Bisopirin® 10mg+100mg kapsula, tvrda

• Terapija hipertenzije kod pacijenata koji su prethodno stabilizovani primenom pojedinačnih komponenti.
• Terapija angine pektoris kod pacijenata koji su prethodno stabilizovani primenom pojedinačnih komponenti.

Kapsule za oralnu primenu.

Uobičajena doza je jedna kapsula dnevno.

Posebne populacije:

Stariji pacijenti:

Obično nije potrebna korekcija doze. Kod nekih pacijenata adekvatna je primena 5 mg bisoprolola dnevno.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre:

Zbog sadržaja acetilsalicilne kiseline, lek Bisopirin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili jetre (videti odeljak 4.3). Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem ovih funkcija, lek Bisopirin treba primenjivati uz pojačani oprez (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija:

Bezbednost i efikasnost bisoprolola kod dece i adolescenata nisu utvrđeni. Zbog toga kapsule sa bisoprololom i acetilsalicilnom kiselinom ne treba davati deci i adolescentima.

Trajanje terapije

Terapija bisoprololom je obično dugotrajna.

Terapiju ne treba naglo prekidati jer to može dovesti do prolaznog pogoršanja stanja. Ovo se naročito odnosi na pacijente sa ishemijskom bolešću srca. Preporučuje se postepeno smanjenje dnevne doze.

Primena leka Bisopirin je kontraindikovana kod pacijenata koji imaju:

• preosetljivost na bisoprolol,
• preosetljivost na jedinjenja salicilne kiseline ili inhibitore prostaglandin sintetaze (npr. pojedini pacijenti sa astmom mogu dobiti napad ili se onesvestiti) i preosetljivost na bilo koju od pomoćnih supstanci,
• akutna srčana insuficijencija ili epizode dekompenzovane srčane slabosti koje zahtevaju i.v. inotropnu terapiju,
• kardiogeni šok,
• sinoatrijalni blok,
• sick sinus sindrom,
• AV blok drugog ili trećeg stepena (bez pejsmejkera),
• simptomatska bradikardija,
• simptomatska hipotenzija,
• teški oblici bronhijalne astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća,
• teški oblici okluzivne bolesti perifernih arterija i Raynaud-ov sindrom,
• nelečeni feohromocitom (videti odeljak 4.4),
• metabolička acidoza,
• gastrični simptomi ili pacijenti kod kojih se javio bol u želucu pri ranijoj primeni ovog leka,
• aktivni ili raniji peptički ulkus i/ili krvarenje u želucu/crevima ili druge vrste krvarenja kao što je cerebrovaskularno krvarenje,
• teška insuficijencija jetre ili bubrega,
• hemoragijska dijateza ili poremećaji koagulacije kao što su hemofilija i hipoprotrombinemija u slučaju da postoji istovremena terapija antikoagulansima,
• deficit glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6Fd nedostatak)
• primena metotreksata u dozama > 15 mg nedeljno (videti odeljak 4.5)
• alergija na kikiriki ili soju
• giht
• dojenje
• doze acetilsalicilne kiseline > 100 mg dnevno tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6).

Bisoprolol treba primenjivati sa oprezom kod:

• postojanja dijabetes melitusa sa velikim fluktuacijama koncentracije glukoze u krvi; simptomi hipoglikemije (npr. tahikardija, palpitacija ili znojenje) mogu biti maskirani,
• strogog gladovanja,
• istovremene terapije desenzitizacije. Kao i drugi antagonisti beta adrenergičkih receptora, i bisoprolol može dovesti do povećanja kako osetljivosti na alergene tako i težine anafilaktičke reakcije. Primena adrenalina ne mora uvek izazvati očekivani terapijski efekat,
• AV bloka prvog stepena,
• Prinzmetal-ove angine,
• okluzivne bolesti perifernih arterija; može doći do pogoršanja simptoma, naročito u početku terapije

Bisoprolol treba primeniti sa oprezom kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris i pratećom srčanom insuficijencijom.

Pacijentima sa psorijazom ili psorijazom u istoriji bolesti, beta-blokator (npr. bisoprolol) treba dati tek nakon pažljive procene koristi u odnosu na rizik.

Tokom terapije bisoprololom simptomi tireotoksikoze mogu biti prikriveni.

Pacijentima sa feohromocitomom bisoprolol se ne sme davati pre prethodne blokade alfa-receptora.

Kod pacijenata u opštoj anesteziji beta-blokatori smanjuju incidencu aritmija i ishemije miokarda tokom uvođenja u anesteziju i tokom intubacije, kao i tokom postoperativnog perioda. Sada se preporučuje da se održavanje beta-blokade nastavi perioperativno. Anesteziolog mora biti dobro upoznat sa beta-blokadom zbog potencijalnih interakcija sa drugim lekovima koji mogu dovesti do bradiaritmija, slabljenja refleksne tahikardije i umanjene refleksne sposobnosti kompenzacije pri gubitku krvi. Ako se smatra da je neophodno obustaviti terapiju beta-blokatorom pre hirurške intervencije, to treba učiniti postepeno i završiti u potpunosti 48 sati pre primene anestezije.

Kod bronhijalne astme ili u drugim hroničnim opstruktivnim bolestima pluća, gde može izazvati simptome, preporučljivo je istovremeno primeniti i terapiju bronhodilatatorima. Povremeno se može javiti povećanje otpora u disajnim putevima kod pacijenata sa astmom zbog čega bi trebalo povećati dozu beta2-agonista.

Kombinacija bisoprolola sa antagonistima kalcijumovih kanala tipa verapamila ili diltiazema ili sa centralno delujućim antihipertenzivnim lekovima generalno nije preporučljiva (za detalje videti odeljak 4.5).

Sportisti: Sportisti treba da imaju u vidu da lek sadrži aktivnu supstancu koja može uzrokovati pozitivan rezultat na doping testu.

Acetilsalicilna kiselina

Istovremena primena sa antikoagulansima (derivati kumarina, heparin) i drugim lekovima koji menjanju hemostazu (npr. antitrombocitni lekovi, antiinflamatorni lekovi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) se ne preporučuje i treba je generalno izbegavati. Ukoliko se istovremena primena ne može izbeći, treba redovno pratiti INR (International Normalised Ratio), a pacijente treba upozoriti da obrate pažnju na sve znake krvarenja, naročito gastrointestinalnog trakta.

Acetilsalicilna kiselina može da izazove bronhospazam i napade astme ili druge reakcije preosetljivosti. Faktori rizika su postojeća astma, polenska kijavica, polipi u nosu ili hronične respiratorne bolesti. Isto se odnosi i na pacijente koji pokazuju alergijske reakcije na druge supstance (npr. sa reakcijama na koži, svrab ili urtikarija).

Pacijenti sa postojećim peptičkim ulkusom i/ili gastrointestinalnim krvarenjem treba da izbegavaju primenu acetilsalicilne kiseline (koja može izazvati iritaciju sluzokože želuca i krvarenje). Ukoliko znaci krvarenja i simptomi vezani za acetilsalicilnu kiselinu ne prestanu, lekar može prekinuti terapiju ovim lekom.

Oprez se savetuje kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracija, kao što su oralni kortikosteroidi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i deferasiroks (videti odeljak 4.5).

Retko su prijavljene ozbiljne reakcije na koži, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom u vezi sa primenom acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 4.8).

Treba prekinuti sa primenom Bisopirin kapsula čim se pojave prvi znaci osipa na koži, mukoznih lezija ili bilo koji drugi znak preosetljivosti.

Stariji pacijenti su posebno osetljivi na neželjene reakcije NSAIL, uključujući acetilsalicilnu kiselinu, naročito gastrointestinalno krvarenje i perforacije koje mogu imati fatalan ishod. Kada je potrebna produžena terapija, pacijente treba redovno pratiti.

