sporije ubrizgavanje.

Intramuskularna primena:

Izbegaviti ponavljano ubrizgavanje na isto i dobro inervisana mesta, posebno ako se primenjuje u pedijatriji. Ako ubod igle provocira intenzivan bol ili se uoči krv u brizgalici odmah prekinuti primenu i ubrizgati na drugo mesto.

Priprema i primena citostatika zahteva uobičajene mere opreza. Mora se izbegavati direktan kontakt sa kožom, sluzokožom ili očima. U slučaju direktnog kontakta detaljno isprati mesto kontakta vodom.

Kada se bleomicin primenjuje kao jedan od lekova u multiplom hemioterapijskom režimu, obavezno treba imati u vidu toksičnost bleomicina pri izboru i određivanju doznog režima lekova sa sličnim toksičnim potencijalom. Dodatak drugih citotoksičnih lekova može zahtevati izmene i prilagođavanje doze. Povećana mogućnost plućne toksičnosti je uočena u slučaju istovremene primene bleomicina sa cisplatinom, BCNU, mitomicinom C, ciklofosfamidom i metotreksatom.

Prethodna ili istovremena radioterapija grudnog koša i/ili primena drugih citostatskih lekova (npr. cisplatina), su glavni faktori porasta incidence i težine plućne toksičnosti kao što su intersticijalna pneumonija ili fibroza pluća.

Prethodno ili istovremeno zračenje glave ili vrata je faktor koji dovodi do povećane pojave i pogoršanja stomatitisa i angularnog stomatitisa. To može izazvati inflamaciju faringolaringealne sluzokože što retko dovodi do promuklosti.

S obzirom na osetljivost plućnog tkiva usled primene bleomicina, pacijenti koji su preoperativno lečeni bleomicinom imaju povećan rizik od plućne toksičnosti ukoliko u toku operacije prime kiseonik. Preporučuje se da se koncentracija kiseonika u toku i posle operacije smanji (videti odeljak 4.4).

Kod pacijenata sa karcinomom testisa lečenih kombinovanom terapijom sa bleomicinom i vinka alkaloidima opisana je pojava sindroma sličnog Rejnoovoj bolesti. Ishemija može da dovede do nekroze perifernih delova tela (prsti na rukama i nogama i nos).

Sledeće kliničke inkompatibilije su uočene: citotoksični lekovi verovatno smanjuju resorpciju fenitoina. Istovremenu primenu bleomicina sa klozapinom treba izbegavati usled povećanog rizika od agranulocitoze.

Trudnoća

Primena ovog leka kod trudnica ili žena koje sumnjaju da su trudne se ne preporučuje. U toku trudnoće upotrebu bleomicina treba izbegavati kada god je moguće, a posebno u prvom trimestru trudnoće.

Dojenje

Bleomicin se ne treba davati majkama koje doje.

Plodnost

Bleomicin može da izazove kongenitalne malformacije. Ne preporučuje se da žene ostanu u drugom stanju tokom i do šest meseci nakon terapije.

Ova sposobnost zavisi od stanja paijenta. Pre upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama pacijent treba da se konsultuje sa svojim lekarom.

Najčešće uočena neželjena dejstva kod 1.613 pacijenata lečenih bleomicinom su plućne manifestacije poput intersticijalne pneumonije i fibroze pluća (10.2%), skleroza kože, pigmentacije (40.6%), groznica i drhtavica (39.8%), alopecija (29.5%), anoreksija i gubitak telesne mase (28.7%), opšta slabost (16.0%), mučnina i povraćanje (14.6%), stomatitis (13.3%) i promene na noktima (11.2%).

