LEXAURIN® 1.5mg tableta

Anksioznost.

Benzodiazepini su indikovani samo kada su poremećaji teški, kada onesposobjavaju ili u velikoj meri iscrpljuju pacijenta.

Anksioznost

Terapija treba da bude štoje moguće kraća. Ukupno trajanjeterapije, uključujući i njeno postepeno obustavljanje, ne treba da bude duže od 8 do 12 nedelja.

Ovo su opšte preporuke, i doziranje bi trebalo individualno prilagoditi. Terapiju ambulantnih pacijenata treba započeti sa najmanjompreporučenom dozom, koja se po potrebi može povećavati do optimalnog delovanja. Stanje pacijenta treba redovno pratiti, i potrebu za nastavkom terapije treba preispitati naročito u slučaju prestanka simptoma.

U određenim slučajevima može biti potreban nastavak terapije i nakon maksimalno preporučenog perioda, pri čemu je u tom slučaju neophodno ponovoispitati zdravstveni status pacijenta.

Doziranje

Odrasli

Treba koristiti najmanju dozu kojom se postiže optimalna kontrola simptoma.

Optimalno doziranje i učestalost primeneleka Lexaurin treba zasnovati na individualnom pristupu pacijentu, težini simptoma i prethodnoj psihotropnoj terapiji.

Uobičajeno doziranjeu domenu opšte medicineje od 3 do 18 mg dnevno u podeljenim dozama.

U izuzetnimslučajevima, kod hospitalizovanih pacijenata, uterapiji može da sedajei do maksimalne dnevne doze od60 mg bromazepama u podeljenimdozama.

Preporučuje se smanjenje doze za starije pacijente. Terapiju treba uvek postepeno obustavljati. Kod pacijenata kojisu duže vremebili na terapijibenzodiazepinima, možebitipotrebandužiperiodza postepeno smanjenje doze. Savetujeseipregledlekara specijaliste.

Stariji i/ili iscrpljeni pacijenti

Kodstarijihpacijenata suneophodne manjedoze, zbog individualnihrazlika u osetljivostiifarmakokinetici; nesmese dativiše odpolovinepreporučene dozeza odrasleosobe (videti odeljak5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega

Kod pacijenata sa teškimoštećenjemfunkcije jetre netreba da seupotrebljava lekLexaurin(videtiodeljak 4.3 Kontraindikacije).

Kod pacijenata sa blagimdoumerenimoštećenjemfunkcijejetrei/ili bubrega treba primenjivati manjedoze zbog individualnih razlika u osetljivosti i farmakokinetici.

Kod starijih pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega, preporučuje se redovna kontrola terapije i njen prekidšto je pre moguće.

Deca

Lek Lexaurin se ne koristi kod dece mlađe od 12 godina. Bezbednost iefikasnost bromazepama nisu utvrđenikoddece mlađeod12 godina. Uodeljcima 4.8, 5.1 i5.2 opisanisu trenutno dostupnipodaci, alise ne mogu datipreporukeu vezidoziranja.

- Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju odpomoćnihsupstanci navedenih u odeljaku 6.1. - Preosetljivost na benzodiazepine.

- Mijastenija gravis.

- Teška respiratorna insuficijencija. - Sleep apnea sindrom.

- Teška oštećenja funkcije jetre, jer primena benzodiazepina može dovesti do encefalopatije.

Amnezija

Benzodiazepini mogu da izazovu anterogradnu amneziju. Amnezija senajčešćejavlja nekolikosatinakon uzimanja leka izato, da bisesmanjiorizik, pacijenatitreba da vode računa da sebi obezbedeneometansan odnekolikosati. Amnezija možebitipovezana sa neprimerenimponašanjem(videtii odeljak4.8).

Psihijatrijske i „paradoksalne“ reakcije

Poznato je da se prilikom upotrebe benzodiazepina mogu javiti reakcije kao što su uznemirenost, nervoza, razdražljivost, agresivnost, deluzije, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, neprilagođeno ponašanje i drugi poremećaji ponašanja. U slučaju pojave ovih neželjenih dejstava, savetuje se prekid terapije.