Pažnju treba posvetiti pacijentima sa insuficijencijom jetre (acetilsalicilna kiselina se uglavnom metaboliše preko jetre, videti odeljak 5.2) i oštećenom funkcijom bubrega. Kod pacijenata sa blagom ili umerenom insuficijencijom jetre treba redovno obavljati laboratorijske testove funkcije jetre.

Acetilsalicilna kiselina u malim dozama smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Zbog toga pacijenti koji imaju tendenciju smanjenog izlučivanja mokraćne kiseline ili koji istovremeno primaju lekove koji izazivaju urikozuriju (kao što su benzbromaron, probenecid ili sulfinpirazon) mogu da dobiju napade gihta (videti odeljak 4.5).

Acetilsalicilna kiselina se mora koristi uz povećan oprez u slučajevima kada postoji veoma obilno menstrualno krvarenje.

Pacijentima se preporučuje prekid upotrebe acetilsalicilne kiseline pre hirurške intervencije (uključujući i intervencije na zubima ) zbog rizika od produženog ili pojačanog krvarenja. Trajanje prekida terapije treba odrediti individualno, ali obično traje nedelju dana.

Postoji povezanost između primene acetilsalicilne kiseline i pojave Reyevog sindroma kada se ovaj lek primenjuje kod dece. Reyev sindrom je veoma retko oboljenje, koje pogađa mozak i jetru i može imati fatalan ishod. Zbog toga acetilsalicilnu kiselinu ne treba primenjivati kod dece do 16 godina, osim ukoliko nije posebno naznačeno.

Pomoćna supstanca sa potvrđenim dejstvom

Lek Bisopirin sadrži sojin lecitin. Pacijenti koji su preosetljivi na kikiriki ili soju ne smeju da uzimaju lek Bisopirin (videti odeljak 4.3).

Ispitivanja interakcija nisu rađena.

Bisoprolol

Kombinacije koje nisu preporučljive

Kalcijumski antagonisti tipa verapamila i u manjoj meri oni tipa diltiazema: negativni uticaj na kontraktilnost i atrio-ventrikularnu sprovodljivost. Intravenska primena verapamila kod pacijenata na terapiji beta- blokatorom može dovesti do produbljivanja hipotenzije i AV bloka.

Centralno delujući antihipertenzivni lekovi ( npr. klonidin, metildopa, moksonidin, rilmenidin): istovremena primena centralno delujućih antihipertenzivnih lekova može dodatno da smanji centralni simpatički tonus i time može dovesti do smanjenja srčane frekvence i minutnog volumena srca, kao i do vazodilatacija. Nagli prekid terapije, posebno pre ukidanja beta-blokatora, može povećati rizik od pojave “rebound“ hipertenzije.

Kombinacije koje se moraju koristiti sa oprezom

Antiaritmici klase I (npr. hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): efekat na vreme atrioventrikularnog sprovođenja može biti pojačan kao i negativni inotropni efekat.

Kalcijumski antagonisti tipa dihidropiridina kao što su felodipin i amlodipin: istovremena upotreba može povećati rizik od hipotenzije, a ne može se isključiti ni rizik od daljeg pogoršanja funkcije ventrikularne pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Antiaritmici klase III (npr. amjodaron): efekat na vreme atrio-ventrikularnog sprovođenja može biti pojačan. Parasimpatomimetički lekovi: istovremena upotreba može produžiti vreme atrioventrikularnog sprovođenja i rizik od bradikardije.

Lokalni beta-blokatori (npr. kapi za oči u terapiji glaukoma) mogu dodatno uticati na sistemske efekte bisoprolola.

Insulin i oralni antidijabetici: izraženiji efekat smanjenja šećera u krvi. Blokada beta-adrenergičkih receptora može prikriti simptome hipoglikemije.

Anestetici: slabljenje refleksne tahikardije i porast rizika od hipotenzije (za dodatne informacije u vezi opšte anestezije videti odeljak 4.4).

Kardiotonični glikozidi (npr. digoksin): smanjenje srčane frekvence, produženje vremena atrio- ventrikularnog

sprovođenja.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): NSAIL mogu smanjiti hipotenzivni efekat bisoprolola.

Beta-simpatomimetički lekovi (npr. izoprenalin, dobutamin): kombinacija sa bisoprololom može smanjiti efekat oba leka.

Simpatomimetici koji aktiviraju i beta i alfa adrenergičke receptore (npr. noradrenalin, adrenalin): kombinacija sa bisoprololom može demaskirati alfa-adrenergičkim receptorom posredovani vazokonstriktorni efekat ovihlekova dovodeći do porasta krvnog pritiska i pogoršanja intermitentne klaudikacije. Smatra se da su ovakveinterakcije verovatnije sa neselektivnim beta-blokatorima.

Istovremena primena sa antihipertenzivnim lekovima kao i sa drugim lekovima koji imaju potencijal smanjivanja krvnog pritiska (npr. triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotiazini) može povećati rizik od hipotenzije.

Kombinacije koje treba razmotriti

Meflokvin: povećan rizik od bradikardije.

Inhibitori monoaminoksidaze (osim MAO-B inhibitora): pojačan hipotenzivni efekat beta-blokatora, ali takođe i rizik od hipertenzivne krize.

,

Rifampicin: moguće je blago smanjenje poluvremena eliminacije bisoprolola zbog indukcije enzima koji učestvuju u hepatičkom metabolizmu. Obično ne zahteva prilagođavanje doze.

Derivati ergotamina: pogoršanje poremećaja periferne cirkulacije.

Acetilsalicilna kiselina

Upotreba nekih inhibitora agregacije trombocita kao što su acetilsalicilna kiselina, nesteroidni antiinflamatorni i antireumatski lekovi, tiklopidin, klopidogrel, tirofiban, eptifibatid, povećavaju rizik od krvarenja. Isto se odnosi na kombinaciju inhibitora agregacije trombocita i heparina i njegovih derivata (hirudin, fondaparinuks), oralnih antikoagulanasa i trombolitika. Kliničke i biološke parametre hemostaze treba redovno pratiti.

Kombinacije koje su kontraindikovane

Metotreksat (u dozama višim od 15 mg nedeljno): kombinacija lekova, npr. metotreksat i acetilsalicilna kiselina, povećava hematološku toksičnost metotreksata zbog dejstva acelisalicilne kiseline na smanjenje klirensa metotreksata putem bubrega. Zbog ovoga je istovremena upotreba metotreksata sa ovim lekom kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje nisu preporučljive

Lekovi koji izazivaju urikozuriju (benzbromaron, probenecid ili sulfinpirazon): smanjuju izlučivanje mokraćne kiseline kompeticijom na nivou bubrežnih tubula, zbog čega se ne preporučuje njihova istovremena primena sa ovim lekom (videti odeljak 4.4).

Kombinacije koje zahtevaju oprez

NSAIL mogu da smanje antihipertenzivni efekat diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Osim toga, istovremena primena NSAIL sa ACE inhibitorima povećava rizik od akutne insuficijencije bubrega.

Diuretici : rizik od akutne insuficijencije bubrega zbog povećane glomerularne filtracije koja je posledica smanjene bubrežne sinteze prostaglandina. Na početku terapije je zbog toga neophodna hidratacija pacijenta i praćenje funkcije bubrega.

Acetilsalicilna kiselina ima antagonističko dejstvo na diuretski efekat spironolaktona.

Kortikosteroidi : istovremena primena steroida može povećati rizik od nastanka GI krvarenja ili ulceracija.

