Belara® 2mg+0.03mg film tableta

Hormonska kontracepcija.

Odluka da se propiše lek Belara treba da se donese nakon razmatranja postojećih faktora rizika kod žene, naročito onih, vezanih za vensku tromboemboliju (VTE), kao i koliki je rizik za VTE sa lekom Belara u poređenju sa drugim kombinovanim hormonskim kontraceptivima (KHK) (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Doziranje

Jednu film tabletu treba uzimati svaki dan, u isto vreme (poželjno uveče) tokom 21 dana uzastopno, zatim napraviti sedam dana pauzu, tokom koje se tablete ne uzimaju. Obustavno krvarenje, slično menstrualnom krvarenju, trebalo bi da se javi 2 do 4 dana nakon uzimanja poslednje film tablete. Nakon pauze od sedam dana potrebno je nastaviti uzimanje tableta iz novog pakovanja, bez obzira da li je krvarenje prestalo ili ne.

Film tabletu je potrebno istisnuti iz blistera na označenom mestu za odgovarajući dan u nedelji i progutati celu, uz malo tečnosti ako je neophodno. Film tablete je potrebno uzimati svakodnevno prateći smer odgovarajuće strelice.

Kako se počinje sa uzimanjem Belara film tableta

• Bez prethodne upotrebe hormonskih kontraceptiva (tokom prethodnog menstrualnog ciklusa) Uzimanje film tableta treba započeti prvog dana prirodnog ciklusa žene (tj. prvog dana njenog sledećeg menstrualnog krvarenja). Ako se film tableta uzme prvog dana menstrualnog krvarenja, kontracepcija počinje prvog dana uzimanja i traje tokom sedmodnevnog perioda bez uzimanja tableta.

Prva film tableta se takođe može uzeti i u periodu između 2. i 5. dana menstrualnog krvarenja, bez obzira da li je krvarenje prestalo ili nije. U ovom slučaju potrebno je koristiti dodatne mehaničke mere kontracepcije tokom prvih sedam dana primene.

Ako menstrualno krvarenje počne više od pet dana ranije, ženu treba savetovati da sačeka početak narednog menstrualnog krvarenja pre započinjanja uzimanja leka Belara.

• Prelazak sa drugog hormonskog kontraceptiva na lek Belara Prelazak sa drugog kombinovanog hormonskog kontraceptiva na lek Belara

Potrebno je da žena počne da uzima lek Belara prvog dana nakon uobičajenog intervala bez tableta ili intervala uzimanja placebo tableta njenog prethodnog kombinovanog hormonskog kontraceptiva.

Prelazak sa tablete koja sadrži samo progestagen („POP“)

Prvu film tabletu leka Belara treba uzeti na dan nakon prestanka uzimanja tablete koja sadrži samo progestagen. Tokom prvih sedam dana potrebno je koristiti dodatne mehaničke kontraceptivne mere.

Prelazak sa hormonske kontraceptivne injekcije ili implanta

Primena leka Belara takođe može da počne nakon odstranjivanja implanta ili na dan planirane primene injekcije. Tokom prvih sedam dana potrebno je koristiti dodatne mehaničke kontraceptivne mere.

Nakon pobačaja ili abortusa u prvom trimestru

Nakon pobačaja ili abortusa koji je obavljen u prvom trimestru uzimanje leka Belara može da počne odmah. U tom slučaju, druge mere kontracepcije nisu potrebne.

Nakon porođaja ili nakon pobačaja ili abortusa u drugom trimestru

Žene koje ne doje mogu početi uzimanje leka Belara 21 do 28 dana posle porođaja. U tom slučaju, nisu potrebne druge mere kontracepcije.

Ako se s upotrebom započne posle više od 28 dana nakon porođaja, tokom prvih sedam dana potrebne su dodatne mere mehaničke kontracepcije.

Ako je žena već imala seksualni odnos, pre nego što započne primenu, mora se isključiti mogućnost trudnoće ili mora da sačeka svoju sledeću menstruaciju.

Dojenje (videti odeljak 4.6)

Žene koje doje, ne treba da uzimaju lek Belara.

Nakon prekida primene leka Belara

Nakon prekida primene leka Belara može se dogoditi da se tekući menstrualni ciklus produži za oko nedelju dana.

Neredovna primena tableta

Ako je žena zaboravila da uzme film tabletu, ali je uzme u narednih 12 sati, nisu joj potrebne dodatne mere kontracepcije. Žena treba da nastavi sa uobičajenim uzimanjem film tableta.

Ako uobičajeni interval između uzimanja tableta bude prekoračen za više od 12 sati, kontraceptivna zaštita može biti smanjena. Sledeća dva osnovna pravila služe kao smernice za postupanje u slučaju propuštenih tableta:

• uzimanje tableta se ne sme nikada prekidati duže od 7 dana
• sedam dana neprekidnog uzimanja tableta je potrebno da bi se ostvarila odgovarajuća supresija osovine hipotalamus-hipofiza-jajnici.

Poslednju zaboravljenu film tabletu treba odmah uzeti, čak i ako to znači da se u isto vreme uzimaju dve tablete. Sledeće film tablete se uzimaju prema uobičajenom rasporedu. Takođe, sledećih sedam dana moraju se primenjivati druge mehaničke mere kontracepcije, npr. prezervativi.Ako je uzimanje tableta propušteno u

l. nedelji ciklusa i seksualni odnos se dogodio u periodu od 7 dana pre propuštene tablete (uključujući i interval u kojem se tablete ne uzimaju), treba uzeti u obzir mogućnost da je došlo do trudnoće. Što se više tableta propusti, i što je dan kada su propuštene bliži redovnom intervalu bez tableta, to je rizik za trudnoću veći.

Ako trenutno pakovanje (21 tableta) sadrži manje od 7 tableta, sledeće pakovanje leka Belara se mora započeti čim se završi tekuće pakovanje (21 tableta), tj. ne treba da postoji pauza između dva pakovanja (21 tableta). Uobičajeno obustavno krvarenje se verovatno neće javiti sve dok se ne završi primena drugog pakovanja leka (21 tableta), međutim, često može doći do pojave tačkastog ili probojnog krvarenja za vreme uzimanja tableta. Ako se obustavno krvarenje ne pojavi nakon uzimanja drugog pakovanja (21 tableta), onda bi trebalo uraditi test za trudnoću.

Uputstva u slučaju povraćanja ili dijareje

Ako dođe do povraćanja u roku od 4 sata nakon uzimanja tablete, ili se razvije teška dijareja, resorpcija može biti nepotpuna i kontracepcija nije više zagarantovana. U tom slučaju je potrebno pratiti uputstva u odeljku

„Neredovna primena tableta“ (videti u prethodnom tekstu). Uzimanje leka Belara treba nastaviti. Kako odložiti obustavno krvarenje

Da bi odložila krvarenje, žena treba da nastavi da uzima naredno pakovanje Belara film tableta bez pravljenja pauze. Ovo odlaganje se može produžiti koliko god to žena želi, sve dok se ne potroše sve tablete u drugom pakovanju (21 tableta). Tokom odlaganja, može doći do tačkastog ili probojnog krvarenja. Zatim se nastavlja sa redovnim uzimanjem Belara film tableta posle uobičajenih 7 dana pauze.

Da bi pomerila svoje redovno krvarenje na drugi dan u nedelji, umesto onoga koji je do tad bio uobičajen, ženi se savetuje da skrati narednu pauzu (dane bez uzimanja tableta) za onoliko dana koliko želi. Što je ovaj interval kraći, veći je rizik da se obustavno krvarenje neće pojaviti i da će tokom uzimanja narednog pakovanja imati samo probojno i tačkasto krvarenje (isto kao kada odlaže menstrualno krvarenje).

Kombinovani hormonski kontraceptivi (KHK) ne smeju se uzimati u slučaju stanja navedenih u nastavku. Ako se neko stanje pojavi tokom upotrebe, odmah treba prestati sa upotrebom leka Belara.

• Loše kontrolisan dijabetes melitus
• Nekontrolisana hipertenzija ili značajno povišen krvni pritisak (vrednosti stalno iznad 140/90 mm Hg)
• Prisustvo ili rizik za vensku tromboemboliju (VTE)
• Venska tromboembolija – trenutna VTE (na antikoagulansima) ili VTE u anamnezi (npr. tromboza dubokih vena (DVT) ili pulmonalna embolija (PE))
• Poznata nasledna ili stečena predispozicija za vensku tromboemboliju, kao što je rezistencija na aktivirani protein C (APC) (uključujući Faktor V Leiden mutaciju), deficijencija antitrombina III, deficijencija proteina C, deficijencija proteina S
• Velika hirurška intervencija sa prolongiranom imobilizacijom (videti odeljak 4.4)
• Visok rizik za vensku tromboemboliju usled prisustva više faktora rizika (videti odeljak 4.4)
• Prisustvo ili rizik za arterijsku tromboemboliju (ATE)
• Arterijska tromboembolija- prisutna arterijska tromboembolija, arterijska tromboembolija (npr. infarkt miokarda) ili prodromalno stanje (npr. angina pektoris) u anamnezi
• Cerebrovaskularna oboljenja- prisutni šlog, šlog ili prodromalno stanje (npr. tranzitorni ishemijski atak, TIA) u anamnezi
• Poznata nasledna ili stečena predispozicija za arterijsku tromboemboliju, kao što je hiperhomocisteinemija i prisustvo antifosfolipidnih antitela (antikardiolipinska antitela, lupusni antikoagulans)
• Migrena sa fokalnim neurološkim simptomima u anamnezi
• Visok rizik za arterijsku tromboemboliju usled prisustva više faktora rizika (videti odeljak 4.4) ili prisustvo jednog ozbiljnog faktora rizika kao što je:
• dijabetes mellitus sa vaskularnim simptomima
• teška hipertenzija
• teška dislipoproteinemija.
• Hepatitis, žutica, poremećaj funkcije jetre do vraćanja parametara funkcije jetre na normalne vrednosti
• Generealizovani pruritus, holestaza, naročito tokom prethodne trudnoće ili terapije estrogenom
• Dubin-Johnson-ov sindrom, Rotor-ov sindrom, poremećaj protoka žuči
• Postojeći tumori jetre ili tumori jetre u anamnezi
• Jak epigastrični bol, uvećanje jetre ili simptomi intraabdominalnog krvarenja (videti odeljak 4.8)
• Pojava ili ponovno javljanje porfirije (sva tri oblika porfirije, naročito stečena porfirija)
• Prisustvo ili pozitivna anamneza malignih hormon-senzitivnih tumora, npr. tumori dojke ili uterusa
• Teški poremećaji metabolizma lipida
• Pankreatitis ili ranije prisutan pankreatitis ako je povezan sa teškom hipertrigliceridemijom
• Prva pojava simptoma migrenozne glavobolje ili češća pojava neuobičajeno jake glavobolje
• Akutni senzorni poremećaji, npr. poremećaji vida ili sluha
• Motorni poremećaji (naročito pareza)
• Povećana učestalost epileptičnih napada
• Teška depresija
• Otoskleroza koja se pogoršavala tokom prethodnih trudnoća
• Neobjašnjena amenoreja
• Hiperplazija endometrijuma
• Neobjašnjeno genitalno krvarenje
• Preosetljivost na hlormadinonacetat, etinilestradiol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Postojanje jednog ozbiljnog ili više faktora rizika za nastanak venske ili arterijske tromboze može predstavljati kontraindikaciju (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena leka Belara sa lekovima koji sadrže ombitasvir/paritaprevir/ritonavir i dasabuvir je kontraindikovana (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Upozorenja

Pušenje povećava rizik od teških kardiovaskularnih neželjenih dejstava kombinovanih hormonskih kontraceptiva (KHK). Ovaj se rizik povećava sa godinama starosti i brojem popušenih cigareta, a vrlo je izražen kod žena starijih od 35 godina. Žene starije od 35 godina koje puše, trebale bi da upotrebljavaju druge kontraceptivne metode.