Neželjena dejstva leka zabeležena u toku kliničkih ispitivanja i u periodu nakon stavljanja leka u promet, prikazana su u nastavku teksta, a usaglašena prema klasifikaciji sistema organa i učestalosti ( na osnovu MedDRA klasifikacije) po sledećoj učestalosti: veoma često (≥ 1/10); često (između ≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (između ≥ 1/1000 do < 1/100); retko (između ≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

*Odnosi se na intravensku primenu leka

Kao i većina citostatika i bleomicin može da ima akutna i odložena toksična dejstva. Najčešće neželjeno dejstvo je groznica na dan injekcije. Groznica može da se razvije u prvih 4 do 5 sati po primeni ovog leka. Zbog dozne zavisnosti i vremena davanja ako je groznica ozbiljna odgovarajuća mera je primena umanjene doze leka u kraćim intervalima ili primena antihistaminka ili antipiretika pre i/ili posle primene ovog leka.

Kod većine pacijenata koji su primili kompletnu terapiju bleomicinom razvijaju se lezije na koži i sluzokoži usta. Mogu da se pojave zadebljanost, hiperkeratoza, crvenilo, osetljivost i oticanje jagodica prstiju, nabori nokata, otoci kože na mestima izloženim pritisku kao što su laktovi, gubitak kose i stomatitis. Ova neželjena dejstva retko su ozbiljne prirode i obično se povlače ubrzo po završetku terapije.

Najozbiljnije odloženo neželjeno dejstvo koje se javlja za vreme ili posle terapije bleomicinom je intersticijalna pneumonija. Ovo stanje može da dovede do razvoja ireverzibilne fibroze pluća iako retko kod primene preporučenih doza. Prethodna ili istovremena radioterapija grudnog koša je glavni faktor porasta incidence i ozbiljnosti plućne toksičnosti.

Nakon intravenskih injekcija sa dozama većim od preporučenih uočeno je nekoliko slučajeva iznenadnih akutnih reakcija sa hiperpireksijom i kardiorespiratornim kolapsom. Retke su prijave hipotenzije, hiperpireksije i smrtnih slučajeva povezanih sa intrakavitarnom instilacijom bleomicina.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Akutna reakcija predoziranja manifestuje se hipotenzijom, povišenom telesnom temperaturom, ubrzanjem pulsa i opštim simptomima šoka. Terapija je u tom slučaju simptomatska. U slučaju respiratornih komplikacija pacijent se mora lečiti kortikosteroidima i antibioticima širokog spektra. Nema specifičnog antidota za bleomicin.

Farmakoterapijska grupa: Antineoplastici; ostali citotoksični antibiotici.

ATC šifra: L01DC01

Bleomicin spada u citotoksične antibiotike: mešavina je strukturno srodnih, alkalnih, u vodi rastvorljivih glikopeptidnih antibiotika sa citostatskom aktivnošću. Efekat bleomicina zasniva se na interkalaciji sa jednostrukim i dvostrukim lancem DNK gde izaziva prekid jednostrukog, odnosno dvostrukog lanca DNK, pri čemu sprečava deobu i rast ćelije i blokira sintezu DNK.

U manjoj meri bleomicin utiče na sintezu RNK i proteina. Najvažniji faktor kod tkivne osetljivosti prema bleomicinu je razlika u intracelularnoj inaktivaciji. Skvamozne ćelije koje imaju nisku koncentraciju bleomicin-hidrolaze visoko su osetljive na bleomicin. U osetljivim tkivima (zdravim i neoplastičnim) bleomicin često izaziva hromozomske aberacije kao što su fragmentacije, prekid hromatida i translokacije.

Za razliku od drugih citostatika, bleomicin ima nisku toksičnost za koštanu srž, ne izaziva imunosupresiju i nije neuro i kardiotoksičan. Kod pacijenata koji su lečeni bleomicinom od karcinoma testisa opisano je oštećenje koronarnih arterija.

Gore opisani toksikološki profil bleomicina čini ga pogodnim za primenu u kombinonaciji sa drugim citostaticima.

Resorpcija

Bleomicin se primenjuje parenteralno.

Nakon intravenske primene 15000 i.j./m2 telesne površine, u obliku bolus injekcije, postižu se koncentracije u plazmi od 1 do 10 i.j./mL.

Nakon intramuskularne injekcije 15000 i.j./m2 telesne površine, maksimalne koncentracije u plazmi od 1 i.j./mL su postizane nakon 30 minuta.