Metotreksat (u dozama nižim od 15 mg nedeljno): kombinacija lekova, npr. metotreksat i acetilsalicilna kiselina, povećava hematološku toksičnost metotreksata zbog dejstva acetilsalicilne kiseline na smanjenje klirensa metotreksata putem bubrega. Tokom prvih nedelja istovremene primene ovih lekova, neophodne su nedeljne kontrole krvne slike. Pažljivije praćenje je neophodno ukoliko postoji blago oštećenje funkcije bubrega kao i kod starijih pacijenata.

Heparin u terapijskoj dozi ili kod starijih pacijenata: kada se acetilsalicilna kiselina primenjuje istovremeno sa terapijskim dozama heparina ili kod starijih pacijenata, povećan je rizik od nastanka krvarenja. Zbog ovoga je pri istovremenoj primeni ovih lekova neophodno pažljivo praćenje INR, aPTT i/ili vremena krvarenja.

Kardiotonični glikozidi (npr. digoksin): nesteroidni antiinflamatorni lekovi (uključujući i acetilsalicilnu kiselinu), mogu pogoršati srčanu insuficijenciju, smanjiti brzinu glomerularne filtracije i povećati nivo kardiotoničnih glikozida u plazmi.

Litijum: Acetilsalicilna kiselina utiče na eliminaciju litijuma putem bubrega, što dovodi do povećanih koncentracija u plazmi. Praćenje koncentracija digoksina i litijuma u plazmi se preporučuje pri započinjanju i završavanju terapije bisoprololom i acetilsalicilnom kiselinom. Može biti potrebno prilagođavanje doze.

Inhibitori ugljene anhidraze (acetazolamid): Može da dovede do teške acidoze i povećane toksičnosti centralnog nervnog sistema.

Ciklosporin, takrolimus: Istovremena primena NSAIL i ciklosporina ili takrolimusa može da pojača nefrotoksični efekat ciklosporina i takrolimusa. Pri istovremenoj primeni ovih lekova i acetilsalicilne kiseline treba pratiti funkciju bubrega.

Valproat: Prijavljeno je da acetilsalicilna kiselina smanjuje vezivanje valproata za albumin u serumu, i time povećava koncentraciju slobodnog valproata u plazmi u stanju ravnoteže.

Fenitoin: Salicilati smanjuju vezivanje fenitoina za albumin u plazmi. Ovo može da dovede do smanjenja ukupnog nivoa fenitoina u plazmi, ali i do povećanja slobodnih frakcija fenitoina. Koncentracija nevezanog fenitoina, a time i terapijski efekat se na taj način ne menjaju značajno.

Ibuprofen: Eksperimentalni podaci ukazuju na to da ibuprofen može da inhibira dejstvo malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita kada se primenjuju istovremeno. Međutim, dostupnost ograničenih i nedovoljno pouzdanih podataka u vezi ekstrapolacije ex vivo podataka na realnu kliničku situaciju ukazuju na to da ne mogu da se izvedu sigurni zaključci u vezi sa redovnom primenom ibuprofena, dok se smatra da je malo verovatna pojava klinički relevantnih efekata pri povremenoj primeni ibuprofena (videti odeljak 5.1).

Metamizol može da smanji inhibitorno dejstvo acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita. Zbog toga je potreban oprez kada se matamizol primenjuje kod pacijenata koji istovremeno primaju niske kardioprotektivne doze acetilsalicilne kiseline.

Kombinacije koje treba razmotriti

Drugi antikoagulansi (derivati kumarina, heparin u preventivnim dozama), drugi inhibitori agregacije trombocita i drugi trombolitici i selektivni inhibitori serotonina (SSRI kao što su sertralin ili paroksetin): nose povećan rizik od krvarenja.

Nesteroidni antiinflamatorni i antireumatski lekovi: imaju povećan rizik od krvarenja i oštećenja gastrointestinalne sluzokože kao i daljeg produženja vremena krvarenja.

Antacidi: antacidi mogu povećati izlučivanje acetilsalicilne kiseline putem bubrega zbog alkalizacije urina. Najbitnije inkompatibilije su sa solima gvožđa, karbonatima i alkalnim hidroksidima.

Alkohol: povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja.

Antidijabetici, npr. sulfoniluree: acetilsalicilna kiselina može da pojača hipoglikemijski efekat. Metoklopramid: pojačava dejstvo acetilsalicilne kiseline.

Bisopirin, kapsule, tvrde, ne treba koristiti tokom trudnoće, osim ako to nije jasno indikovano.

Trudnoća:

Ne postoje podaci o primeni leka Bisopirin kod trudnica.

Bisoprolol ima farmakološke efekte koji mogu štetno uticati na trudnoću i/ili fetus/novorođenče (videti odeljak 5.3). Uopšteno, beta-blokatori adrenoreceptora smanjuju perfuziju placente, što je povezano sa retardacijom rasta, intrauterinom smrću, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjeni efekti (npr. hipoglikemija i bradikardija) se mogu javiti kod fetusa i novorođenčeta. Ako je tretman beta-blokatorima neophodan, preporučuju se beta1-selektivni blokatori adrenoreceptora.

Bisoprolol ne treba uzimati tokom trudnoće osim ako je to neophodno. Ukoliko se smatra da je terapija bisoprololom neophodna, preporučeno je praćenje uteroplacentarnog toka krvi i razvoja ploda. U slučaju štetnog delovanja na trudnoću ili fetus, treba uzeti u obzir druge vidove terapije. Novorođenče treba držati pod lekarskim nadzorom. Mogu se očekivati simptomi hipoglikemije i bradikardije u prva 3 dana nakon rođenja.

Efekti acetilsalicilne kiseline uključuju inhibiciju porođaja; prevremeno (intrauterino) zatvaranje ductus arteriosus-a; plućnu hipertenziju kod novorođenčadi i insuficijenciju trikuspidalnog zaliska; oštećenje bubrega sa mogućom bubrežnom insuficijencijom, oligohidroamniozu i zgrušavanje krvi.

Acetilsalicilna kiselina. Inhibicija sinteze prostaglandina može imati neželjeno dejstvo na tok trudnoće i/ili embrio-fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i gastroshize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija je povećan za manje od 1% na približno 1,5%. Izgleda da se rizik povećava sa povećanjem doze i dužine lečenja. Kod životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodila je do povećanih gubitaka pre i nakon implantacije i do embriofetalne smrti. Dodatno, prijavljena je i povećana incidenca raznih malformacija, uključujući kardiovaskularne malformacije, kod životinja koje su primale inhibitore sinteze prostaglandina tokom organogenetskog perioda trudnoće.

Ukoliko nije apsolutno neophodno, acetilsalicilna kiselina se ne sme primeniti tokom prvog i drugog trimestra trudnoće. Ukoliko acetilsalicilnu kiselinu treba primeniti kod žene koja želi da ostane trudna ili kod trudnice u toku prvog i drugog trimestra, doza treba da bude što je moguće manja , a dužina trajanja

terapije što je moguće kraća.

Dodatno, tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti fetus i majku:

• kardiopulmonalnoj toksičnosti ( uz prevremeno zatvaranje ductus artheriosus-a i plućne hipertenzije)
• oštećenju funkcije bubrega, koja može napredovati do bubrežne insuficijencije sa oligohidroamniozom.

U kasnoj trudnoći, inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti majku i dete sledećim promenama:

• produženom vremenu krvarenja usled inhibiranja agregacije trombocita koje se može javiti čak i pri veoma malim dozama acetilsalicilne kiseline
• inhibiciji kontrakcija uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja

Posledično, acetilsalicilna kiselina u dozama od 100 mg/dnevno i višim, kontraindikovana je tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje:

Nema podataka da li se bisoprolol izlučuje putem mleka dojilje. Salicilati i njihovi metaboliti se u malim količinama izlučuju u mleko dojilje. Zbog toga se dojenje ne preporučuje u toku terapije ovim lekom.

