HELEX® 0.5mg tableta

Lek Helex je indikovan za kratkotrajno lečenje umerenih ili teških anksioznih stanja i anksioznosti povezane sa depresijom.

Takođe, indikovan je kod napada panike sa ili bez agorafobije.

Nije indikovan za kratkotrajno lečenje blage anksioznosti odnosno napetosti usled svakodnevnogstresa. Alprazolam je indikovan samo u slučajevima kada je bolest teška, onesposobljava pacijenta i kada je pacijent izložen teškom obliku anksioznosti.

Optimalnu dozu leka Helex treba individualno odrediti u zavisnosti od težine simptoma i odgovora svakog pojedinačnog pacijenta.

Ove preporučene dnevne doze biće dovoljne za većinu pacijenata. Ukoliko je potrebno povećati dozu, treba je postepeno povećavati da bi se izbegao rizik od neželjenih dejstava. U ovim slučajevima savetuje se da se prvo poveća večernja doza leka, pa tek onda dnevna, izuzev kod pacijenata sa agorafobijom i/ili paničnim poremećajem (videti odeljak “Agorafobija i panični poremećaji”).

Pacijentima koji nikada nisu uzimali psihotropne lekove uglavnom će biti potrebne manje doze u poređenju sa pacijentima koji su prethodno uzimali anksiolitike, sedative, antidepresive ili hipnotike, ili pacijentima sa hroničnim alkoholizmom.

Preporuka je da se uvek prvo primeni najmanja doza, da bi se izbegao rizik od rezidualne sedacije ili ataksije.

Ukoliko se neželjena dejstva pojave već nakon prve doze, preporučuje se smanjenje doze.

Trajanje terapije treba da bude što je moguće kraće.

Pacijente treba redovno kontrolisati i pažljivo proceniti potrebu za nastavljanjem terapije, posebno ako su pacijenti bez simptoma.

Ne sme se prekoračiti maksimalna preporučena doza.

Večernju dozu treba uzeti neposredno pred odlazak na spavanje.

Terapija anksioznosti

Lečenje se započinje primenom doze od 0,25 mg do 0,5 mg, tri puta dnevno.

Doza se može povećati, u zavisnosti od potreba pacijenta, do maksimalne dnevne doze od 4 mg, koja se daje podeljena u više doza. Lečenje ne treba da traje duže od 8-12 nedelja, uključujući i period postepenog prekida terapije.

U pojedinim slučajevima može biti neophodno da se period lečenja produži iznad maksimalno preporučenog trajanja terapije. U tom slučaju to se ne sme uraditi bez ponovnog pregleda pacijenta.

Preporučuje se da se pacijent ponovo pregleda nakon 4 nedelje terapije radi eventualnog produženja lečenja.

Agorafobija i panični poremećaji

Lečenje pacijenata sa agorafobijom koja je udružena sa napadima panikeili paničnim poremećajemsa ili bez fobija, treba da se započne dozama od 0,5 mg do 1 mg uzetim pre spavanja, u toku jednog ili dva dana. Dozu zatim treba prilagoditi svakom pacijentu ponaosob. Doza se može povećavati u intervalima od 3 ili 4 dana, za najviše 1 mg. Doza se prvo povećava u podne, zatim ujutro i konačno posle podne/uveče, sve dok se ne postigne režim doziranja od 3 do 4 puta dnevno, za maksimalni period od 8 meseci.

U jednoj međunarodnoj multicentričnoj studiji, u koju je bio uključen veliki broj pacijenata, prosečna dnevna doza iznosila je 5,7 mg. Samo u nekim retkim slučajevima bilo je neophodno povećavati dozu do 10 mg dnevno.

Obustavljanje terapije

Dozu treba postepeno smanjivati u skladu sa dobrom lekarskom praksom.

Savetuje se da dnevnu dozu treba smanjivati za najviše 0,5 mg svaka tri dana. Kod nekih pacijenata može biti potrebno čak i postepenije smanjivanje doze(videti odeljak 4.4).

Upotreba kod starijih osoba

Kod starijih pacijenata ili pacijenata sa iscrpljujućim oboljenjima uobičajena početna doza iznosi 0,25 mg, 2 do 3 puta dnevno. Ukoliko je neophodno i ukoliko pacijent podnosi, ova doza se može povećati.