Ove reakcije se češće javljaju kod dece i starijih pacijenata.

Trajanje terapije

Trajanje lečenja treba da bude što kraće (videti odeljak 4.2). Ukupno trajanje terapijeuključujući i njeno postepenoobustavljanje, ne sme biti duže od8 do12 nedelja. Posle ovogperioda, terapiju netreba nastavljati bez ponovnograzmatranja zdravstvenogstanja pacijenta.

Preporučljivo jeda se na početku terapijepacijent upozna sa njenimvremenskimograničenjem, uz precizna objašnjenja vezana za postupakpostepenogsmanjenja doze. Takođeje važno da pacijent ima u vidu mogućnost pojaverebound fenomena, kakobisena najmanju meru svela njegova zabrinutost prieventualnoj pojavisimptoma togtipa, tokomobustavljanja terapije.

Istovremena primena alkohola / CNS depresora

Treba izbegavatiistovremenu primenu bromazepama sa alkoholomi/ilidepresorima CNS-a, zbog mogućeg potenciranja kliničkih dejstava bromazepama uključujući tešku sedaciju, klinički značajnu depresiju respiratornog i/ili kardiovaskularnog sistema, koja može da rezultuje komomilismrću (videti odeljke4.5 i 4.9).

Pacijente na početku terapije treba pregledati radi minimiziranja doze i/ili učestalosti doziranja i sprečavanja predoziranja zbog akumulacije leka.

Rizik od istovremene primene opioida

Istovremena primena leka Lexaurin i opioida može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbogovihrizika, istovremeno propisivanje sedativa kao što su benzodiazepini ili sličnilekovi, uključujući i lek Lexaurin, sa opioidima trebalobida buderezervisano za pacijente kojinemaju druge mogućnosti lečenja. Ukoliko je doneta odluka da selek Lexaurinpropiše istovremeno sa opioidima, treba ga dati u najmanjoj mogućoj dozi, a trajanje lečenja treba da bude što kraće (videtii opšte preporuke za doziranje u odeljku 4.2). Pacijente treba pažljivo pratiti zbogeventualne pojaverespiratorne depresije i sedacije. U tom smislu, strogo

je preporučeno da se pacijenti i njihovi negovatelji (gde je prikladno) obaveste o mogućim simptomima (videti odeljak4.5).

Tolerancija

Posleponovljene primene nakon nekoliko nedelja može doći do smanjenja efikasnosti bromazepama.

Posebne grupe pacijenata

Benzodiazepine netreba propisivatidecibez pažljivograzmatranja opravdanostitakveterapije. Trajanje terapije mora biti što je kraće moguće.

Starijim pacijentima se propisuju manje doze (videti odeljak 4.2).

Kodpacijenata sa mijastenijomgravis kojima sepropisujebromazepam, treba voditiračuna opostojećoj slabosti mišića.

Manjedozesetakođepreporučuju i kodpacijenata sa hroničnomrespiratornominsuficijencijomzbogrizika za nastanakrespiratornedepresije.

Benzodiazepini se ne preporučuju kao primarna terapija psihičkih oboljenja.

Benzodiazepine ne treba koristiti kao monoterapiju u lečenju depresije ili anksioznosti udružene sa depresijom (kod takvih pacijenata se mogu javiti suicidalne ideje).Zbogtoga, bromazepamtreba koristiti opreznoikoličina koja sepropisujetreba bitiograničena kodpacijenata sa znakovima isimptomima depresivnogporemećaja ilisklonosti ka suicidu.

Benzodiazepinetreba sa naročitim oprezom primenjivati kod pacijenata koji u anamnezi imaju zavisnost od alkohola ili zloupotrebe lekova (videti odeljak 4.5).

Oštećenje funkcije jetre

Benzodiazepini nisu indikovani za lečenje pacijenata sa teškom hepatičkom insuficijencijom jer mogu dovesti do razvoja encefalopatije(videtiodeljak4.3 Kontraindikacije).Posebnu pažnju treba obratitina primenu bromazepama kodpacijenata sa blagimdoumerenimoštećenjemfunkcije jetre.