Plodnost:

Ne postoje podaci o mogućem uticaju ovog leka na plodnost kod muškaraca ili žena.

Uticaj ovog leka na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama,

nije ispitivan. U studiji u kojoj su praćeni pacijenti sa koronarnom bolešću srca, bisoprolol nije uticao na sposobnosti upravljanja vozilom. Međutim, na osnovu individualnih razlika u reakcijama na lek, sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama kod nekih pacijenata može biti umanjena. Ovo treba uzeti u obzir posebno na početku terapije i nakon promene terapije, kao i kod primene leka u kombinaciji sa alkoholom.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije su klasifikovane prema učestalosti i sistemima organa.

Sledeće definicije odnose se na terminologiju o učestalosti pojave neželjenih dejstva: veoma česta (≥1/10),

česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000) i

nepoznata ( ne mogu se odrediti na osnovu raspoloživih podataka).

Bisoprolol

Sledeći podaci su dati za bisoprolol:

Ispitivanja

Retko: povišen nivo triglicerida u krvi, povišene vrednosti enzima jetre (ALT, AST).

Kardiološki poremećaji

Povremeno: bradikardija; pogoršanje postojeće srčane insuficijencije; smetnje u AV sprovođenju.

Poremećaji uha i labirinta

Retko: oštećenje sluha.

Poremećaji oka

Retko: smanjeno oticanje suza (uzeti u obzir ako pacijent koristi sočiva). Veoma retko: konjuktivitis.

Gastrointestinalni poremećaji

Često: gastrointestinalne smetnje kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: umor* Povremeno: astenija.

Hepatobilijarni poremećaji

Retko: hepatitis.

Poremećaji nervnog sistema Često: vrtoglavica*, glavobolja* Retko: sinkopa.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Retko: poremećaj potencije.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeno: bronhospazam kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili onih koji su nekada imali opstruktivnu bolest pluća.

Retko: alergijski rinitis.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Retko: hipersenzitivne reakcije (svrab, crvenilo, osip).

Veoma retko: beta-blokatori mogu prouzrokovati ili dovesti do pogoršanja psorijaze ili pojave osipa nalik psorijazi, alopecija.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Povremeno: mišićna slabost i grčevi u mišićima.

Vaskularni poremećaji

Često: osećaj hladnoće ili utrnulosti ekstremiteta. Povremeno: hipotenzija.

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: poremećaji spavanja, depresija. Retko: košmari, halucinacije.

*Ovi simptomi se obično javljaju na početku terapije. Najčešće su blagi i nestaju tokom 1-2 nedelje.

Acetilsalicilna kiselina

Neželjena dejstva često zavise od doze i posledica su farmakološkog dejstva acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 5.1). Većina neželjih dejstava su vezana za gastrointestinalni trakt. Pacijenti koji imaju astmu ili su alergični, imaju povećan rizik za nastanak reakcija preosetljivosti. Takođe se može razviti i ukrštena preosetljivost na druge nesteroidne antiinflamatorne i antireumatske lekove.

Poremećaji krvi i limfnog sistema Često: produženo vreme krvarenja. Povremeno: krv u mokraći.

Retko: hemoragijski sindrom (krvarenje iz nosa, desni, povraćanje krvavog sadržaja i krvave stolice), trombocitopenija, agranulocitoza, aplastična aemija.

Nepoznato: Slučajevi krvarenja sa produženim vremenom krvarenja kao što je epistaksa, gingivalno krvarenje i obilne menstruacije. Simptomi mogu da potraju i tokom 4 – 8 dana nakon prestanka terapije acetilsalicilnom kiselinom. Kao posledica ovog stanja može da se poveća hemoragijski rizik u slučaju hirurških intervencija.

Prisustvo (hematemeze, melene) ili oklutnog gastrointestinalnog krvarenja, koje može da dovede do anemije izazvane nedostatkom gvožđa (češće pri visokim dozama).

Endokrini poremećaji

Veoma retko: hipoglikemija.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Nepoznato: hiperurikemija.

Poremećaji nervnog sistema

Retko: Intrakranijalno krvarenje, vrtoglavca Nepoznato: vertigo, glavobolja

Respiratorni, torakalni i mediastinalni poremećaji

Povremeno: rinitis, dispmeja

Retko: bronhospazam, napadi astme.

Poremećaji uha i labirinta

Nepoznato: oštećenje sluha, tinitus

Vaskularni poremećaji

Retko: hemoragijski vaskulitis

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Retko: menoragija

Gastrointestinalni poremećaji

Često: gastritis, dispepsija, blaga i umerena krvarenja gastrointestinalog trakta, dijareja. Tokom dugotrajne ili ponovljene terapije, gubitak krvi može dovesti do anemije.

Retko: teška gastrointestinalana krvarenja, povraćanje, mučnina Nepoznato: perforacije želuca ili dvanaestopalačnog creva, dijareja.

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma retko: oštećenje funkcije jetre.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno: urtikarija

Retko: Steven-Johnson-ov sindrom, Lyell-ov sindrom, purpura, erythema nodosum, erythema multiforme

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Nepoznato: akutna insuficijencija bubrega, naročito kod pacijenata sa postojećom bubrežnom insuficijencijom, srčana dekompenzacija, nefrotski sindrom ili istovremena primena diuretika usled zadržavanja soli i vode..

Reakcije preosetljivosti

Povremeno: urtikarija, osip na koži, angioedem, rinitis, bronhospazam.

Veoma retko: anafilaktički šok, pogoršanje simptoma preosetljivosti kod alergija na hranu.

Nepoznato: akutna insuficijencija bubrega, naročito kod pacijenata sa postojećom bubrežnom insuficijencijom, srčana dekompenzacija, nefrotski sindrom ili istovremena primena diuretika. Zadržavanje elektrolita i tečnosti.

Poremećaji imunskog sistema:

Retko: reakcije preosetljivosti, angioedem, alergijski edem, anafilaktičke reakcije uključujući šok Veoma retko: pogoršanje simptoma alergije na hranu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Najčešći znaci koji se očekuju kod predoziranja beta-blokatorom su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Do sada je prijavljeno nekoliko slučajeva predoziranja (maksimum: do 2000 mg) bisoprololom u kojima su zabeleženi bradikardija i/ili hipotenzija. Svi pacijenti su se oporavili. Postoji široka interindividualna razlika u osetljivosti na pojedinačno datu visoku dozu bisoprolola a pacijenti sa srčanom insuficijencijom su verovatno znatno osetljiviji.

Generalno, ukoliko dođe do predoziranja, terapiju bisoprololom treba prekinuti i obezbediti odgovarajuću suportivnu i simptomatsku terapiju. Ograničeni podaci pokazuju da se bisoprolol teško uklanja dijalizom. Na osnovu očekivanog farmakološkog delovanja i preporuka za druge beta-blokatore, treba razmotriti sledeće opšte mere kada je to klinički opravdano.

Bradikardija: Primeniti intravenski atropin. Ukoliko je odgovor neadekvatan, sa opreznom treba dati izoprenalin ili neki drugi lek sa pozitivnim hronotropnim osobinama. U nekim slučajevima, može biti neophodna ugradnja srčanog pejsmejkera.

Hipotenzija: Treba dati intravensku infuziju i vazokonstriktore. Intravenska primena glukagona može biti korisna.

AV blok (drugog ili trećeg stepena): Pacijente treba pažljivo pratiti i lečiti infuzijom izoprenalina ili ugradnjom srčanog pejsmejker.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: Primeniti intravenski diuretike, inotropne lekove, vazodilatatore.