Upotreba kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Uobičajena početna doza iznosi 0,25 mg 2 do 3 puta dnevno. Međutim, lek Helex treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.4). Dozu je potrebno smanjiti. Hemodijaliza i umerena bubrežna insuficijencija mogu dovesti do osetnih promena u farmakokinetici.

Upotreba kod pacijenata sa oštećenjemfunkcije jetre

Metabolizam alprazolama je produžen kod pacijenata sa alkoholnom bolesti jetre. Uobičajenu dozu leka Helex od 0,25 mg 2 do 3 puta dnevno trebalo bi sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa blagim do umerenim stepenom oštećenja funkcije jetre (videti odeljak 4.4). Kod težih oštećenja funkcije jetre dozu je potrebno smanjiti.

Pedijatrijska populacija

Ne preporučuje se primena alprazolama kod adolescenata i dece, s obzirom na to da bezbednost i efikasnost kod mlađih od 18 godina nije utvrđena.

Preosetljivost na alprazolam, druge benzodiazepine ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

Miastenija gravis

Teška respiratorna insuficijencija Teška insuficijencija jetre

Težak oblik „sleep apnea“ sindroma.

Tolerancija

Posle ponavljane primene tokom nekoliko nedelja može doći do određenog gubitka hipnotičkog dejstva benzodiazepina.

Zavisnost

Upotreba benzodiazepina, uključujući alprazolam, može da dovede do psihičke i fizičke zavisnosti od ovih lekova. Rizik od nastanka zavisnosti raste sa povećanjem doze i dužine trajanja terapije. Rizik je veći kod pacijenata koji su skloni zloupotrebi lekova ili alkohola.

Zavisnost se može javiti pri terapijskim dozama i/ili kod pacijenata koji nemaju individualne faktore rizika. Rizik od nastanka zavisnosti je povećan pri istovremenoj upotrebi nekoliko vrsta benzodiazepina koji se koriste, nezavisno od indikacije (za lečenje anksioznosti ili poremećaja spavanja). Takođe su prijavljivani slučajevi zloupotrebe.

Kada se fizička zavisnost jednom razvije, naglo obustavljanje terapije biće praćeno apstinencijalnim simptomima, koji mogu da obuhvataju: glavobolju, bol u mišićima, ekstremnu anksioznost, napetost, nemir, konfuziju, razdražljivost i insomniju. U teškim slučajevima mogu da se jave sledeći simptomi: derealizacija, depersonalizacija, hiperakuzija, utrnulost i bockanje u ekstremitetima, preosetljivost na svetlost, buku i fizički kontakt, halucinacije ili epileptični napadi.

Povratna insomnija i anksioznost (rebound fenomen)

Prilikom obustavljanja terapije može da se razvije prolazni sindrom u kome se simptomi zbog kojih je uvedena terapija benzodiazepinima vraćaju u pojačanom obliku (rebound fenomen). Ova pojava može da bude praćena drugim reakcijama uključujući promene raspoloženja, anksioznost, nemir ili poremećaj sna. Pošto je rizik od apstinencijalnih simptoma, odnosno povratnih simptoma insomnije ili anksioznosti (rebound fenomen), veći posle naglog obustavljanja terapije, preporučuje se da se doza smanjuje postepeno, za najviše 0,5 mg svaka tri dana. Neki pacijenti zahtevaju još sporije smanjivanje doze.

Dužina trajanja terapije

Trajanje terapije treba da bude što je moguće kraće (videti odeljak 4.2) u zavisnosti od indikacija, te u slučaju anksioznosti ne treba da traje duže od 8 do 12 nedelja, uključujući i period postepenog obustavljanja

terapije. Dalje produženje terapije izvan ovih okvira dozvoljeno je isključivo nakon ponovne procene kliničkog stanja.

Savetuje se da pacijent na početku lečenja dobije informaciju o ograničenom trajanju terapije i da mu se objasne pojedinosti o postepenom isključivanju terapije. Takođe je važno da pacijent bude upoznat sa mogućnošću pojave rebound fenomena (povratnih simptoma bolesti), čime se svodi na minimum pacijentova anksioznost vezana za eventualnu pojavu ovih simptoma kod obustavljanja primene leka.