Primena KHK povezana je sa povećanim rizikom od različitih teških oboljenja, kao što je infarkt miokarda, tromboembolija, moždani udar ili hepatičke neoplazme. Drugi faktori rizika, kao što je hipertenzija, hiperlipidemija, gojaznost i dijabetes, izrazito povećavaju rizik od morbiditeta i mortaliteta.

U slučaju prisustva jednog od sledećih oboljenja/faktora rizika, treba proceniti prednosti upotrebe leka Belara u odnosu na rizik i o tome razgovarati sa ženom. Ukoliko se ova oboljenja ili faktori rizika pojave ili

pogoršaju tokom upotrebe, ženu treba posavetovati da se obrati lekaru. Lekar treba da odluči da li upotrebu leka Belara treba obustaviti.

Tromboembolija i druge vaskularne bolesti

Rezultati epidemioloških studija pokazuju da postoji veza između primene hormonskih kontraceptiva i povećanog rizika od venskih ili arterijskih tromboembolijskih oboljenja, npr. infarkta miokarda, apopleksije, tromboze dubokih vena i plućne embolije. Ovi događaji su retki. Veoma retko, kod žena koje primenjuju KHK zabeležena je pojava tromboze u drugim krvnim sudovima, npr. hepatičnoj, mezenteričnoj, renalnim ili retinalnim venama i arterijama.

Rizik od venske tromboembolije (VTE)

Kod upotrebe bilo kog kombinovanog hormonskog kontraceptiva dolazi do povećanog rizika od nastanka venske tromboembolije (VTE) u poređenju kada se KHK ne koriste.

Lekovi koji sadrže levonorgestrel, norgestimat ili noretisteron su povezani sa najnižim rizikom za VTE. Još uvek nije poznato koliki je rizik sa lekom Belara u odnosu na ove lekove sa najnižim rizikom.

Odluku o upotrebi bilo kog leka umesto onog sa najmanjim VTE rizikom treba doneti samo posle razgovora sa ženom da bi bilo sigurno da ona razume rizike za VTE pri primeni leka Belara, kako njeni trenutni faktori rizika utiču na taj rizik i da je kod nje rizik za VTE najveći u prvoj godini upotrebe. Postoje takođe dokazi koji pokazuju da je rizik povećan kod ponovnog započinjanja primene KHK posle pauze od 4 nedelje i više.

Kod žena koje ne primenjuju KHK i nisu trudne, kod oko 2 od 10.000 će se javiti VTE u periodu od jedne godine. Međutim, kod svake žene individualni rizik može biti mnogo viši, u zavisnosti od njenih postojećih faktora rizika (videti u nastavku).

Epidemiološke studije pokazuju da će se kod 6 do 12 od 10.000 žena koje koriste niske doze kombinovanih hormonskih kontraceptiva (< 50 mikrograma etinilestradiola) razviti VTE u toku jedne godine.

Od 10.000 žena koje koriste KHK koji sadrži levonorgestrel, kod oko 61 će se razviti VTE u toku jedne godine.

Još uvek nije poznato kako KHK koji sadrže hlormadinonacetat utiču na rizik od VTE u poređenju s kombinovanim hormonskim kontraceptivima koji sadrže levonorgestrel.

Broj VTE slučajeva na godišnjem nivou sa niskodoznim KHK je manji nego broj slučajeva VTE očekivanih tokom trudnoće ili u periodu posle porođaja.

VTE može biti fatalna u 1-2% slučajeva.

(1) Srednja tačka opsega od 5-7 na 10.000 žena na godišnjem nivou, zasnovano na relativnom riziku za KHK koji sadrže levonorgestrel u u odnosu na oko 2,3 do 3,6 kada se ne KHK primenjuju

Faktori rizika za VTE

Rizik za venske tromboembolijske komplikacije kod žena koje koriste KHK može značajno da se poveća kod žena sa dodatnim faktorima rizika, posebno ako postoji više faktora rizika (videti tabelu).

Lek Belara je kontraindikovan ako žena ima više faktora rizika, zbog čega ima visok rizik od venske tromboze (videti odeljak 4.3). Ako žena ima više od jednog faktora rizika, moguće je da je povećanje rizika veće od zbira individualnih faktora - u tom slučaju treba razmotriti njen ukupan rizik za VTE. Ako se odnos koristi i rizika smatra negativnim, KHK ne treba propisivati (videti odeljak 4.3).

Tabela: Faktori rizika za VTE

Ne postoji konsenzus oko moguće uloge varikoznih vena i površinskog tromboflebitisa u nastanku ili progresiji venske tromboze.

Mora se uzeti u obzir povećan rizik od venske tromboembolije tokom trudnoće, a naročito tokom perioda od 6 nedelja nakon porođaja (za dodatne informacije videti odeljak 4.6 ''Plodnost, trudnoća i dojenje'').

Simptomi VTE (duboke venske tromboze i plućne embolije)

U slučaju pojave simptoma, žene treba savetovati da potraže hitnu medicinsku pomoć i da obaveste zdravstvene radnike da uzimaju KHK.

• Simptomi duboke venske tromboze (DVT) mogu da budu:
• Jednostrano oticanje noge i/ili stopala ili duž vene na nozi;
• Bol ili osetljivost noge koja se oseća samo tokom stajanja ili kretanja;
• Povećana toplota u zahvaćenoj nozi; crvenilo ili promena boje kože na nozi.
• Simptomi plućne embolije (PE) mogu da budu:
• Iznenadna pojava nedostatka daha ili ubrzano disanje;
• Iznenadni kašalj koji može biti praćen hemoptizijom;
• Oštar bol u grudima;
• Jaka nesvestica ili vrtoglavica;
• Ubrzan ili nepravilan rad srca.

Neki od ovih simptoma (npr. nedostatak daha, kašalj) su nespecifični i mogu da se pogrešno protumače kao uobičajeni ili manje ozbiljni događaji (npr. infekcija respiratornog trakta).

Drugi znaci vaskularne okluzije mogu da uključe: iznenadni bol, oticanje i blaga plava prebojenost ekstremiteta.

Ako se okluzija javi u oku, simptomi mogu da idu od bezbolnog zamućenja vida koje može da napreduje do gubitka vida. Nekad gubitak vida može da se javi skoro trenutno.

Rizik od arterijske tromboembolije (ATE)

Epidemiološke studije su povezale upotrebu KHK sa povećanim rizikom od arterijske tromboembolije ili cerebrovaskularnog događaja (npr. tranzitorni ishemijski atak, moždani udar). Arterijski tromboembolijski događaji mogu biti sa smrtnim ishodom.

Faktori rizika za ATE

Rizik od arterijskih tromboembolijskih komplikacija (infarkt miokarda) ili cerebrovaskularnog događaja kod korisnica KHK je povećan kod žena sa faktorima rizika (videti tabelu). Belara je kontraindikovana ako žena ima jedan ozbiljan ili više faktora rizika za ATE zbog čega je pod visokim rizikom za arterijsku trombozu (videti odeljak 4.3). Ako žena ima više od jednog faktora rizika, moguće je da je povećanje rizika veće od zbira individualnih faktora - u tom slučaju treba uzeti u obzir njen ukupan rizik. Ako se odnos koristi i rizika smatra negativnim, KHK ne treba propisivati (videti odeljak 4.3).

Tabela: Faktori rizika za ATE

Simptomi ATE

U slučaju pojave simptoma ženama treba savetovati da potraže hitnu medicinsku pomoć i da obaveste zdravstvene radnike da uzimaju KHK.

Simptomi cerebrovaskularnog događaja mogu da budu:

• iznenadna utrnulost ili slabost lica, ruke ili noge, posebno sa jedne strane tela;
• iznenadni problem u hodanju, vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili koordinacije;
• iznenadna konfuzija, problemi sa govorom ili razumevanjem;
• iznenadni problem sa vidom na jednom ili oba oka;
• iznenadne, ozbiljne ili produžene glavobolje nepoznatog uzroka;
• gubitak svesti ili nesvestica sa ili bez napada.

Prolazni simptomi ukazuju na to da je u pitanju tranzitorni ishemijski atak (TIA). Simptomi infarkta miokarda (IM) mogu biti:

• bol, nelagodnost, pritisak, težina, osećaj stezanja ili punoće u grudima, ruci ili ispod grudne kosti;
• nelagodnost koja se širi ka leđima, vilici, grlu, ruci, želucu;
• osećaj punoće, problemi sa varenjem ili gušenje;
• znojenje, mučnina, povraćanje ili vrtoglavica;
• izražena slabost, anksioznost ili kratak dah;
• ubrzan ili nepravilan rad srca.

Ženama koje primenjuju KHK treba ukazati na to da se moraju obratiti svom lekaru u slučaju pojave mogućih simptoma tromboze. U slučaju sumnje ili dokazane tromboze, primenu leka Belara treba prekinuti.

Tumori

Neke epidemiološke studije ukazuju da je dugotrajna primena hormonskih kontraceptiva faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice kod žena zaraženih humanim papiloma virusom (HPV). Međutim, mišljenja se još uvek razlikuju o tome u kojoj meri na taj nalaz utiču drugi istovremeni faktori (npr. razlike u broju seksualnih partnera ili primena mehaničkih kontraceptiva) (videti odeljak “Zdravstveni pregled/konsultacije”).

Meta-analiza 54 epidemiološke studije je utvrdila da postoji neznatno povećan relativni rizik (RR=1,24) da se karcinom dojke dijagnostikuje kod žena koja trenutno uzimaju KHK. Ovaj povećan rizik je prolazan i postepeno nestaje tokom 10 godina po prestanku uzimanja KHK. Ove studije nisu dale dokaz o uzročnoj povezanosti. Uočeni obrazac povećanog rizika može biti posledica ranije dijagnoze karcinoma dojke kod žena koje uzimaju KHK, bioloških dejstava KHK ili kombinacije oba.