Bronhospazam: Primeniti terapiju bronhodilatatorima kao što su izoprenalin, beta2-simpatomimetički lekovi i/ili aminofilin.

Hipoglikemija: Primeniti intravenski glukozu.

Acetilsalicilna kiselina

Predoziranje je malo verovatno zbog niskog sadržaja acetilsalicilne kiseline u ovom leku. Međutim, znaci intoksikacije (slučajnog predoziranja) kod male dece ili terapijskog predoziranja kod starijih pacijenata, mogu se očekivati na sledeći način:

• blaga intoksikacija: vrtoglavica, glavobolja, tinitus, konfuzija, vertigo, gluvoća, znojenje, topli ekstremiteti sa izraženim pulsom, ubrzano disanje, hiperventilacija i gastrointestinalne smetnje (mučnina, povraćanje, bol u želucu).
• teži oblici intoksikacije: mogu se javiti ozbiljni poremećaji acido-bazne ravnoteže. Početna hiperventilacija dovodi do respiratorne alkaloze, a zatim se javlja respiratorna acidoza kao posledica supresivnog delovanja leka na respiratorni centar. Usled prisustva salicilata, može doći do metaboličke acidoze. Acidoza može da pojača prolaz salicilata kroz krvno moždanu barijeru. S obzirom da se kod dece i novorođenčadi često prijavljuju slučajevi poodmakle faze intoksikaciji, oni su obično već dostigli fazu acidoze. Takođe, moguća je pojava i sledećih znakova: hipertermija i znojenje koje dovodi do dehidratacije,

nemira, konvulzija, halucinacija i hipoglikemije. Depresija nervnog sistema može dovesti do nastanka kome, kardiovaskularnog kolapsa i respiratornog zastoja. Letalna doza acetilsalicilne kiseline je 25-30 g.

Koncentracija salicilata u plazmi iznad 300 mg/L (1,67 mmol/L) ukazuje na trovanje.

U slučaju da se unese toksična doza, neophodna je hospitalizacija. U slučaju umerene intoksikacije, može se indukovati povraćanje; ukoliko je to neuspešno, indikovano je ispiranje želuca. Nakon toga se primenjuju aktivni ugalj (adsorbens), i natrijum sulfat (laksativ). Takođe je indikovana i alkalizacija urina (sa 250 mmol NaHCO3 tokom 3 sata) uz stalno praćenje pH vrednosti urina. Za teške oblike trovanja preporučuje se hemodijaliza. Ostali znaci trovanja tretiraju se simptomatski.

Farmakoterapijska grupa: Blokatori beta-adrenergičkih receptora, selektivni beta blokatori; kombinacije sa bisoprololom

ATC šifra: C07FX04

Bisoprolol je snažan, visoko selektivan blokator beta1-adrenoreceptora. Način njegovog delovanja u hipertenziji nije jasan, ali je poznato da bisoprolol izrazito smanjuje aktivnost renina u plazmi. Kod pacijenata sa anginom pectoris, blokada beta1 receptora smanjuje rad srca čime se smanjuje potreba za kiseonikom, pa tako bisoprolol eliminiše ili smanjuje simptome.

Acetilsalicilna kiselina inhibira aktivaciju trombocita: acetilacijom blokira ciklooksigenazu trombocita, inhibiše se sinteza tromboksana A2, fiziološkog aktivatora koji oslobađaju trombociti i koji ima ulogu u komplikacijama ateromatoznih lezija. Ponovljene doze od 20 do 325 mg inhibiraju enzimsku aktivnost od 30 do 95%.

Zbog ireverzibilne prirode veze, efekat traje tokom životnog ciklusa trombocita (7-10 dana). Inhibitorno dejstvo ne prestaje tokom produžene terapije i enzimska aktivnost ponovo postepeno počinje nakon obnove trombocita 24 do 48 sati nakon prekida terapije.

Acetilsalicilna kiselina produžava vreme krvarenja u proseku za oko 50 do 100%, ali su među pacijentima primećene individualne razlike.

Eksperimentalni podaci ukazuju da ibuprofen može inhibitorno da deluje na antiagregaciono dejstvo niskih doza acetilsalicilne kiseline kada se ova dva leka primenjuju istovremeno. U jednoj studiji je pokazano da pojedinačna doza od 400 mg ibuprofena primenjena 8 sati pre ili 30 minuta nakon primene acetilsalicilne kiseline sa trenutnim oslobađanjem (81 mg), izaziva smanjivanje efekta acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trombocita. Međutim, ovi podaci su ograničeni i ekstrapolacija ex vivo podataka na kliničke uslove nije dovoljno sigurna da bi se mogla isključiti mogućnost uticaja redovne primene ibuprofena na kardioprotektivni efekat niske doze acetilsalicilne kiseline. Što se tiče povremene primene ibuprofena, klinički relevantni efekti nisu utvrđeni.

Evropska Agencija za lekove se odrekla obaveze da podnosi rezultate studija sa primenom kapsula leka Bisopirin u svim podgrupama pedijatrijske populacije kod esencijalne (primarne) hipertenzije, sekundarne hipertenzije, angine pektoris. Videti odeljak 4.2 za informacije o primeni ovog leka kod dece.

Nakon oralne primene, bisoprolol se resorbuje i ima bioraspoloživost od oko 90%. Vezivanje bisoprolola za proteine plazme iznosi oko 30%. Volumen distribucije je 3,5 L/kg. Ukupni klirens iznosi prosečno 15 L/sat. Poluvreme eliminacije iz plazme (10-12 sati) omogućava dvadesetčetvoročasovnu efikasnost nakon doziranja jednom dnevno.

Bisoprolol se eliminiše iz organizma na dva načina: 50% se metaboliše u jetri do inaktivnih metabolita koji se zatim izlučuju putem bubrega. Drugih 50% se izlučuje putem bubrega u nepromenjenom obliku. Pošto se eliminacija odvija u bubrezima i jetri u istoj meri, prilagođavanje doze nije potrebno za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrežnom insuficijencijom. Farmakokinetika kod pacijenata sa stabilnom hroničnom insuficijencijom srca i sa oštećenjem jetre ili bubrega nije ispitivana.

Kinetika bisoprolola je linearna i ne zavisi od uzrasta pacijenta.

Kod pacijenata koji imaju hroničnu srčanu insuficijenciju (NYHA stepen III) koncentracije bisoprolola u plazmi su više i poluvreme eliminacije se produžava u poređenju sa poluvremenom kod zdravih ispitanika. Maksimalna koncentracija u plazmi u ravnotežnom stanju iznosi 64±21 nanogram/mL sa dnevnom dozom od 10 mg i poluvremenom eliminacije od 17±5 sati.

Acetilsalicilna kiselina

Resorpcija

Maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax ) postiže se nakon 50 minuta (tmax ). Glavno mesto resorpcije je proksimalni deo tankog creva. Značajan deo doze se međutim, hidrolizuje do salicilne kiseline već tokom procesa resorpcije u zidu creva.

Stepen hidrolize zavisi od brzine resorpcije.

Istovremeni unos hrane odlaže resorpciju acetilsalicilne kiseline (niže koncentracije u plazmi), ali je ne redukuje.

Distribucija

Volumen distribucije acetilsalicilne kiseline je oko 0,16 L/kg telesne mase. Salicilna kiselina, koja je prvi proizvod konverzije acetilsalicilne kiseline, se vezuje za proteine plazme, uglavnom albumin, više od 90%. Salicilna kiselina se polako raspoređuje u sinovijalnu tečnost. Takođe, prolazi kroz placentu i izlučuje se u mleko dojilje.