Kontinuirana infuzija 30000 i.j. bleomicina na dan, u toku 4 do 5 dana, dovodi stabilne koncentracije u plazmi u proseku od 0.1 do 0.3 i.j./mL.

Distribucija

Bleomicin se brzo distribuira u tkiva, sa najvećom koncentracijom u koži, plućima, peritoneumu i limfnim čvorovima. Samo niske koncentracije su nađene u koštanoj srži. Nakon intravenske injekcije bleomicin nije nađen u cerebrospinalnoj tečnosti.

Volumen distribucije kod ljudi (oko 22 L) je veći od zapremine ekstracelularne vode. Bleomicin se vezuje za proteine plazme samo do određene mere.

Biotransformacija

Biotransformacija nije u potpunosti poznata.

Inaktivacija bleomicina odvija se putem enzimske degradacije bleomicin-hidrolazom, naročito u plazmi, jetri i drugim organima, a u manjoj meri u koži i plućima.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije bleomicina iznosi 2 - 3 časa. Poluvreme eliminacije može se produžiti na 9 časova nakon kontinuirane intravenske infuzije.

Oko 2/3 unete količine bleomicina izlučuje se nepromenjeno urinom, najverovatnije glomerularnom filtracijom. Veći deo doze eliminiše se za 8 -12 časova.

Posledično, na brzinu eliminacije u velikoj meri utiču bubrezi. Koncentracija u plazmi izrazito se povećava kada se uobičajena doza da pacijentu sa poremećajem funkcije bubrega.

Smatra se da se bleomicin može eliminisati dijalizom.

U studijama na eksperimentalnim životinjama pokazano je da bleomicin deluje teratogeno i kancerogeno (videti odeljak 4.6, Plodnost).

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Rastvor bleomicina ne sme se mešati sa rastvorima koji sadrže esencijalne aminokiseline, riboflavin, askorbinsku kiselinu, deksametazon, aminofilin ili furosemid.

Rok upotrebe: 3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Čuvanje pripremljenih rastvora

Pripremljeni rastvor može se koristiti 24 sata od pripreme pod strogo aseptičnim uslovima, ukoliko se čuva na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC.

Sa mikrobiološke strane, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah, u potpunosti. Ako se ne upotrebi odmah, trajanje i uslovi čuvanja pre upotrebe su isključiva odgovornost korisnika.

Lek čuvati u originalnom pakovanju, u frižideru na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC. Ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je staklena bočica od 10 mL (tip I) zatvorena butil gumenim čepom sive boje sa aluminijumskom kapicom i zelenim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Bleocin-S pripada grupi citostatika (lekova koji se koriste u terapiji raka (karcinoma)).

Terapijske indikacije glase:

• Karcinom skvamoznih ćelija u predelu glave i vrata, jednjaka i grlića materice
• Hodgkinov i non-Hodginov limfom
• Karcinom testisa (ne-seminom i seminom)
• Palijativna intrapleuralna terapija malignih pleuralnih izliva

Bleomicin se skoro uvek primenjuje u kombinaciji sa drugim citostaticima i/ili radioterapijom.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na bleomicin
• u slučaju akutne infekcije pluća
• u slučaju značajno smanjene plućne funkcije ili poremećaja plućne cirkulacije
• u slučaju teleangiektatične ataksije (familijarno oboljenje malog mozga praćeno poremećajem koordinacije kod dece)

Upozorenja i mere opreza

• kod starijih pacijenata
• kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega
• kod pacijenata sa ozbiljnim oboljenjem srca
• kod pacijenata koji su imali ili koji imaju plućna oboljenja
• kod pacijenata čija su pluća prethodno zračena
• kod pacijenata koji su primali kiseonik
• kod pacijenata sa varičelom
• kod muškaraca i žena: zbog teratogenosti bleomicina na muške i ženske polne ćelije moraju se primeniti efikasne metode kontracepcije tokom i do 6 meseci posle prestanka terapije
• u toku pripreme rastvora treba izbeći direktan kontakt sa kožom, sluzokožama ili očima

Drugi lekovi i Bleocin-S

Obavestite vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

• Povećava se rizik plućne toksičnosti ukoliko se primeni zajedno sa BCNU (alkilirajući antineoplastički

agens, karmustin), mitomicinom C, ciklofosfamidom, metotreksatom i cisplatinom.