U retkim slučajevima, benigni tumori jetre, i još ređe, maligni tumori jetre su prijavljivani kod žena koje primenjuju KHK. U izolovanim slučajevima, ovi tumori su dovodili do životno ugrožavajućeg intraabdominalnog krvarenja.

Ukoliko se pojavi jak abdominalni bol koji se ne povlači spontano, uvećanje jetre ili znaci intraabdominalnog krvarenja, potrebno je uzeti u obzir mogućnost hepatičkog tumora i prekinuti terapiju lekom Belara.

Druge bolesti

Depresivno raspoloženje i depresija su dobro poznata neželjena dejstva koja se mogu javiti pri upotrebi hormonske kontracepcije (videti odeljak 4.8). U toku upotrebe hormonskih kontraceptiva, može se javiti teška depresija koja predstavlja rizik za suicidalno ponašanje i suicid. Korisnice treba savetovati da se obrate

svom lekaru u slučaju pojave promena raspoloženja i simptoma depresije, uključujući i pojavu ovih simptoma ubrzo nakon početka terapije.

Kod mnogih žena koje uzimaju hormonske kontraceptive, dolazi do blagog porasta krvnog pritiska; međutim, klinički značajno povećanje je retko. Veza između primene hormonskih kontraceptiva i klinički manifestne hipertenzije nije do sada potvrđena. Ako postoji klinički značajan porast krvnog pritiska tokom upotrebe leka Belara, treba prekinuti terapiju, a hipertenziju lečiti. Uzimanje leka Belara može da se nastavi čim se uz terapiju antihipertenzivima vrednosti krvnog pritiska vrate na normalne.

Kod žena koje su imale gestacijski herpes, tokom primene KHK može doći do recidiva. Kod žena sa hipertrigliceridemijom u anamnezi, ili koje u porodičnoj anamnezi imaju takvo stanje, rizik od pankreatitisa je povećan tokom primene KHK. Zbog akutnih ili hroničnih poremećaja funkcije jetre može biti potrebno prekinuti primenu KHK sve dok se vrednosti funkcije jetre ne vrate na normalne. Ponovna pojava holestatske žutice, koja se prvi put pojavila tokom trudnoće ili ranije upotrebe polnih hormona, iziskuje prestanak uzimanja KHK.

KHK mogu uticati na perifernu rezistenciju na insulin ili toleranciju glukoze. Zbog toga pacijentkinje sa dijabetesom treba pažljivo pratiti tokom uzimanja hormonskih kontraceptiva.

Povremeno može doći do hloazme, naročito kod žena sa prethodnom pojavom hloazme u trudnoći. Žene koje su sklone pojavi hloazmi trebalo bi da izbegavaju izlaganje suncu ili ultraljubičastom zračenju tokom uzimanja oralnih kontraceptiva.

Mere opreza

Primena estrogena ili kombinacija estrogena/progestogena može imati negativan uticaj na određene bolesti/stanja. Poseban medicinski nadzor je potreban u slučaju:

• epilepsije
• multiple skleroze
• tetanije
• migrene (videti odeljak 4.3)
• astme
• srčane ili bubrežne insuficijencije
• Chorea minor
• dijabetes mellitusa (videti odeljak 4.3)
• bolesti jetre (videti odeljak 4.3)
• dislipoproteinemije (videti odeljak 4.3)
• autoimunskih bolesti (uključujući sistemski eritemski lupus)
• gojaznosti
• hipertenzije (videti odeljak 4.3)
• endometrioze
• varikoziteta
• flebitisa (videti odeljak 4.3)
• poremećaja koagulacije krvi (videti odeljak 4.3)
• mastopatije
• mioma materice
• herpesa u trudnoći
• depresije (videti odeljak 4.3)
• hroničnih zapaljenskih bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis; videti odeljak 4.8)

Zdravstveni pregled/konsultacije

Pre uvođenja ili ponovnog uvođenja leka Belara, treba uzeti kompletnu anamnezu (uključujući porodičnu anamnezu) i isključiti moguću trudnoću. Treba izmeriti krvni pritisak i izvršiti lekarski pregled, vodeći se kontraindikacijama (videti odeljak 4.3) i merama opreza (videti odeljak 4.4).

Važno je ženi skrenuti pažnju na vensku ili arterijsku trombozu, uključujući rizik od primene leka Belara u poređenju sa drugim KHK, simptomima VTE i ATE, poznatim faktorima rizika i šta uraditi u slučaju sumnje na trombozu.

Ženi treba dati instrukcije da pažljivo pročita Uputstvo za lek i pridržava se datih saveta. Učestalost i priroda pregleda treba da se zasniva na utvrđenim smernicama kliničke prakse i da se prilagodi svakoj ženi individualno.

Ženi treba skrenuti pažnju da primena hormonskih kontraceptiva, uključujući lek Belara, ne štiti od HIV infekcije (AIDS) i drugih polno prenosivih bolesti.

Smanjena efikasnost

Propuštanje uzimanja film tableta (videti "Neredovna primena tableta"), povraćanje ili intestinalni poremećaji, uključujući dijareju, dugotrajna istovremena primena određenih lekova (videti odeljak 4.5), ili u veoma retkim slučajevima, metabolički poremećaji, mogu ugroziti efikasnost kontracepcije.

Dejstvo leka na kontrolu ciklusa

Probojno i tačkasto krvarenje

Svi hormonski kontraceptivi mogu uzrokovati neredovno vaginalno krvarenje (probojno/tačkasto krvarenje), naročito u prvih nekoliko ciklusa primene. Zbog toga se lekarska procena neredovnih ciklusa treba raditi tek nakon perioda prilagođavanja od oko tri ciklusa. Ako tokom primene leka Belara potraje probojno krvarenje, ili se pojavi nakon prethodnih redovnih ciklusa, treba obaviti pregled da bi se isključila trudnoća ili organski poremećaj. Nakon što se isključe trudnoća i organski poremećaj, primena leka Belara može da se nastavi ili se može preći na neki drugi lek.

Krvarenje u toku ciklusa može biti znak poremećene kontraceptivne efikasnosti (videti "Neredovna primena tableta", "Uputstva u slučaju povraćanja i dijareje" i odeljak 4.5).

Izostanak obustavnog krvarenja

Nakon primene u trajanju od 21 dana, obično se javlja obustavno krvarenje. Povremeno, a naročito u prvih nekoliko meseci primene, obustavno krvarenje može izostati. Međutim, to ne mora biti znak da je kontraceptivni efekat smanjen. Ako ne dođe do krvarenja nakon jednog ciklusa primene, u kojem pacijentkinja nije zaboravila da uzme film tabletu, nije produžila sedmodnevnu pauzu u kojoj se tablete ne uzimaju, istovremeno nije uzimala druge lekove, a povraćanja ili dijareje nije bilo, malo je verovatno da je došlo do začeća i može da se nastavi sa primenom leka Belara. Ukoliko lek Belara nije uziman prema uputstvima pre prvog izostanka obustavnog krvarenja, ili ako u dva uzastopna ciklusa ne dođe do obustavnog krvarenja, pre nego što se nastavi sa primenom, mora se isključiti trudnoća.

Biljni lekovi koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) ne smeju se uzimati zajedno sa lekom Belara (vidi odeljak 4.5).

Povišene vrednosti ALT

Tokom kliničkih ispitivanja na pacijentkinjama kod kojih su virusne infekcije hepatitisom C (HCV) lečene lekovima koji sadrže ombitasvir/paritaprevir/ritonavir i dasabuvir, sa ili bez ribavirina, zabeležene su povišene vrednosti transaminaza (ALT) za više od 5 puta iznad gornje granice referentnih vrednosti (engl.

upper limit of normal, ULN), koje su značajno učestalije kod žena koje primenjuju lekove koji sadrže etinilestradiol, kao što su kombinovani hormonski kontraceptivi (KHK) (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Ovaj lek sadrži 69,5 mg laktoze, monohidrata po tableti.

Pacijentkinje sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili malapsorpcijom glukoze i galaktoze, ne smeju uzimati ovaj lek.

Napomena: Treba pročitati informacije o lekovima koji se istovremeno primenjuju kako bi se uočile potencijalne interakcije.

Farmakodinamske interakcije

Istovremena primena lekova koji sadrže ombitasvir/paritaprevir/ritonavir i dasabuvir, sa ili bez ribavirina može da poveća rizik za pojavu povišenih vrednosti ALT-a (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Iz tog razloga, korisnice leka Belara moraju preći na drugu metodu kontracepcije (npr. kontracepcija samo sa progestagenom ili nehormonske metode) pre početka lečenja gore navedenom kombinacijom lekova. Sa primenom leka Belara se može ponovo započeti 2 nedelje nakon završetka lečenja gore navedenom kombinacijom lekova.

Farmakokinetičke interakcije

Uticaj drugih lekova na lek Belara film tablete

Interakcije se mogu javiti sa lekovima koji indukuju mikrozomalne enzime, što može za posledicu imati povećani klirens polnih hormona i može dovesti do probojnog krvarenja i/ili neefikasnosti oralnog kontraceptiva.

Postupak u slučaju istovremene upotrebe lekova

Indukcija enzima uočljiva je već nakon nekoliko dana terapije. Maksimalna indukcija enzima se generalno uočava u roku od par nedelja. Nakon obustave upotrebe leka, indukcija enzima se može održati oko 4 nedelje.

Kratkotrajna terapija

Žene na terapiji lekovima induktorima enzima treba da privremeno koriste barijerne ili drugu metodu kontracepcije pored KOK. Barijerne metode moraju se koristiti sve vreme tokom perioda istovremene terapije lekom i 28 dana nakon njenog prekida.

Ako istovremena primena lekova potraje i nakon uzimanja poslednje tablete iz pakovanja KOK, treba odmah započeti upotrebu sledećeg pakovanja KOK bez uobičajene pauze kada se tablete ne uzimaju.

Dugotrajna terapija

Ženama na dugotrajnoj terapiji aktivnim supstancama koje indukuju enzime preporučuje se druga pouzdana, nehormonska metoda kontracepcije.

Sledeće interakcije su opisane u literaturi.

Supstance koje povećavaju klirens KOK (smanjena efikasnost KOK enzimskom indukcijom), npr.: barbiturati, bosentan, karbamazepin, barbeksaklon, fenitoin, primidon, modafinil, rifampicin, rifabutin i lekovi za HIV ritonavir, nevirapin i efavirenz, a moguće i felbamat, grizeofulvin, okskarbamazepin, topiramat i proizvodi koji sadrže biljni lek kantarion (Hypericum perforatum).

Sledeći lekovi/aktivne supstance mogu da smanje serumske koncentracije etinilestradiola:

- svi lekovi koji povećavaju gastrointestinalni motilitet (npr. metoklopramid) ili remete resorpciju (npr. aktivni ugalj).