Biotransformacija

Acetilsalicilna kiselina se prvenstveno konvertuje u salicilnu kiselinu hidrolizom. Poluvreme eliminacije acetilsalicilne kiseline je kratko i iznosi oko 15-20 minuta.

Salicilna kiselina se postepeno konvertuje u konjugate glicina i glukuronske kiseline i tragove gentizinske kiseline. Pri višim terapijskim dozama, kapacitet konverzije salicilne kiseline se prevazilazi i farmakokinetika postaje nelinearna.

Rezultat je produženje poluvremena eliminacije salicilne kiseline sa nekoliko sati na period od oko 24 sata.

Izlučivanje

Izlučivanje se većim delom obavlja putem bubrega. Tubularna reapsorpcija acetilsalicilne kiseline zavisi od pH vrednosti. Alkalizacijom urina, deo neizmenjene acetilsalicilne kiseline u urinu može da se poveća sa oko 10% sve do oko 80%.

Pretklinički podaci zasnovani na konvencionalnim studijama o bezbednosti farmakologije, toksičnosti pri ponovljenim dozama, genotoksičnosti ili karcinogenosti, ne ukazuju na poseban rizik za ljude. Kao i ostali beta-blokatori, pri velikim dozama bisoprolol izaziva maternalnu (smanjen unos hrane i smanjenje telesne mase) i embriofetalnu toksičnost (povećana učestalost resorpcije, smanjena telesna masa na rođenju, usporen fizički razvoj), ali nije teratogen.

Acetilsalicilna kiselina

U studijama na pacovima, proučavani su fetotoksičnost i teratogeno delovanje pri dozama acetilsalicilne kiseline koje su toksične po majku. Klinički značaj nije poznat, s obzirom na to da su doze korišćene u pretkliničkim studijama mnogo veće (najmanje 7 puta) u odnosu na maksimalno preporučene doze kod ispitivanih kardiovaskularnih indikacija.

U studijama na miševima i pacovima, nisu zabeležena karcinogena delovanja.

Jezgro tablete:

skrob, kukuruzni; celuloza, mikrokristalna; stearinska kiselina.

Film (Obloga) tablete:(Opadry OY 28920 white):

polivinilalkohol, delimično hidrolizovani titan-dioksid (E171);

talk;

lecitin (E322); ksantan guma.

Prašak:

celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat.

Sastav kapsule (telo/ kapa):

želatin;

titan-dioksid (E171).

Štampa na kapsuli:

šelak;

gvožđe-oksid, crni (E172); propilenglikol;

amonijum-hidroksid.

Nije primenjivo.

4 godine

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PCTFE-Alu/PVC blister sa 10 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 kapsula, tvrdih (ukupno 30 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Bisopirin, kapsule, tvrde, sadrže dve aktivne supstance, bisoprolol-fumarat i acetilsalicilnu kiselinu. Bisoprolol spada u grupu lekova koji se nazivaju beta blokatori. Ovi lekovi deluju tako što menjaju odgovor organizma na neke nervne nadražaje, posebno na srčani rad, i smanjuju krvni pritisak.

Acetilsalicilna kiselina sprečava nastanak krvnih ugrušaka, a poznata je i pod imenom „Aspirin”.

Lek Bisopirin, kapsule, tvrde, koriste se u terapiji visokog krvnog pritiska kod pacijenata sa visokim rizikom od nastanka srčanih bolesti koji su prethodno primali bisoprolol i acetilsalicilnu kiselinu pojedinačno, kao odvojene lekove.

• ako ste alergični (preosetljivi) na bisoprolol-fumarat ili acetilsalicilnu kiselinu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (naveden u odeljku 6).
• ako ste ikada imali napad astme ili oticanje delova tela, npr. lica, usana, grla ili jezika (angioedem) nakon primene bilo kojih drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL)
• ako imate težak oblik srčane insuficijencije ili kardiogeni šok, koji dovodi do nedostatka daha i kolapsa cirkulacije
• ako imate određene probleme sa srčanim ritmom kao što su sinoatrijalni blok, sick sinus sindrom ili AV blok drugog ili trećeg stepena (bez pejsmejkera)
• ako imate usporen srčani rad, koji izaziva probleme. Ukoliko niste sigurni, pitajte Vašeg lekara.
• ako imate izuzetno snižen krvni pritisak (možete imati vrtoglavicu pri ustajanju)
• ako imate težak oblik astme ili otežano disanje
• ako imate ili ste ranije imali giht
• ako bolujete od hemofilije ili hipoprotrombinemije (retke bolesti krvi)
• ako uzimate lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi (npr. varfarin, heparin ili acenokumarol)
• ako imate nelečeni feohromocitom, redak tumor nadbubrežne žlezde
• ako imate poremećaj acido-bazne ravnoteže (metabolička acidoza)
• ako imate težak oblik poremećaja cirkulacije u prstima ruku i nogu, i u rukama i nogama (Raynaud- ov sindrom)
• ako imate čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu (peptički ulkus), krvarenje u želucu/crevima ili bilo koje drugo krvarenje npr. krvarenje u mozgu
• ako imate stomačne probleme ili ste ih imali kada ste uzimali acetilsalicilnu kiselinu
• ako imate ili ste imali hemoragijski moždani udar
• ako imate tešku insuficijenciju jetre ili bubrega
• ako imate nedostatak glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (nasledno oboljenje sa niskim nivoom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6Pd))
• ako se lečite metotreksatom (lek koji se koristi u terapiji psorijaze, reumatoidnog artritisa, Kronove bolesti i nekih vrsta kancera) u dozama većim od 15 mg nedeljno
• ukoliko ste u trećem trimestru trudnoće pri dozi >100 mg acetilsalicilne kiseline dnevno.

Ako niste sigurni, razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Bisopirin.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Bisopirin:

• ako imate otežano disanje ili astmu u porodičnoj anamnezi
• ako bolujete od dijabetesa (obzirom na to da bisoprolol može da maskira simptome malih vrednosti šećera u krvi)
• ako ste na dijeti i ne uzimate čvrstu hranu ili ste na strogom dijetetskom režimu
• ako imate problema sa srcem, koji se manifestuju bolom u grudima i srčanom slabošću
• ako se lečite od reakcija preosetljivosti (alergija), bisoprolol može povećati mogućnost nastanka ovakvih reakcija ili već postojeće učiniti težim
• ako imate bilo kakvu nepravilnost u sprovođenju srčanog impulsa
• ako bolujete od Prinzmetal-ove angine koju karakteriše bol u grudima izazvan spazmom koronarnih arterija koje omogućavaju ishranu srčanog mišića
• ako imate bilo kakve probleme sa cirkulacijom u rukama i nogama
• ako je potrebno da se podvrgnete anesteziju; recite anesteziologu ako uzimate ovaj lek
• ako ste nekad imali čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu ili probleme sa zgrušavanjem krvi
• ako imate (ili ste nekad imali) poremećaj kože koji se ponavlja i uključuje ljušćenje površinskog sloja kože i suvi kožni osip (psorijaza)
• ako imate tumor srži nadbubrežne žlezde (feohromocitom); ovaj lek se može koristiti samo u kombinaciji sa određenim drugim lekovima (tzv. antagonisti alfa adrenergičkih receptora)
• ako imate probleme sa štitastom žlezdom; s obzirom na to da ovaj lek može maskirati simptome pojačane aktivnosti štitaste žlezde
• ako imate blago ili umereno oboljenje jetre ili bubrega
• ako imate koprivnjaču (urtikarija), ili zapušen nos ili curenje iz nosa izazvani alergijom (rinitis)
• ako imate čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu
• ako imate obilne menstruacije
• ako morate da se podvrgnete hirurškoj intervenciji uključujući i vađenje zuba
• ako patite od dehidratacije

Recite svom lekaru ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas.