Postoje dokazi koji ukazuju da se mogu pojaviti apstinencijalni simptomi u intervalu između dve doze kod primene benzodiazepina sa kratkim dejstvom, posebno kod primene visokih doza.

Ukoliko se koriste benzodiazepini sa dugim dejstvom, važno je naglasiti da se ne prelazi na benzodiazepine sa kratkim dejstvom jer može doći do pojave apstinencijalnih simptoma.

Obustavljanje terapije

Kao i kod bilo kog drugog benzodiazepina, tokom obustavljanja terapije dozu leka je neophodno postepeno smanjivati, pošto naglo ili prebrzo smanjivanje može da dovede do pojave apstinencijalnih simptoma. Oni mogu da obuhvataju blagu disforiju i nesanicu ili mogu da se jave u vidu glavnog sindroma sa izraženim grčevima u mišićima i abdomenu, povraćanjem, znojenjem i konvulzijama.

Opisani su i primeri apstinencijalnih simptoma nakon brzog smanjenja doze ili naglog prestanka terapije alprazolamom. Ovi simptomi, a posebno oni najteži, uglavnom su češći kod pacijenata koji su dobijali izuzetno velike doze u dugom vremenskom periodu. Ipak, apstinencijalni simptomi opisani su i prilikom naglog obustavljanja primene terapijskih doza benzodiazepina. Zbog toga treba izbegavati nagle prekide terapije i propisati postepeno smanjivanje doze (videti odeljak 4.2). Preporučuje se da se dnevna doza alprazolama smanjuje za najviše 0,5 mg svaka tri dana. Neki pacijenti zahtevaju još sporije smanjivanje doze.

Kod pacijenata sa paničnim poremećajima je za vreme faze obustavljanja leka zapažena ponovna pojava simptoma napada panike, koji simuliraju one koji se javljaju u slučaju apstinencije.

Amnezija

Benzodiazepini mogu da indukuju anterogradnu amneziju. Ona se najčešće javlja nekoliko sati posle uzimanja leka (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske i paradoksalne reakcije

Kod primene benzodiazepina mogu da se jave reakcije kao što su nemir, agitiranost, razdražljivost, agresivnost, sumanute misli, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, neprikladno ponašanje i druge neželjene bihejvioralne reakcije (videti odeljak 4.8). Ukoliko se ove rekacije pojave, primenu leka treba obustaviti. Ove reakcije češće se javljaju kod dece i starijih osoba.

Posebne populacije

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene alprazolama nije utvrđena kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina, te se zbog toga primena alprazolama ne preporučuje kod ove populacije.

Starije osobe

Benzodiazepine i slične lekove treba koristiti sa oprezom kod starijih osoba, zbog rizika od sedacije i/ili mišićnoskeletne slabosti što može da dovede do padova, često sa teškim posledicama kod ove grupe pacijenata.

Preporučuje se da se sledi opšti princip o primeni najniže efikasne doze kod starijih i/ili iscrpljenih pacijenata, kako bi se sprečio razvoj ataksije ili prekomerna sedacija (videti odeljak 4.2). Niža doza se preporučuje i pacijentima sa hroničnom respiratornom insuficijencijom zbog rizika od respiratorne depresije.

Pacijenti sa poremećajem funkcije bubrega ili jetre

Opreznost se preporučuje prilikom lečenja pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili blagom do umerenom insuficijencijom jetre.

Primena benzodiazepina je kontraindikovana kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (videti odeljak 4.3), jer može da pospeši razvoj encefalopatije.

Psihotična oboljenja

Benzodiazepini se ne preporučuju kao prva linija terapije psihotičnih oboljenja.

Depresija/anksioznost

Kod pacijenata sa epizodama major depresije ili kod anksioznosti povezanom sa depresijom, ne treba oristiti benzodiazepine ili benzodiazepinima slične lekove kao monoterapiju, jer oni mogu prouzrokovati ili povećati rizik za nastanak suicida. Zbog toga, alprazolam treba koristiti sa oprezom ili ograničiti propisivanje benzodiazepina kod pacijenata sa znacima i simptomima depresivnog poremećaja i suicidalnih tendencija. Prijavljene su epizode hipomanije i manije vezane za primenu alprazolama kod pacijenata sa depresijom.

