APRIXA 20mg tableta

Simptomatska terapija alergijskog rinokonjuktivitisa (sezonskog i perenijalnog) i urtikarije.

Lek APRIXA je indikovan za upotrebu kod odraslih osoba i adolescenata (starosti 12 godina i stariji).

Doziranje

Odrasli i adolescenti (uzrasta 12 godina i više)

Za olakšanje simptoma alergijskog rinokonjuktivitisa (sezonskog i perenijalnog) i urtikarije, uzeti 20 mg bilastina (1 tabletu) dnevno.

Tabletu treba uzeti jedan sat pre ili dva sata posle unosa hrane ili voćnog soka (videti odeljak 4.5).

Dužina trajanja terapije

Kod alergijskog rinokonjuktivitisa terapiju treba ograničiti na period izloženosti alergenima. Kod sezonskog alergijskog rinitisa terapija se može prekinuti nakon povlačenja simptoma i ponovo uvesti nakon njihovog pojavljivanja. Pacijentima sa višegodišnjim alergijskim rinitisom se može preporučiti kontinuirana terapija tokom perioda izloženosti alergenima. Kod urtikarije, dužina trajanja terapije zavisi od tipa, trajanja i toka simptoma.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljke 5.1 i 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Studije sprovedene na posebno rizičnim grupama odraslih (pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega) pokazuju da nije potrebno prilagođavanje doze leka APRIXA kod odraslih (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Nema kliničkog iskustva kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Budući da se bilastin ne metaboliše, i izlučuje se u nepromenjenom obliku putem urina i fecesa, ne očekuje se povećana sistemska izloženost iznad granice bezbednosti kod odraslih pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Zbog toga nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

- Deca uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg

Lek APRIXA nije pogodan za primenu kod dece mlađe od 12 godina. Međutim, drugi farmaceutski oblici su dostupni za decu između 6 i 11 godina.

- Deca mlađa od 6 godina i telesne mase manje od 20 kg

Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 4.4, 4.8, 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje. Prema tome, bilastin ne treba koristiti u ovoj starosnoj grupi.

Efikasnost i bezbednost bilastina kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre nisu ustanovljeni.

Način primene:

Oralna upotreba.

Tabletu progutati sa vodom.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost bilastina kod dece mlađe od 2 godine još uvek nisu utvrđeni, a kod dece uzrasta od 2 do 5 godina iskustvo je ograničeno; zbog toga bilastin ne treba koristiti u ovim starosnim grupama.

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega istovremena primena bilastina sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati vrednosti bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem bubrega.

Lek APRIXA sadrži natrijum:

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, tj. suštinski je ”bez natrijuma”.

Studije interakcije sprovedene su samo kod odraslih i njihovi rezultati sumirani su u nastavku. Interakcije sa hranom: Hrana značajno smanjuje oralnu bioraspoloživost bilastina za 30%.

Interakcija sa sokom od grejpfruta: Istovremena primena 20 mg bilastina i soka od grejpfruta smanjuje bioraspoloživost bilastina za 30%. Ovaj efekat mogu imati i drugi voćni sokovi. Stepen smanjenja bioraspoloživosti može varirati u zavisnosti od proizvođača i vrste voća. Mehanizam ove interakcije je

inhibicija OATP1A2, transportera čiji je supstrat bilastin (videti odeljak 5.2). Lekovi koji su substrati ili inhibitori OATP1A2, kao što je ritonavir ili rifampicin, mogu isto tako smanjiti koncentraciju bilastina u plazmi.

Interakcija sa ketokonazolom ili eritromicinom: Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 400 mg ketokonazola jednom dnevno ili 500 mg eritromicina tri puta dnevno, povećava vrednost PIK bilastina 2 puta i maksimalnu koncentraciju u (Cmax) 2-3 puta.

Ove promene se mogu objasniti interakcijom sa intestinalnim efluks transporterima, jer je bilastin substrat za P-gp i ne metaboliše se (videti odeljak 5.2). Ove promene ne utiču na bezbednosni profil bilastina i ketokonazola ili eritromicina. Ostali lekovi koji su substrati ili inhibitori P-gp, kao što je ciklosporin, mogu isto tako povećati koncentraciju bilastina u plazmi.

Interakcija sa diltiazemom: Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 60 mg diltiazema jednom dnevno povećala je maksimalnu koncentraciju bilastina u plazmi za 50%. Ovaj efekat se može objasniti interakcijom sa intestinalnim efluks trasporterima (videti odeljak 5.2) i ne utiče na bezbednosni profil bilastina.

