Arketis® 20mg tableta

Lek Arketis se koristi u terapiji:

• Velike depresivne epizode
• Opsesivno-kompulzivnog poremećaja
• Paničnog poremećaja sa ili bez agorafobije
• Socijalnog anksioznog poremećaja/socijalne fobije
• Generalizovanog anksioznog poremećaja
• Posttraumatskog stresnog poremećaja

Doziranje

VELIKA DEPRESIVNA EPIZODA

Preporučena doza iznosi 20 mg dnevno. Generalno, poboljšanje stanja pacijenta nastupa nakon nedelju dana od početka primene terapije, ali može postati primetno tek od druge nedelje terapije.

Kao i prilikom primene drugih antidepresiva, doze treba razmotriti i po potrebi korigovati nakon 3 do 4 nedelje od početka primene terapije i nakon toga, ukoliko je klinički primereno. Kod nekih pacijenata sa slabijim kliničkim odgovorom na terapiju dozom od 20 mg leka dnevno, doza se može postepeno povećavati za po 10 mg do maksimalne dnevne doze od 50 mg, u skladu sa kliničkim odgovorom pacijenta na terapiju.

Potrebno je da terapija pacijenata sa depresijom traje dovoljno dugo, najmanje 6 meseci, kako bi se osiguralo potpuno povlačenje simptoma.

OPSESIVNO-KOMPULZIVNI POREMEĆAJ

Preporučena doza leka iznosi 40 mg dnevno. Potrebno je započeti terapiju dozom od 20 mg dnevno, a zatim dozu postepeno povećavati za po 10 mg do postizanja preporučene doze. Ukoliko se nakon nekoliko nedelja primene preporučene doze ne uoči zadovoljavajući klinički odgovor na terapiju, pojedini pacijenti mogu imati koristi od postepenog povećanja doze do maksimalno 60 mg dnevno.

Potrebno je da terapija pacijenata sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem traje dovoljno dugo, kako bi se obezbedilo potpuno povlačenje simptoma. Period primene terapije može iznositi nekoliko meseci ili čak duže (videti odeljak 5.1).

PANIČNI POREMEĆAJ

Preporučena doza leka iznosi 40 mg dnevno. Potrebno je započeti lečenje dozom od 10 mg dnevno, uz postepeno povećanje doze za po 10 mg, u skladu sa individualnim kliničkim odgovorom pacijenta na terapiju, do postizanja preporučene doze.

Preporučuje se primena male početne doze leka kako bi se umanjila mogućnost pogoršanja simptomatologije paničnog poremećaja, koje se uglavnom javlja u ranoj fazi lečenja ovog poremećaja. Ukoliko se nakon nekoliko nedelja primene preporučene doze ne uoči zadovoljavajući klinički odgovor na terapiju, pojedini pacijenti mogu imati koristi od postepenog povećanja doze do maksimalno 60 mg dnevno.

Potrebno je da terapija pacijenata sa paničnim poremećajem traje dovoljno dugo, kako bi se obezbedilo potpuno povlačenje simptoma. Period primene terapije može iznositi nekoliko meseci ili čak duže (videti odeljak 5.1).

SOCIJALNI ANKSIOZNI POREMEĆAJ/SOCIJALNA FOBIJA

Preporučena doza leka iznosi 20 mg dnevno. Ukoliko se nakon nekoliko nedelja primene preporučene doze ne uoči zadovoljavajući klinički odgovor na terapiju, pojedini pacijenti mogu imati koristi od postepenog povećanja doze za po 10 mg, do maksimalne doze od 50 mg dnevno. Pri dugoročnoj upotrebi leka potrebno je vršiti redovnu procenu terapije (videti odeljak 5.1).

GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMEĆAJ

Preporučena doza leka iznosi 20 mg dnevno. Ukoliko se nakon nekoliko nedelja primene preporučene doze ne uoči zadovoljavajući klinički odgovor na terapiju, pojedini pacijenti mogu imati koristi od postepenog povećanja doze za po 10 mg, do maksimalne doze od 50 mg dnevno. Pri dugoročnoj upotrebi potrebno je vršiti redovnu procenu terapije (videti odeljak 5.1).

POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ

Preporučena doza leka iznosi 20 mg dnevno. Ukoliko se nakon nekoliko nedelja primene preporučene doze ne uoči zadovoljavajući klinički odgovor na terapiju, pojedini pacijenti mogu imati koristi od postepenog povećanja doze za po 10 mg, do maksimalne doze od 50 mg dnevno. Pri dugoročnoj upotrebi potrebno je vršiti redovnu procenu terapije (videti odeljak 5.1).

OPŠTE INFORMACIJE

SIMPTOMI OBUSTAVE UOČENI PRI PREKIDU PRIMENE PAROKSETINA

Potrebno je izbegavati nagli prekid primene leka (videti odeljak 4.4 „Posebna upozorenja i mere opreza pri primeni leka“ i odeljak 4.8 „Neželjena dejstva“). U sprovedenim kliničkim ispitivanjima primenjivan je režim postepenog smanjivanja dnevne doze za po 10 mg, u nedeljnim intervalima. Ukoliko se prilikom smanjenja doze ili pri prekidu terapije jave simptomi koje pacijent teško podnosi, razmatra se ponovna

primena prethodno propisane doze leka. Nakon toga lekar može nastaviti smanjenje doze, ali u većim vremenskim razmacima.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata dolazi do povećanja koncentracije paroksetina u plazmi, ali raspon koncentracija preklapa se sa onim zabeleženim kod mlađih pacijenata. Terapiju je potrebno započeti početnom dozom za odrasle pacijente. Kod pojedinih pacijenata može biti korisno povećanje doze, ali maksimalna dnevna doza ne sme biti veća od 40 mg.

Pedijatrijska populacija

• Deca i adolescenti (7– 17 godina):

Paroksetin se ne sme primenjivati u terapiji dece i adolescenata, jer je na osnovu kontrolisanih kliničkih ispitivanja pokazano da je primena paroksetina povezana sa povećanim rizikom od pojave suicidalnog ponašanja i hostilnosti (neprijateljsko ponašanje). Dodatno, u navedenim ispitivanjima nije odgovarajući prikazana efikasnost primene leka (videti odeljak 4.4 „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“ i odeljak 4.8 „Neželjena dejstva“).

• Deca mlađa od 7 godina

Nije ispitivana primena paroksetina kod dece mlađe od 7 godina. Paroksetin se ne sme primenjivati u navedenoj uzrasnoj grupi, sve dok se ne utvrdi efikasnost i bezbednost primene leka.

Oštećenje funkcija bubrega / jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 30 mL/min), kao i kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, javlja se povećanje koncentracije paroksetina u plazmi. Zato, kod takvih pacijenata dozu treba ograničiti na donju granicu preporučenog raspona doziranja.

Način primene

Preporučuje se primena leka Arketis jednom dnevno, ujutru, uz obrok.

Kako bi se izbegle neprijatne lokalne senzacije (kao što je gorak ukus, osećaj peckanja u grlu, nadražajni kašalj ili osećaj gušenja), tabletu ne treba otapati, žvakati ili zadržavati u ustima, već odmah progutati celu sa dovoljno vode (najmanje sa 1 čašom vode od 150 mL).

Za oralnu upotrebu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Primena paroksetina je kontraindikovana u kombinovanoj terapiji sa inhibitorima monoaminooksidaze (MAO inhibitori). U izuzetnim okolnostima, može se primeniti linezolid (antibiotik koji je reverzibilni neselektivni inhibitor MAO) u kombinaciji sa paroksetinom, pod uslovom da postoje uslovi za pažljivo praćenje simptoma serotoninskog sindroma i krvnog pritiska (videti odeljak 4.5).

Savetuje se početak primene paroksetina:

• dve nedelje nakon prekida primene ireverzibilnih MAO inhibitora ili
• najmanje 24 sata nakon prekida primene reverzibilnih MAO inhibitora (npr. moklobemid, linezolid, metiltionin-hlorid (metilensko plavo); preoperativni vizuelni agens koji je reverzibilni neselektivni MAOI).

Potrebno je da protekne period od najmanje nedelju dana od trenutka prekida primene paroksetina do početka terapije bilo kojim MAO inhibitorom.

Paroksetin se ne sme primenjivati u kombinaciji sa tioridazinom, zbog toga što kao i drugi lekovi koji inhibiraju hepatički enzim CYP450 2D6, paroksetin može povećati koncentraciju tioridazina u plazmi (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija“). Primena tioridazina kao monoterapije može dovesti do produženja QTc interavala udruženog sa pojavom ozbiljnih ventrikularnih aritmija kao što su "torsades de pointes" i iznenadne smrti.

Paroksetin se ne sme primenjivati u kombinaciji sa pimozidom (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija“).

Terapiju paroksetinom treba započeti uz oprez dve nedelje nakon prekida terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima ili 24 sata nakon prekida terapije reverzibilnim MAO inhibitorom. Potrebno je postepeno povećavati dozu paroksetina do postizanja optimalnog terapijskog odgovora (videti odeljak 4.3

„Kontraindikacije“ i odeljak 4.5 „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija“).

Pedijatrijska populacija

Paroksetin ne treba primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18. godine života. U okviru kliničkih ispitivanja uočena je češća pojava suicidalnog ponašanja (pokušaj suicida i suicidalne misli) i hostiliteta (dominantna agresivnost, suprotstavljanje i bes) kod dece i adolescenata lečenih antidepresivima, u poređenju sa grupom kod koje je primenjen placebo. Ukoliko se na osnovu kliničke potrebe ipak donese odluka o primeni leka, neophodno je pažljivo pratiti pacijenta radi moguće pojave suicidalnih simptoma. Dodatno, nedostaju podaci o bezbednosti dugoročne primene leka kod dece i adolescenata koji se odnose na rast, sazrevanje i kognitivno - bihejvioralni razvoj.

Suicid/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje

Depresija je udružena sa povećanim rizikom od suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (događaja povezanih sa suicidom). Navedeni rizik postoji do pojave značajne remisije. Kako se poboljšanje ne mora javiti tokom prvih nekoliko nedelja terapije ili duže, potrebno je pažljivo pratiti stanje pacijenata do pojave poboljšanja. Postoji opšte kliničko iskustvo da se rizik od suicida može povećati tokom ranih faza oporavka.