• Kod pacijenata sa karcinomom testisa, ukoliko se bleomicin kombinuje sa vinka alkaloidima, može nastupiti ishemija perifernih delova tela (prsti ruke i noge) kao i nosa, koja može dovesti do nekroze tih delova tela.
• Postoji povećan rizik od plućne toksičnosti ukoliko se bleomicin kombinuje sa kiseonikom za vreme hirurške intervencije.
• Istovremenu primenu bleomicina sa fenitoinom ili sa klozapinom treba izbegavati.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Primena ovog leka kod trudnica ili žena sa sumnjom na trudnoću, se ne preporučuje. U toku trudnoće upotrebu bleomicina treba izbegavati kada god je moguće, a posebno u prvom trimestru trudnoće.

Dojenje

Bleomicin ne treba davati ženama koje doje.

Plodnost

Bleomicin može da izazove kongenitalne malformacije. Ne preporučuje se da žene ostanu u drugom stanju tokom i do šest meseci nakon terapije.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ova sposobnost zavisi od stanja pacijenta. Pre upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama pacijent treba da se konsultuje sa svojim lekarom.

Lek Bleocin-S će Vam biti primenjen u bolnici ili na klinici. Vaš lekar će znati kako da primeni lek Bleocin- S.

Sadržinu leka Bleocin-S, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, jedne ili više bočica rastvoriti u fiziološkom rastvoru (0,9%-tni rastvor natrijum-hlorida). Rastvor se primenjuje parenteralno i to kao intramuskularna, intravenska, intraarterijska, intrapleuralna injekcija/infuzija i kao supkutana injekcija, zavisno od vraste karcinoma. Ponekad se rastvor daje putem injekcije direktno u predeo gde je lokalizovan tumor.

Uobičajeno terapija traje 2 do 3 dana u jednoj nedelji i može biti ponovljena u narednim nedeljama. Ponekad se terapija daje uzastopno u tajanju od 5 ili 10 dana.

Precizno doziranje, učestalost doziranja i trajanje terapije lekom Bleocin-S zavisiće od Vašeg godišta, telesne mase, zdravstvene kondicije i u zavisnosti da li se Bleocin-S primenjuje u kombinaciji sa drugom terapijom. Ukoliko se u slučaju Vaše terapije primenjuju i drugi lekovi ili radioterapija, ili ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega, doza leka Bleocin-S koju ćete primiti može biti smanjena.

Bezbednost i efikasnost primene kod dece nije utvrđena. Sve dok se ne prikupi više podataka, bleomicin se kod dece primenjuje samo u specijalnim slučajevima i u specijalizovanim centrima; doziranje se prilagođava površini tela ili telesnoj masi deteta.

Ukoliko se za vreme terapije razviju neželjena dejstva u vidu suvog kašlja, nedostatka vazduha, ubrzanog disanja ili nekih drugih pojava koje mogu naneti štetu Vašim plućima, mora Vam se redovno kontrolisati funkcija pluća i nedeljno vršiti rendgensko snimanje pluća. Ove kontrole se mogu nastaviti i do 4 nedelje nakon završetka terapije i možete biti klinički praćeni još približno 2 meseca.

Ako ste primili više leka Bleocin-S nego što treba

Lek Bleocin-S ćete primiti u bolnici. S obzirom na to da će Vam lek Bleocin-S davati lekar ili drugi zdravstveni radnik, malo je verovatno da ćete primiti pogrešnu dozu (da ćete primiti previše leka).

Simptomi koji se mogu javiti neposredno nakon predoziranja su: pad krvnog pritiska (hipotenzija), skok telesne temperature, ubrzanje pulsa i opšti znaci šoka. Terapija u tom slučaju je simptomatska. U slučaju respiratornih komplikacija pacijent se mora lečiti kortikosteroidima i antibioticima širokog spektra.