Moguća je povezanost između acetilsalicilne kiseline i pojave Reye-vog sindroma kada se ovaj lek primeni kod dece. Reye-ov sindrom je veoma retka bolest koja može imati fatalan ishod. Zbog toga, kapsule bisoprolola i acetilsalicilne kiseline ne treba davati deci mlađoj od 16 godina, osim ukoliko to nije naglasio lekar.

Generalno, NSAIL, kao što je acetilsalicilna kiselina, treba koristiti sa oprezom kod starijih osoba koje su sklonije neželjenim reakcijama kao što je krvarenje u stomaku. Terapiju treba redovno kontrolisati.

Ovaj lek sadrži aktivne supstance koje kod sportista na doping testovima mogu dati pozitivan rezultat.

Drugi lekovi i lek Bisopirin

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove

Posebno, obavestite svog lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

• lekove koji kontrolišu krvni pritisak ili lekove za srčane probleme (kao što su amjodaron, amlodipin, klonidin, digoksin, diltiazem, dizopiramid, felodipin, flekainid, lidokain, metildopa, moksonidin, fenitoin, propafenon, hinidin, rilmenidin, verapamil i antagonisti beta adrenergičkih receptora)
• lekove koji se primenjuju u anesteziji tokom hirurških zahvata („Upozorenja i mere opreza“)
• lekove koji se koriste u terapiji epilepsije, kao što je fenobarbital valproat ili fenitoin
• antiinflamatorne lekove (NSAIL) npr. diklofenak, ibuprofen, naproksen
• lekove koji se koriste u terapiji astme ili kod zapušenog nosa
• lekove koji se koriste u terapiji nekih oboljenja oka npr. glaukoma (povišen očni pritisak) ili za širenje zenica (npr. acetazolamid)
• pojedine lekove za terapiju kliničkog šoka (adrenalin, dobutamin, noradrenalin)
• meflokvin, lek koji se koristi u terapiji malarije
• lekove koji se koriste u terapiji dijabetesa, uključujući insulin i sulfoniluree (npr. glibenklamid)
• lekove za lečenje tuberkuloze, npr. rifampicin
• lekove u terapiji migrene, npr. ergotamin
• antikoagulanse, lekove koji razređuju krv, npr. varfarin
• lekove u terapiji gihta, npr. probenecid ili sulfinpirazon
• lekove koji se koriste u terapiji teških oblika depresije (moklobemid) i mentalnih poremećaja kao što su triciklični antidepresivi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, fenotiazini, litijum i inhibitori monoamino oksidaze (osim MAO-B inhibitora)
• druge lekove koji razređuju krv (heparin i njegovi derivati: hirudin, fondaparinuks), lekove koji smanjuju mogućnost formiranja krvnih ugrušaka (klopidogrel, tiklopidin, tirofiban i eptifibatid) ili lekove koji se koriste kako bi rastvorili krvne ugruške tokom infarkta ili moždanog udara
• spironolakton ili druge lekove za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretici)
• ACE inhibitore koji se koriste za terapiju visokog krvnog pritiska (npr. kaptopril, enalapril, ramipril)
• lekove koji sadrže kortikosteroide
• metotreksat, lek koji se koristi za lečenje psorijaze (oboljenja kože), ) artitisa ili kancer
• metoklopramid lek koji se koristi za lečenje mučnine ili poremećaje varenja
• alkalne hidrokside, antacide (lekovi koji se koriste kod problema sa varenjem)
• soli gvožđa (lekovi koji se koriste u terapiji deficita gvožđa)
• karbonate (lekovi koji se koriste u terapiji peptičkog ulkusa i refluksa)
• lekove koji se koriste za prevenciju odbacivanja organa nakon transplantacije (npr. ciklosporin, takrolimus)
• metamizol, jer smanjuje efekat acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita.

Uzimanje leka Bisopirin sa hranom i pićima

Lek Bisopirin kapsule, tvrde, može se uzimati nezavisno od obroka, treba ih progutati cele sa vodom. Lek Bisopirin, tvrde, ne treba da uzimaju pacijenti koji redovno konzumiraju velike količine alkohola. Lek Bisopirin kapsule, tvrde, ne treba da uzimaju pacijenti koji su alergični na soju ili kikiriki.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Lek Bisopirin ne treba da uzimate tokom trudnoće osim ako niste prethodno razgovarali sa Vašim lekarom. Ovaj lek ne bi trebalo da uzimate ako dojite bebu.

Kako ne postoje podaci o mogućem riziku po fetus, lek Bisopirin ne treba koristiti tokom trudnoće osim ukoliko to nije apsolutno neophodno.

Ne treba da uzimate lek Bisopirinn ukoliko ste u poslednjem trimestru trudnoće, osim ukoliko vam to nije preporučio lekar, jer redovna primena ili primena visokih doza acetilsalicilne kiseline u ovoj fazi trudnoće može da izazove ozbiljne komplikacije kod majke ili bebe.

Nema podataka o tome da li bisoprolol prelazi u mleko dojilje. Međutim, acetilsalicilna kiselina se pojavljuje u mleku, zbog toga treba izbegavati dojenje tokom terapije lekom Bisopirin.

Posavetujete se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete bilo koji lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Bisopirin obično nema uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Ukoliko se nakon primene ovog leka osećate umorno ili imate vrtoglavicu, pre upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, sačekajte dok simptomi ne nestanu.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je Vaš lekar propisao. Ukoliko niste sigurni proverite sa vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek Bisopirin, kapsule,tvrde, treba progutati cele sa vodom.

Uobičajena doza za odrasle je jedna kapsula dnevno, koju treba uzeti uvek u isto doba dana. Lekar će odrediti dozu koja odgovara Vašem zdravstvenom stanju.

Lek Bisopirin kapsule, tvrde, nije namenjene za lečenje dece.

Stariji pacijenti: Obično nije potrebno prilagođavanje doze, ali je preporuka da se terapija započne najnižom efektivnom dozom.

Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i jetre: Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili jetre ne treba da uzimaju ovaj lek. Pacijente sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega ili jetre treba pažljivo pratiti tokom terapije.

Terapija bisoprololom je obično dugotrajna. Ukoliko je potrebno da potpuno prestanete sa uzimanjem leka, lekar će Vas savetovati da postepeno smanjujete dozu. U suprotnom, može doći do pogoršanja Vašeg zdravstvenog stanja.

Ako ste uzeli više leka Bisopirin nego što treba

Ako ste greškom uzeli više od propisane doze, recite to odmah svom lekaru ili farmaceutu. Ponesite sa sobom ostatak kapsula ili ovo uputstvo kako bi lekar znao tačno šta ste uzeli. Najčešći znaci predoziranja su nagli pad pulsa i/ili krvnog pritiska zbog čega se može javiti vrtoglavica, nesvestica, zbunjenost-konfuzija, nedostatak vazduha, mučnina ili povraćanje Ostali simptomi uključuju vertigo, glavobolju, zujanje u ušima i bol u abdomenu. Uzimanje velike količine leka može izazvati ubrzano disanje (hiperventilaciju), teškoće pri disanju, toplotni udar, znojenje, nemir, epileptične napade, priviđanja, smanjene vrednosti šećera u krvi i, na kraju, gubitak svesti ili komu. Pacijenti koji imaju srčanu insuficijenciju mogu biti osetljiviji u ovim situacijama.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Bisopirin

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek, a nije prošlo više od 12 sati od uobičajenog vremena uzimanja, uzmite ga čim se setite. Ukoliko je prošlo više od 12 sati, sačekajte i uzmite sledeću dozu po uobičajenom rasporedu doziranja.