Ostala psihijatrijska stanja kod kojih se primenjuje paroksetin takođe mogu biti udružena sa povećanim rizikom od pojave događaja povezanih sa suicidom. Dodatno, navedena stanja mogu biti u komorbiditetu sa velikom depresivnom epizodom. Zato je tokom lečenja pacijenata koji imaju druge psihijatrijske poremećaje neophodna primena istih mera opreza koje se primenjuju tokom lečenja pacijenata sa velikom depresivnom epizodom.

Poznato je da se pacijenti sa anamnezom događaja povezanih sa suicidom, kao i oni kod kojih se suicidalno mišljenje pre primene terapije ispoljava u značajnom stepenu, nalaze pod većim rizikom od nastanka suicidalnih misli ili pokušaja suicida, tako da se tokom primene terapije savetuje pažljivo praćenje navedenih pacijenata. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih istraživanja primene antidepresiva kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima ukazala je na postojanje povećanog rizika od pojave suicidalnog ponašanja tokom terapije antidepresivima, u poređenju sa pacijentima kod kojih je primenjen placebo, mlađih od 25 godina (takođe videti odeljak 5.1).

Neophodno je pažljivo praćenje pacijenata tokom primene leka, posebno pacijenata sa povećanim rizikom i to u ranoj fazi lečenja i nakon promene doznog režima. Potrebno je upozoriti pacijente (i njihove staratelje) o potrebi praćenja bilo kakvog kliničkog pogoršanja, suicidalnog ponašanja ili misli, kao i neuobičajenih promena ponašanja, kao i obraćanja medicinskom osoblju za pomoć odmah nakon pojave navedenih simptoma.

Akatizija/psihomotorna uznemirenost

Primena paroksetina bila je udružena sa razvojem akatizije, koju karakteriše osećaj unutrašnje uznemirenosti i psihomotorne agitacije, kao što je nemogućnost da se sedi ili stoji mirno, obično praćena subjektivnim osećanjem tuge. Navedena pojava se najčešće javlja tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Povećanje doze može biti štetno kod pacijenata kod kojih se razviju navedeni simptomi.

Serotoninski sindrom/Maligni neuroleptički sindrom

U retkim slučajevima moguć je razvoj serotoninskog sindroma ili događaja sličnih malignom neuroleptičkom sindromu, udruženih sa terapijskom primenom paroksetina, posebno kada se paroksetin primenjuje u kombinovanoj terapiji sa drugim serotonergičkim i/ili neuroleptičkim lekovima. Kako navedeni sindromi mogu dovesti do stanja koja potencijalno ugrožavaju život pacijenta, u slučaju pojave navedenih događaja (koje karakterišu grupe simptoma kao što su hipertermija, rigidnost, mioklonus, autonomna nestabilnost praćena mogućim brzim promenama vitalnih znakova, izmene mentalnog statusa uključujući konfuznost, iritabilnost, ekstremnu agitiranost koja progredira do delirijuma i kome) potrebno je prekinuti terapiju paroksetinom i započeti primenu suportivnog simtpomatskog lečenja. Ne savetuje se primena paroksetina u kombinovanoj terapiji sa prekursorima serotonina (kao što su L-triptofan, oksitriptan), s obzirom na rizik od pojave serotonergičkog sindroma (videti odeljak 4.3 „Kontraindikacije“ i odeljak 4.5

„Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija“).

Manija

Kao i kod primene ostalih antidepresiva, savetuje se oprez prilikom primene paroksetina kod pacijenata sa manijom u anamnezi. Kod pacijenata kod kojih bolest ulazi u maničnu fazu, neophodno je prekinuti primenu paroksetina.

Oštećenje funkcije bubrega/jetre

Savetuje se oprez prilikom primene leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2 „Doziranje i način primene“).

Dijabetes

Kod pacijenata obolelih od dijabetesa, primena selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (engl. Selective Serotonin Reuptake Inhibitor, SSRI) može izmeniti kontrolu glikemije. Može biti potrebna korekcija doze insulina i/ili hipoglikemika za oralnu upotrebu. Dodatno, studije su pokazale da može doći do povećanja koncentracije glukoze u krvi prilikom istovremene primene paroksetina i pravastatina (videti odeljak 4.5).

Epilepsija

Kao i kod primene ostalih antidepresiva, savetuje se oprez prilikom primene paroksetina kod pacijenata obolelih od epilepsije.

Konvulzije

Ukupna incidenca pojave grčeva kod pacijenata koji koriste paroksetin je manja od 0,1%. Ukoliko dođe do pojave grčeva potrebno je prekinuti primenu leka.

Elektrokonvulzivna terapija (EKT)

Postoji malo kliničkog iskustva o istovremenoj primeni paroksetina i EKT.

Glaukom

Kao i kod primene drugih (engl. Selective Serotonin Reuptake Inhibitors, SSRI), paroksetin može izazvati midrijazu i savetuje se oprez prilikom primene paroksetina kod pacijenata sa glaukomom usled suženja očnog ugla ili glaukomom u anamnezi.

Kardiološka stanja

Savetuje se primena uobičajenih mera opreza prilikom primene leka kod pacijenata sa kardiološkim oboljenjima.

Hiponatremija

Pojava hiponatremije je retko prijavljivana, pretežno kod starijih pacijenata. Potreban je oprez prilikom primene leka kod pacijenata sa povećanim rizikom od razvoja hiponatremije, npr. u slučaju istovremene primene lekova i ciroze. Hiponatremija se najčešće stabilizuje nakon prekida primene paroksetina.

Krvarenje

Postoje izveštaji o poremećajima krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura koji su bili udruženi sa primenom SSRI. Prijavljene su ostale hemoragijske manifestacije, npr. gastrointestinalne i ginekološke hemoragije. Stariji pacijenti mogu biti pod povećanim rizikom od nastanka nemenstrualnog krvarenja.

Preporučuje se oprez prilikom istovremene primene SSRI i antikoagulanasa za oralnu upotrebu (lekovi za koje je poznato da utiču na funkciju trombocita) ili drugih lekova koji mogu pojačati rizik od pojave krvarenja kod pacijenata (npr. atipični antipsihotici kao što je klozapin, fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva (TCA), acetilsalicilna kiselina, NSAIL, COX-2 inhibitori), kao i kod pacijenata sa anamnezom poremećaja krvarenja ili stanja koja mogu predisponirati krvarenje (videti odeljak 4.8).

Interakcija sa tamoksifenom

Paroksetin, snažni inhibitor CYP2D6 može dovesti do smanjenja koncentracije endoksifena, jednog od najznačajnijih aktivnih metabolita tamoksifena. Zato, primenu paroksetina treba izbegavati tokom terapije tamoksifenom kad god je to moguće (videti odeljak 4.5).

Simptomi obustave leka koji se mogu javiti nakon prekida primene paroksetina

Pojava simptoma obustave leka koji se javljaju nakon prestanka primene paroksetina je česta, naročito nakon iznenadnog prekida lečenja (videti odeljak 4.8 „Neželjena dejstva“). U kliničkim ispitivanjima kod 30% pacijenata lečenih paroksetinom zabeležena je pojava neželjenih dejstava nakon prekida lečenja, u poređenju sa 20% pacijenata kod kojih je primenjen placebo. Simptomi obustave leka koji se javljaju nisu identični simptomima koji nastaju nakon primene leka koji izaziva zavisnost ili na koji se pacijent navikao.

Rizik od pojave simptoma obustave leka može zavisiti od nekoliko faktora, uključujući dužinu trajanja lečenja i primenjenu dozu leka, kao i brzinu kojom se smanjuje doza.

Prijavljena je pojava vrtoglavice, čulnih poremećaja (uključujući parestezije, senzacije slične elektrošoku i tinitus), poremećaja sna (uključujući intenzivne snove), agitiranosti ili anksioznosti, mučnine, tremora, konfuznosti, znojenja, glavobolje, dijareje, palpitacija, emocionalne nestabilnosti, iritabilnosti i vizuelnih poremećaja. Navedeni simptomi su najčešće blagi do umereni, međutim, kod nekih pacijenata mogu biti većeg inteziteta. Obično se javljaju unutar prvih nekoliko dana nakon prekida lečenja, ali postoje veoma retki izveštaji o pojavi navedenih simptoma kod pacijenata koji su nepažnjom propustili primenu doze.

Navedeni simptomi su najčešće ograničenog trajanja i obično se povlače unutar perioda od dve nedelje, mada kod pojedinih pacijenata mogu trajati i duže (2-3 meseca ili duže). Zato se savetuje da se doza paroksetina postepeno smanjuje tokom perioda od nekoliko nedelja ili meseci do prekida terapije, u skladu sa potrebama pacijenta (videti „Simptomi obustave leka koji se mogu javiti prilikom prekida primene paroksetina“, odeljak 4.2 „Doziranje i način primene“).

Seksualna disfunkcija

Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) mogu izazvati simptome seksualne disfunkcije (videti odeljak 4.8). Prijavljeni su i slučajevi dugotrajne seksualne disfunkcije, gde se simptomi nastavljaju uprkos prestanku primene SSRI.

Kao i pri primeni ostalih SSRI lekova, istovremena primena sa serotonergičkim lekovima može dovesti do pojave 5-HT udruženih dejstava (serotoninski sindrom: videti odeljak 4.4 „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“). Savetuje se oprez uz pažljivije kliničko praćenje stanja pacijenta u slučaju kada se serotonergički lekovi (kao što je L-triptofan, triptani, tramadol, linezolid, metiltionin-hlorid (metilensko plavo), SSRI, litijum, petidin i kantarion – Hypericum perforatum) primenjuju u kombinovanoj terapiji sa paroksetinom. Takođe, savetuje se oprez prilikom istovremene primene sa fentanilom u opštoj anesteziji ili u terapiji hroničnog bola. Kontraindikovana je istovremena primena paroksetina i inhibitora monoamino oksidaze (MAO) zbog rizika od nastanka serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.3 „Kontraindikacije“).