Pacijenti sa paničnim poremećajima

Panični poremećaji su bili povezani sa primarnim ili sekundarnim epizodama major depresije i povećanim brojem samoubistava među nelečenim pacijentima. Zbog toga, iste mere opreza se moraju koristiti kada se upotrebljavaju visoke doze alprazolama za lečenje pacijenata sa paničnim poremećajima kao i one koje se koriste kod primene bilo kog psihotropnog leka za lečenje depresivnih pacijenata ili kod onih pacijenata za koje se posumnja da imaju prikrivene suicidalne ideje ili planove.

Kod pacijenata sa hroničnom respiratornom insuficijencijom treba koristiti niže doze, zbog mogućnosti nastanka respiratorne depresije.

Istorija zloupotrebe alkohola ili lekova

Benzodiazepini treba da se koriste sa izuzetnim oprezom kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju zloupotrebu alkohola ili lekova (videti odeljak 4.5). Kada se ovi pacijenti leče benzodiazepinima, oni moraju da budu pod strogim lekarskim nadzorom, kako kod njih postoji predispozicija ka navici i zavisnosti.

Rizik kod istovremene primene opioida

Istovremena primena alprazolama i opioidnih analgetika može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog toga je istovremeno propisivinje sedativnih lekova, kao što su benzodiazepini, u kombinaciji sa opioidima rezervisano samo za pacijente kod kojih se ne može primeniti druga alternativna (odgovarajuća) terapija. Ako se donese odluka o istovremenoj primeni alprazolama sa opioidima, u tom slučaju bi se trebalo da se primeni najniža efektivna doza, u najkraćem vremenskom periodu (videti odeljak 4.2.).

Pacijenti bi trebalo pažljivo da prate signale i simptome respiratorne depresije i sedacije. U tom slučaju, jako je bitno da se o tome obaveste pacijenti i/ili njihovi negovatelji kako bi bili svesni mogućnosti pojave ovih simptoma (videti odeljak 4.5).

Pomoćne supstance

Lek Helex sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristitiovaj lek.

Farmakodinamske interakcije Psihotropni lekovi:

Potreban je oprez prilikom istovremene primene alprazolama sa drugim psihotropnim lekovima. Pojačani depresivni efekat na centralni nervni sistem se može pojaviti kada se alprazolam istovremeno primenjuje sa psihotropnim lekovima kao što su antipsihotici (neuroleptici), hipnotici, sedativi, pojedini antidepresivi, opioidi, antiepileptici, sedativni H1- antihistaminici.

Opioidi

Istovremena primena sedativnih lekova, kao što su benzodiazepini, ili lekova sličnih leku Helex sa opioidima povećava rizik za pojavu sedacije, respiratorne depresije, kome, čak i smrti zbog aditivnog depresornog efekta ovih lekova na centralni nervni sistem. Doza i dužina trajanja terapije treba da su organičeni.

Međutim, kada se tablete alprazolama uzimaju u kombinaciji sa opioidima, može doći do pojačane euforije što može dovesti do nastanka psihičke zavisnosti.

Alkohol:

Treba izbegavati istovremeno unošenje alkohola jer se sedativni efekat pojačava pri istovremenom uzimanju leka sa alkoholom. Ovo negativno utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Farmakokinetičke interakcije

Farmakokinetičke interakcije se mogu pojaviti kada se alprazolam primenjuje sa lekovima koji utiču na njegov metabolizam tako što inhibiraju hepatički enzim CYP3A4 zbog povećanja nivoa alprazolama u plazmi.