Interakcija sa alkoholom: Nakon istovremene primene alkohola i 20 mg bilastina jednom dnevno, psihomotorne sposobnosti su bile slične onima koje su zapažene nakon upotrebe alkohola i placeba.

Interakcija sa lorazepamom: Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 3 mg lorazepama jednom dnevno tokom 8 dana nije potencirala depresivna dejstva lorazepama na CNS.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija sprovedena su samo kod odraslih osoba. S obzirom da nema kliničkog iskustva u pogledu interakcije bilastina sa drugim lekovima, hranom ili voćnim sokovima kod dece, prilikom propisivanja bilastina deci za sada se moraju uzeti u obzir rezultati dobijeni u ispitivanjima interakcija kod odraslih. Nema kliničkih podataka kod dece da bi se moglo utvrditi da li promene vrednosti PIK ili Cmax usled interakcija utiču na bezbednosni profil bilastina.

Trudnoća: Nema podataka ili su podaci o primeni bilastina kod trudnica ograničeni.

Studije na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u odnosu na reproduktivnu toksičnost, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Kao mera opreza, preporučuje se da se izbegava primena bilastina tokom trudnoće.

Dojenje: Ekskrecija bilastina u mleko nije proučavana kod ljudi. Dostupni farmakokinetički podaci na životinjama pokazali su izlučivanje bilastina u mleko (videti odeljak 5.3). Odluka o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili prekinuti lečenje/uzdržati se od lečenja bilastinom mora biti doneta uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije bilastinom za majku.

Plodnost: Kliničkih podataka nema ili su ograničeni. Studija na pacovima nije ukazala na negativno dejstvo na plodnost (videti odeljak 5.3).

Studija koja je sprovedena kod odraslih u cilju procene efekata bilastina na sposobnost upravljanja vozilima pokazala je da terapija sa 20 mg nije uticala na sposobnost upravljanja vozilima. Međutim, kako se individualni odgovor na lek može razlikovati, pacijente treba posavetovati da ne upravljaju vozilom ili rukuju mašinama dok ne utvrde njihov sopstveni odgovor na bilastin.

Sažetak bezbednosnog profila kod odraslih pacijenata i adolescenata

Incidenca neželjenih događaja kod odraslih pacijenata i adolescenata sa alergijskim rinokonjuktivitisom ili hroničnom idiopatskom urtikarijom koji su lečeni sa 20 mg bilastina u kliničkim studijama, bila je uporediva sa incidencom kod pacijenata koji su primali placebo (12,7% u odnosu na 12,8%).

Faze II i III kliničkih ispitivanja sprovedenih tokom kliničkog razvoja leka uključivale su 2525 odraslih pacijenata i adolescenata lečenih različitim dozama bilastina, od kojih 1697 je primalo bilastin u dozi od 20 mg. U ovim ispitivanjima 1362 pacijenta je primalo placebo. Neželjene reakcije koje su najčešće prijavljivane od strane pacijenata koji su primali 20 mg bilastina za indikaciju alergijski rinokonjuktivitis ili za hroničnu idiopatsku urtikariju bile su glavobolja, somnolencija, vrtoglavica i umor. Ovi neželjeni događaji su se ispoljavali sa učestalošću koja je uporediva sa onom koja se javljala kod pacijenata koji su primali placebo.

Tabelarni sažetak neželjenih reakcija kod odraslih pacijenata i adolescenata

Neželjene reakcije za koje postoji barem moguća povezanost sa bilastinom i koje su prijavljene kod više od 0,1% pacijenata koji su primali 20 mg bilastina tokom kliničkih studija (N=1697), prikazane su u niže navedenoj tabeli.

Učestalost je navedena na sledeći način: Veoma često (≥1/10)

Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

Reakcije koje su se javljale retko, veoma retko i reakcije nepoznate učestalosti nisu uključene u ovu tabelu.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): palpitacije, tahikardija i reakcije preosetljivosti (kao što su anafilaksa, angioedem, dispneja, osip, lokalizovani edemi/lokalna oticanja i eritem) i povraćanje bile su prijavljene u postmarketinškom periodu.