Pimozid

Studija primene pojedinačne male doze (2 mg) pimozida u kombinovanoj terapiji sa 60 mg paroksetina pokazala je povećanje koncentracijepimozida u proseku 2,5 puta. Navedena pojava se može objasniti poznatim CYP2D6 inhibitornim svojstvima paroksetina. Zahvaljujući malom terapijskom indeksu pimozida i njegovoj poznatoj karakteristici da produžava QT segment, kontraindikovana je istovremena primena pimozida i paroksetina (videti odeljak 4.3 „Kontrindikacije“).

Enzimi koji učestvuju u metabolizmu leka

Na metabolizam i farmakokinetiku paroksetina može uticati indukcija ili inhibicija enzima koji učestvuju u metabolizmu leka.

Kada se paroksetin primenjuje istovremeno sa lekom za koji je poznato da je inhibitor enzima koji učestvuju u metabolizmu lekova, neophodno je razmotriti mogućnost primene paroksetina u dozi koja odgovara donjoj granici raspona doziranja.

Ne smatra se da je podešavanje inicijalne doze neophodno kada se lek primenjuje istovremeno sa poznatim induktorima enzima koji učestvuju u metabolizmu lekova (npr. karbamazepinom, rifampicinom, fenobarbitalom, fenitoinom) ili sa fosamprenavirom/ritonavirom. Svako podešavanje doze paroksetina (nakon započinjanja ili nakon prekida primene induktora enzima) potrebno je da bude usaglašeno sa kliničkim dejstvom terapije (podnošljivost i efikasnost).

Neuromuskularni blokatori

Primena SSRI može smanjiti aktivnost holinesteraze u plazmi što može dovesti do produženja aktivnosti neuromuskularne blokade mivakurijuma i suksametonijuma.

Fosamprenavir/ritonavir: Istovremena primena fosamprenavira/ritonavira 700/100 mg dva puta dnevno sa paroksetinom u dozi od 20 mg dnevno, kod zdravih dobrovoljaca tokom perioda od 10 dana, značajno je smanjila koncentracije paroksetina u plazmi za približno 55%. Koncentracije fosamprenavira/ritonavira u plazmi tokom istovremene primene sa paroksetinom bili su slični referentnim vrednostima u drugim istraživanjima, ukazujući da paroksetin nije imao značajan uticaj na metabolizam fosamprenavira/ritonavira. Nema dostupnih podataka o uticajima dugoročne primene paroksetina i fosamprenavira/ritonavira tokom perioda dužeg od 10 dana.

Prociklidin: Svakodnevna primena paroksetina značajno povećava koncentraciju prociklidina u plazmi. Potrebno je smanjiti dozu prociklidina ukoliko dođe do pojave antiholinergičkih dejstava.

Antikonvulzivi: karbamazepin, fenitoin, natrijum valproat. Smatra se da istovremena primena navedenih lekova nema uticaja na farmakokinetički/dinamički profil kod pacijenata obolelih od epilepsije.

CYP2D6 inhibitorni potencijal paroksetina

Kao i ostali antidepresivi, uključujući i ostale SSRI lekove, paroksetin inhibira hepatički citohrom P450 enzim CYP2D6. Inhibicija enzima CYP2D6 može dovesti do povećanja koncentracije u plazmi lekova koji se primenjuju u kombinovanoj terapiji i koji se metabolišu pomoću navedenog enzima. U navedene lekove spadaju: određeni triciklični antidepresivi (npr. klomipramin, nortriptilin i dezipramin), fenotiazinski neuroleptici (npr. perfenazin i tioridazin, videti odeljak 4.3 „Kontrindikacije“), risperidon, atomoksetin, određeni antiaritmici klase IC (npr. propafenon i flekainid) i metoprolol. Ne preporučuje se primena paroksetina u kombinovanoj terapiji sa metoprololom u terapiji srčane insuficijencije, zbog uskog terapijskog indeksa metoprolola u navedenoj indikaciji.

Farmakokinetičke interakcije između CYP2D6 inhibitora i tamoksifena, koje pokazuju 65-75% smanjenja koncentracije u plazmi jednog od najaktivnijih oblika tamoksifena, endoksifena, zabeležene su u literaturi. Smanjenje aktivnosti tamoksifena prilikom istovremene primene sa pojedinim SSRI antidepresivima prikazano je u nekim studijama. S obzirom na to da se smanjenje efikasnosti tamoksifena ne može isključiti, potrebno je izbeći, kad god je to moguće istovremenu primenu sa potentnim CYP2D6 inhibitorima, uključujući i paroksetin (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Kao i pri primeni ostalih psihotropnih lekova, neophodno je savetovati pacijente da izbegavaju konzumiranje alkohola tokom terapije paroksetinom.

Anitkoagulansi za oralnu upotrebu

Moguća je pojava farmakodinamičke interakcije između paroksetina i antikoagulanasa za oralnu upotrebu. Istovremena primena paroksetina i antikoagulanasa za oralnu upotrebu može dovesti do pojačanja antikoagulantne aktivnosti i rizika od krvarenja. Zato se savetuje oprez prilikom primene paroksetina kod pacijenata na terapiji antikoagulansima za oralnu upotrebu (videti odeljak 4.4 „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“).

NSAIL, acetilsalicilna kiselina i ostali antitrombotički lekovi

Moguća je pojava farmakodinamičke interakcije između paroksetina i NSAIL/acetilsalicilne kiseline. Istovremena primena paroksetina i NSAIL/acetilsalicilne kiseline može dovesti do povećanog rizika od krvarenja (videti odeljak 4.4 „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“).

Savetuje se oprez kod pacijenata koji upotrebljavaju SSRI istovremeno sa antikoagulansima za oralnu upotrebu, lekovima za koje je poznato da utiču na funkciju trombocita ili povećavaju rizik od krvarenja (npr. atipični antipsihotici kao što je klozapin, fenotiazini, većina TCA, acetilsalicilna kiselina, NSAIL, COX-2 inhibitori), kao i kod pacijenata sa anamnezom poremećaja krvarenja ili stanjima koja predstavljaju predispoziciju za krvarenje.

Pravastatin

Interakcija između paroksetina i pravastatina je uočena u studijama koje ukazuju da istovremena primena paroksetina i pravastatina može dovesti do povećanja koncentracije glukoze u krvi. Kod pacijenata koji boluju od diabetes mellitus-a koji su na istovremenoj terapiji paroksetinom i pravastatinom možda će biti potrebno korigovanje doze hipoglikemika za oralnu upotrebu i/ili insulina. (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Pojedine epidemiološke studije ukazuju na povećani rizik od pojave kongenitalnih malformacija, posebno kardiovaskularne prirode (npr. ventrikularnog i atrijalnog septalnog defekta), udružen sa primenom paroksetina tokom prvog trimestra trudnoće. Mehanizam navedene pojave nije poznat. Podaci ukazuju da je rizik od pojave kardiovaskularnog defekta kod novorođenčeta majke koja je bila na terapiji paroksetinom tokom trudnoće manji od 2/100, u poređenju sa očekivanim procentom pojave navedenih defekata u opštoj populaciji od približno 1/100.

Primena paroksetina tokom trudnoće savetuje se samo u slučaju kada je strogo indikovana. Potrebno je da lekar koji propisuje lek proceni mogućnost primene druge terapije kod žena koje su trudne ili koje planiraju trudnoću. Potrebno je izbegavati iznenadni prekid terapije tokom trudnoće (videti „Simptomi obustave leka koji se mogu javiti prilikom prekida primene paroksetina“, odeljak 4.2 „Doziranje i način primene“).

Neophodno je pratiti stanje novorođenčadi u slučaju da se nastavi primena paroksetina kod majki u kasnijim stadijumima trudnoće, posebno tokom trećeg trimestra.

Prilikom primene paroksetina kod trudnica u kasnijim stadijumima trudnoće moguća je pojava sledećih simptoma kod novorođenčadi: respiratorni distres, cijanoza, apnea, grčevi, temperaturna nestabilnost, otežana ishrana, povraćanje, hipoglikemjia, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, nervoza, iritabilnost, letargija, neutešno plakanje, somnolencija i teškoće sa spavanjem. Navedeni simptomi mogu biti posledica serotonergičkog dejstva ili simptoma obustave leka. U većini slučajeva komplikacije se javljaju odmah ili neposredno, unutar 24 sata nakon porođaja.

Epidemiološke studije su pokazale da je primena SSRI (uključujući paroksetin) tokom trudnoće, posebno primena SSRI u kasnoj trudnoći bila povezana sa povećanim rizikom za nastanak perzistentne plućne

hipertenzije novorođenčadi (PPHN). Prijavljen je povećan rizik sa učestalošću od približno 5 slučajeva na 1000 trudnoća. U opštoj populaciji učestalost pojave PPHN iznosi 1 do 2 slučaja na 1000 trudnoća.

Istraživanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost, ali nisu ukazivala na štetna dejstva kada je u pitanju trudnoća, embrionalno/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3 „Pretklinički podaci o bezbednosti leka“).

Dojenje

Paroksetin se izlučuje u majčino mleko u maloj količini. Na osnovu objavljenih studija, koncentracije leka u serumu kod odojčadi bile su nemerljive (<2 nanograma/mL) ili veoma male (<4 nanograma/mL) i nisu uočena dejstva leka kod navedene odojčadi. S obzirom na to da se ne očekuje da će lek imati dejstvo, može se razmatrati dojenje.

Plodnost

Podaci dobijeni u ispitivanjima na životinjama pokazali su da paroksetin može uticati na kvalitet sperme (videti odeljak 5.3). Podaci dobijeni in vitro sa humanim materijalom, mogu ukazati na uticaj na kvalitet sperme, međutim, izveštaji primene pojedinih lekova iz grupe SSRI (uključujući paroksetin) kod ljudi pokazali su da je navedeni uticaj na kvalitet sperme reverzibilan.

Uticaj na plodnost kod ljudi još uvek nije praćen.

Kliničko iskustvo je pokazalo da lečenje paroksetinom nije udruženo sa poremećajem kognitivne ili psihomotorne funkcije. Međutim, kao i prilikom primene ostalih psihoaktivnih lekova, neophodno je posavetovati pacijente na oprez prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.