CYP3A4 inhibitori:

Supstance koje inhibiraju određene enzime jetre (naročito citohrom P450 3A4) mogu da dovedu do povećanja koncentracije alprazolama i pojačaju njegovo dejstvo. Rezultati kliničkih studija sa alprazolamom, in vitro studija sa alprazolamom i kliničkih studija sa lekovima čiji je metabolizam sličan metabolizmu alprazolama, pružaju dokaze o različitim stepenima interakcija i o mogućim interakcijama alprazolama i velikog broja lekova. Na osnovu stepena interakcije i vrste raspoloživih podataka, došlo se do sledećih preporuka:

- Ne preporučuje se istovremena primena alprazolama i ketokonazola, itrakonazola ili nekih drugih azolnih antimikotika;

- Istovremena primena nefazodona ili fluvoksamina povećava PIK alprazolama oko dva puta. Ako se alprazolam primenjuje zajedno sa nefazodonom, fluvoksaminom i cimetidinom, preporučuje se oprez i razmatranje smanjenja doze alprazolama;

- Preporučuje se oprez prilikom istovremene primene alprazolama i fluoksetina, propoksifena, oralnih kontraceptiva, sertralina, diltiazema ili makrolidnih antibiotika kao što su eritromicin, klaritromicin i troleandomicin.

CYP3A4 induktori:

S obzirom na to da je metabolizam alprazolama posredovan CYP3A4 enzimom, induktori ovog enzima mogu da pojačaju metabolizam alprazolama. Interakcije između inhibitora HIV proteaze (npr. ritonavir) i alprazolama su složene i vremenski zavisne. Kratkotrajna primena niskih doza ritonavira dovodi do velikog poremećaja klirensa alprazolama, produženja njegovog poluvremena eliminacije i pojačanih kliničkih efekata, ali nakon duže izloženosti ritonaviru, indukcija CYP3A kompenzuje ovu inhibiciju. Kod ove interakcije, potrebno je prilagoditi dozu alprazolama ili obustaviti terapiju.

Smanjenje dejstava alprazolama može se pojaviti kod pacijenata koji uzimaju CYP3A4 induktore kao što su rifampicin, fenitoin, karbamazepin ili kantarion. Koncentracija alprazolama u plazmi u fazi eliminacije zavisi od određenih enzima jetre za metabolizam (naročito CYP3A4) i smanjuje se tokom istovremene primene induktora ovih enzima. Kada se terapija kantarionom ili drugim induktorima CYP3A4 enzima naglo obustavi, mogu se pojaviti simptomi predoziranja alprazolamom.

Efekti alprazolama na farmakokinetiku drugih lekova

Digoksin:

Povećane koncentracije digoksina prijavljene su kod primene alprazolama, naročito kod starijih osoba (preko 65 godina). Iz tog razloga, kod pacijenata koji istovremeno primaju alprazolam i digoksin, treba pratiti znake i simptome koji ukazuju na toksičnost digoksina.

Trudnoća

Kada se lek propisuje ženama u generativnoj dobi, potrebno ih je upozoriti da se posavetuju sa svojim lekarom u vezi prekida terapije ukoliko planiraju trudnoću ili su trudne.

Podaci o teratogenosti i efektima na postnatalni razvoj i ponašanje nakon terapije benzodiazepinima su nekonzistentni.

Iz veoma malog broja ranih studija sa drugim agensima koji pripadaju grupi benzodiazepina dobijeni su podaci koji ukazuju da izloženost in utero može dovesti do malformacija. Nasuprot tome, naredne studije sa lekovima koji pripadaju grupi benzodiazepina, nisu dale dokaze o bilo kojoj vrsti defekata.

Veliki brojpodataka iz kohortnih studija ukazuje da izloženost benzodiazepinima u toku prvog trimestra nije povezana sa povećanjem rizika od velikih malformacija. Međutim, kod nekoliko prvih slučaj-kontrola epidemioloških studija objavljeno je povećanje verovatnoće rascepa usana i nepca. Podaci ukazuju da je verovatnoća 2/1000 da se rodi dete sa rascepom usana i nepca prilikom izloženosti majke benzodiazepinima, nasuprot očekivanoj verovatnoći od 1/1000 u opštoj populaciji za ovakvu vrstu defekta.

Lečenje visokim dozama benzodiazepina tokom drugog i/ili trećeg trimestra trudnoće bilo je povezano sa smanjenjem aktivnih pokreta fetusa i promenama u srčanom ritmu fetusa.