Opis odobranih neželjenih reakcija kod odraslih pacijenata i adolescenata

Somnolencija, glavobolja, vrtoglavica i umor su primećene i kod pacijenata lečenih bilastinom 20 mg i kod primene placeba. Prijavljena učestalost javljanja u odnosu na placebo bila je 3,06% prema 2,86% kod

somnolencije; 4,01% prema 3,38% kod glavobolje; 0,83% prema 0,59% kod vrtoglavice i 0,83% prema 1,32% kod umora.

Informacije dobijene tokom postmarketinškog perioda potvrdile su bezbednosni profil koji je utvrdjen tokom kliničkog razvoja.

Sažetak bezbednosnog profila u pedijatrijskoj populaciji

Tokom kliničkog razvoja, učestalost, vrsta i težina neželjenih reakcija kod adolescenata (uzrasta 12 godina do 17 godina) bile su iste kao one primećene kod odraslih osoba. Informacije dobijene kod ove populacije (adolescenti) tokom postmarketinškog praćenja potvrdile su nalaze kliničkih studija. Procenat dece (uzrasta 2 do 11 godina) kod kojih su prijavljeni neželjeni događaji nakon terapije bilastinom u dozi od 10 mg zbog alergijskog rinokonjuktivitisa ili hronične idiopatske urtikarije u 12-nedeljnoj kontrolisanoj kliničkoj studiji bio je uporediv sa onim kod pacijenata koji su primali placebo (68,5% prema 67,5%). Neželjeni događaji koji su najčešće prijavljivani kod 291 deteta (uzrasta 2 do 11 godina) koja su uzimala bilastin (formulisan kao oralne disperzibilne tablete) tokom kliničkih studija (260 dece bilo je izloženo u kliničkoj studiji bezbednosti, 31 dete bilo je izloženo u farmakokinetičkoj studiji) bili su glavobolja, alergijski konjunktivitis, rinitis i bol u abdomenu. Učestalost navedenih neželjenih događaja bila je uporediva sa njihovom učestalošću kod 294 pacijenta koji su primali placebo.

Tabelarni sažetak neželjenih reakcija u pedijatrijskoj populaciji

Neželjene reakcije za koje postoji barem moguća povezanost sa bilastinom i koje su prijavljene kod više od 0,1% dece (uzrasta 2 do 11 godina) koja su primala bilastin tokom kliničkog razvoja leka, prikazane su u dole navedenoj tabeli.

Učestalost je navedena na sledeći način: Veoma često (≥1/10)

Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

Reakcije koje su se javljale retko, veoma retko i reakcije nepoznate učestalosti pojavljivanja nisu uključene u ovu tabelu.

#260 dece bilo je izloženo u kliničkoj studiji bezbednosti, 31 dete bilo je izloženo u farmakokinetičkoj studiji

Opis odobranih neželjenih reakcija u pedijatrijskoj populaciji

Glavobolja, bol u abdomenu, alergijski konjunktivitis i rinitis su primećeni i kod dece lečene bilastinom u dozi od 10 mg i kod primene placeba. Prijavljena učestalost javljanja u odnosu na placebo bila je 2,1% prema 1,2% kod glavobolje; 1,0% prema 1,2% kod bola u abdomenu; 1,4% prema 2,0% kod alergijskog konjunktivitisa i 1,0% prema 1,2% kod rinitisa.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka.Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Informacije o akutnom predoziranju bilastinom su dobijene iz iskustva iz kliničkih studija sprovedenih u fazi razvoja i tokom postmarketinškog praćenja. Tokom kliničkih studija, nakon primene bilastina u dozama 10-11 puta većim od terapijske doze (220 mg kao pojedinačna doza ili 200 mg/dan tokom 7 dana) kod 26 odraslih zdravih dobrovoljaca, učestalost potrebe za terapijom zbog pojave neželjenih događaja bila je dva puta veća nego kod ispitanika koji su dobijali placebo. Najčešće prijavljivane neželjene reakcije bile su vrtoglavica, glavobolja i mučnina. Nisu prijavljeni ozbiljni neželjeni događaji kao ni značajno produženje QT intervala. Informacije dobijene tokom postmarketinškog praćenja odgovaraju onima iz kliničkih studija. Kritička procena efekata višekratne primene bilastina (100 mg x 4 dana) na repolarizaciju komora sprovođenjem „detaljne QT/QTc ukrštene studije” koja je uključivala 30 zdravih odraslih dobrovoljaca, nije pokazala značajno produženje QTc intervala.

Nema podataka o predoziranju kod dece.

U slučaju predoziranja, preporučuje se simptomatska i suportivna terapija.

Ne postoji specifičan antidot za bilastin.