Iako paroksetin ne pojačava poremećaj mentalnih i motornih funkcija izazvan dejstvom alkohola, ne savetuje se istovremena upotreba paroksetina i alkohola.

Moguće je da prilikom kontinuirane primene leka dođe do smanjenja intenziteta i učestalosti nekih u nastavku navedenih neželjenih dejstava, tako da obično ne dolazi do prekida lečenja. Neželjena dejstva leka navedena su u daljem tekstu prema klasi sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost javljanja neželjenih dejstava definisana je kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000) i veoma retko (<1/10000), uključujući pojedinačne prijave.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremeno: neuobičajeno krvarenje, pretežno kože i seroznih membrana (uključujući ekhimoze i ginekološko krvarenje).

Veoma retko: trombocitopenija.

Poremećaji imunskog sistema

Veoma retko: teške i potencijalno sa smrtnim ishodom alergijske reakcije (uključujući anafilaktoidne reakcije i angioedem).

Endokrini poremećaji

Veoma retko: sindrom neodgovarajuće sekrecije antidiuretskog hormona (engl. syndrome of inappropriate antidiuretic hormone, SIADH).

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često: povećanje koncentracije holesterola, smanjenje apetita.

Povremeno: izmenjena kontrola glikemije prijavljena je kod pacijenata koji boluju od dijabetesa (videti odeljak 4.4).

Retko: hiponatremija.

Pojava hiponatremije prijavljivana je pretežno kod starijih pacijenata i ponekada je bila uzrokovana sindromom neodgovarajuće sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH).

Psihijatrijski poremećaji

Često: somnolencija, nesanica, agitiranost, neuobičajeni snovi (uključujući noćne more). Povremeno: konfuznost, halucinacije.

Retko: manične reakcije, anksioznost, depersonalizacija, panični napadi, akatizija (videti odeljak 4.4). Nepoznata učestalost: suicidalne ideje, suicidalno ponašanje, agresija, bruksizam.

Slučajevi suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja prijavljeni su tokom lečenja paroksetinom ili neposredno nakon prekida primene leka (videti odeljak 4.4).

Slučajevi agresije zapaženi su tokom postmarketinškog iskustva.

Pojava navedenih simptoma takođe može biti posledica primarnog oboljenja.

Poremećaji nervnog sistema

Često: vrtoglavica, tremor, glavobolja, poremećaj koncentracije. Povremeno: ekstrapiramidalni poremećaji.

Retko: konvulzije, sindrom nemirnih nogu (engl. restless legs syndrome, RLS).

Veoma retko: serotoninski sindrom (simptomi mogu da uključuju agitiranost, konfuznost, dijaforezu, halucinacije, hiperrefleksiju, mioklonus, drhtavicu, tahikardiju i tremor).

Izveštaji o ekstrapiramidalnim poremećajima koji uključuju orofacijalnu distoniju prijavljeni su kod pacijenata sa pratećim poremećajima motorike ili kod kojih je primenjena neuroleptička terapija.

Poremećaji oka

Često: zamagljenje vida.

Povremeno: midrijaza (videti odeljak 4.4 „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“). Veoma retko: akutni glaukom.

Poremećaji uha i labrinta

Nepoznato: tinitus.

Kardiološki poremećaji Povremeno: sinusna tahikardija. Retko: bradikardija.

Vaskularni poremećaji

Povremeno: prolazno povišenje ili smanjenje krvnog pritiska, posturalna hipotenzija.

Prolazna povišenja ili smanjenja krvnog pritiska nakon primene paroksetina prijavljena su obično kod pacijenata sa prethodno postojećom hipertenzijom ili anksioznošću.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Često: zevanje.

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma često: mučnina.

Često: konstipacija, dijareja, povraćanje, suva usta. Veoma retko: gastrointestinalno krvarenje.

Hepatobilijarni poremećaji

Retko: povišenje vrednosti hepatičkih enzima.

Veoma retko: hepatički poremećaji (kao što je hepatitis, ponekad udružen sa žuticom i/ili oštećenjem funkcije jetre).

Prijavljeno je povećanje vrednosti hepatičkih enzima. Postmarketinški izveštaji o hepatičkim poremećajima (kao što je hepatitis, ponekad udružen sa žuticom i/ili oštećenjem funkcije jetre) javljali su se veoma retko. Potrebno je razmotriti prekid primene paroksetina ukoliko se javi prolongirano povećanje vrednosti testova funkcije jetre.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Često: znojenje.

Povremeno: osip kože, svrab.

Veoma retko: teške reakcije kože (uključujući erythema multiforme, Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu), urtikarija, fotosenzitivne reakcije.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Povremeno: retencija urina, inkontinencija urina.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Veoma često: seksualna disfunkcija.

Retko: hiperprolaktinemija/galaktoreja, menstrualne tegobe (uključujući menoragiju, metroragiju, amenoreju, odložen i neredovan menstrualni ciklus).

Veoma retko: prijapizam.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Retko: artralgija, mialgija.

Epidemiološke studije, sprovedene uglavnom na pacijentima životnog doba 50 godina i starijim pokazuju povećan rizik od frakture kostiju kod pacijenata koji su na terapiji lekovima iz grupe SSRI i TCA. Mehanizam koji dovodi do navedene pojave nije poznat.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: astenija, povećanje telesne mase. Veoma retko: periferni edem.

SIMPTOMI OBUSTAVE LEKA KOJI SE MOGU JAVITI NAKON PREKIDA PRIMENE PAROKSETINA

Često: vrtoglavica, poremećaji funkcije čula, poremećaji sna, anksioznost, glavobolja.

Povremeno: agitiranost, mučnina, tremor, konfuzija, znojenje, emocionalna nestabilnost, poremećaji vida, palpitacije, dijareja, iritabilnost.

Prekid primene paroksetina (posebno iznenadan) obično dovodi do pojave simptoma obustave leka. Prijavljena je pojava vrtoglavice, poremećaja funkcije čula (uključujući paresteziju, senzacije slične elektrošoku i tinitus), poremećaja sna (uključujući intenzivne snove), agitiranosti ili anksioznosti, mučnine, tremora, konfuzije, znojenja, glavobolje, dijareje, palpitacija, emocionalne nestabilnosti, iritabilnosti i vizuelnih poremećaja.

Geralno, navedeni simptomi su najčešće blagi do umereni i ograničenog trajanja, međutim, kod nekih pacijenata mogu postati teški i/ili produženog trajanja. Zato se savetuje prekid primene leka postepenim smanjenjem doze, kada prestane potreba za daljom primenom paroksetina (videti odeljak 4.2 „Doziranje i način primene“ i odeljak 4.4 „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“).

NEŽELJENA DEJSTVA NA OSNOVU PEDIJATRIJSKIH KLINIČKIH ISTRAŽIVANJA

Zabeležena su sledeća neželjena dejstva:

Povećanje učestalosti suicidalnog ponašanja (uključujući pokušaje suicida i suicidalne misli), samopovređivanje i pojačan hostilitet. Suicidalne misli i pokušaji suicida uglavnom su primećeni u kliničkim istraživanjima kod adolescenata obolelih od velikog depresivnog poremećaja. Pojačana hostilnost je posebno bila izražena kod dece sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, izrazito kod dece mlađe od 12 godina.

Primećeni su i dodatni događaji: smanjen apetit, tremor, znojenje, hiperkinezija, uznemirenost, emocionalna nestabilnost (uključujući plač i promene raspoloženja), neželjena dejstva povezana sa krvarenjem, pre svega na koži i sluzokoži.

Događaji koji su primećeni nakon obustavljanja/smanjivanja doze paroksetina su: emotivna nestabilnost (uključujući plakanje, promene raspoloženja, samopovređivanje, razmišljanja o samoubistvu i pokušaji samoubistva), nervoza, vrtoglavica, mučnina, bol u abdomenu (videti odeljak 4.4 „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“).

Za više informacija o pedijatrijskim kliničkim istraživanjima videti odeljak 5.1. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Na osnovu dostupnih podataka o predoziranju paroksetina dokazan je široki bezbednosni profil.

Iskustvo sa predoziranjem paroksetinom ukazalo je na pojavu povišene telesne temperature i nevoljnih mišičnih kontrakcija pored simptoma navedenih u odeljku 4.8 „Neželjena dejstva“. Čak i nakon primene pojedinačnih doza do 2000 mg, oporavak pacijenata protekao je uglavnom bez ozbiljnih posledica. Povremeno su prijavljivani događaji kao što su koma ili EKG promene, veoma retko sa smrtnim ishodom, ali uglavnom prilikom primene paroksetina istovremeno sa drugim psihotropnim lekovima, sa ili bez alkohola.

Terapija

Nije poznat specifičan antidot.

Terapija treba da obuhvata primenu opštih mera koje se preduzimaju u terapiji predoziranja bilo kojim antidepresivom. Može se razmotriti primena 20-30 g aktivnog uglja, ukoliko je moguće u roku od nekoliko sati nakon predoziranja, kako bi se smanjila resorpcija paroksetina. Indikovana je primena suportivne nege uz često praćenje vitalnih znakova i pažljivu opservaciju pacijenta. Potrebno je da lečenje pacijenta bude u skladu sa kliničkim indikacijama.

Farmakoterapijska grupa: psihoanaleptici; selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina

ATC šifra: N06AB05 Mehanizam dejstva

Paroksetin je potentni i selektivni inhibitor preuzimanja 5-hidroksitriptamina (5-HT, serotonin) i smatra se da su njegovo antidepresivno dejstvo i efikasnost u terapiji opsesivno-kompulzivnog poremećaja, socijalnog anksioznog poremećaja/socijalne fobije, generalizovanog anksioznog poremećaja, posttraumatskog stresnog poremećaja i paničnog poremećaja povezani sa specifičnom inhibicijom preuzimanja 5-HT u neuronima mozga.

Paroksetin nije hemijski srodan triciklicima, tetraciklicima i ostalim dostupnim antidepresivima.

Paroksetin ima slab afinitet za muskarinske holinergičke receptore i studije na životinjama su ukazale samo na slaba antiholinergička svojstva paroksetina.