Ne uzimajte dvostruku dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Bisopirin

Terapiju bisoprololom i acetilsalicilnom kiselinom ne treba naglo prekidati, jer može doći do pogoršanja stanja ili do ponovnog rasta krvnog pritiska. Zbog toga dozu treba postepeno smanjivati tokom jedne ili dve nedelje, onako kako to odredi lekar.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Svi lekovi mogu izazvati alergijske reakcije, iako su ozbiljne reakcije veoma retke. Ukoliko se iznenada pojave neke od navedenih ozbiljnijih neželjenih reakcija, odmah treba prestati sa uzimanjem leka Bisopirin i javiti se lekaru:

• pogoršanje srčane insuficijencije sa gubitkom daha i/ili zadržavanjem tečnosti;
• neuobičajeno krvarenje, npr. iskašljavanje krvi, krv prilikom povraćanja, krv u urinu, crna stolica
• bilo koja iznenadna vrtoglavica, teškoća prilikom disanja, oticanje kapaka, lica ili usana, oticanje ekstremiteta (edem)
• osip ili svrab (naročito ako zahvata čitavo telo)

Sledeća neželjena dejstva su takođe prijavljena:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• osećaj hladnoće i utrnulosti u rukama ili nogama
• mučnina, povraćanje
• proliv (dijareja) ili otežano pražnjenje creva (konstipacija)
• povećan rizik od krvarenja
• zapaljenje sluzokože želuca (gastritis)
• umor
• vrtoglavica
• glavobolja
• problemi sa varenjem
• slab ili umeren gubitak krvi u gastrointestinalnom traktu. Kod dugotrajne ili ponovljene primene, ovaj gubitak krvi može da dovede do anemije.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• nizak krvni pritisak,
• usporen srčani rad,
• osećaj slabosti,
• otežano disanje kod pacijenata sa astmom ili hroničnom plućnom bolešću,
• poremećaji sna,
• depresija,
• mišićna slabost i grčevi u mišićima,
• nepravilan srčani rad
• koprivnjača,
• alergijsko curenje iz nosa

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• ozbiljne reakcije na koži, poznata pod nazivom multiformni eritem, i njegovi životno ugrožavajući oblici

Steven-Johnson-ov sindrom i Lyell-ov sindrom

• ozbiljno krvarenje u stomaku ili crevima, krvarenje u mozgu (krvarenje u mozgu koje može da izazove nagle jake glavobolje, napade ili moždani udar); izmenjen broj krvnih ćelija
• zapaljenje jetre (hepatitis) koje može da izazove bol u stomaku, gubitak apetita a ponekad i žuticu praćenu žutom obojenošću kože ili beonjača
• poremećene vrednosti rezultata laboratorijskih testova krvi (npr. povećanje nivoa jedne vrste masti u krvi (triglicerida), povećanje vrednosti enzima jetre)
• košmari, halucinacije
• oštećenje sluha
• smanjeno lučenje suza (važno ukoliko nosite kontaktna sočiva)
• smanjena seksualna potencija
• trenutni kratkotrajni gubitak svesti
• krvarenje iz nosa, desni, povraćanje krvi, krv u stolici, obimna menstruacija
• povećane vrednosti enzima jetre
• sužavanje disajnih puteva koje izaziva probleme sa disanjem, ili napade astme
• zapaljenje krvnih sudova
• pojava modrica sa ljubičastim tačkama (krvanrenje u koži)
• osetljivi crveni čvorići ili ispupčenja na cevanicama (erythema nodosum)

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Pojava ili pogoršanje već postojeće psorijaze ili osipa nalik na psorijazu

• pojava ili pogoršanje već postojeće psorijaze ili osipa nalik na psorijazu
• iritacija i crvenilo očiju (konjunktivitis)
• gubitak kose
• male vrednosti šećera u krvi
• poremećaj funkcije jetre
• pogoršanje simptoma preosetljivosti kod alergije na hranu

Nepoznata učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• zujanje u ušima (tinitus)
• vertigo, glavobolja
• povećane vrednosti mokraćne kiseline u krvi
• pojava čira (ulkusa) u želucu ili tankom crevu i perforacije
• produženo vreme krvarenja, simptomi mogu da potraju tokom 4-8 dana nakon prekida primene acetilsalicilne kiseline. Pojačan rizik od krvarenja tokom hirurških procedura.
• akutna slabost bubrega, naročito kod pacijenata sa postojećom bubrežnom insuficijencijom, srčana dekompenzacija, nefrotski sindrom ili istovremena primena diuretika usled zadržavanja soli i vode..

Ako se bilo šta od ovog odnosi na Vas, odmah se javite svom lekaru. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Bisopirin posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon

„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 25°C.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otrovom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance:

bisoprolol-fumarat i acetilsalicilna kiselina.

Bisopirin, 5mg /100mg, kapsule, tvrde:

Jedna kapsula, tvrda sadrži 5 mg bisoprolol-fumarata i 100 mg acetilsalicilne kiseline.

Bisopirin, 10mg /100mg, kapsule, tvrde:

Jedna kapsula, tvrda sadrži 10 mg bisoprolol-fumarata i 100 mg acetilsalicilne kiseline.

Pomoćne supstance:

Jezgro tablete: skrob, kukuruzni; celuloza, mikrokristalna; stearinska kiselina,

Film (Obloga) tablete: (Opadry OY 28920 white): polivinilalkohol, delimično hidrolizovani; titan-dioksid (E171); talk; lecitin (E322); ksantan guma.

Prašak: celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat Sastav kapsule (telo/kappa): želatin; titan-dioksid (E171).

Štampa na kapsuli: šelak; gvožđe-oksid, crni (E172); propilenglikol; amonijum-hidroksid.

Kako izgleda lek Bisopirin i sadržaj pakovanja

Kapsula, tvrda.

Bisopirin, kapsule, tvrde, 5mg/100mg:

Dvodelne, neprovidne, tvrde želatinske kapsule, bele boje sa utisnutom oznakom ,,5/100’’ crne boje na telu kapsule.

Jedna kapsula, tvrda sadrži: 1 film tabletu i prašak.

Film tablete su okrugle, blago bikonveksne, bele boje, a prašak bele do skoro bele boje.

Bisopirin, kapsule, tvrde, 10mg/100mg:

Dvodelne, neprovidne, tvrde želatinske kapsule, bele boje sa utisnutom oznakom ,,10/100’’ crne boje na telu kapsule

Jedna kapsula, tvrda sadrži: 1 film tabletu i prašak.

Film tablete su okrugle, blago bikonveksne, bele boje, a prašak bele do skoro bele boje.

Sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je PVC/PCTFE-Alu/PVC blister sa 10 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 kapsula, tvrdih (ukupno 30 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

AMICUS SRB D.O.O.,

Milorada Jovanovića 9, Beograd

Proizvođači:

• PHARMACEUTICAL WORKS POLPHARMA S.A.,

19 Pelplinska Str., Starogard Gdanski, Poljska

• UNI-PHARMA KlLEON TSETIS PHARMACEUTICAL LABORATORIES S.A,

14th km National Road 1, Building A& Building B, Kato Kifisia Attiki, Grčka

Napomena: U štampanom Uputstvu za lek mora jasno biti naveden proizvođač konkretne serije leka (tj. da se navede samo proizvođač date serije leka, a ostali da se izostave.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Bisopirin, kapsule, tvrde, 5mg/100mg, 3 x 10 kom: 515-01-03221-19-001 od 29.06.2020.

Bisopirin, kapsule, tvrde, 10mg/100mg, 3 x 10 kom: 515-01-03222-19-001 od 29.06.2020.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je ispravljeno u skladu sa Rešenjima o ispravci br: 515-14-00155-2020-8- 003 i 515-14-00156-2020-8-003 od 24.07.2020.