Lekovi sa varijabilnim efektima na klirens KOK

Pri istovremenoj upotrebi sa KOK, mnoge kombinacije inhibitora HIV proteaze i nenukleozidnih inhibitora reverzne transkriptaze, uključujući kombinacije sa HCV inhibitorima mogu povećati ili smanjiti koncentracije estrogena i progestina u plazmi. Ukupni efekat tih promena može u nekim slučajevima biti klinički značajan.

Zbog toga potrebno je pročitati informacije o HIV/HCV lekovima koji se istovremeno primenjuju kako bi se identifikovale potencijalne interakcije i preporuke. U slučaju bilo kakve sumnje, žena koja je na terapiji inhibitorima proteaze ili nenukleozidnim inhibitorima reverzne transkriptaze, treba da koristi dodatni barijerni metod kontracepcije.

Sledeći lekovi/aktivne supstance mogu povećati koncentraciju etinilestradiola u serumu:

• aktivne supstance koje inhibiraju sulfataciju etinilestradiola u intestinalnom zidu, npr. askorbinska kiselina ili paracetamol
• atorvastatin (povećava PIK etinilestradiola za 20%)
• aktivne supstance koje inhibiraju mikrozomalne enzime u jetri, kao što su imidazolski antimikotici (npr. flukonazol), indinavir ili troleandomicin.

Dejstvo leka Belara na druge lekove

Oralni kontraceptivi mogu uticati na metabolizam određenih aktivnih supstanci. Samim tim, koncentracije u plazmi i tkivu se mogu smanjiti ili povećati.

• inhibicijom hepatičkih mikrozomalnih enzima, a time i povećavanjem serumske koncentracije aktivnih supstanci kao što su diazepam (i drugi benzodiazepini koji se metabolišu hidroksilacijom), ciklosporin, teofilin i prednizolon
• indukcijom glukuronizacije u jetri, a time i smanjenjem serumskih koncentracija npr. lamotrigina, klofibrata, paracetamola, morfina i lorazepama.

Potrebe za insulinom ili oralnim antidijabeticima mogu se promeniti zbog delovanja na toleranciju glukoze (vidi odeljak 4.4).

Ovo se takođe može odnositi na nedavno uzete lekove.

Potrebno je proveriti Sažetak karakteristika leka za propisani lek zbog mogućih interakcija sa lekom Belara.

Laboratorijska ispitivanja

Upotreba kontraceptivnih steroida može uticati na rezultate određenih laboratorijskih ispitivanja, uključujući biohemijske parametre funkcije jetre, štitaste žlezde, nadbubrežnih žlezdi ili bubrega, vrednosti (transportnih) proteina u plazmi, npr. kortikosteroid-vezujućeg globulina i lipidne/lipoproteinske frakcije, parametre metabolizma ugljenih hidrata i parametre koagulacije i fibrinolize. Uopšteno, ove promene ostaju u okviru normalnih laboratorijskih vrednosti.

Trudnoća

Lek Belara nije indikovan tokom trudnoće. Pre upotrebe leka trudnoća se mora isključiti. Ako tokom upotrebe leka Belara dođe do trudnoće, primena leka mora odmah da se prekine. Do sada, većina epidemioloških studija nisu pružile klinički dokaz teratogenih ili fetotoksičnih efekata, kada su se estrogeni nenamerno uzimali tokom trudnoće u kombinaciji sa drugim progestagenima, u dozama koje su slične dozama leka Belara. Iako su eksperimenti na životinjama pružili dokaz reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3), klinički podaci na temelju više od 330 izloženih trudnoća kod žena nisu pokazali da hlormadinonacetat ima embriotoksične efekte.

Povećani rizik za VTE za vreme postpartalnog perioda treba razmotriti kada se terapija lekom Belara ponovo započinje (videti odeljke 4.2. i 4.4.)

Dojenje

Estrogeni mogu uticati na laktaciju, jer mogu uticati na količinu i sastav majčinog mleka. Male količine kontraceptivnih steroida i/ili njihovih metabolita mogu da se izluče u majčino mleko i negativno deluju na dete. Zbog toga se lek Belara ne sme primenjivati tokom dojenja.

Nije poznato da kombinovani hormonski kontraceptivi imaju negativan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Kliničke studije sa lekom Belara pokazale su da su najčešća neželjena dejstva (>20%) bila probojno krvarenje, tačkasto krvarenje, glavobolja i nelagodnost u dojkama. Neredovno krvarenje se obično smanjuje tokom nastavljanja primene leka Belara.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena nakon primene leka Belara u kliničkoj studiji na 1629 žena:

*videti odeljak „Opis odabranih neželjenih reakcija“

Dodatno, nakon stavljanja leka u promet prijavljena su i sledeća neželjena dejstva povezana sa primenom etinilestradiola i hlormadinonacetata: astenija i druge alergijske kožne reakcije koje nisu u vezi sa poremećajima imunskog sistema.

Opis pojedinih neželjenih reakcija

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena nakon primene kombinovanih hormonskih kontraceptiva uključujući 0,030 mg etinilestradiola i 2 mg hlormadinonacetata:

• Povećani rizik od venske i arterijske tromboze i tromboembolijskih događaja, uključujući infarkt miokarda, moždani udar, tranzitorni ishemijski atak, vensku trombozu i plućnu emboliju, primećen je kod žena koje primenjuju KHK, što je detaljnije opisano u odeljku 4.4.
• U nekim studijama dugoročne primene KHK zabeležen je povećan rizik od bolesti bilijarnog trakta.
• U retkim slučajevima su zabeleženi benigni, a još ređe maligni tumori jetre nakon primene hormonskih kontraceptiva, koji su dovodili do životno ugrožavajućih intraabdominalnih krvarenja (videti odeljak 4.4).
• Pogoršanje hronične zapaljenske bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis; videti odeljak 4.4) Za druga ozbiljna neželjena dejstva, kao što je karcinom grlića materice ili dojke, videti odeljak 4.4.

Interakcije

Probojno krvarenje i/ili neuspeh kontracepcije mogu biti posledica interakcije sa drugim lekovima (induktorima enzima) (videti odeljak 4.5).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nema informacija o ozbiljnim toksičnim efektima u slučaju predoziranja. Mogu se javiti sledeći simptomi: mučnina, povraćanje i neznatno vaginalno krvarenje, naročito kod mladih devojaka. Antidot ne postoji, a lečenje treba da bude simptomatsko. U retkim slučajevima može biti potrebno pratiti balans elektrolita i vode, kao i funkciju jetre.

Farmakoterapijska grupa: Progestageni i estrogeni, fiksne kombinacije

ATC šifra: G03AA15 Mehanizam dejstva

Uzimanjem leka Belara kontinuirano tokom 21 dana inhibira se izlučivanje folikulostimulirajućeg hormona (FSH) i luteinizirajućeg hormona (LH) u hipofizi, a na taj način i ovulacija. Endometrijum proliferiše i prolazi kroz sekrecijsku transformaciju. Konzistencija cervikalne sluzi je promenjena. To sprečava migraciju spermatozoida kroz cervikalni kanal i menja njihov motilitet.

Najniža dnevna doza hlormadinonacetata za postizanje potpune inhibicije ovulacije iznosi 1,7 mg. Doza za potpunu transformaciju endometrijuma iznosi 25 mg po ciklusu.

Hlormadinonacetat je antiandrogeni progestagen. Njegov efekat se temelji na sposobnosti uklanjanja androgena sa njihovih receptora.

Klinička efikasnost i bezbednost

U kliničkim studijama, u kojima je do 2 godine ispitivana primena leka Belara na 1655 žena i više od 22000 menstrualnih ciklusa, zabeleženo je 12 slučajeva trudnoće. Kod 7 žena u periodu začeća zabeležene su greške prilikom primene, istovremene bolesti koje prouzrokuju mučninu ili povraćanje, ili istovremena primena lekova za koje se zna da smanjuju kontraceptivni efekat hormonskih kontraceptiva.

Oralno primenjen CMA se brzo i gotovo potpuno resorbuje. Sistemska bioraspoloživost je visoka, jer nema metabolizma prvog prolaza. Maksimalne koncentracije u plazmi se dostižu nakon 1-2 sata.

Distribucija

Više od 95% CMA veže se za humane proteine plazme, uglavnom za albumin. CMA nema afinitet vezanja za globulin koji vezuje polne hormone (SHBG) ili globulin koji vezuje kortikosteroide (CBG). CMA se akumulira prvenstveno u masnom tkivu.

Biotransformacija

Razni procesi redukcije i oksidacije, kao i konjugacije u glukuronide i sulfate daju veliki broj različitih metabolita. Glavni metaboliti u humanoj plazmi su 3 alfa- i 3 beta-hidroksi-hlormadinonacetat sa biološkim poluvremenom eliminacije koje se bitno ne razlikuje od poluvremena eliminacije nemetabolisanog CMA. 3- hidroksi metaboliti pokazuju slično antiandrogeno delovanje kao i sam CMA. U urinu se metaboliti pojavljuju uglavnom kao konjugati. Nakon enzimske reakcije, glavni metabolit je 2-alfa-hidroksi- hlormadinonacetat pored 3-hidroksi-metabolita i dihidroksi metabolita.

Eliminacija

CMA se eliminiše iz plazme sa srednjim poluvremenom eliminacije oko 34 sata (nakon jedne doze) i oko 36- 39 sati (nakon višestrukih doza). Nakon oralne primene, CMA i njegovi metaboliti izlučuju se putem bubrega i u feces u otprilike podjednakim količinama.

Etinilestradiol (EE)

Resorpcija

Etinilestradiol se brzo i skoro u potpunosti resorbuje posle oralne primene, a srednje maksimalne koncentracije u plazmi dostižu se nakon 1,5 sata. Zbog presistemske konjugacije i metabolizma prvog prolaza u jetri, apsolutna bioraspoloživost je samo oko 40%, pa postoje znatne interindividualne razlike (20- 65%).

Distribucija

Koncentracije etinilestradiola u plazmi zabeležene u literaturi, znatno se razlikuju. Oko 98% etinilestradiola veže se za proteine plazme, gotovo isključivo za albumin.

Biotransformacija

Etinilestradiol se kao i većina prirodnih estrogena, biotransformiše preko hidroksilacije (posredstvom citohroma P450) na aromatičnom prstenu. Glavni metabolit je 2-hidroksi-EE koji se metaboliše u druge metabolite i konjugate. Etinilestradiol prolazi kroz sistemsku konjugaciju i u sluznici tankog creva i u jetri. U urinu se nalaze uglavnom glukuronidi, a u žuči i plazmi uglavnom sulfati.

Eliminacija

Srednje poluvreme eliminacije etinilestradiola iznosi oko 12-14 sati. Etinilestradiol se izlučuje putem bubrega i fecesa u odnosu 2:3. Etinilestradiol-sulfat, koji se izlučuje u žuč nakon hidrolize intestinalnim bakterijama, deo je enterohepatičke cirkulacije.