U skladu sa selektivnom aktivošću, in vitro studije su pokazale da, za razliku od tricikličnih antidepresiva, paroksetin ima mali afinitet za alfa-1, alfa-2 i beta-adrenoreceptore, dopaminske (D2), 5-HT1 slične, 5-HT2 i histaminske (H1) receptore. Ovaj nedostatak interakcije sa postsinaptičkim receptorima in vitro potvrđen je i u in vivo studijama, koje ukazuju na nedostatak CNS-depresornih i hipotenzivnih svojstava.

Farmakodinamska dejstva

Paroksetin ne narušava psihomotornu funkciju i ne potencira depresorna dejstva etanola.

Kao i ostali selektivni inhibitori preuzimanja 5-HT, paroksetin izaziva simptome izrazite stimulacije 5-HT receptora kada se primenjuje kod životinja koje su prethodno primale inhibitore monoaminooksidaze (MAO) ili triptofan.

Bihejvioralne i EEG studije ukazuju na to da paroksetin ima slabo aktivirajući uticaj u dozama koje su uglavnom iznad onih potrebnih za inhibiciju preuzimanja 5-HT. Aktivirajuća svojstva paroksetina nisu

„amfetaminu slična“ po svojoj prirodi.

Studije na životinjama ukazuju da paroksetin ima dobru podnošljivost kada se radi o kardiovaskularnom sistemu. Nakon primene kod zdravih ispitanika, paroksetin ne dovodi do klinički značajnih promena u krvnom pritisku, frekvenciji srca i EKG-u.

Studije pokazuju na to da, nasuprot antidepresivima koji inhibiraju preuzimanje noradrenalina, paroksetin ima mnogo manju sklonost za inhibiciju antihipertenzivnih dejstava gvanetidina.

U odnosu na standardne antidepresive, paroksetin pokazuje uporedivu efikasnost u lečenju depresivnih poremećaja.

Takođe, postoje određeni dokazi o mogućoj terapijskoj koristi paroksetina kod pacijenata kod kojih nije postignut odgovor na standardnu antidepresivnu terapiju.

Primena paroksetina u jutarnjim časovima nema štetan uticaj na kvalitet ili na dužinu spavanja. Štaviše, verovatno je da će kod pacijenata doći do poboljšanja sna, kao odgovor na terapiju paroksetinom.

Analiza suicidalnosti kod odraslih pacijenata

Paroksetin-specifična analiza placebo kontrolisanih studija kod odraslih osoba sa psihijatrijskim poremećajima pokazala je veću učestalost suicidalnog ponašanja mladih odraslih osoba (uzrasta 18 - 24 godine) na terapiji paroksetinom, u poređenju sa placebo grupom (2,19 % nasuprot 0,92 %). U grupama starijeg životnog doba nije uočeno navedeno povećanje. Kod odraslih osoba sa velikim depresivnim poremećajem (u svim uzasnim grupama) došlo je do povećanja učestalosti suicidalnog ponašanja kod pacijenata na terapiji paroksetinom, u poređenju sa placebo grupom (0,32% nasuprot 0,05%); svi navedeni događaji bili su pokušaji suicida. Međutim, većina pokušaja suicida u grupi koja je primala paroksetin (8 od 11) javila se u grupi mlađih odraslih osoba (takođe videti odeljak 4.4).

Odgovor na dozu

U studijama u kojima su određivane doze leka, kriva odgovora u zavisnosti od doze je zaravnjena, ne ukazujući na prednosti primene većih doza leka od preporučenih, u smislu veće efikasnosti. Međutim, neki klinički podaci ukazuju da povećanje doze titracijom može biti od koristi za pojedine pacijente.

Dugoročna efikasnost

U 52-nedeljnoj studiji terapije održavanja sa protokolom prevencije relapsa, pokazana je dugoročna efikasnost paroksetina u lečenju depresije: relaps se javio kod 12% pacijenata koji su primali paroksetin (20- 40 mg dnevno), nasuprot 28% pacijenata kod kojih je primenjivan placebo.

Dugoročna efikasnost paroksetina u lečenju opsesivno-kompulzivnog poremećaja bila je ispitivana u tri 24- nedeljne studije terapije održavanja sa protokolom prevencije relapsa. U jednoj od tri studije postignuta je značajna razlika u udelu pacijenata sa relapsom između grupe na paroksetinu (38%) i grupe na placebu (59%).

Dugoročna efikasnost paroksetina u lečenju paničnog poremećaja prikazana je u 24-nedeljnoj studiji terapije održavanja sa protokolom prevencije relapsa: 5% pacijenata koji su primali paroksetin (10 – 40 mg dnevno) doživelo je relaps, nasuprot 30% pacijenata kod kojih je primenjen placebo. Navedene rezultate podržala je 36-nedeljna studija terapije održavanja.

Dugoročna efikasnost paroksetina u lečenju socijalnog anksioznog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja i posttraumatskog stresnog poremećaja nije dovoljno dokazana.

Neželjeni događaji iz pedijatrijskih kliničkih studija

U kratkoročnim (do 10-12 nedelja) kliničkim studijama kod dece i adolescenata, uočena je pojava sledećih neželjenih događaja kod pacijenata lečenih paroksetinom, sa učestalošću od najmanje 2% i u najmanje dvostruko većem procentu u odnosu na placebo: povećanje učestalosti suicidalnog ponašanja (uključujući pokušaje suicida i suicidalne misli), samopovređivanje i pojačanu hostilnost. Suicidalne misli i pokušaji suicida uočeni su uglavnom u kliničkim istraživanjima kod adolescenata obolelih od velikog depresivnog poremećaja. Pojačana hostilnost je posebno bila izražena kod dece sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, izrazito kod dece mlađe od 12 godina. Dodatni događaji koji su se češće javljali paroksetin grupi u poređenju sa placebo grupom bili su: smanjenje apetita, tremor, znojenje, hiperkinezija, agitacija, emocionalna nestabilnost (uključujući plač i promene raspoloženja).

U studijama u kojima je primenjen režim sa postepenim smanjenjem doze, simptomi koji su bili prijavljeni tokom faze smanjivanja doze ili nakon prekida primene paroksetina, sa učestalošću od najmanje 2 % i u najmanje dvostruko većem procentu u odnosu na placebo, bili su: emocionalna nestabilnost (uključujući plač i promene raspoloženja, samopovređivanje, suicidalne misli i pokušaje suicida), nervoza, vrtoglavica, mučnina i abdominalni bol (videti odeljak 4.4 „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“).

U pet sa paralelnim grupama u trajanju od osam nedelja do osam meseci, primećeni su neželjeni događaji povezani sa krvarenjem, pre svega na koži i sluzokoži, kod pacijenata lečenih paroksetinom sa učestalošću od 1,74% u poređenju sa 0,74% pacijenata koji su dobijali placebo.

Nakon oralne primene paroksetin se dobro resorbuje i podleže metabolizmu prvog prolaza. Zbog metobolizma prvog prolaza, količina paroksetina dostupna u sistemskoj cirkulaciji je manja od one resorbovane u gastrointestinalnom traktu. Prilikom povećanog opterećenja organizma većom pojedinačnom dozom ili primenom više pojedinačnih doza, javljaju se parcijalna saturacija prvog prolaza i smanjen klirens plazme. Kao posledica navedenog dolazi do neproporcionalnog povećanja koncentracije paroksetina u plazmi, te farmakokinetički parametri nisu konstantni, što rezultira nelinearnom kinetikom. Međutim, nelinearnost je uglavnom mala i ograničena je na osobe kod kojih se postižu male koncentracije leka u plazmi prilikom primene malih doza.

Sistemske koncentracije u stanju ravnoteže postižu se 7 do 14 dana nakon početka primene leka u obliku sa trenutnim ili kontrolisanim oslobađanjem, a izgleda da se farmakokinetika leka ne menja tokom dugoročne terapije.

Distribucija

Paroksetin se u velikoj meri distribuira u tkivima i farmakokinetički proračuni pokazuju da se svega 1% ukupnog paroksetina u telu nalazi u plazmi.

Prilikom primene leka u terapijskim koncentracijama, približno 95% prisutnog paroksetina u plazmi vezuje se za proteine.

Nije utvrđena korelacija između koncentracije paroksetina u plazmi i kliničkog dejstva (neželjeni događaji i efikasnost).

Biotransformacija

Glavni metaboliti paroksetina su polarni i konjugovani produkti oksidacije i metilacije, koji se brzo izlučuju. Na osnovu relativnog nedostatka farmakološke aktivnosti ovih metabolita, nije verovatno da oni doprinose terapijskim dejstvima paroksetina.

Metabolizam ne utiče na selektivnu aktivnost paroksetina u preuzimanju 5-HT u neurone.

Eliminacija

Urinarna ekskrecija nepromenjenog paroksetina je obično manja od 2% primenjene doze, dok za metabolite iznosi otprilike 64% doze. Približno se 36% doze izlučuje putem fecesa, verovatno putem žuči, od čega nepromenjeni paroksetin predstavlja manje od 1% doze. Paroksetin se na taj način eliminiše gotovo u potpunosti putem metabolizma.

Izlučivanje metabolita je bifazno, pri čemu je ono inicijalno rezultat metabolizma prvog prolaza, a potom je kontrolisano sistemskom eliminacijom paroksetina.

Poluvreme eliminacije je promenljivo, ali uglavnom iznosi približno 1 dan.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti i pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega/jetre

Povećane koncentracije paroksetina u plazmi javljaju se kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili sa teškim oštećenjem funkcije jetre, ali raspon koncentracija u plazmi preklapa se sa onim zapaženim kod zdravih odraslih ispitanika.

Toksikološke studije sprovedene su kod rezus majmuna i albino pacova. Metabolički put leka kod obe vrste sličan je onom opisanom kod ljudi. Kao što je očekivano za lipofilne amine, uključujući triciklične antidepresive, otkrivena je fosfolipidoza kod pacova. Fosfolipidoza nije uočena u studijama na primatima u trajanju do jedne godine, pri primeni doza 6 puta većih od preporučenog raspona kliničkih doza.

Karcinogeneza: U dvogodišnjim studijama sprovedenim na miševima i pacovima, paroksetin nije imao tumorogeno dejstvo.