Ako ste zaboravili da primite lek Bleocin-S

Ovaj lek se primenjuje pod nadzorom medicinskog osoblja i nije verovatno da će neka doza biti izostavljena. Lek Bleocin-S se mora davati po tačno utvrđenoj šemi. Potrudite se da idete na sve zakazane termine za primenu terapije i razgovarajte sa Vašim lekarom ako propustite neku dozu.

Nikada se ne sme davati dupla doza da bi se nadoknadila propuštena doza!

Ako naglo prestanete da primate lek Bleocin-S

Vaš lekar će Vas obavestiti kada terapija može da se prekine.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek. Neželjena dejstva mogu da se jave odmah za vreme terapije ili u nekom kasnijem periodu.

Ukoliko primetite neku od sledećih ozbiljnih neželjenih reakcija odmah obavestite Vašeg lekara :

• otežano disanje
• upala pluća - groznica, jeza, otežano disanje ili kašalj
• ozbiljne alergijske reakcije – crvenilo i svrab, oticanje ruku, nogu, članaka, lica, usta i grla (što može dovesti do otežanog gutanja i disanja) i ukoliko osećate nesvesticu.

Ukoliko primetite neku od sledećih neželjenih reakcija obratite se Vašem lekaru što pre moguće: Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• groznica na dan primanja terapije, drhtavica, slabost
• gubitak apetita i težine
• mučnina i povraćanje,
• ulceracije u usnoj duplji i zapaljenje sluzokože usta i usne duplje (stomatitis)
• intersticijalna pneumonija (zapaljenje pluća), fibroza pluća (progresivno stvaranje ožiljaka u plućnom tkivu)
• promena boje i svrab kože, hipertrofija kože
• sklerodermija
• pojava zadebljanja, hiperkeratoza, crvenilo, osetljivost i otok jagodica prstiju
• gubitak kose
• lomljivost, deformacija i gubitak boje noktiju, plikovi na mestima pritiska (laktovi)
• utrnulost, bol ili promena boje kože na prstima kao i vrha nosa, zadebljanje i zatezanje kože
• scratch dermatitis (kožna promena koju karakterišu uzdužne hiperpigmentisane pruge na grudima i leđima)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja
• krvarenje
• osip i crvenilo kože, koprivnjača
• eritodermija (crvenilo kože, nekad udružena sa perutanjem krupnih ili sitnih ljuspi)
• pojava žvala u uglovima usana

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica
• promene pri mokrenju (izlučivanje urina manje od 500 mL/dan, izlučivanje urina u količini većoj od 3L/dan, često mokrenje, zadržavanje urina, osećaj zdržavanja urina) ili bol pri mokrenju
• smanjen broj belih krvnih zrnaca
• problemi sa jetrom
• šok, promene na krvnim sudovima (suženje ili proširenje)
• proliv
• bol, otok, otvrdnuće, crvenilo ili osetljivost na mestu ubrizgavanja injekcije ili u predelu tumora Retko se javljaju neželjena destva poput niskog pritiska i lokalnog tromboflebitisa (stvaranja tromba (ugruška) u potkožnom venskom sistemu sa propratnim zapaljenskim procesom) na mestu intravenskog davanja.

Tokom postmarketinškog praćenja leka prijavljeni su sledeći slučajevi sa nepoznatom učestalošću (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): sepsa, pancitopenija (smanjen broj svih krvnih ćelija), trombocitopenija (smanjen broj trombocita), anemija, neutropenija (smanjen broj neutrofila), bol u grudnom košu, infarkt miokarda, Rejnoov sindrom, embolija, tromboza, digitalna ishemija i infarkt mozga.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah

Ne smete koristiti lek Bleocin-S posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i bočici nakon

„Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvanje

Lek čuvati u originalnom pakovanju, u frižideru na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC. Ne zamzavati.

Čuvanje pripremljenih rastvora

Pripremljeni rastvor može se koristiti 24 sata od pripreme pod strogo aseptičnim uslovima, ukoliko se čuva na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC.