Akutna toksičnost estrogena je niska. Zbog izrazitih razlika između vrsta eksperimentalnih životinja, i u odnosu na ljude, rezultati ispitivanja estrogena na životinjama imaju tek ograničenu prognostičku vrednost za ljude. Etinilestradiol, sintetski estrogen koji se često upotrebljava u oralnim kontraceptivima, ima čak i u relativno malim dozama embrioletalan efekat na laboratorijske životinje; zapažene su anomalije urogenitalnog trakta, kao i feminizacija muških fetusa. Ovi efekti se smatraju specifičnim za vrstu.

Hlormadinonacetat pokazuje embrioletalni efekat kod kunića, pacova i miševa. Pored toga, teratogenost je primećena u embriotoksičnim dozama kod kunićai kod najnižih doza testiranih na miševima (1mg/kg/dan). Značaj ovih nalaza za primenu kod žena nije jasan. Pretklinički podaci iz konvencionalnih studija hronične toksičnosti, genotoksičnosti i kancerogenog potencijala pokazuju da nema posebnog rizika za žene osim onih koji su već opisani u drugim odeljcima Sažetka karakteristika leka.

Jezgro tablete:

Laktoza, monohidrat Skrob, kukuruzni Povidon K 30 Magnezijum- stearat

Film obloga tablete: Hipromeloza Laktoza, monohidrat Makrogol 6000 Propilenglikol

Talk

Titan-dioksid (E 171)

Gvožđe (III)- oksid, crveni (E172)

Nije primenjivo

3 godine.

Lek čuvati na temperaturi do 30 ºC.

Unutrašnje pakovanje leka je PVC/PVDC-Al blister koji sadrži 21 film tabletu.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1blister i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Belara je hormonski kontraceptiv koji se uzima oralno (na usta). Ako takvi hormonski kontraceptivi sadrže dva hormona, kao lek Belara, nazivaju se i „kombinovani hormonski kontraceptivi” (KHK). U pakovanju za jedan ciklus ima 21 tableta, a one sadrže iste količine oba hormona, pa se zbog toga lek Belara takođe naziva „monofaznim preparatom”.

Hormonski kontraceptivi, kao što je lek Belara, ne mogu da Vas zaštite od AIDS-a (infekcije HIV-om), niti od drugih bolesti koje se prenose polnim putem. U tome će Vam pomoći samo kondomi.

Opšte informacije

Pre početka upotrebe leka Belara, trebalo bi da pročitate informacije o krvnim ugrušcima (trombozi) u odeljku 2. Jako je važno da pročitate simptome pojave krvnog ugruška (videti odeljak 2 - Krvni ugrušci).

Pre nego što počnete da uzimate lek Belara, Vaš lekar će Vas detaljno pregledati, uraditi ginekološki pregled, isključiti trudnoću i odrediti da li je lek Belara za Vas vodeći računa o kontraindikacijama i merama opreza. Tokom uzimanja leka Belara takav pregled treba da radite svake godine.

Lek Belara ne smete uzimati:

Ne uzimajte lek Belara ukoliko imate bilo koje od stanja navedenih u nastavku. U slučaju da se bilo koje od navedenih stanja odnosi na Vas, obavestite o tome svog lekara pre nego što počnete sa uzimanjem leka Belara. Lekar će Vam preporučiti drugu prikladniju vrstu kontrole rađanja.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na etinilestradiol ili hlormadinonacetat ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko imate (ili ste nekad imali) krvni ugrušak u krvnom sudu noge (duboka venska tromboza, DVT), u plućima (plućna embolija, PE) ili u nekom drugom organu;
• ukoliko primetite prve stadijume ili znakove stvaranja krvnog ugruška, zapaljenja vena ili embolije, kao što je prolazni poremećaj cirkulacije u mozgu, prolazan probadajući bol, bol u grudima ili osećaj stezanja u grudima;

ukoliko znate da imate poremećaj zgrušavanja krvi (na primer, nedostatak proteina C, proteina S, nedostatak antitrombina-III, faktor V Leiden ili antifosfolipidna antitela);

• ukoliko Vam je potrebna operacija ili se dugo niste kretali (vidite odeljak “Krvni ugrušci”);
• ukoliko imate šećernu bolest i koncentracija šećera u krvi Vam nekontrolisano varira;
• ukoliko imate povišen krvni pritisak koji se teško kontroliše ili ako Vam krvni pritisak znatno raste (vrednosti stalno iznad 140/90 mm Hg);
• ukoliko imate (ili ste nekad imali) srčani udar (infarkt) ili moždani udar (šlog);
• ukoliko imate (ili ste nekad imali) anginu pektoris (oboljenje koje uzrokuje jak bol u grudima koji može biti prvi znak srčanog udara) ili tranzitorni ishemijski atak (TIA-prolazni simptomi šloga);
• ukoliko bolujete od bilo koje od sledećih bolesti koja može povećati rizik od nastanka krvnih ugrušaka u arterijama:
• ozbiljan dijabetes sa oštećenim krvnim sudovima
• vrlo visok krvni pritisak
• vrlo visok nivo masti u krvi (holesterol ili trigliceridi)
• stanje poznato kao hiperhomocisteinemija
• ukoliko imate (ili ste ikada imali) vrstu migrene koji se zove „migrena sa aurom“;
• ukoliko bolujete od zapaljenja jetre (npr. zbog virusa) ili od žutice, a vrednosti funkcije jetre Vam se još nisu vratile na normalne;
• ukoliko imate svrab po čitavom telu ili ako bolujete od poremećaja protoka žuči, naročito ako se to javilo u vezi sa ranijom trudnoćom ili estrogenskom terapijom;
• ukoliko Vam je povišen nivo bilirubina (proizvod razgradnje krvnog pigmenta) u krvi, npr. zbog urođenog metaboličkog poremećaja (Dubin-Johnson ili Rotor sindrom);
• ukoliko imate tumor jetre ili ste ga pre imali;
• ukoliko imate jak bol u stomaku, uvećanu jetru ili ukoliko primetite znakove krvarenja u trbuhu;
• ukoliko se prvi put javi porfirija (poremećaj metabolizma krvnog pigmenta) ili ako se vrati;
• ukoliko imate ili ste imali ili postoji sumnja da imate hormon zavisan maligni tumor, npr. rak dojke ili materice;
• ukoliko bolujete od teških poremećaja metabolizma masti;
• ukoliko bolujete ili ste bolovali od zapaljenja pankreasa, a to je povezano sa velikim porastom sadržaja masnoća u krvi (triglicerida);
• ukoliko patite od neuobičajeno jake, česte ili dugotrajne glavobolje;
• ukoliko imate iznenadne poremećaje percepcije (vida ili sluha);
• ukoliko imate poremećaje kretanja (naročito znakove paralize);
• ukoliko primetite da Vam se epileptične epizode pogoršavaju;
• ukoliko bolujete od teške depresije;
• ukoliko patite od određene vrste gluvoće (otoskleroza) koja se tokom ranijih trudnoća pogoršavala;
• ukoliko iz nekog nepoznatog razloga niste imali menstruaciju;
• ukoliko imate abnormalno zadebljanje unutrašnjeg sloja materice (hiperplaziju endometrijuma);
• ukoliko iz nekog nepoznatog razloga dolazi do krvarenja iz vagine.

Ne smete uzimati lek Belara ukoliko imate hepatitis C i uzimate lekove koji sadrže ombitasvir/paritaprevir/ritonavir i dasabuvir (videti takođe odeljak Drugi lekovi i Belara).

Ako neko od tih stanja nastupi tokom perioda uzimanja leka Belara, odmah prestanite da uzimate lek Belara. Ne smete uzimati lek Belara ili odmah morate prestati da ga uzimate, ako postoji ozbiljan rizik ili više faktora rizika od poremećaja zgrušavanja krvi.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Belara.

Recite Vašem lekaru ako se bilo koje od sledećih stanja odnosi na Vas.

Ako se bilo koje od stanja navedenih u nastavku teksta pojavi ili pogorša tokom uzimanja leka Belara, obavezno se obratite Vašem lekaru.

• Ako pušite. Pušenje tokom upotrebe kombinovanih hormonskih kontraceptiva povećava rizik za nastanak ozbiljnih neželjenih dejstava na srcu i krvnim sudovima. Rizik se povećava sa godinama starosti i pušenjem većeg broja cigareta. Ovo se naročito odnosi na žene starije od 35 godina. Žene koje puše i starije su od 35 godina, treba da primenjuju druge metode kontracepcije;
• Ako imate povišen krvni pritisak, abnormalno povišene nivoe masnoća u krvi, ako imate prekomernu telesnu masu ili bolujete od šećerne bolesti. U ovom slučaju javlja se povećan rizik od ozbiljnih neželjenih dejstava tokom upotrebe kombinovanih hormonskih kontraceptiva (kao što su srčani udar, embolija, moždani udar ili tumori na jetri);
• Ako imate Kronovu bolest ili ulcerozni kolitis (zapaljensku bolest creva);
• Ako imate oboljenje imunskog sistema nazvano sistemski eritemski lupus (SLE, bolest koja utiče na prirodni imunski sistem).
• Ako imate poremećaj krvi koji se zove hemolitički uremijski sindrom (HUS, poremećaj zgrušavanja krvi koji dovodi do oštećenja bubrega);
• Ako imate naslednu bolest crvenih krvnih zrnaca, poznatu kao anemija srpastih ćelija;
• Ako imate ili neko u Vašoj familiji ima povišene koncentracije masnoća u krvi (hipertrigliceridemija). Hipertrigliceridemija je povezana sa povećanim rizikom od razvoja pankreatitisa (zapaljenje pankreasa);
• Ako Vam je potrebna hirurška intervencija ili se duže vreme ne krećete (videti odeljak “Krvni ugrušci (tromboza)”).
• Ako ste se nedavno porodili, pod povećanim ste rizikom za razvoj krvnih ugrušaka. Trebalo bi da pitate lekara kada posle porođaja možete da počnete da uzimate lek Belara;
• Ako imate zapaljenje vena ispod kože (površinski tromboflebitis);
• Ako imate proširene vene (varikozitete).

KRVNI UGRUŠCI

Pri upotrebi kombinovanih hormonskih kontraceptiva kao što je lek Belara povećan je rizik od nastanka krvnog ugruška u odnosu na žene koje ne koriste kombinovane hormonske kontraceptive. U retkim slučajevima krvni ugrušci mogu da zapuše krvne sudove i prouzrokuju ozbiljne probleme.

Krvni ugrušci mogu da nastanu:

• u venama (poznato kao venska tromboza, venska tromboembolija ili VTE)
• u arterijama (poznato kao arterijska tromboza, arterijska tromboembolija ili ATE)

Oporavak od krvnih ugrušaka nije uvek potpun. Retko, mogu da se jave ozbiljne trajne posledice ili veoma retko mogu biti sa smrtnim ishodom.

Važno je zapamtiti da je ukupan rizik od štetnih posledica krvnog ugruška usled uzimanja leka Belara veoma mali.