Genotoksičnost: Genotoksičnost nije uočena u seriji in vitro i in vivo testova.

Studije reproduktivne toksičnosti kod pacova pokazale su da paroksetin utiče na plodnost mužjaka i ženki smanjenjem indeksa plodnosti i stope trudnoće. Kod pacova je uočeno povećanje smrtnosti mladunaca i odložena osifikacija. Kasnija dejstva su verovatno povezana sa toksičnošću po majku i ne smatraju se posledicom direktnog dejstva na fetus/novorođenče.

Celuloza, mikrokristalna (E 460); Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat (E 341); Kroskarmeloza-natrijum (E 468);

Silicijum – dioksid, koloidni, bezvodni (E 551); Magnezijum -stearat (E 470b).

Nije primenjivo.

3 godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC-Aluminijumski) sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Arketis je lek koji sadrži aktivnu supstancu paroksetin i koristi se za lečenje depresije i/ili anksioznih poremećaja kod odraslih. Lek Arketis se primenjuje za lečenje sledećih anksioznih poremećaja: opsesivno-kompulzivnog poremećaja (ponavljane opsesivne misli praćene nekontrolisanim ponašanjem), paničnog poremećaja (panični napadi, uključujući napade izazvane agorafobijom - strahom od otvorenog prostora), socijalni anksiozni poremećaj (strah ili izbegavanje socijalnih situacija), posttraumatskog stresnog poremećaja (anksioznost uzrokovana traumatičnim događajem) i generalizovanog anksioznog poremećaja (opšte osećanje izrazite anksioznosti ili nervoze).

Lek Arketis pripada grupi lekova koji se nazivaju SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina). Serotonin je supstanca koja se nalazi u ljudskom mozgu. Depresivne ili anksiozne osobe imaju smanjenu vrednost serotonina u odnosu na druge ljude. Nije u potpunosti jasno na koji način deluju lek Arketis i drugi lekovi iz grupe SSRI, ali oni mogu ostvariti terapijsko dejstvo tako što povećavaju vrednost serotonina u mozgu. Značajno je pravilno lečenje depresije ili anksioznih poremećaja, kako bi Vam bilo bolje.

• Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na paroksetin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• Ukoliko koristite lekove koji se nazivaju inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori, uključujući moklobemid ili metiltionin-hlorid (metilensko plavo)) ili ste ih koristili u periodu unutar prethodne dve nedelje. Vaš lekar će Vas posavetovati kako da počnete sa primenom leka Arketis, nakon što prekinete primenu MAO inhibitora.
• Ukoliko koristite antipsihotik koji se naziva tioridazin ili antipsihotik koji se naziva pimozid.

Ukoliko se nešto od navedenog odnosi na Vas, obavestite Vašeg lekara i nemojte koristiti lek Arketis.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Arketis.

• Da li koristite druge lekove (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Arketis“ u ovom Uputstvu)?
• Da li koristite tamoksifen u terapiji karcinoma dojke ili problema neplodnosti? Primena leka Arketis može umanjiti efikasnost tamoksifena, tako da Vaš lekar može preporučiti primenu drugog antidepresiva.
• Da li imate problema sa radom bubrega, jetre ili srca?
• Da li imate epilepsiju ili su Vam se nekada javljale konvulzije (grčevi ili napadi)?
• Da li ste ikada imali pojavu manične epizode (hiperaktivno ponašanje ili misli)?
• Da li se lečite elektrokonvulzivnom terapijom (EKT)?
• Da li imate ili ste imali poremećaje krvarenja ili koristite druge lekove koji mogu povećati rizik od krvarenja (tu spadaju lekovi koji se koriste za razređivanje krvi, kao što je varfarin, antipsihotici kao što su perfenazin ili klozapin, triciklični antidepresivi, lekovi koji se primenjuju za ublažavanje bola i zapaljenja, koji se nazivaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili NSAIL, kao što je acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, celekoksib, etodolak, diklofenak, meloksikam)?
• Da li imate šećernu bolest?
• Da li trenutno primenjujete dijetu sa niskim sadržajem soli?
• Da li imate glaukom (povećani očni pritisak)?
• Da li ste trudne ili planirate trudnoću (videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost“ u

ovom Uputstvu)?

• Da li ste mlađi od 18. godine života (videti odeljak „Deca i adolescenti mlađi od 18 godina“, u ovom Upustvu)?

Ukoliko je Vaš odgovor potvrdan na neko od navedenih pitanja koje još uvek niste razmotrili sa Vašim lekarom, obratite se ponovo Vašem lekaru i pitajte ga za savet u vezi sa primenom leka Arketis.

Deca i adolescenti mlađi od 18 godina

Lek Arketis ne treba primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Prilikom primene leka Arketis kod pacijenata mlađih od 18 godina, postoji povećan rizik od pojave neželjenih dejstava kao što su pokušaj samoubistva, misli o samoubistvu i neprijateljsko ponašanje (pretežno agresivnost, suprostavljanje i bes). Ukoliko je Vama (ili Vašem detetu) lekar propisao lek Arketis i želite o tome da porazgovarate, molimo Vas da se ponovo obratite Vašem lekaru. Potrebno je da obavestite Vašeg lekara ukoliko se prilikom primene leka Arketis kod Vas ili Vašeg deteta razvije ili pogorša neki od prethodno navedenih simptoma. Takođe, u ovoj uzrasnoj grupi još nije prikazana bezbednost dugoročne primene leka Arketis na rast, sazrevanje mišljenja i ponašanja.

U studijama primene leka Arketis kod dece/adolescenata mlađih od 18 godina, zabeležena su sledeća neželjena dejstva koja su se javljala kod manje od 1 na 10 dece/adolescenata: povećanje učestalosti misli o samoubistvu i pokušaja samoubistva, namerno samopovređivanje, neprijateljski stav, agresivnost i neprijateljsko ponašanje, smanjenje apetita, drhtanje, neuobičajeno znojenje, hiperaktivnost (izrazita energičnost), nemir, smenjivanje emocija (uključujući plač i promene raspoloženja) i nastanak modrica ili neuobičajeno krvarenje (kao što je krvarenje iz nosa). Navedene studije su takođe pokazale da su se isti simptomi javili i kod dece i adolescenata kod kojih su primenjene tablete šećera (placebo) umesto leka Arketis, iako su se javljali ređe.

U navedenim studijama, nakon prekida primene leka Arketis kod pojedinih pacijenata mlađih od 18 godina javili su se simptomi obustave leka. Navedeni simptomi su većinom bili slični simptomima uočenim kod odraslih pacijenata nakon prekida primene leka Arketis (videti Odeljak 3, „Kako se uzima lek Arketis“, u ovom Uputstvu). Dodatno, kod pacijenata mlađih od 18 godina takođe je često (kod manje od 1 na 10 pacijenata) zabeležena pojava bola u stomaku, osećaja nervoze i smenjivanja emocija (uključujući plač, promene raspoloženja, pokušaj samopovređivanja, misli o samoubistvu i pokušaj samoubistva).

Misli o samoubistvu i pogoršanje Vaše depresije ili anksioznog poremećaja

Ukoliko ste depresivni i/ili imate anksiozni poremećaj ponekad Vam se mogu javiti misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Navedene misli se mogu pojačati prilikom započinjanja terapije antidepresivima, s obzirom na to da je obično potrebno približno dve nedelje ili duže do početka njihovog dejstva.

Veća je verovatnoća da će se navedene misli javiti:

• Ukoliko su Vam se ranije javljale misli o samoubistvu ili samopovređivanju.
• Ukoliko ste mlada, odrasla osoba. Podaci iz kliničkih istraživanja su pokazali postojanje povećanog rizika od suicidalnog ponašanja kod odraslih osoba mlađih od 25 godina, obolelih od psihijatrijskog oboljenja lečenog antidepresivima.

Ukoliko Vam se u bilo kom trenutku jave misli o samoubistvu ili samopovređivanju, odmah se obratite Vašem lekaru ili se javite u bolnicu.

Može biti korisno da se poverite rođaku ili bliskom prijatelju da ste depresivni ili da imate anksiozni poremećaj i da ih zamolite da pročitaju ovo Uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu ukoliko smatraju da se Vaša depresija ili anksiozni poremećaj pogoršavaju ili ukoliko su zabrinuti zbog promena Vašeg ponašanja.

Važna neželjena dejstva uočena prilikom primene leka Arketis

Kod pojedinih pacijenata koji koriste lek Arketis može se razviti stanje koje se naziva akatizija, koje karakteriše osećaj nemira i osećaj nemogućnosti da se mirno sedi ili stoji. Kod drugih pacijenata razvija se stanje koje se naziva serotoninski sindrom ili neuroleptički maligni sindrom, koje obuhvata pojedine ili sve navedene simptome: osećaj uznemirenosti (agitiranost) ili razdražljivost (iritabilnost), zbunjenost (konfuzija), osećaj nemira, osećaj vrućine, preznojavanje, drhtavica, halucinacije (kada čujete, vidite i osećate stvari koje nisu prisutne), ukočenost mišića, iznenadni grčevi mišića ili ubrzan rad srca. Ukoliko primetite neki od navedenih simptoma, obratite se Vašem lekaru. Može doći do gubitka svesti. Za dodatne informacije o navedenim ili drugim neželjenim dejstvima prilikom primene leka Arketis, videti Odeljak 4, „Moguća neželjena dejstva“, u ovom Uputstvu.

Lekovi slični leku Arketis (takozvani SSRI) mogu da dovedu do simptoma seksualne disfunkcije (videti Odeljak 4.). U nekim slučajevima, čak i nakon prestanka sa terapijom ovim lekom ovi simptomi se mogu i dalje javljati.