Sa mikrobiološke strane, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah, u potpunosti. Ako se ne upotrebi odmah, trajanje i uslovi čuvanja pre upotrebe su isključiva odgovornost korisnika.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca:

Jedna bočica od 10 mL sadrži 15000 i.j. (EP) = 15 j. (USP) bleomicina u obliku bleomicin-sulfata. 1 j. (USP) odgovara 1000 i.j. (EP).

1 mg suvog praška odgovara 1500-2000 i.j.

Pomoćna supstanca:

Lek Bleocin-S ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgleda lek Bleocin-S i sadržaj pakovanja

Liofilizat bele do žućkasto bele boje.

Unutrašnje pakovanje leka je staklena bočica od 10 mL (tip I) zatvorena butil gumenim čepom sive boje sa aluminijumskom kapicom i zelenim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

EUROFARM D.O.O. BEOGRAD

Boška Petrovića 3a, Beograd

Proizvođač:

NIPPON KAYAKU CO., LTD.

Takasaki Plant, 239, Iwahanamachi, Takasaki-shi, Gunma, Japan

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-02858-20-001 od 16.06.2021.

< >

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Bleomicin se primenjuje za:

• Karcinom skvamoznih ćelija u predelu glave i vrata, jednjaka i grlića materice
• Hodginov i non-Hodginov limfom
• Karcinom testisa (ne-seminom i seminom)
• Palijativna intrapleuralna terapija malignih pleuralnih izliva

Bleomicin se skoro uvek primenjuje u kombinaciji sa drugim citostaticima i/ili radioterapijom.

Doziranje i način primene

Bleomicin se primenjuje parenteralno i to kao intramuskularna, intravenska, intraarterijska, intrapleuralna injekcija/infuzija i kao supkutana injekcija.

Preporučuje se doziranje prema telesnoj površini pacijenta.

• Karcinomi skvamoznih ćelija u predelu glave i vrata, jednjaka i grlića materice:
• Intramuskularna ili intravenska injekcija, jedanput nedeljno u dozi od 10000 -15000 i.j./m2
• Intravenska infuzija u trajanju od 6 - 24 časa, 4 - 7 uzastopnih dana na svake 3 do 4 nedelje u dozi od 10000 – 15000 i.j./m2 na dan
• Hodginov i non-Hodginov limfom:
• Intramuskularna ili intravenska injekcija jedanput nedeljno u dozi od 5000 -10000 i.j./m2

Zbog mogućnosti anafikatične reakcije kod pacijenata sa limfomima može se početi sa manjim dozama (na primer 2000 – 3000 i.j.). Ako ne nastupi akutna reakcija, nastavlja se sa preporučenim doziranjem.

• Karcinomi testisa (ne-seminomi i seminomi):
• Intramuskularna ili intravenska injekcija jedanput ili dva puta nedeljno, u dozi od 10000 – 15000 i.j./m2
• Intravenska infuzija u trajanju od 6 - 24 časa, 5 - 6 uzastopnih dana na svake 3 do 4 nedelje u dozi od 10000 – 20000 i.j./m2 na dan.
• Palijativna intrapleuralna terapija malignih pleuralnih izliva:

Bleomicin monoterapija daje se intrapleuralno u jednoj dozi do 60000 i.j. Za detaljne informacije konsultovati profesionalnu literaturu. U pojedinim terapijskim protokolima preporučuju se odstupanja i primena većih doza.

Ukupno primljena doza bleomicina ne sme prekoračiti 400000 i.j. (225000 i.j./m2 telesne površine), osim ukoliko funkcionalni status pluća dozvoljava prekoračenje ukupne doze i produžetak terapije.

Kod starijih pacijenata doziranje treba prilagoditi:

Bezbednost i efikasnost primene kod dece nije utvrđena. Sve dok se ne prikupi više podataka, bleomicin se kod dece primenjuje samo u specijalnim slučajevima i u specijalizovanim centrima; doziranje se prilagođava površini tela ili telesnoj masi deteta.

U slučaju radioterapije doza bleomicina se mora smanjiti s obzirom na to da je ozračeno tkivo osetljivije na dejstvo bleomicina.