Kod novorođenčadi koja su bila izložena benzodiazepinima krajem trećeg trimestra trudnoće ili tokom porođaja prijavljeni su ili sindrom mlitavog deteta (Floppy Infant Syndrome) ili neonatalni apstinencijalni sindrom. Ako je lečenje zbog ozbiljnih medicinskih razloga neophodno u poslednjoj fazi trudnoće, čak i u malim dozama, kod novorođenčeta se mogu javiti simptomi sindroma mlitavog deteta, kao što su aksijalna hipotonija i problemi prilikom sisanja koji mogu dovesti do smanjenja telesne mase. Ovi simptomi su reverzibilni, ali mogu trajati od 1 do 3 nedelje, u skladu sa poluvremenom eliminacije leka. Ako se lek primenjuje u visokim dozama, tokom poslednjih nedelja trudnoće ili tokom porođaja, kod novorođenčadi se mogu javiti efekti respiratorne depresije ili apnea i hipotermija, kao posledica farmakološkog dejstva leka. Takođe, neonatalni apstinencijalni simptomi, kao što su hiperekscitabilnost, agitacija i tremor se mogu javiti nekoliko dana posle rođenja, čak i kada sindrom mlitavog deteta nije opserviran. Pojava apstinecijalnih simptoma posle rođenja zavisi od poluvremena eliminacije leka.

Alprazolam se ne sme koristiti tokom trudnoće, izuzev kada kliničko stanje žene zahteva lečenje alprazolamom.

Ukoliko se alprazolam propisuje ženama u generativnoj dobi, potrebno ih je upozoriti da se posavetuju sa svojim lekarom u vezi sa prekidom terapije ukoliko planiraju trudnoću ili su trudne. Ukoliko se alprazolam primenjuje tokom trudnoće ili pacijentkinja otkrije da je zatrudnela tokom terapije alprazolamom, pacijentkinju je potrebno informisati o potencijalnoj opasnosti po fetus.

Ukoliko je neophodno lečenje alprazolamom tokom poslednjeg perioda trudnoće ili tokom porođaja, treba izbegavati primenu visokih doza, novorođenčad treba pratiti u cilju detekcije apstinencijalnih simptoma i/ili sindroma mlitavog deteta.

Dojenje

Alprazolam se izlučuje u majčino mleko u malim količinama. Ipak, ne preporučuje se primena alprazolama tokom dojenja.

Alprazolam ima snažan uticaj na upravljanje vozilom i rukovanje mašinama.

Sedacija, amnezija, smanjenje koncentracije i poremećaj mišićnih funkcija mogu štetno da utiču na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ukoliko postoji poremećaj sna i pacijent ne spava dovoljno, trajanje sna nije zadovoljavajuće, poremećaj opreznosti će verovatno biti povećan.

Ovi efekti se pojačavaju pod dejstvom alkohola (videti odeljak 4.5).

Imajući u vidu depresivni efekat alprazolama na CNS, pacijente koji se leče ovim lekom treba upozoriti da ne obavljaju aktivnosti kao što su upravljanje vozilima ili rukovanje opasnim mašinama ili da ne učestvuju u drugim aktivnostima koje zahtevaju potpunu koncentraciju sve dok se u potpunosti ne isključe nedostatak pažnje i refleksa koje prate uzimanje leka.

Neželjena dejstva, ukoliko se jave, uglavnom se zapažaju na početku terapije i obično nestaju tokom dalje primene ili usled smanjenja doze leka.

Učestalost nevedenih neželjenih dejstava je definisana u skladu sa sledećom konvencijom: veoma često (1/10), često (1/100 do <1/10), povremeno (1/1000 do <1/100), retko (1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznate učestalosti(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Klasa sistema organa

Endokrini poremećaji

Poremećaji metabolizma i ishrane Psihijatrijski poremećaji

Poremećaji nervnog sistema

Poremećaji oka Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Učestalost

Nepoznate učestalosti Često

Veoma često Često

Povremeno

Nepoznate učestalosti

Veoma često

Često

Povremeno Nepoznate učestalosti

Često Veoma često Često

Nepoznate učestalosti Nepoznate učestalosti Često

Nepoznate učestalosti

Neželjena dejstva

hiperprolaktinemija* smanjen apetit depresija

stanje konfuzije, dezorijentacija, smanjen libido, anksioznost, insomnija, nervoza, povećan libido*