Drugi lekovi i lek Arketis

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Pojedini lekovi mogu uticati na način na koji lek Arketis deluje ili povećati verovatnoću od pojave neželjenih dejstava. Lek Arketis takođe može uticati na dejstvo drugih lekova. U navedene lekove spadaju:

• lekovi koji se nazivaju inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori, uključujući moklobemid i metiltionin-hlorid (metilensko plavo)) – videti odeljak „Lek Arketis ne smete uzimati“ u ovom Uputstvu;
• tioridazin ili pimozid, koji spadaju u grupu lekova koji se nazivaju antipsihotici – videti odeljak

„Lek Arketis ne smete uzimati“ u ovom Uputstvu;

• acetilsalicilna kiselina, ibuprofen ili drugi lekovi koji se nazivaju NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) kao što su celekoksib, etodolak, diklofenak i meloksikam, a koji se primenjuju za ublažavanje bola i zapaljenja;
• tramadol i petidin, lekovi protiv bolova;
• lekovi koji se nazivaju triptani, kao što je sumatriptan, koji se koristi za lečenje migrene;
• drugi antidepresivi uključujući druge lekove iz grupe SSRI, triptofan i triciklične antidepresive kao što su klomipramin, nortriptilin i dezipramin;
• dijetetski dodatak (dodatak ishrani) koji se naziva triptofan;
• mivakurijum i suksametonijum (koji se primenjuju u anesteziji);
• lekovi kao što su litijum, risperidon, perfenazin, klozapin (koji se nazivaju antipsihotici) i koji se koriste za lečenje pojedinih psihijatrijskih stanja;
• fentanil, koji se primenjuje u anesteziji ili u terapiji hroničnog bola;
• kombinovana terapija fosamprenavirom i ritonavirom, koja se koristi za lečenje infekcije Virusom Humane Imunodeficijencije (HIV);
• kantarion, biljni lek za lečenje depresije;
• fenobarbiton, fenitoin, natrijum valproat ili karbamazepin, koji se koriste za lečenje grčeva ili epilepsije;
• atomoksetin koji se koristi za lečenje poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje;
• prociklidin, koji se koristi za ublažavanje tremora (podrhtavanja ruku), posebno kod Parkinsonove bolesti;
• varfarin ili drugi lekovi (koji se nazivaju antikoagulansi) koji se koriste za razređivanje krvi;
• propafenon, flekainid i lekovi koji se koriste za lečenje nepravilnog rada srca;
• metoprolol, beta-blokator, koji se koristi za lečenje povišenog krvnog pritiska i srčanih problema;
• pravastatin, koristi se za lečenje povećane vrednosti holesterola;
• rifampicin, koji se koristi za lečenje tuberkuloze (TB) i lepre;
• linezolid, antibiotik;
• tamoksifen, koji se koristi za lečenje karcinoma dojke ili problema neplodnosti.

Ukoliko koristite ili ste nedavno koristili neki od navedenih lekova i o tome do sada niste razgovarali sa Vašim lekarom, ponovo se obratite Vašem lekaru za savet. Može biti potrebna promena doze ili će možda biti potrebno da Vam se primeni drugi lek.

Molimo Vas da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko koristite ili ste nedavno koristili neki drugi lek, uključujući lekove koji se mogu nabaviti bez recepta.

Uzimanjeleka Arketis sa hranom, pićima i alkoholom

Tokom primene leka Arketis nemojte konzumirati alkohol. Alkohol može pogoršati simptome Vaše bolesti ili neželjena dejstva leka. Uzimanje leka Arketis ujutru, uz obrok, smanjiće verovatnoću pojave mučnine.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Postoje izveštaji koji ukazuju na povećan rizik od pojave deformiteta na rođenju, posebno onih koji zahvataju srce, kod beba čije su majke koristile paroksetin tokom prvih nekoliko meseci trudnoće. U opštoj populaciji približno 1 na 100 beba se rodi sa srčanom manom. Kod majki koje su uzimale paroksetin navedena pojava povećana je na približno 2 na 100 beba. Vi i Vaš lekar možete odlučiti da je bolje za Vas da nastavite lečenje drugim lekom ili da postepeno prekinete primenu leka Arketis tokom trudnoće. Međutim, zavisno od okolnosti, Vaš lekar može smatrati da je za Vas bolje da nastavite sa primenom leka Arketis.

Obavestite babicu ili lekara da uzimate lek Arketis. Ukoliko se lekovi kao što je lek Arketis uzimaju tokom trudnoće, naročito u kasnijoj trudnoći, mogu povećati rizik od pojave ozbiljnog stanja kod beba koje se zove perzistentna plućna hipertenzija novorođenčadi ili PPHN (engl. persistent pulmonary hypertension of the newborn). Kod PPHN veoma je povišen krvni pritisak u krvnim sudovima između srca i pluća bebe.

Ukoliko uzimate lek Arketis tokom poslednja 3 meseca trudnoće, Vaše novorođenče može da ima i sledeća stanja, koja obično počinju tokom prva 24 sata nakon porođaja. Simptomi obuhvataju:

• teškoće sa disanjem;
• plavičasta prebojenost kože ili suviše topla ili hladna koža;
• plavičasta prebojenost usana;
• povraćanje ili nemogućnost odgovarajuće ishrane;
• preterani umor, nemogućnost spavanja ili prejako plakanje;
• kruti ili mlitavi mišići;
• tremor, podrhtavanje ruku ili grčevi;
• pojačani refleksi.

Ukoliko se neki od navedenih simptoma javi kod Vaše bebe po rođenju ili ukoliko ste zabrinuti za zdravlje Vaše bebe, obratite se Vašem lekaru ili babici koji će biti u prilici da Vas posavetuju.

Lek Arketis se može naći u majčinom mleku u veoma malim količinama. Ukoliko koristite lek Arketis, obratite se ponovo Vašem lekaru i razgovarajte sa njim pre nego što počnete da dojite. Vi i Vaš lekar možete odlučiti da li da dojite dok primenjujete lek Arketis.

U ispitivanjima na životinjama, pokazano je da paroksetin može umanjiti kvalitet sperme. Teorijski, navedeno može uticati na plodnost, međutim, do sada nije ispitivan uticaj na plodnost kod ljudi.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

U moguća neželjena dejstva koja se mogu javiti prilikom primene leka Arketis spadaju: vrtoglavica, zbunjenost (konfuzija), osećaj pospanosti i zamućen vid. Nemojte voziti niti upravljati mašinama ukoliko Vam se javi neko od navedenih neželjenih dejstava.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

U navedenoj tabeli, u nastavku, iznete su doze leka koje se najčešće primenjuju u terapiji različitih stanja.

Vaš lekar će Vas posavetovati koju dozu leka da uzmete kada počnete da koristite lek Arketis. Kod većine ljudi se posle nekoliko nedelja terapije javi poboljšanje stanja. Ukoliko se ne budete osećali bolje nakon navedenog perioda, posavetujte se sa Vašim lekarom. Vaš lekar može odlučiti da postepeno poveća dozu leka, za po 10 mg, do maksimalne dnevne doze.

Vaše tablete uzimajte ujutru, uz obrok.

Tabletu progutajte odmah celu sa dovoljno vode (najmanje 1 čaša od 150 mL). Nemojte topiti tabletu, žvakati je ili zadržavati dugo u ustima jer ovo može da dovede do lokalnih nelagodnosti poput gorkog ukusa u ustima, peckanja u grlu, iritirajućeg kašlja ili osećaja gušenja.

Vaš lekar će Vam reći koliko dugo da koristite Vaše tablete. Moguće je da će biti potrebno da ih koristite nekoliko meseci ili čak i duže.

Tableta se može podeliti po podeonoj liniji na jednake doze.

Stariji pacijenti

Maksimalna doza kod starijih pacijenata, životnog doba starijeg od 65 godina, iznosi 40 mg dnevno.

Pacijenti sa oboljenjem jetre ili bubrega

Ukoliko imate problema sa jetrom ili teško oboljenje bubrega, Vaš lekar može odlučiti da je potrebno da Vam primeni manju dozu leka Arketis od uobičajene. Ukoliko imate teško oboljenje jetre ili bubrega, maksimalna dnevna doza iznosi 20 mg.

Ako ste uzeli više leka Arketis nego što treba

Nikada ne uzimajte više tableta nego što Vam je lekar preporučio. Ukoliko uzmete previše tableta leka Arketis (ili to uradi neko drugi), odmah obavestite Vašeg lekara ili se javite u bolnicu. Pokažite im pakovanje leka. Kod pacijenta koja je upotrebila prekomernu dozu leka Arketis može se javiti bilo koji simptom naveden u Odeljku 4, „Moguća neželjena dejstva“, ili neki od sledećih simptoma: povišena telesna temperatura, nekontrolisano stezanje mišića.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Arketis

Lek primenjujte svakog dana u isto vreme.

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, i setite se da ste je zaboravili uveče pre nego što odete na spavanje, uzmite propuštenu dozu odmah. Narednog dana nastavite sa uzimanjem leka u uobičajeno vreme.

Ukoliko se setite tokom noći ili narednog dana da ste propustili da uzmete propisanu dozu leka, izostavite propuštenu dozu. Moguće ja da će Vam se javiti simptomi obustave leka, koji treba da se povuku nakon primene naredne doze leka u odgovarajuće vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ukoliko se ne osećate bolje

Primena leka Arketis neće odmah ublažiti Vaše simptome – potrebno ja da prođe određeni period do početka dejstva svih antidepresiva. Pojedini pacijenti se osećaju bolje nakon par nedelja terapije, ali kod drugih može biti potrebno da prođe malo više vremena. Kod pojedinih pacijenata koji koriste antidepresive javiće se pogoršanje pre nego što se osete bolje. Ukoliko ne osetite poboljšanje nakon par nedelja terapije, obratite se ponovo Vašem lekaru koji će Vas posavetovati. Trebalo bi da Vam lekar zakaže kontrolu par nedelja nakon početka lečenja. Obavestite Vašeg lekara ukoliko se ne osećate bolje.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Arketis

Nemojte prestati da koristite lek Arketis dok to ne odredi Vaš lekar.

Prilikom prekida upotrebe leka Arketis, Vaš lekar će postepeno smanjivati dozu leka tokom više nedelja ili meseci – čime će se umanjiti mogućnost pojave simptoma obustave leka. Jedan od načina je postepeno smanjenje doze leka Arketis za po 10 mg nedeljno. Većina osoba doživljava simptome koji se javljaju prilikom prekida primene leka Arketis kao blage i oni se spontano povlače tokom dve nedelje. Kod nekih osoba navedeni simptomi mogu biti teži ili trajati duže.