Farmakoterapijska grupa: Antihistaminici za sistemsku primenu; ostali antihistaminici za sistemsku primenu

ATC šifra: R06AX29

Mehanizam dejstva

Bilastin je nesedativni, dugodelujući antagonist histamina sa selektivnim afinitetom za periferne H1 receptore i bez afiniteta za muskarinske receptore.

Bilastin inhibira histaminom izazvane reakcije otoka i crvenila na koži tokom 24 sata nakon primene pojedinačnih doza.

Klinička efikasnost i bezbednost

U kliničkim studijama sprovedenim kod odraslih i adolescenata sa alergijskim rinokonjuktivitisom (sezonskim i perenijalnim), terapija bilastinom u dozi od 20 mg koji je primenjivan jednom dnevno tokom 14-28 dana je bila efikasna u pogledu olakšanja simptoma kao što su kijanje, nazalna sekrecija, svrab u nosu, zapušenost nosa, svrab očiju, suzenje i crvenilo očiju. Primena bilastina je dovela do efikasne kontrole simptoma tokom 24 sata.

U dve kliničke studije koje su sprovedene kod pacijenata sa hroničnom idiopatskom urtikarijom, primena bilastina u dozi od 20 mg jednom dnevno tokom 28 dana, dovela je do efikasnog ublažavanja intenziteta svraba, smanjenja broja i veličine lokalizovanih otoka, kao i nelagodnosti pacijenata zbog urtikarije. Došlo je do poboljšanja kvaliteta sna i kvaliteta života.

Nisu primećena klinički značajna produženja QTc intervala ili bilo koji drugi uticaj na kardiovaskularni sistem tokom kliničkih studija sa bilastinom, čak ni pri dozama od 200 mg dnevno (10 puta veća doza od kliničke) tokom 7 dana kod 9 ispitanika, ili čak pri istovremenoj primeni sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su ketokonazol (24 ispitanika) i eritromicin (24 ispitanika). Pored toga, sprovedena je detaljna QT studija koja je uključila 30 dobrovoljaca.

U kontrolisanim kliničkim studijama pri preporučenoj dozi od 20 mg jednom dnevno, bezbednosni profil bilastina za CNS je bio sličan kao kod placeba, a incidenca somnolencije nije se statistički razlikovala od placeba. Bilastin u dozama do 40 mg na dan, u kliničkim studijama, nije uticao na psihomotorne sposobnosti i nije uticao na sposobnost upravljanja vozilima pri standardnom vozačkom testiranju.

Kod starijih pacijenata (≥ 65 godina), koji su bili uključeni u faze II i III studija, nije bilo razlika u pogledu efikasnosti i bezbednosti u odnosu na mlađe pacijente. Postmarketinška studija kod 146 starijih pacijenata je pokazala da nema razlike u bezbednosnom profilu u odnosu na populaciju odraslih.

Pedijatrijska populacija

Adolescenti (uzrasta od 12 godina do 17 godina) bili su uključeni u fazu kliničkog razvoja. 128 adolescenata primalo je bilastin tokom kliničkih studija (81 u dvostruko slepim ispitivanjima kod alergijskog rinokonjuktivitisa). Dodatnih 116 ispitanika adolescenata randomizovano je u grupe na aktivne komparatore ili placebo. Nisu primećene razlike u pogledu efikasnosti i bezbednosti između odraslih i adolescenata.

U skladu sa smernicama, dokazana efikasnost kod odraslih i adolescenata može se ekstrapolirati na decu, jer se pokazalo da sistemska izloženost bilastinu u dozi od 10 mg kod dece uzrasta od 6 do 11 sa telesnom masom od najmanje 20 kg odgovara izloženosti bilastinu u dozi od 20 mg kod odraslih (videti odeljak 5.2). Ekstrapolacija podataka za odrasle na podatke za adolescente se smatra odgovarajućom za ovaj lek s obzirom da je patofiziologija alergijskog rinokonjunktivitisa i urtikarije ista za sve starosne grupe.