manija* (videti odeljak 4.4), halucinacije*, bes*, agitacija*

hipomanija*, agresija*, neprijateljsko ponašanje*, abnormalno mišljenje*, psihomotorna hiperaktivnost*

sedacija, somnolencija, ataksija, oštećenje pamćenja, dizartrija, vrtoglavica, glavobolja

poremećaj ravnoteže, abnormalna koordinacija, poremećaj pažnje, hipersomnija, letargija, tremor

amnezija

disbalans autonomnog nervnog sistema*, distonija*

zamagljeni vid konstipacija, suva usta mučnina

gastrointestinalni poremećaji*

hepatitis*, abnormalna funkcija jetre*, žutica* dermatitis*

angioedem*, fotosenzitivna reakcija*

Poremećaji mišićno-koštanog sistema Povremeno mišićna slabost i vezivnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Povremeno

Nepoznate učestalosti

inkontinencija*

urinarna retencija*

Poremećaji reproduktivnog sistema i Često seksualna disfunkcija* dojki Povremeno neregularna menstruacija*

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Ispitivanja

Veoma često Nepoznate učestalosti Često

Nepoznate učestalosti

zamor, iritabilnost periferni edem*

povećanje telesne mase, smanjenje telesne mase

povećan intraokularni pritisak*

*neželjene reakcije koje su zabeležene nakon stavljanja leka u promet

Apstinencijalni simptomi

Apstinencijalni simptomi se javljaju posle brzog smanjivanja doze ili naglog prekida terapije benzodiazepinima, uključujući i alprazolam. Mogu se javiti u rasponu od blage disforije i nesanice do teškog sindroma koji uključuje abdominalne i mišićne grčeve, povraćanje, znojenje, tremor i konvulzije. Dodatno, nakon brzog smanjenja doze ili naglog prekida terapije može doći i do pojave konvulzija u sklopu apstinencijalnog sindroma.

Amnezija

Anterogradna amnezija se može javiti pri terapijskim dozama, a rizik se povećava pri primeni većih doza. Amnezija može da bude udružena sa neprikladnim ponašanjem (videti odeljak 4.4).

Depresija

Za vreme lečenja benzodiazepinima, prethodno nezapažena depresija može kod sklonih pojedinaca da postane očita.

Psihijatrijske i paradoksalne reakcije

Poznato je da se tokom primene benzodiazepina i lekova sličnih benzodiazepinima javljaju reakcije kao što su nemir, agitiranost, razdražljivost, agresivnost, sumanute misli, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, neprikladno ponašanje i druge neželjene bihejvioralne reakcije. Takve reakcije se kod ovog leka mogu javiti u veoma teškom obliku. Češće se javljaju kod dece i starijih osoba.

U mnogim spontanim prijavama slučajeva neželjenih bihejvioralnih reakcija, navodi se da su pacijenti istovremeno upotrebljavali i neke druge CNS lekove i/ili su imali već postojeće psihijatrijsko oboljenje. Pacijenti sa graničnim poremećajem ličnosti, postojećom istorijom nasilnog ili agresivnog ponašanja ili zloupotrebe alkohola i lekova, mogu da budu pod rizikom od ispoljavanja ovih reakcija. Prilikom obustavljanja terapije alprazolamom kod pacijenata sa posttraumatskim stresnim poremećajem, zabeleženi su razdražljivost, neprijateljsko ponašanjei prisilne misli.

Zavisnost

Upotreba benzodiazepina (čak i u terapijskim dozama) može da dovede do razvoja fizičke zavisnosti: prekid terapije može da dovede do javljanja apstinencijalnih simptoma ili reboundfenomena (videti odeljak 4.4). Može se javiti psihička zavisnost. Zabeležena je i zloupotreba benzodiazepina.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Kao i sa drugim benzodiazepinima, predoziranje ne bi trebalo da predstavlja opasnost po život, osim ako se ne kombinuju sa drugim depresorima CNS-a (uključujući alkohol). Prilikom lečenja predoziranja bilo kojim lekom treba imati na umu mogućnost da je istovremeno uzeto više lekova.

Simptomi

Predoziranje benzodiazepinima obično se manifestuje u vidu depresije centralnog nervnog sistema različitog stepena, od pospanosti do kome. U blagim slučajevima mogu se javiti simptomi kao što su pospanost, mentalna konfuzija i letargija, a u težim slučajevima simptomi su ataksija, hipotonija, hipotenzija, respiratorna depresija, ređe koma i u vrlo retkim slučajevima, smrt.