Zavisnost

Primena benzodiazepina i benzodiazepinu sličnih lekova, može da dovede do razvoja fizičke i psihičke zavisnosti od ovih lekova. Rizik od razvoja zavisnosti se povećava sa povećanjem doze i trajanjem terapije, takođe, veći je kod pacijenta koji u anamnezi imaju zavisnost odalkohola ilizloupotrebu lekova. Zbogtoga, bromazepamtreba koristitiuz veliki oprez kodpacijenata koji u anamnezi imaju zavisnost od alkohola ili zloupotrebu lekova.

Zloupotreba je češće prijavljivana kod pacijenata koji zloupotrebljavaju više lekova (engl. poly-drug abuse).. Kada se koriste benzodiazepini sa dugotrajnim dejstvom, važno je upozoriti pacijenta da ne prelazi na benzodiazepine sa kratkotrajnim dejstvom zato što se mogu razviti simptomi obustave leka.

Kada se uspostavifizička zavisnost, nagli prekid terapije će biti praćen simptomima obustave leka, koji mogu da se ispolje kao: glavobolja, dijareja, bol u mišićima, veoma izražena anksioznost, napetost, uznemirenost, konfuzija i razdražljivosti. Kod teškihslučajeva može doći do sledećih simptoma: derealizacija, depersonalizacija, hiperakuzija, utrnulost i štipkanje u ekstremitetima, preosetljivost na svetlo, buku i fizički kontakt, halucinacije ili epileptični napadi (videtiodeljak 4.8).

Povratna nesanica i anksioznost

Po ukidanju terapije može doći do prolaznog sindroma u kome se simptomi koji su doveli do terapije vraćaju u pojačanom obliku. To može biti propraćeno ili reakcijama koje uključuju promene raspoloženja, anksioznost ili poremećaje sna i uznemirenost. Pošto je rizik od pojave sindroma obustave leka/vraćanja simptoma veći nakon naglog prekida terapije, preporučuje se da se doza smanjuje postepeno.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lexaurin sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom

laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lexaurin; 6 mg;tabletesadrže azo boje E102 i E124 koje mogu izazvatialergijske reakcije.

Farmakodinamičke interakcije lekova

Benzodiazepini mogu pojačatineželjena dejstva kaoštosu sedacija ikardiorespiratorna depresija kada se primenjuju istovremeno sa alkoholomilidrugimdepresorima CNS-a. Istovremeniunos alkohola sene preporučuje.

Bromazepam treba oprezno koristiti kada se kombinuje sa drugim depresorima CNS-a. Priistovremenoj upotrebi sa antipsihoticima (neurolepticima), anksioliticima/sedativima, nekimantidepresivima, opioidima, antikonvulzivima i H1antihistaminicima sedativnog dejstva, možeda dođe do pojačanja centralnog depresivnog dejstva.

Opioidi

Posebno treba voditi računa prilikom primene uz depresore respiratorne funkcije, kao što su opioidi (analgetici, antitusici, supstitutivna terapija), posebno kod starijih ljudi.

Istovremenom primenomsedativnih lekova kao što subenzodiazepini ilislični lekovi, uključujućilek Lexaurin sa opioidima, povećava serizik odsedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresornog dejstva na CNS. Dozu itrajanjeistovremeneprimenetreba ograničiti(videti odeljak 4.4).

Priistovremenojprimeni, postojiopasnost odpredoziranja drugihdepresora CNS-a, uključujućiialkohol (videtiodeljak4.9.).

Farmakokinetičke interakcije lekova

Farmakokinetičke interakcije mogu da se jave kada se bromazepam uzima uz lekove koji inhibiraju enzim jetre CYP3A4, tako što se povećava koncentracije bromazepama u plazmi. To u manjoj meri važi i za benzodiazepine koji se metabolišu samo konjugacijom.