U 12-nedeljnoj kontrolisanoj kliničkoj studiji sprovedenoj kod dece uzrasta 2-11 godina (ukupno 509 dece, 260 lečene bilastinom u dozi od 10 mg: 58 uzrasta od 2 do <6 godina, 105 uzrasta od 6 do <9 godina i 97 uzrasta od 9 do <12 godina i 249 koja su dobijala placebo: 58 uzrasta od 2 do <6 godina, 95 uzrasta od 6 do <9 godina i 96 uzrasta od 9 do <12 godina) koja su uzimala preporučenu pedijatrijsku dozu od 10 mg jednom dnevno, bezbednosni profil bilastina (n = 260) bio je sličan profilu placeba (n = 249), sa neželjenim

reakcijama zapaženim kod 5,8% odnosno 8,0% pacijenata koji su uzimali bilastin u dozi od 10 mg, odnosno placebo.

Tokom ove studije, na Pedijatrijskom upitniku o spavanju (engl. Paediatric Sleep Questionnaire) pokazalo se blago sniženje rezultata za somnolenciju i sedaciju i uz blastin u dozi od 10 mg i uz placebo bez statistički značajnih razlika između terapijskih grupa. Kod ove grupe dece uzrasta od 2 do 11 godina nisu primećene značajne razlike u QTc nakon primene 10 mg bilastina dnevno u poređenju sa placebom. Upitnici o kvalitetu života (engl. Quality of Life questionnaires) specifični za decu sa alergijskim rinokonjunktivitisom ili hroničnom urtikarijom, pokazali su generalno povećanje rezultata tokom 12 nedelja, bez statistički značajnih razlika između grupa koje su uzimale bilastin odnosno placebo. Ukupna populacija od 509 dece obuhvatila je: 479 ispitanika sa alergijskim rinokonjunktivitisom i 30 ispitanika kod kojih je dijagnostikovana hronična urtikarija. 260 dece dobilo je bilastin, od toga 252 (96,9%) zbog alergijskog rinokonjunktivitisa i 8 (3,1%) zbog hronične urtikarije. Po analogiji, 249 dece dobilo je placebo, od toga 227 (91,2%) zbog alergijskog rinokonjunktivitisa i 22 (8,8%) zbog hronične urtikarije.

Evropska Agencija za lekove izuzela je obavezu podnošenja rezultata studije sa bilastinom u svim podgrupama pedijatrijske populacije mlađe od 2 godine (za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji videti odeljak 4.2).

Resoropcija

Bilastin se brzo resorbuje nakon oralne primene, a maksimalna koncentracija u plazmi se postiže za oko 1,3 sata. Nije primećena akumulacija. Srednja vrednost oralne bioraspoloživosti bilastina je 61%.

Distribucija

Studije in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin substrat P-gp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom, eritromicinom i diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”). Bilastin se nije pokazao kao supstrat za transporter BCRP niti kao supstrat renalnih transportera OCT2, OAT1 i OAT3. Na osnovu in vitro studija, ne očekuje se da bilastin inhibira sledeće transportere u sistemskoj cirkulaciji: P-gp, MRP2, BCRP, BSEP, OATP1B1, OATP1B3, OATP2B1, OAT1, OAT3, OCT1, OCT2 i NTCP, s obzirom da je otkrivena samo blaga inhibicija P-gp, OATP2B1 i OCT1, sa procenjenom IC50 ≥ 300 mikromola koja je znatno veća od izračunate maksimalne koncentracije u plazmi i zbog toga ove interacije nisu kliničke značajne. Međutim, na osnovu ovih rezultata, ne može se isključiti inhibicija transportnih sistema u intestinalnoj mukozi, npr. P-gp.

U terapijskim dozama 84-90% bilastina se vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Bilastin nije indukovao ni inhibiroa aktivnost izoenzima CYP450 u in vitro studijama.

Eliminacija

U ispitivanju balansa mase koje je sprovedeno kod zdravih odraslih dobrovoljaca, nakon primene pojedinačne doze od 20 mg 14C-bilastina, skoro 95% primenjene doze se pojavljuje u urinu (28,3%) i fecesu (66,5%) kao nepromenjen bilastin, što potvrđuje da se bilastin ne metaboliše u značajnoj meri kod ljudi. Srednja vrednost poluvremena eliminacije kod zdravih dobrovoljaca bila je 14,5 sati.

Linearnost

Bilastin ispoljava linearnu farmakokinetiku u ispitivanom opsegu doza (5 do 220 mg), sa malom interindividualnom varijabilnošću.