KAKO PREPOZNATI KRVNI UGRUŠAK

Potražite hitnu medicinsku pomoć ako primetite bilo koji od sledećih znakova ili simptoma.

KRVNI UGRUŠCI U VENAMA

Šta može da se desi ako nastane krvni ugrušak u venama?

• Upotreba kombinovanih hormonskih kontraceptiva je povezana sa povećanjem rizika od krvnih ugrušaka u venama (venskom trombozom). Ipak, neželjena dejstva su retka. Najčešće se pojavljuju u prvoj godini upotrebe kombinovanih hormonskih kontraceptiva.
• Ako krvni ugrušak nastane u veni noge ili stopalu, može da izazove duboku vensku trombozu (DVT).
• Ako krvni ugrušak putuje od noge i dospe do pluća može da izazove plućnu emboliju.
• Veoma retko ugrušak može da se formira u veni nekog drugog organa kao što je oko (retinalna venska tromboza).

Kad je rizik za razvoj krvnog ugruška u veni najveći?

Rizik za pojavu krvnog ugruška u veni je najveći za vreme prve godine uzimanja KHK prvi put. Rizik je takođe veći ako ponovo počinjete da uzimate KHK (isti ili različiti lek) posle pauze od 4 nedelje ili više.

Posle prve godine, rizik se smanjuje, ali je uvek blago povišen u odnosu na to kada ne uzimate KHK.

Kada prestanete da uzimate lek Belara Vaš rizik za krvne ugruške se vraća na normalne vrednosti nakon nekoliko nedelja.

Koji su rizici za razvoj krvog ugruška?

Rizik zavisi od prirodnog rizika za VTE i tipa KHK koji uzimate.

Ukupan rizik za krvni ugrušak u nozi ili plućima (DTE ili PE) sa lekom Belara je mali.

• Od 10000 žena koje ne koriste KHK i nisu trudne, u proseku kod 2 će se razviti krvni ugrušak godišnje.
• Od 10000 žena koje koriste KHK koji sadrži levonorgestrel, noretisteron ili norgestimat u proseku kod 5-7 godišnje će se razviti krvni ugrušak
• Nije poznato kako lek Belara utiče na rizik za nastanak venske tromboembolije u poređenju sa drugim kombinovanim hormonskim kontraceptivima koji sadrže levonorgestrel.
• Rizik od razvoja krvnog ugruška zavisi od Vaše lične istorije bolesti (videti „Faktori koji povećavaju Vaš rizik za razvoj krvnog ugruška” u nastaku).

	Rizik za nastanak krvnog ugruška godišnje
Žene koje ne koriste KHK pilule/flastere/prstenove i nisu	približno 2 od 10000 žena
Žene koje koriste KHK koji sadrže levonorgestrel,	približno 5-7 od 10000 žena
Žene koje koriste lek Belara	Još uvek nepoznato

Ako tokom uzimanja leka Belara primetite povećanje učestalosti ili intenziteta napada migrene (što može da ukazuje na poremećaj u dotoku krvi u mozak), što pre se posavetujte sa svojim lekarom. Postoji mogućnost da će Vas lekar savetovati da odmah prestanete da uzimate lek Belara.

Faktori koji povećavaju Vaš rizik od krvnog ugruška u venama

Rizik od krvnog ugruška sa lekom Belara je mali, ali neki faktori mogu da povećaju ovaj rizik. Vaš rizik je veći ako:

• ste gojazni (indeks telesne mase preko 30 kg/m2);
• član Vaše uže porodice ima krvni ugrušak u nozi, plućima ili drugom organu u mlađem dobu (u mlađi od 50 godina). U ovom slučaju moguće je da imate nasledni poremećaj zgrušavanja krvi;
• bi trebalo da imate hiruršku intervenciju, ili se ne krećete duže vreme zbog povrede ili bolesti, ili imate gips na nozi. Može biti potrebno prekinuti upotrebu leka Belara na nekoliko nedelja pre hirurške intervencije ili dok ste manje pokretni. Ako je potrebno da prekinete upotrebu leka Belara pitajte Vašeg lekara kada možete da je započnete ponovo;
• ste starije životne dobi (naročito iznad 35 godina);
• ste se porodili pre manje od nekoliko nedelja.

Rizik od nastanka krvnog ugruška se povećava sa brojem faktora rizika koje imate.

Putovanje avionom (više od 4 sata) može privremeno da poveća Vaš rizik za krvnim ugruškom, naročito ako su prisutni i drugi navedeni faktori rizika.

Važno je da kažete Vašem lekaru ako se bilo koje prethodno navedeno stanje odnosi na Vas, čak i ako niste sigurni.Vaš lekar će možda odlučiti da treba da prekinete upotrebu leka Belara.

Ako se bilo koje od ovih stanja promeni za vreme upotrebe leka Belara, npr. kod člana uže porodice se pojavi tromboza bez poznatog razloga ili se znatno ugojite, recite Vašem lekaru.

KRVNI UGRUŠCI U ARTERIJI

Šta može da se desi ako krvni ugrušak nastane u arteriji?

Kao i krvni ugrušak u veni, tako i ugrušak u arteriji može da uzrokuje ozbiljne tegobe. Na primer, može da izazove srčani udar ili šlog.

Faktori koji povećavaju vaš rizik za razvojem krvnog ugruška u arteriji

Važno je znati da je rizik od srčanog udara ili šloga zbog upotrebe leka Belara veoma mali, ali se povećava:

• sa godinama (posle 35. godine);
• ako pušite. Kada koristite kombinovane hormonske kontraceptive kao što je lek Belara, treba da prestanete da pušite. Ako ne možete da prestanete da pušite i stariji ste od 35 godina, trebalo bi da Vas lekar posavetuje da koristite drugu vrstu kontracepcije;
• ako ste gojazni;
• ako imate povišen krvni pritisak;
• ako je član Vaše uže porodice imao srčani udar ili šlog u mlađem dobu (mlađi od oko 50 godina). U ovom slučaju i Vi biste mogli imati veći rizik za dobijanje srčanog udara ili šloga;
• ako Vi, ili neko iz Vaše uže porodice, imate visok nivo masnoća u krvi (holesterola ili triglicerida);
• ako imate migrene, posebno migrene sa aurom;
• ako imate problema sa srcem (problem sa zaliscima, poremećaj ritma zvanog atrijalna fibrilacija);
• ako imate šećernu bolest (dijabetes).

Ako imate više od jednog od ovih faktora rizika ili ako je bilo koji od njih posebno ozbiljan, rizik za nastanak krvnog ugruška može biti čak i veći.

Ako se bilo koji od ovih faktora promeni dok koristite lek Belara, na primer počnete da pušite, kod člana uže porodice nastane tromboza iz nepoznatog razloga; ili se znatno ugojite, recite Vašem lekaru.

Tumori

Neke studije pokazuju da postoji faktor rizika od raka grlića materice, kod žena čiji je grlić materice inficiran jednim polno prenosivim virusom (humani papilloma virus) i koje duži vremenski period uzimaju lek. Međutim, nije jasno u kom stepenu drugi faktori negativno utiču na te rezultate (npr. razlike u broju partnera ili u primeni metoda mehaničke kontracepcije).

U studijama je zabeležen malo povećani rizik od raka dojke kod žena koje koriste KHK. Tokom perioda od 10 godina nakon prestanka primene kombinovanih hormonskih kontraceptiva taj povećani rizik se postepeno vraća na osnovni rizik povezan s godinama starosti žene. S obzirom na to da je rak dojke redak kod žena mlađih od 40 godina, povećani broj dijagnoza raka dojke kod žena koje koriste neki KHK ili su ga nedavno koristile, je mali u odnosu na ukupan rizik od raka dojke.

U retkim slučajevima, benigni tumori jetre, a još ređe maligni tumori jetre prijavljeni su kod žena koje su uzimale kombinovane hormonske kontraceptive. Oni mogu uzrokovati opasno unutrašnje krvarenje. Obratite se svom lekaru ako imate neuobičajeno jake bolove u stomaku, koji spontano ne prolaze.

Druge bolesti

Psihijatrijski poremećaji

Kod jednog broja korisnica hormonskih kontraceptiva, uključujući i žene koje su koristile lek Belara, prijavljena je pojava depresije ili depresivnog raspoloženja. Depresija može biti ozbiljna i ponekad može da dovede do pojave misli o samoubistvu. Ako osetite promene raspoloženja ili simptome depresije, što pre se obratite Vašem lekaru za savet.

Mnoge žene, dok uzimaju hormonske kontraceptive, imaju mali porast krvnog pritiska. Ako Vam krvni pritisak značajno poraste dok uzimate lek Belara, Vaš lekar će Vas posavetovati da prestanete da uzimate lek Belara i propisati Vam lek za snižavanje krvnog pritiska. Čim Vam se krvni pritisak vrati na normalu, možete početi ponovno da uzimate lek Belara.

Ako ste tokom ranije trudnoće bolovali od herpesa, on se može ponovno pojaviti tokom upotrebe hormonskih kontraceptiva.

Ako imate određeni poremećaj nivoa masnoća u krvi (hipertrigliceridemija) ili se on javio u Vašoj porodici, pod povećanim ste rizikom za nastanak zapaljenja gušterače (pankreasa). Ako imate akutne ili hronične poremećaje funkcije jetre, postoji mogućnost da Vam lekar kaže da prestanete da uzimate lek Belara dok se vrednosti funkcije jetre ne vrate na normalne. Ako ste tokom ranije trudnoće ili tokom uzimanja nekog hormonskog kontraceptiva, bolovali od žutice, a ona se ponovno pojavi, lekar će Vas posavetovati da prestanete da uzimate lek Belara.

Ako ste dijabetičar i kontrolišete šećer u krvi pomoću lekova, a koristite lek Belara, lekar će Vas pažljivo pratiti za vreme uzimanja leka Belara. Može biti potrebno da Vam se promeni terapija za dijabetes.

Povremeno, na koži Vam se mogu pojaviti smeđe mrlje (hloazma), naročito ako ste ih imali tokom prethodnih trudnoća. Ako znate da imate sklonost za njihov nastanak, dok uzimate lek Belara treba da izbegavate direktno izlaganje suncu ili ultraljubičastom zračenju.

Oboljenja na koje kontraceptiv može da ima negativan uticaj

Poseban nadzor lekara je takođe potreban:

• ako bolujete od epilepsije;
• ako bolujete od multiple skleroze;
• ako bolujete od jakih mišićnih grčeva (tetanija);
• ako patite od migrene;
• ako bolujete od astme;
• ako imate slabo srce ili bubrezi ne funkcionišu pravilno;
• ako bolujete od reumatske horeje (chorea minor);
• ako ste dijabetičar;
• ako imate bolest jetre;
• ako imate poremećaj metabolizma masti;
• ako bolujete od bolesti imunološkog sistema (uključujući sistemski eritemski lupus);
• ako imate prekomernu telesnu masu;
• ako imate povišen krvni pritisak;
• ako imate endometriozu (tkivo koje Vam pokriva unutrašnjost materice, endometrijum, javlja se na mestima gde se normalno ne nalazi);
• ako imate varikozne vene ili zapaljenje vena;
• ako imate problema sa zgrušavanjem krvi;
• ako imate bolest dojki (mastopatiju);
• ako ste imali benigni tumori (miom) materice;
• ako ste u ranijoj trudnoći imali plikove (herpes gestationis);
• ako bolujete od depresije;
• ako bolujete od hroničnog zapaljenja creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis).