Treba biti oprezan pri istovremenoj primeni bromazepama i jakih CYP3A4 inhibitora (na primer, azolni antimikotici, inhibitori proteaze ili neki makrolidi) i razmotriti primenu značajno umanjenje doze. U slučaju primene narkotičkih analgetika, može da dođe i do pojačanja euforije, štovodi povećanoj zavisnosti od leka.

Istovremena primena sa cimetidinom, za koga se zna da inhibira mnoge izoenzime citohrom P450 enzimskog sistema (posebno CYP3A3/4, CYP2C9, CYP1A2, CYP2C18, CYP2D6) može da produži poluvreme eliminacije bromazepama usled znatnog smanjenja klirensa odpribližno 50%.

Istovremena primena propranolola produžava poluvreme eliminacije bromazepama za približno20%, što dovodi do neznatnog povećanja klirensa bromazepama.

Kombinovana primena sa fluvoksaminom, inhibitorom CYP1A2, dovodi do značajnog povećanja izloženosti bromazepamu (vrednost PIK povećana 2,4 puta) i poluvremena eliminacije (povećanje od 1,9 puta).

Bromazepam nije uticao na metabolizam antipirina, što je surogat marker za aktivnost CYP1A2, CYP2B6, CYP2C i CYP3A. Štaviše, bromazepam nije indukovao glavne CYP450 izoenzime in vitrona mRNK; takođe nije aktivirao nuklearne hormonske receptore. Zbog toga je malo verovatno da će bromazepam izazvati farmakokinetičke interakcije lekova bazirane na osnovu indukcije CYP450.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija surađena samo kod odraslihosoba.

Trudnoća

Iako za bromazepam ne postoje posebni klinički podaci, velika količina podataka koja se bazira na kohort

studijama ukazuje na to da izlaganje benzodiazepinima tokom prvog trimestra, nije udruženosa povećanjem rizika od pojave velikih malformacija. Međutim, neke rane epidemiološkestudije slučajeva i kontrola, ukazala su na povećani rizik od pojave rascepa usne i nepca. Podacisu pokazali da je po izlaganju majke benzodiazepinima, rizik od rađanja deteta sa rascepom usne i nepca manji od 2/1000 u poređenju sa očekivanom stopom u javljanju takvog defekta, od otprilike1/1000 u opštoj populaciji.

Terapija velikimdozama benzodiazepina tokom drugog i/ili trećeg trimestra trudnoće, bila jeudružena sa smanjenjem aktivnih pokreta fetusa i varijabilnošću srčanog ritma fetusa.

Kada terapija iz medicinskih razloga mora da bude primenjena u poslednjem trimestru trudnoće, čaki pri malim dozama može da dođe do razvoja sindroma mlitavog odojčeta, uključujući i aksijalnuhipotoniju, smetnje prilikomsisanja koje su uzrok slabog dobijanja na težini.

Ovi znaci su reverzibilni, ali mogu da traju od 1 pa sve do 3 nedelje, u skladu sa poluvremenom eliminacije leka. Pri velikimdozama, kod novorođenčadi može da se razvije respiratorna depresija ili apneja i hipotermija. Osim toga, čak i ako ne dođe do pojave sindroma mlitavog odojčeta, nekoliko dana porođenju mogu da se ispolje simptomi obustave leka kod neonatusa, uz hiperekscitabilnost, agitaciju i tremor.

Shodno tome, primena bromazepama u trudnoći može se razmatrati kao opcija samo uz strogopoštovanje terapijskih indikacija i doziranja.

Ako je lek propisan osobi ženskog pola u generativnom periodu, treba je upozoriti da se obratisvom lekaru u vezi prestanka uzimanja leka ako planira trudnoću ili sumnja da je trudna.

U slučaju da je terapija bromazepamom neophodna tokom poslednjeg trimestra trudnoće, treba izbegavati velike doze, a novorođenčad kontrolisati da ne dođe do pojave simptoma i znakova obustave leka i/ili sindroma mlitavog odojčeta.