Oštećenje funkcije bubrega

U studiji kod ispitanika sa oštećenjem funkcije bubrega srednja vrednost (SD) PIK0- je povećana sa 737,4

(±260,8) nanogram x h/mL kod ispitanika koji nemaju oštećenje fukcije bubrega (engl. Glomerular filtration rate, GFR: > 80 mL/min/1,73 m2) na: 967,4 (±140,2) nanogram x h/mL kod ispitanika sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (GFR: 50-80 mL/min/1,73 m2), 1384,2 (±263,23) nanogram x h/mL kod ispitanika sa

umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR: 30 - <50 mL/min/1,73 m2) i 1708,5 (±699,0) nanogram x h/mL i kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR: < 30 mL/min/1,73 m2).

Srednja vrednost poluvremena eliminacije bilastina (SD) bila je 9,3 h (± 2,8) kod ispitanika koji nemaju oštećenje funkcije bubrega, 15,1 h (± 7,7) kod ispitanika sa blagim oštećenjem, 10,5 h (± 2,3) kod ispitanika sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega i 18,4 h (± 11,4) kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. Izlučivanje bilastina putem urina bilo je kompletno nakon 48 -72 h kod svih ispitanika. Ne očekuje se da ove promene u farmakokinetici imaju klinički značajan uticaj na bezbednost bilastina, jer su vrednosti bilastina u plazmi kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega unutar bezbednosnog opsega.

Oštećenje funkcije jetre

Nema farmakokinetičkih podataka za pacijente sa oštećenjem funkcije jetre. Bilastin se kod ljudi ne metaboliše. Budući da rezultati studija kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega pokazuju da je eliminacija putem bubrega glavni put eliminacije, očekuje se da je ekskrecija putem žuči neznatno uključena u eliminaciju bilastina. Ne očekuje se da promene u funkciji jetre imaju klinički značajan uticaj na farmakokinetiku bilastina.

Starije osobe

Farmakokinetički podaci koji se odnose na ispitanike starije od 65 godina su ograničeni. Nisu primećene statistički značajne razlike u pogledu farmakokinetike bilastina kod osoba starijih od 65 godina u poređenju sa odraslim ispitanicima starosti izmedju 18 i 35 godina.

Pedijatrijska populacija

Ne postoje raspoloživi podaci o farmakokinetici kod adolescenata (uzrasta od 12 do 17 godina) jer se ekstrapolacija iz podataka za odrasle osobe može smatrati primenjivom kod ovog leka.

Farmakokinetički podaci kod dece dobijeni su u fazi II farmakokinetičke studije koja je obuhvatila 31 dete uzrasta od 4 do 11 godina sa alergijskim rinokonjunktivitisom ili hroničnom urtikarijom, kojima je jednom dnevno primenjivan bilastin u dozi od 10 mg u obliku oralne disperzibilne tablete.

Farmakokinetička analiza podataka o koncentraciji u plazmi pokazala je da pedijatrijska doza bilastina od 10 mg pri primeni jednom dnevno dovodi do sistemske izloženosti ekvivalentne onoj koja se uočava nakon primene bilastina u dozi od 20 mg kod odraslih i adolescenata, pri čemu srednja vrednost PIK iznosi 1014 nanogram x h/mL kod dece uzrasta od 6 do 11 godina. Ovi rezulatati bili su dosta niži od granične vrednosti za bezbednost na osnovu doze od 80 mg bilastina jednom dnevno kod odraslih u skladu sa bezbednosnim profilom leka. Rezultati su potvrdili da je izbor bilastina koji se primenjuje jednom dnevno oralno u dozi od 10 mg odgovarajuća terapijska doza za pedijatrijsku populaciju uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg.

Pretklinički podaci o bilastinu, koji se zasnivaju na konvencionalnim studijama bezbednosti, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i karcinogenom potencijalu ne ukazuju na poseban rizik za ljude.

U studijama reproduktivne toksičnosti efekti bilastina na fetus (pre- i post- implantacioni gubici kod pacova i nekompletna osifikacija kostiju lobanje, grudne kosti i udova kod kunića) bili su primećeni samo pri primeni doza toksičnih za majku. Nivoi izloženosti leku pri kojima nisu zapažena neželjena dejstva (engl. no-observed adverse effect level, NOAEL) su dovoljno veći (˃ 30 puta) u odnosu na izloženost pri preporučenoj terapijskoj dozi.

U ispitivanju o dojenju bilastin je identifikovan u mleku pacova u laktaciji kojima je primenjena pojedinačna oralna doza (20 mg/kg). Koncentracije bilastina u mleku bile su otprilike jednake polovini koncentracija u majčinoj plazmi. Nije poznata važnost tih rezultata kod ljudi.