Takođe doziranje se mora prilagođavati i u slučaju da se bleomicin koristi kao deo kombinovane terapije. U slučaju oslabljene funkcije bubrega doziranje se prilagođava na sledeći način:

• Kod vrednosti serumskog kreatinina od 177 do 354 mikromol/L (2 - 4 mg/100 mL), doza bleomicina mora da se smanji za 50%.
• Kod vrednosti serumskog kreatinina preko 354 mikromol/L (4 mg/100 mL), doza bleomicina mora da se smanji više od 50%.

Priprema rastvora Intramuskularna injekcija

Rastvoriti sadržaj bočice bleomicina sa 1- 5 mL fiziološkog rastvora.

Ponavljanje primene intramuskularne injekcije na istom mestu može da izazove lokalnu reakciju. Zato se preporučuje menjanje mesta ubrizgavanja.

Intravenska injekcija

Rastvoriti sadržaj bočice bleomicina sa 5 - 10 mL fiziološkog rastvora i ubrizgavati u trajanju od 5 - 10 minuta.

Izbegavati kraće vreme ubrizgavanja jer to dovodi do veće koncentracije bleomicina u krvi i povećava rizik od oštećenja pluća tokom prolaska kroz njih.

Intravenska infuzija

Bleomicin rastvoriti u 200 – 1000 mL fiziološkog rastvora. Infuzija može da se da kao kratkotrajna do oko 30 minuta ili dugotrajna u trajanju od nekoliko dana.

Intraarterijska injekcija

Rastvoriti sadržaj bočice bleomicina sa 5 mL ili više fiziološkog rastvora i ubrizgavati u trajanju od 5 - 10 minuta.

Intraarterijska infuzija

Bleomicin rastvoriti u 200 – 1000 mL fiziološkog rastvora. Infizija se može dati u trajanju od nekoliko sati do nekoliko dana. Da bi se sprečila tromboza na mestu ubrizgavanja može se dati heparin, naročito ako se infuzija daje u toku dužeg perioda.

Injekcija/infuzija u arterije koje snabdevaju tumor pokazuje veću efikasnost nego drugi načini primene. Toksični efekti su isti kao i sa i.v. injekcijom/infuzijom.

Intrapleuralna injekcija/infuzija

60000 i.j. u 100 mL fiziološkog rastvora intrapleuralno u jednoj dozi koja se po potrebi može ponoviti.

Supkutana injekcija

Sadržaj bočice bleomicina rastvoriti u najmanje 15 mL fiziološkog rastvora (koncentracija ne sme premašiti 1000 i.j./mL).

Ponavljanje supkutane injekcije na istom mestu može da izazove lokalnu reakciju pa se savetuje promena mesta ubrizgavanja injekcije.

U većini slučajeva, ekstravazacija sadržaja injekcije bleomicina ne zahteva posebne mere. U slučaju sumnje (na primer ako se daje koncentrovan rastvor ili kod sklerotičnog tkiva) treba primeniti perfuziju sa fiziološkim rastvorom.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost

Rastvor bleomicina ne sme se mešati sa rastvorima koji sadrže esencijalne aminokiseline, riboflavin, askorbinsku kiselinu, deksametazon, aminofilin ili furosemid.

Rok upotrebe

Rok upotrebe: 3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Čuvanje pripremljenih rastvora

Pripremljeni rastvor može se koristiti 24 sata od pripreme pod strogo aseptičnim uslovima, ukoliko se čuva na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC.

Sa mikrobiološke strane, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah, u potpunosti. Ako se ne upotrebi odmah, trajanje i uslovi čuvanja pre upotrebe su isključiva odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek čuvati u originalnom pakovanju, u frižideru na temperaturi 2 ºC do 8 ºC. Ne zamrzavati. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka videti odeljak 6.3

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je staklena bočica od 10 mL (tip I) zatvorena butil gumenim čepom sive boje sa aluminijumskom kapicom i zelenim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 515-14-00097-2021-8- 003 od 02.07.2021.