Studije na životinjama pokazale su minimalan uticaj na fetus, dok su u nekoliko slučajeva zabeleženi kasniji poremećaj ponašanja kod potomaka koji su bili izloženi in utero.

Dojenje

Bromazepamse izlučuje u majčino mleko, zato se dojenjenepreporučujetokomterapije lekom Lexaurin.

Sedacija, amnezija, smanjenje koncentracije i umanjenje mišićne funkcije mogu negativno uticatina sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Uslučaju nedovoljne količinesna, raste verovatnoća nastanka poremećaja pažnje(videti odeljak 4.5). Pacijentetreba upozoritida alkoholpojačava ova dejstva leka.

Lek Lexaurin se dobro podnosi u terapijskim dozama.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena tokom primene bromazepama, uz navedenu učestalost pojavljivanja:

Veoma često: ≥1/10; Često: ≥1/100 do <1/10;

Povremeno: ≥1/1000 do <1/100; Retko: ≥1/10000 do <1/1000; Veoma retko: <1/10000;

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Klasesistema organa prema MedDRA Poremećaji imunskog sistema Nepoznata učestalost

Psihijatrijski poremećaji Nepoznata učestalost

Neželjena dejstva

Hipersenzitivnost**, anafilaktički šok, angioedem

Stanje konfuzije*, dezorijentacija, emocionalnii poremećaji raspoloženja*, poremećaji libida, zavisnost od leka**, zloupotreba leka**, sindrom obustave leka**

Depresija

Paradoksalne reakcije, kao što su: nemir**, agitacija**, iritabilnost**, agresivnost**, deluzije**, bes, noćne more**, halucinacije**, psihoze**, neprimereno ponašanje**, nervoza, anksioznost, abnormalni snovi, hiperaktivnost

Poremećaji nervnog sistema Nepoznata učestalost

Poremećaji oka Nepoznata učestalost Kardiološki poremećaji Nepoznata učestalost

Respratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Nepoznata učestalost

Gastrointestinalni poremećaji Nepoznata učestalost

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Nepoznata učestalost

Poremećaji mišićno-koštanog sistemai vezivnog tkiva

Nepoznata učestalost

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Nepoznata učestalost

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Nepoznata učestalost

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije Nepoznata učestalost

Anterogradna amnezija**, poremećaj pamćenja

Pospanost*, glavobolja*, vrtoglavica*, smanjena pažnja*, ataksija*

Diplopija*

Srčana insuficijencija uključujući i zastoj srca

Respiratorna depresija

Mučnina*, povraćanje*, konstipacija

Osip, svrab, urtikaria

Slabost mišića*

Retencija urina

Umor*

Padovi, frakture***

* Ova neželjena dejstva se uglavnom javljaju na početku terapije i nestaju nakon ponovljenog doziranja.

**videtiodeljak4.4 Upozorenja imere opreza

***Rizikza nastanak padova i fraktura jepovećankod istovremeneprimenesedativa (uključujućii alkoholna pića) ikodstarijihosoba.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Benzodiazepini čestoizazivaju pospanost, ataksiju, dizartriju i nistagmus. Predoziranje bromazepamom je retko opasno po život ukoliko se koristi kao monoterapija, ali može dovesti dopojave nerazgovetnog govora, arefleksije, apneje, hipotenzije, kardiorespiratorne depresije i kome. Ukoliko dodje do kome, ona, obično traje par sati, ali može biti produžena i ciklična, naročito kod starijih pacijenata.

Respiratorna depresija kao posledica terapije benzodiazepinima, znatnoje ozbiljnija kod pacijenata sa respiratornim bolestima.

Benzidiazepini pojačavaju dejstvo drugih depresora centralnog nervnog sistema, uklučujući i alkohol.

Terapija

Neophodno je praćenje vitalnih parametara pacijenta i uvođenje suporativnih mera, u skladu sa kliničkim stanjempacijenta. Posebno, pacijentima može biti potrebna simptomatska terapija za očuvanje funkcija kardiorespiratornog i centralnog nervnog siste Posebno se, ukolikojetopotrebno, kod nekihpacijenata sprovodisimptomatska terapija za očuvanjefunkcija kardiorespiratornogicentralnog nervnogsistema.