U studijama plodnosti na pacovima, oralna doza bilastina do 1000 mg/kg/dan nije imala uticaja na ženske i muške reproduktivne organe. Nije bilo uticaja na parenje, plodnost i trudnoću.

Kao što je pokazala studija distribucije kod pacova sprovedena određivanjem koncentracije leka autoradiografijom, bilastin se ne akumulira u centralnom nervnom sistemu (CNS).

Manitol (E 421); Celuloza, mikrokristalna;

Natrijum-skrobglikolat (tip A); Magnezijum-aluminometasilikat; Magnezijum-stearat;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Nije primenljivo.

36 meseci.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

APRIXA, tablete, 10 x 20 mg:

Unutrašnje pakovanje je OPA-Al-PVC/aluminijumski blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister (ukupno 10 tableta) i Uputstvo za lek.

APRIXA, tablete, 30 x 20 mg:

Unutrašnje pakovanje je OPA-Al-PVC/aluminijumski blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek APRIXAsadrži aktivnu supstancu bilastin, koja je antihistaminik. Lek APRIXA se koristi za olakšanje simptoma alergije na polen (kijanje, svrab, sekrecija iz nosa i začepljen nos, crvenilo očiju i suzenje očiju) i ostalih formi alergijskog rinitisa. Takođe se može koristiti za lečenje osipa na koži koji svrbi (koprivnjača ili urtikarija).

LekAPRIXA ne smete uzimati

Ukolikostealergični (preosetljivi) na bilastinili na bilo koju odpomoćnihsupstanciovogleka (navedene u odeljku 6).

Upozorenjai mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek APRIXA.

Ako imate umereno ili teško oštećenje bubrega i ako pored toga uzimate druge lekove posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego počnete da koristite lek APRIXA (videti „Drugi lekovi i APRIXA“).

Deca

Nemojte davati ovaj lek deci mlađoj od 12 godina.

Nemojte prekoračiti preporučenu dozu. Ako simptomi ne prolaze, konsultujte se sa lekarom.

Drugi lekovi i APRIXA

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Posebno obavestite Vašeg lekara ako uzimate bilo koji od sledećih lekova: ketokonazol (lek protivgljivičnihinfekcija)

eritromicin (antibiotik)

diltiazem (za lečenje anginepektoris)

ciklosporin (redukuje aktivnost imunskog sistema kako bi se izbeglo odbacivanje presađenog organa ili smanjujeaktivnost bolesti kod autoimunskih i alergijskih bolesti, kao što su: psorijaza, atopijski dermatitis ili reumatoidni artritis)

ritonavir (primenjujeseza lečenjeHIVinfekcije) rifampicin (antibiotik)

Uzimanje lekaAPRIXA sahranom, pićima i alkoholom

Ovetablete ne smete uzimatisa hranomilisasokomodgrejpfruta ilisadrugimvoćnimsokovima, jer to možesmanjiti dejstvobilastina. Da bistetoizbegli, možete postupitina sledećinačin:

uzmite tabletu i sačekajte jedansat pre nego što uzmete obrok ili voćnisok ili

ako ste uzeli hranu ili voćni sok, sačekajte dva sata pre nego što uzmetetabletu.

Pri primeni preporučene doze (20 mg) bilastin ne pojačava pospanost izazvanu alkoholom.

Trudnoća, dojenje iplodnost

Nema podataka ili postoji samo ograničeni broj podataka o primeni bilastina kod trudnica i tokom dojenja, kao i o njegovom uticaju na plodnost.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete bilo kojilek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ispitivanje je pokazalo da terapija bilastinom u dozi od 20 mg ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima kod odraslih. Međutim, kako odgovor svakog pacijenta na lek može biti različit, potrebno je da pre upravljanja vozilomili rukovanja mašinama proverite kako ovaj lek utiče na Vas.

Lek APRIXAsadrži natrijum:

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza kod odraslih, uključujući starije osobe i adolescente uzrasta 12 godina i više je jedna tableta (20 mg) na dan.

Tableta je za namenjena za oralnu upotrebu.

Tableta se mora uzeti jedan sat pre ili dva sata posle uzimanja hrane ili voćnog soka (videti odeljak2 „Uzimanje leka APRIXA sa hranom, pićima i alkoholom“).

Progutajte tabletu uz čašu vode.

U vezi dužine trajanja lečenja, Vaš lekar će utvrditi stanje Vaše bolesti i na osnovu toga odrediti koliko dugo treba da uzimate lek APRIXA.