Ako imate ili ste ranije imali neko od navedenih oboljenja ili ako se bilo koje od njih pojavi dok uzimate lek Belara, molimo Vas da se posavetujete sa svojim lekarom.

Efikasnost

Postoji mogućnost smanjenja kontraceptivnog dejstva ako kontraceptiv ne uzimate redovno, ako povraćate ili imate proliv nakon primene ili u isto vreme uzimate određene lekove. U veoma retkim slučajevima, metabolički poremećaji mogu smanjiti efikasnost kontraceptiva.

Čak i ako ispravno uzimate hormonske kontraceptive, oni ne mogu garantovati potpunu kontrolu začeća.

Neredovno krvarenje

Naročito u prvih nekoliko meseci uzimanja oralnih kontraceptiva može doći do neredovnog vaginalnog krvarenja (probojno krvarenje/tačkasto krvarenje). Ako se takvo neredovno krvarenje nastavi tokom perioda od 3 meseca ili se ponovo javi nakon prethodno redovnih ciklusa, posavetujete se sa svojim lekarom.

Tačkasto krvarenje može takođe biti znak da je smanjeno kontraceptivno dejstvo. U nekim slučajevima obustavno krvarenje može izostati, nakon što se lek Belara uzimao 21 dan. Ako ste lek Belara uzimali prema uputstvima navedenim u odeljku 3, malo je verovatno da ste trudni. Ako se lek Belara nije uzimao prema uputstvu, pre nego što je prvi put izostalo obustavno krvarenje nakon prestanka terapije, pre svake dalje primene mora se sa sigurnošću isključiti trudnoća.

Drugi lekovi i Belara

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Nemojte uzimati lek Belara ukoliko imate hepatitis C i uzimate lekove koji sadrže ombitasvir/paritaprevir/ritonavir i dasabuvir jer ovo može prouzrokovati porast parametara funkcije jetre u rezultatima analize krvi (porast ALT enzima jetre).

Lekar će Vam propisati drugu vrstu kontraceptiva pre započinjanja terapije ovim lekovima.

Lek Belara se može ponovo uzimati približno 2 nedelje nakon završetka ove terapije. Videti odeljak “Lek Belara ne smete uzimati”.

Neki lekovi mogu imati uticaj na koncentraciju leka Belara u krvi i učiniti ga manje efikasnim u sprečavanju trudnoće ili uzrokovati neočekivano krvarenje.

U te lekove spadaju:

• lekovi za lečenje epilepsije (kao što su barbiturati, karbamazepin, fenitoin, topiramat, felbamat, okskarbamazepin, barbeksaklon, primidon),
• lekovi za lečenje tuberkuloze (npr. rifampicin, rifabutin),
• lekovi za poremećaje sna (modafinil),
• lekovi za lečenje infekcije HIV-om i hepatitis C virusom (tzv. inhibitori proteaze i nenukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze kao što su ritonavir, nevirapin, efavirenz),
• lekovi za lečenje gljivičnih infekcija (grizeofulvin),
• lekovi za lečenje povišenog krvnog pritiska u krvnim sudovima pluća (bosentan)
• proizvodi koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum). Ukoliko želite da uzimate biljne proizvode koji sadrže kantarion zajedno sa lekom Belara, prvo se konsultujte sa lekarom.

Lekovi koji stimulišu pokretanje creva (npr. metoklopramid) i aktivni ugalj mogu negativo uticati na resorpciju aktivnih supstanci iz leka Belara.

Za vreme lečenja tim lekovima morate primenjivati dodatne metode mehaničke kontracepcije (npr. kondome). Dodatne metode mehaničke kontracepcije je potrebno da koristite sve vreme tokom uporedne terapije i do 28 dana nakon završetka terapije ovim lekovima.

Ako istovremena primena lekova ipak potraje i traje duže nego tablete u jednom blister pakovanju KHK, uzimanje tableta iz sledećeg pakovanja leka Belara treba da se nastavi bez uobičajene pauze kada se tablete ne uzimaju.

Ukoliko je potrebno dugotrajno lečenje prethodno navedenim aktivnim supstancama, trebate primenjivati metode nehormonske kontracepcije. Posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Reakcija između leka Belara i drugih lekova može smanjiti ili pojačati neželjena dejstva leka Belara. Sledeći lekovi mogu imati nepovoljno dejstvo na podnošljivost leka Belara:

• askorbinska kiselina (konzervans, takođe poznata kao vitamin C)
• paracetamol (protiv bolova, za smanjenje povišene telesne temperature)
• atorvastatin (snižava povišene nivoe holesterola)
• troleandomicin (antibiotik)
• antifungalni derivati imidazola npr. flukonazol (lek protiv gljivica)
• indinavir (antivirusni lek za lečenje HIV)

Lek Belara može imati uticaj na dejstvo drugih lekova.

Lek Belara može može da poveća efikasnost ili da smanji podnošljivost sledećih lekova:

• nekih benzodiazepina, npr. diazepam (lečenje poremećaja spavanja)
• ciklosporina (lek koji slabi imunski sistem organizma);
• teofilina (lečenje simptoma astme);
• kortikosteroida, npr. prednizolon (poznati kao steroidni antiinflamatorni lekovi za npr. lupus, artritis, psorijazu).

Lek Belara može da smanji efikasnost sledećih lekova:

• lamotrigin (lečenje epilepsije);
• klofibrat (snižavanje povišenog nivoa holesterola);
• paracetamol (protiv bolova, za smanjenje povišene telesne temperature);
• morfin (veoma jak analgetik - lek protiv bolova);
• lorazepam (za lečenje anksioznosti).

Pročitajte takođe i Uputstva za lek ostalih lekova koje uzimate.

Obavestite svog lekara ako uzimate insulin ili druge lekove za snižavanje koncentracije šećera u krvi. Postoji mogućnost da se doza tih lekova mora promeniti.

Imajte u vidu da se prethodno navedeni podaci odnose i na slučaj da ste bilo koju od tih aktivnih supstanci uzimali nedugo pre nego što ste započeli uzimati lek Belara.

Primena leka Belara, može uticati na rezultate nekih laboratorijskih ispitivanja funkcije jetre, nadbubrežnih žlezdi ili štitne žlezde, određenih proteina u krvi, metabolizma ugljenih hidrata i zgrušavanja krvi. Zbog toga, pre laboratorijskih testova krvi, obavestite svoga lekara da uzimate lek Belara.

Trudnoća i dojenje

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se svom lekaru za savet pre uzimanja ovog leka.

Lek Belara nije indikovan tokom trudnoće. Ako zatrudnite tokom uzimanja leka Belara, morate odmah prestati da ga uzimate. Međutim, prethodna upotreba leka Belara ne opravdava abortus.

Ako uzimate lek Belara, morate imati u vidu da on može negativno da utiče na količinu i kvalitet majčinog mleka. U mleko prelaze veoma male količine aktivnih supstanci. Hormonske kontraceptive, kao što je lek Belara, možeteda da uzimate tek kada prestanete da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nije poznato da kombinovani hormonski kontraceptivi utiču na upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.

Lek Belara sadrži laktozu.

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre uzimanja ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Način primene

Lek Belara film tablete se uzimaju oralno (na usta).

Kako i kada treba da se uzme lek Belara

Istisnite prvu tabletu iz pakovanja za jedan ciklus na mestu koje je označeno odgovarajućim danom u nedelji (npr. „Ned” za nedelju) i progutajte je celu, bez žvakanja. Nakon toga, svaki dan uzimate tabletu prateći smer strelice, po mogućnosti u isto vreme svakog dana, najbolje uveče. Ako je moguće, vremenski razmak između uzimanja dve tablete treba uvek da iznosi 24 sata. Dani koji su utisnuti na pakovanju za ciklus omogućavaju Vam da svaki dan proverite da li ste već uzeli tabletu za taj dan.

Tokom 21 dana uzimajte po jednu tabletu. Nakon toga, sledi pauza od sedam dana. Obično 2-4 dana nakon uzimanja poslednje tablete iz pakovanja treba da dođe do obustavnog krvarenja, slično kao kada imate menstruaciju. Nastavite nakon sedmodnevne pauze da uzimate tablete iz pakovanja leka Belara za sledeći ciklus, bez obzira na to je li krvarenje prestalo ili još traje.

Kada možete započeti uzimati lek Belara

Ako prethodno niste uzimali neki hormonski kontraceptiv (tokom prethodnog menstrualnog ciklusa). Prvu tabletu leka Belara uzmite na prvi dan svoje sledeće menstruacije.

Kontracepcija započinje prvog dana primene i traje tokom čitave sedmodnevne pauze.

Ako Vam je mestruacija već počela, prvu tabletu uzmite u periodu od 2. do 5. dana menstruacije, bez obzira da li je krvarenje već prestalo ili još traje. Međutim, u tom slučaju morate tokom prvih sedam dana primene koristiti dodatne metode mehaničke kontracepcije (pravilo sedam dana).

Ako Vam je menstruacija počela pre više od pet dana, sačekajte do sledeće menstruacije, a onda počnite uzimati lek Belara.

Ako ste prethodno uzimali neki drugi kombinovani hormonski kontraceptiv

Sve tablete iz starog pakovanja uzmite kao i obično. Lek Belara treba da počnete da uzimate dan nakon uobičajene pauze bez tableta ili nakon intervala uzimanja placebo tableta prethodnog kombinovanog hormonskog kontraceptiva.

Ako ste uzimali hormonski kontraceptiv koji sadrži samo progestagen (engl. progesteron only pill, “POP”)

Kada se koristi hormonski kontraceptiv koji sadrži samo progestogen, može izostati obustavno krvarenje slično menstruaciji nakon prestanka uzimanja tableta. Prvu tabletu leka Belara uzmite dan nakon što ste uzeli poslednju tabletu samo sa progestagenom. U tom slučaju, morate prvih sedam dana primenjivati dodatne metode mehaničke kontracepcije.

Ako ste pre primali kontraceptivne hormonske injekcije ili imali kontracepcijski implant

Prvu tabletu leka Belara uzmite na dan uklanjanja implanta ili na dan kada je planirana sledeća injekcija. U tom slučaju, morate prvih sedam dana primenjivati dodatne metode kontracepcije.