Dalju resorpciju treba sprečiti korišćenjem odgovarajućeg metoda npr. davanjem aktivnog uglja ne kasnije od jednog do dva sata. Ako se koristi aktivniugalj, neophodna je zaštita disajnih puteva, naročito kod komatoznih pacijenata.

U slučaju kombinovanog predoziranaj, treba razmotriti primenu gastrične lavaže, mada to nije uobičajena procedura.

U slučaju teške depresije CNS-a, treba razmotriti primenu specifičnog antagoniste benzodiazepinskih receptora, flumazenila. Njegova primena je opravdana samo pri kontinuiranom monitoringu. Ima kratko poluvreme eliminacije (otprilikesat vremena), usled čega je neophodan monitoring pacijenata nakon slabljenja dejstva flumazenila. Flumazenil treba koristiti sa posebnim oprezom kod pacijenata koji su na terapiji lekovima koji smanjuju prag napada (npr. triciklični antidepresivi). Za pravilnu upotrebu flumazenila, neophodno je pogledati informacije o pravilnom propisivanju.

Farmakoterapijskagrupa: psiholeptici; derivati benzodiazepina

ATC šifra: N05BA08

Bromazepam je jedinjenje piridilbenzodiazepina sa anksiolitičkim delovanjem.

Resorpcija

Bromazepam se veoma brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Maksimalne koncentracije u plazmi se obično dostižu u roku od 2 sata nakon oralne primene bromazepama. Apsolutna bioraspoloživost tablete je 60%.

Hrana može da smanjiti bioraspoloživost bromazepama, međutim, nije utvrđena klinička relevantnost ove

pojave. Tokom višestrukog doziranja bromazepama, stepen resorpcije ostaje konstantan; primećene su predvidive koncentracije u stanju ravnotežekojepotvrđuju linearnu kinetiku leka.

Koncentracije u plazmi u stanju ravnotežese postižu za otprilike5 - 9 dana. Nakon višestrukih oralnih doza od 3 mg tri puta na dan, prosečna maksimalna koncentracija bromazepama u stanju ravnotežebila je

120 nanograma/mL, što je 3 do 4 puta veće nego kod jedne doze od 3 mg.

Distribucija

Posleresorpcije, bromazepamsebrzodistribuira potelu. Prosečno, 70% bromazepama se vezuje hidrofobnominterakcijomza proteineplazme; posredniciprivezivanju su albuminia1-kiseli glikoprotein. Volumen distribucije je 50 litara.

Biotransformacija

Bromazepam se metaboliše u jetri. Metaboliti sa poluvremenom eliminacije dužim nego kod početnog leka se ne stvaraju. Kvantitativno najzastupljeniji metaboliti su: 3-hidroksi-bromazepam(manjeaktivanod bromazepama) i 2-(2-amino-5-bromo-3-hidroksibenzoil) piridin(neaktivan). Metaboliti bromazepama ne doprinose u značajnoj meri dejstvu leka.

Bromazepamse, barem jednim delom, metaboliše preko citohroma P450 (CYP450), ali nisu identifikovani konkretni CYP izoenzimi koji su uključeni u ovaj proces. Zapaženo je, međutim, da jak CYP3A4 inhibitor (itrakonazol) i umereni CYP2C9 inhibitor (flukonazol) nisu imali uticaja na farmakokinetiku bromazepama, iz čega proizilazi da ovi izoenzimi nisu u većoj meri uključeniu metabolizam bromazepama. Izražena interakcija sa fluvoksaminom (videti odeljak 4.5 Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija) ukazuje na istovremenu uključenost iCYP1A2.

Eliminacija

Prosečno poluvreme eliminacije bromazepama iznosi 20 časova. Klirens bromazepama iznosi 40 mL/min.