Ukoliko Vam se jave simptomi obustave leka prilikom prekida primene terapije, Vaš lekar može odlučiti da je potreban sporiji prekid upotrebe leka. Posetite Vašeg lekara ukoliko Vam se jave teški simptomi obustave leka prilikom prekida primene leka Arketis. Lekar može preporučiti da ponovo počnete sa primenom Vaših tableta i da potom sporije prekidate njihovu primenu.

Ukoliko Vam se jave simptomi obustave leka i dalje ćete biti u mogućnosti da prekinete primenu leka Arketis.

Mogući simptomi obustave leka prilikom prekida lečenja

Studije pokazuju da 3 od 10 pacijenata primete jedan ili više simptoma prilikom prekida upotrebe paroksetina. Pojedini simptomi prilikom prekida primene leka javljaju se češće od drugih.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek:

• vrtoglavica, nestabilnost ili gubitak ravnoteže;
• osećaj mravinjanja po koži (žmarci i trnci), osećaj žarenja i (manje često) osećaji slični elektrošoku, uključujući predeo glave;
• zujanje, šištanje, zviždanje, zvonjenje ili drugi vid stalne buke u ušima (tinitus);
• poremećaji spavanja (živopisni snovi, noćne more, nesanica);
• anksioznost;
• glavobolje.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina;
• znojenje (uključujući noćno znojenje);
• osećaj nemira ili uznemirenosti;
• tremor (podrhtanje);
• zbunjenost (konfuzija) ili dezorijentisanost;
• proliv;
• osećaj emocionalne osetljivosti ili razdražljivosti;
• poremećaji vida;
• podrhtavanje ili snažno lupanje srca (palpitacije).

Molimo vas da posetite Vašeg lekara ukoliko ste zabrinuti zbog pojave simptoma obustave leka prilikom prekida primene leka Arketis.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, i ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva će se najverovatnije javiti tokom prvih nedelja primene leka Arketis.

Posetite Vašeg lekara ukoliko Vam se tokom lečenja javi neko od neželjenih dejstava navedenih u nastavku.

Može biti potrebno da se obratite Vašem lekaru ili da odmah odete u bolnicu.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Ukoliko imate neuobičajene modrice ili krvarenje, uključujući povraćanje krvi ili pojavu krvi u stolici,

obratite se Vašem lekaru ili se odmah uputite u bolnicu.

• Ukoliko primetite da niste u stanju da mokrite, obratite se Vašem lekaru ili se odmah uputite u bolnicu.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Ukoliko dobijete konvulzije (napade, grčeve), obratite se Vašem lekaru ili se odmah javite u bolnicu.
• Ukoliko osećate nemir ili osećate da ne možete da sedite ili stojite mirno, moguće je da Vam se javilo stanje koje se naziva akatizija. Povišenje doze leka Arketis može da pogorša navedeno stanje. Ukoliko se osećate ovako, obratite se Vašem lekaru.
• Ukoliko se osećate umorno, slabo ili zbunjeno i mišići su Vam bolni, ukočeni i teško koordinirate njihovu aktivnost, Vaše stanje može biti posledica smanjene vrednosti natrijuma u krvi. Obratite se Vašem lekaru ukoliko imate navedene simptome.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Alergijske reakcije na lek Arketis, koje mogu biti ozbiljne.

Ukoliko Vam se javi crveni, neravan osip po koži, oticanje očnih kapaka, lica, usana, usta ili jezika, svrab ili imate teškoće sa disanjem (kratah dah) ili gutanjem i ako se osećate slabo ili osećate vrtoglavicu, obratite se Vašem lekaru ili odmah idite u bolnicu.

• Ukoliko imate neke ili sve od sledećih simptoma moguće je da imate stanje koje se naziva serotoninski sindrom ili maligni neuroleptički sindrom. Navedeni simptomi obuhvataju: osećaj uznemirenosti (agitiranosti) ili razdražljivost (iritabilnosti), osećaj zbunjenosti (konfuzija), nemir, osećaj vrućine, znojenje, drhtavicu, halucinacije (kada čujete, vidite i osećate stvari koje nisu prisutne), ukočenost mišića, nagle grčeve mišića ili ubrzan rad srca. Obratite se Vašem lekaru ukoliko se osećate ovako.
• Akutni glaukom.

Ukoliko osetite bol u predelu očiju ili se razvije zamagljen vid, obratite se Vašem lekaru.

Nepoznata učestalost, (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Kod pojedinih pacijenata su se tokom terapije paroksetinom ili ubrzo nakon prekida lečenja javljale misli o samopovređivanju ili samoubistvu (videti Odeljak 2, „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Arketis“, u ovom Uputstvu).
• Kod pojedinih pacijenata se javila agresija tokom terapije paroksetinom.

Ukoliko Vam se javi neko od navedenih neželjenih dejstava, obratite se svom lekaru. Druga moguća neželjena dejstva tokom lečenja

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Mučnina. Primena leka ujutru, uz obrok, smanjiće verovatnoću pojave mučnine.
• Promene seksualnog nagona ili seksualne funkcije. Npr. izostanak orgazma, i kod muškaraca, neuobičajena erekcija i ejakulacija.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• povećanje vrednosti holesterola u krvi;
• gubitak apetita;
• poremećaj spavanja (nesanica) ili pospanost;
• neubičajeni snovi (uključujući noćne more);
• vrtoglavica ili podrhtavanje (tremor);
• glavobolja;
• smanjena koncentracija;
• osećaj uznemirenosti;
• osećaj neuobičajene slabosti;
• zamagljen vid;
• zevanje, suva usta;
• proliv ili zatvor;
• povraćanje;
• povećanje telesne mase;
• znojenje.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• kratkotrajno povišenje ili kratkotrajno sniženje krvnog pritiska, koje može dovesti do pojave nesvestice nakon naglog ustajanja;
• ubrzan rad srca;
• odsustvo pokretljivosti, ukočenost, drhtanje ili neuobičajeni pokreti usta i jezika;
• proširene zenice;
• osip kože;
• svrab;
• osećaj zbunjenosti (konfuzija);
• pojava halucinacija (kada čujete, vidite i osećate stvari koje nisu prisutne);
• nemogućnost mokrenja (urinarna retencija) ili nekontrolisano, nevoljno mokrenje (urinarna inkontinencija);
• ukoliko bolujete od dijabetesa (šećerne bolesti), može se desiti da prilikom primene paroksetina dođe do slabije regulacije vrednosti šećera u krvi. Razgovarajte sa Vašim lekarom o prilagođavanju doze insulina ili drugih lekova za lečenje šećerne bolesti koje koristite.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• neuobičajena sekrecija mleka iz dojki kod muškaraca i žena;
• usporen rad srca;
• dejstvo leka na jetru, koje se otkriva analizom testova funkcije jetre u krvi;
• panični napadi;
• hiperaktivno ponašanje ili misli (manija);
• osećaj odvojenosti od sebe (depersonalizacija);
• osećaj anksioznosti;
• neprekidna potreba za kretanjem donjih ekstremiteta (sindrom nemirnih nogu);
• bolovi u zglobovima ili mišićima;
• povećanje vrednosti prolaktina u krvi;
• poremećaji menstrualnog ciklusa (uključujući teška krvarenja ili neredovne menstrualne cikluse, krvarenje između menstrualnih ciklusa i kašnjenje ili odsustvo menstralnog krvarenja).

Veome retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• kožni osip, koji može biti praćen pojavom plikova i može izgledati kao male mete (u centru se nalaze tamne mrlje okružene koncentričnim prstenovima) nazvan eritema multiforme;
• rasprostranjeni osip sa plikovima i ljuštenjem kože, naročito oko usana, nosa, očiju, genitalija (Stivens- Johnson sindrom);
• rasprostranjeni osip sa plikovima i ljuštenjem kože na većem delu tela (toksična epidermalna nekroliza);
• problemi sa jetrom koji dovode do žute prebojenosti kože i beonjača;
• sindrom neodgovarajuće produkcije antidiuretskog hormona, koji predstavlja stanje u kome organizam nagomilava višak vode i smanjuje vrednost natrijuma, kao rezultat neodgovarajućih hemijskih signala. Pacijenti sa navedenim sindromom mogu biti ozbiljno bolesni ili ne moraju imati sve simptome;
• zadržavanje tečnosti ili vode u organizmu što može izazvati oticanje ruku i nogu;
• osetljivost na sunčevu svetlost;
• bolna erekcija koja ne prolazi;
• smanjen broj trombocita u krvi.

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka9:

• stiskanje ili škrgutanje zubima.

Kod pojedinih pacijenata su se javili zujanje, šištanje, zviždanje, zvonjenje ili drugi vid perzistentne buke u ušima (tinitus), prilikom primene leka Arketis.

Zabeležen je povećani rizik od preloma kostiju kod pacijenata koji su uzimali ovu vrstu lekova. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Arketis posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je: paroksetin.

Jedna tableta sadrži 20 mg paroksetina u obliku paroksetin-hidrohlorida, bezvodnog.

Pomoćne supstance su: celuloza, mikrokristalna (E 460); kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat (E 341); kroskarmeloza-natrijum (E 468); silicijum – dioksid, koloidni, bezvodni(E 551); magnezijum -stearat (E 470b).

Kako izgleda lek Arketis i sadržaj pakovanja

Tableta.

Ravne, fasetirane tablete skoro bele boje, sa utisnutom podeonom linijom sa jedne strane i utisnutom oznakom „20” sa druge, prečnika 9-9,2 mm i debljine 3,1-3,4 mm.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC-Aluminijumski) sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

FARMALOGIST D.O.O. BEOGRAD, Mirjevski bulevar 3, Beograd

Proizvođač

• FARMACEUTISCH ANALYTISCH LABORATORIUM DUIVEN B.V., Dijkgraaf 30, Duiven,

Holandija

• MEDOCHEMIE LTD (FACTORY AZ), 2 Michael Erakleous Street, Agios Athanassios Industrial Area, Agios Athanassios, Limassol, Kipar

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-04477-19-001 od 01.10.2020.