Ako ste imali spontani pobačaj ili abortus u prva tri meseca trudnoće

Nakon spontanog pobačaja ili abortusa možete odmah da počnete da uzimate lek Belara. U tom slučaju ne morate primenjivati nikakve dodatne metode kontracepcije.

Ako ste se porodili ili imali spontani pobačaj između 3. i 6. meseca trudnoće

Ako ne dojite, možete da počnete da uzimate lek Belara 21–28 dana nakon porođaja. Ne morate primenjivati nikakve dodatne mehaničke metode kontracepcije.

Međutim, ako je od porođaja prošlo više od 28 dana, morate prvih sedam dana koristiti dodatne mehaničke metode kontracepcije.

Ako ste već imali seksualni odnos, pre nego što počnete da uzimate lek Belara morate isključiti mogućnost trudnoće ili sačekati do sledeće menstruacije.

Molimo Vas da imate u vidu da ne treba da uzimate lek Belara ako dojite (videti odeljak „Trudnoća i dojenje”).

Koliko dugo možete da uzimate lek Belara

Lek Belara možete da uzimate koliko dugo želite, pod uslovom da rizici po Vaše zdravlje ne ograničavaju primenu. Nakon što prestanete da uzimate lek Belara, postoji mogućnost da Vam početak menstruacije bude odložen za oko nedelju dana.

Šta treba da uradite ako se javi povraćanje ili proliv tokom uzimanja leka Belara

Ako tokom prva 4 sata nakon što ste uzeli tabletu, dođe do povraćanja ili proliva, postoji mogućnost da se aktivne supstance leka Belara nisu potpuno resorbovale. Ova situacija je slična slučaju kada zaboravite uzeti jednu tabletu, pa morate odmah uzeti novu tabletu iz novog blister pakovanja. Ukoliko je moguće, novu tabletu uzmite u roku od 12 sati nakon uzimanja poslednje i nastavite uzimati lek Belara u uobičajeno vreme. Ako to nije moguće ili je već prošlo više od 12 sati, pridržavajte se uputstva navedenih u delu „Ako ste zaboravili da uzmete lek Belara” ili se posavetujete sa svojim lekarom.

Ako ste uzeli više leka Belara nego što treba

Nije dokazano da se javljaju ozbiljni znakovi trovanja nakon uzimanja velikog broja tableta odjednom. Može doći do mučnine, povraćanja i naročito kod mladih devojaka, neznatnog krvarenja iz vagine. U takvim slučajevima obratite se svom lekaru. Ukoliko je potrebno, on će proveriti stanje elektrolita i vode kao i funkciju Vaše jetre.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Belara

Ako zaboravite da uzmete tabletu u uobičajeno vreme, morate je uzeti najkasnije u toku narednih 12 sati. U tom slučaju nisu potrebne nikakve druge kontraceptivne metode, pa možete nastaviti da uzimate tablete kao i obično.

Ako je prošlo više od 12 sati, više nije sigurno kontraceptivno dejstvo leka Belara. U tom slučaju odmah uzmite tabletu koju ste zaboravili i nastavite uzimati lek Belara u uobičajeno vreme. To može značiti da u jednome danu morate uzeti čak dve tablete. U tom slučaju tokom sledećih sedam dana morate koristiti dodatne mehaničke metode kontracepcije (npr. prezervative). Ako tokom tih sedam dana uzmete sve tablete iz pakovanja za ciklus, odmah počnite uzimati tablete iz novog pakovanja leka Belara, tj. između dva pakovanja ne sme biti pauze (pravilo sedam dana). Verovatno nećete imati normalno obustavno krvarenje nakon prestanka uzimanja tableta dok ne potrošite novo pakovanje. Međutim, dok uzimate tablete iz novog pakovanja, veća je mogućnost pojave probojnog ili tačkastog krvarenja.

Što je veći broj tableta koje ste zaboravili, to je veći rizik da je smanjena zaštita od trudnoće. Ako ste u toku

1. nedelje propustili uzeti jednu ili više tableta, a nedelju dana pre toga ste imali seksualni odnos, mora Vam biti jasno da postoji rizik od trudnoće. Isto se odnosi i na situaciju ako zaboravite jednu ili više tableta, a u sledećem periodu bez tableta nemate krvarenje. U tim slučajevima se obratite svom lekaru.

Ako želite da odložite menstruaciju

Iako se ne preporučuje, menstruaciju (krvarenje nakon prestanka uzimanja leka) možete odložiti tako što ćete, umesto da napravite pauzu bez tableta, započeti novo pakovanje leka Belara i uzimati tablete do kraja drugog pakovanja. Dok uzimate tablete iz drugog pakovanja, možete imati tačkasto (kapi ili mrlje krvi) ili probojno krvarenje. Nakon uobičajene 7-dnevne pauze, nastavite sa sledećim pakovanjem.

Pre nego što odlučite da odložite menstruaciju, posavetujte se sa svojim lekarom.

Ako želite da promenite prvi dan menstruacije

Ako tablete uzimate prema uputstvu, onda će Vam menstruacija/krvarenje nakon prestanka uzimanja leka započeti u nedelji bez tableta. Ukoliko taj dan morate promeniti, to možete postići skraćivanjem (ali nikada produžavanjem!) perioda bez tableta. Na primer, ako Vam pauza u uzimanju tableta počinje petkom, a Vi to želite da promenite tako da pada u utorak (3 dana ranije), sa uzimanjem tableta iz novog pakovanja morate započeti 3 dana ranije nego inače. Ako previše skratite period bez uzimanja tableta (na primer, 3 dana ili manje), tada se može dogoditi da za vreme tog perioda bez tableta nemate nikakvo krvarenje. Postoji mogućnost da dobijete tačkasto (kapi ili mrlje krvi) ili probojno krvarenje.

Ako niste sigurni u to kako treba da postupite, obratite se svom lekaru za savet.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Belara

Kada prestanete da uzimate lek Belara, jajnici će Vam uskoro ponovo biti potpuno aktivni, pa možete ostati u drugom stanju.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Razgovarajte sa Vašim lekarom ukoliko primetite bilo koje neželjeno dejstvo, posebno ukoliko je teško ili uporno, ili se radi o promeni Vašeg zdravstvenog stanja za koje verujete da bi moglo biti uzrokovano lekom Belara.

Povećan rizik za nastanak krvnih ugrušaka u Vašim venama (venska tromboembolija (VTE) ili krvnih ugrušaka u Vašim arterijama (arterijska tromboembolija (ATE)) je prisutan kod svih žena koje uzimaju kombinovane hormonske kontraceptive. Za detaljnije informacije o različitim rizicima vezanim za uzimanje kombinovanih hormonskih kontraceptiva vidite odeljak 2- „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Belara“.

Učestalost prijavljenih neželjenih reakcija je prikazana u nastvaku:

Veoma česta (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) Mučnina, vaginalni iscedak, bol za vreme menstruacije, izostanak menstruacije.

Česta (mogu da se jave kod najviše od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

Depresija, nervoza, razdražljivost, vrtoglavica, migrena (i/ili njeno pogoršanje), poremećaj vida, povraćanje, akne, osećaj težine, bol u donjem delu stomaka, umor, nakupljanje vode, povećanje telesne mase, porast krvnog pritiska.

Povremena (mogu da se jave kod više od 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

Gljivične infekcije vagine, benigne promene u vezivnom tkivu dojki, preosetljivost na lek uključujući alergijske kožne reakcije, promene u vrednostima masnoća u krvi uključujući povišene trigliceride, smanjenje libida, bol u želucu, krčanje u crevima, proliv, problemi sa pigmentacijom, smeđe mrlje na licu (sunčane/staračke pege), gubitak kose, suva koža, pojačano znojenje, bol u leđima, problemi sa mišićima, iscedak iz dojki.

Retka (mogu da se jave kod više od 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

Zapaljenje vagine, povećan apetit, konjunktivitis, neugodan osećaj pri nošenju kontaktnih sočiva, iznenadni gubitak sluha, tinitus, povišen krvni pritisak, nizak krvni pritisak, kolaps cirkulacije krvi, proširene vene, koprivnjača, ekcem, crvenilo kože, svrab, pogoršanje psorijaze, prekomerna dlakavost na telu ili na licu, povećanje dojki, dugotrajnija i/ili intenzivnija menstruacija, predmenstrualni sindrom (fizički i emocionalni problemi pre početka menstruacije).

Štetni krvni ugrušci u venama ili arterijama, na primer:

• u nogama ili stopalu (npr. DVT)
• u plućima (npr. PE)
• srčani udar
• šlog
• mini šlog ili privremeni simptomi slični šlogu, poznati kao tranzitorni ishemijski atak (TIA)
• krvni ugrušci u jetri, stomaku/crevima, bubregu ili oku.

Šanse za pojavu krvnog ugruška mogu biti veće ako imate druga stanja koja povećavaju rizik (videti odeljak 2 za više informacija o faktorima koji povećavaju rizik za razvoj krvnih ugrušaka i simptomima krvnih ugrušaka).

Veoma retka (mogu da se jave kod više od 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

Erythema nodosum (crveni čvorovi na koži)

Dodatno, nakon stvaljanja leka u promet prijavljena su i sledeća neželjena dejstva povezana sa primenom etinilestradiola i hlormadinonacetata: slabost i druge alergijske kožne reakcije koje nisu u vezi sa poremećajima imunskog sistema.

Kombinovani hormonski kontraceptivi takođe su povezanim sa povećanjem rizika za nastanak ozbiljnih bolesti i neželjenih dejstava:

• rizik za začepljenje vena ili arterija
• rizik za nastanak oboljenja žuči i žučnih kanala
• rizik za nastanak tumora (npr. tumor jetre koji u izolovanim slučajevima izaziva krvarenje u trbušnu duplju koje je životno ugrožavajuće, rak grlića materice ili dojki)
• pogoršanje hroničnih zapaljenskih bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis) Ukoiko je potrebno, obratite se odmah svom lekaru za savet.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Belara posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 30 ºC

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance

Jedna film tableta sadrži 2 mg hlormadinonacetata i 0,03 mg etinilestradiola

Pomoćne supstance

Jezgro tablete: Laktoza, monohidrat; Skrob, kukuruzni; Povidon K 30 Magnezijum- stearat

Film obloga tablete: Hipromeloza ; Laktoza, monohidrat; Makrogol 6000; Propilenglikol; Talk Titan-dioksid (E 171); Gvožđe (III)- oksid, crveni (E172)

Kako izgleda lek Belara i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Okrugle, svetoružičaste, bikonveksne film tablete. Jezgro: bele do skoro bele. Unutrašnje pakovanje leka je PVC/PVDC-Al blister koji sadrži 21 film tabletu.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1blister i Uputstvo za upotrebu.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO RICHTER GEDEON NYRT, Vladimira Popovića 6, Beograd, Srbija.

Proizvođač:

GEDEON RICHTER PLC, Gyömroi út. 19-21, Budimpešta, Mađarska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02127-19-001 od 05.06.2020.