Metabolizam je ključni put eliminacije bromazepama. Samo otprilike2% resorbovanog bromazepama se izlučuje nemetabolisano urinom, a 27% u vidu glukuronid konjugata 3-hidroksi-bromazepama i 40% u obliku 2-(2-amino-5-bromo-3-hidroksibenzoil) piridina.

Farmakokinetika kod posebne grupe pacijenata

Starijapopulacija

Stariji pacijenti mogu imatiznatno veću maksimalnu koncentraciju u plazmi, manji volumen distribucije, povišenu vrednost slobodnefrakcijeu serumu, manjiklirens pa samimtimiproduženopoluvreme eliminacije. Iz tograzloga, koncentracija bromazepama u stanju ravnoteže, prilikomprimene bilokoje doze, bićeu proseku skorodva puta veća kodstarijih pacijenata upoređenju sa mlađim(videtiodeljak4.2 “Doziranjei načinprimene”).

Farmakološka dejstva benzodiazepina su izraženija kod starijihpacijenata nego kod mlađih, čakisa sličnim koncentracijama benzodiazepina u plazmi, verovatnozbogstarosnihpromena u interakcijama lek-receptor, postreceptorskih mehanizama ifunkcije organa. Preporučujesesmanjenjedozekodstarijihpacijenata.

Oštećenjefunkcije bubrega

Nijesprovedena formalna farmakokinetička studija inisu prikupljenipodaciopopulacionojfarmakokinetici kodpacijenata sa oštećenjemfunkcijebubrega.

Oštećenjefunkcije jetre

Nije sprovedena formalna farmakokinetička studija i nisu prikupljeni podaci o populacionoj farmakokinetici kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Kancerogenost

Studije kancerogenosti sprovedene na pacovima nisu otkrile bilo kakve dokaze kancerogenog potencijala za bromazepam.

Mutagenost

Bromazepam nije bio genotoksičan u in vitro i in vivotestovima.

Smanjenje fertiliteta

Dnevni oralniunos bromazepama nije imao uticaja na fertilitet i opšte reproduktivne osobine pacova.

Teratogenost

Primećeno je povećanje fetalnog mortaliteta, povećanje stope mrtvorođenih i smanjenjestope preživljavanja mladunaca kada je bromazepam davan gravidnimženkama pacova. U studijama embriotoksičnosti/teratogenosti nije otkriveno teratogeno dejstvo pri dozama od 125 mg/kg dnevno.

Nakon oralne primene sa dozama do 50 mg/kg dnevnokod gravidnihženki kunića, primećeno je smanjenje telesne mase ženki i fetusa ipovećanje učestalosti resorpcije.

Lexaurin; 1,5 mg;tablete: Laktoza, monohidrat; Skrob, kukuruzni; Magnezijum-stearat (E572); Povidon;

Talk (E553b).

Lexaurin; 3 mg; tablete: Laktoza, monohidrat; Skrob, kukuruzni; Magnezijum-stearat (E572); Povidon;

Talk (E553b);

Boja: Eritrozin Red (30%) (E127).

Lexaurin; 6 mg; tablete: Laktoza, monohidrat; Skrob, kukuruzni; Magnezijum-stearat (E572); Povidon;

Talk (E553b);

Boja: Ponceau 4R, Red (E124); Boja: Tartrazin Yellow (E102); Boja: Indigotin Blue (E132).

Nije primenjivo.

5 godina.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Lexaurin; 1,5 mg; tablete:

Unutrašnjepakovanjeje blister (PVC/Al) sa 15 tableta.

Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija sa 2blistera od po 15 tableta (ukupno30 tableta) i Uputstvomza lek.

Lexaurin; 3 mg; tablete:

Unutrašnjepakovanjeje blister (PVC/Al) sa 15 tableta.

Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija sa 2 blistera od po 15 tableta (ukupno30 tableta) i Uputstvomza lek.

Lexaurin; 6 mg; tablete:

Unutrašnjepakovanjeje blister (PVC/Al) sa 15 tableta.

Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija sa 2 blistera od po 15 tableta (ukupno30 tableta) i Uputstvomza lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.