Primena kod dece

Lek APRIXA nije pogodan za primenu kod dece mlađe od 12 godina. Međutim, drugi farmaceutski oblici su dostupni za decu između 6 i 11 godina. Porazgovarajte sa lekaromilifarmaceutom.

Nemojte davati bilastin deci mlađoj od 6 godina sa telesnom masom manjom od 20 kg, jer nema dovoljno dostupnih podataka.

Ako ste uzeliviše leka APRIXA nego što treba

Ako ste Vi ili neko drugiuzeli previše tableta leka APRIXA, odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu ili idite na odeljenje hitne pomoći u Vašoj najbližoj bolnici. Ne zaboravite da sa sobom ponesete pakovanje ovog leka ili ovo uputstvo za lek.

Ako ste zaboravilida uzmete lekAPRIXA

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili zaboravljenu dozu.

Ako zaboravite da uzmete Vašu dozu na vreme, uzmite je čim se setite, a zatim nastavite sa uobičajenim rasporedomdoziranja.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa upotrebomovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Ako osetite simptome alergijske reakcije čiji znaci mogu uključivati otežano disanje, vrtoglavicu, kolaps ili gubitak svesti, otok Vašeg lica, usana, jezika ili grla, i/ili otok i crvenilo kože, prestanitesa uzimanjemovogleka iodmahpotražitehitnu medicinsku pomoć.

Neželjena dejstva koja se mogu javiti kod odraslih i adolescenata su:

Česta neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata kojiuzimaju lek glavobolja

pospanost

Povremena neželjena dejstva: mogu da se jave kodnajviše 1 na 100 pacijenata kojiuzimaju lek

abnormalnosti u EKG zapisu

analize krvi koje pokazuju promenu funkcije jetre vrtoglavica

bolu želucu umor

povećanjeapetita

nepravilni otkucajisrca povećanje telesne mase mučnina

napetost (anksioznost)

suva sluzokoža nosa ili osećaj nelagodnosti u nosu bol u stomaku

proliv

zapaljenje sluzokože želuca (gastritis)

vrtoglavica (osećaj vrtoglaviceili okretanja) osećaj slabosti

žeđ

dispneja (otežano disanje) suva usta

poremećaj varenja svrab

groznica na usnama (oralni herpes) povišena telesna temperatura

tinitus (zujanje u ušima) poremećaji spavanja

analize krvi koje pokazuju promenu funkcije bubrega povećane vrednosti masnoća u krvi

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnihpodataka palpitacije (osećaj lupanja srca)

tahikardija (ubrzani otkucaji srca) povraćanje

Neželjena dejstva koja se mogu javiti kod dece su:

Česta neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek rinitis (iritacija nosa)

alergijski konjunktivitis (iritacija oka) glavobolja

bol u želucu (bol u stomaku/gornjem delu stomaka)

Povremena neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek iritacija oka

vrtoglavica

gubitak svesti proliv

mučnina

oticanje usana ekcem

koprivnjača umor

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceutaili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek APRIXA posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važido:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mereće pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek APRIXA

Aktivna supstanca je bilastin. Jedna tableta sadrži 20 mg bilastina.

Pomoćne supstance su: manitol (E 421); celuloza, mikrokristalna; natrijum-skrobglikolat; magnezijum-aluminometasilikat; magnezijum-stearat; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Kako izgleda lek APRIXA i sadržaj pakovanja Tableta.

Okrugle, bikonveksnetabletebeledoskorobeleboje, prečnika približno7 mm.

APRIXA, tablete, 10x 20 mg:

Unutrašnje pakovanje je OPA-Al-PVC/aluminijumski blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister (ukupno 10 tableta) i Uputstvo za lek.

APRIXA, tablete, 30 x 20 mg:

Unutrašnje pakovanje je OPA-Al-PVC/aluminijumski blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

ZENTIVA PHARMA D.O.O. 11070 Beograd – Novi Beograd Milentija Popovića 5V, sprat 2

Proizvođač:

SANECA PHARMACEUTICALS A.S. Nitrianska 100, Hlohovec, Slovačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdajeuz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

APRIXA, tablete, 10 x 20 mg: 000461159 2023 od 14.11.2024. APRIXA, tablete, 30 x 20 mg: 0004612262023 od 14.11.2024.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovanou skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 001490644 2025 59010 003 000 515 052 04 001 od 07.04.2025.