Terapija

Posle oralnog predoziranja benzodiazepinima treba izazvati povraćanje (u roku od sat vremena) ukoliko je pacijent svestan, ili gastričnu lavažu ukoliko je bez svesti, pri čemu se mora obezbediti prohodnost disajnih puteva. Ukoliko pražnjenje želuca ne dovede do poboljšanja, potrebno je dati aktivni ugalj da bi se smanjila resorpcija leka.

Posebnu pažnju u intenzivnoj nezi treba posvetiti respiratornoj i kardiovaskularnoj funkciji.

Flumazenil se može koristiti kao antidot.

Farmakoterapijska grupa: Anksiolitici; derivatibenzodiazepina

ATC šifra: N05BA12

Lek Helex sadrži alprazolam, triazolobenzodiazepin, kao aktivnu supstancu.

Alprazolam se vezuje za benzodiazepinsko mesto GABA receptorskog kompleksa, i deluje sinergično sa GABA, inhibitornim neurotransmiterom, time dovodeći do smanjenja ekscitiranosti neurona. Ovim mehanizmom alprazolam ostvarujeanksiolitičko, hipnotičkoi sedativnodejstvo.

Klinička ispitivanja sprovedena na zdravim dobrovoljcima pokazala su da pojedinačne doze do 4 mg dovode do efekata koji se mogu smatrati delomnjegove farmakološke aktivnosti. Značajni efekti na kardiovaskularni irespiratorni sistem nisu zapaženi.

Posle oralnog uzimanja alprazolam se brzo resorbuje, a maksimalne koncentracijeu plazmise dostižu 1 do 2 sata posleuzimanja leka.

Koncentracije u plazmi su proporcionalne dozi; sa dozama u rasponu od 0,5 mg do 3 mg, mogu se zapaziti maksimalne koncentracije od 8 do 37 nanograma/mL.

Prosečno poluvreme eliminacijealprazolama kod zdravih osoba iznosi 11,2 sata (interval od 6,3-26,9 sati).

Glavni metaboliti su alfa-hidroksialprazolam i benzofenon.

Biološka aktivnost alfa-hidroksialprazolama iznosi polovinu aktivnosti alprazolama.

Benzofenon nije aktivan. Nivoi ovih metabolita u plazmi su ekstremno mali, ali su njihova poluvremena eliminacije iste dužine kao i kod alprazolama.

Alprazolam i njegovi metaboliti se uglavnom izlučuju urinom.

Lek Helex ne utiče na protrombinsko vreme ili na koncentracije varfarina u plazmi kod dobrovoljaca kod kojih je varfarin primenjen oralno.

Oko 80% alprazolama in vitrovezano je za proteineu serumu.

Prateći primenu alprazolama obeleženog radioaktivnim C14 kod gravidnih ženki miševa, uočeno je da je radioktivnost bila ravnomerno distribuirana u fetusima i da su C14 koncentracije približno odgovarale koncentracijama u krvi i skeletnim mišićima majki.

Kod različitih patoloških stanja, uključujući i alkoholizam i poremećaje funkcije jetre i bubrega, kao i kod gerijatrijskih pacijenata, zapažaju se promene u kinetici i metabolizmu benzodiazepina.

Kod zdravih starijih osoba, prosečno poluvreme eliminacijealprazolama je 16,3 sati(raspon: 9-26,9 sati).

Kod zdravih žena istovremena primena oralnih kontraceptiva produžava poluvreme eliminacije alprazolama (u proseku 12,4 sata). Istovremena primena cimetidina produžava poluvreme eliminacije alprazolama (16,6 sati).

Kod pacijenata sa alkoholnom bolesti jetre, poluvreme eliminacije alprazolama varira između 5,8 i 65,3 sata, sa prosekom od 19,7 sati. Kod gojaznih pacijenata interval poluvremena eliminacije alprazolama kreće se između 9,9 i 40,4 sata, a prosečno iznosi 21,8 sati.

Uzimajući u obzir sličnost alprazolama sa drugim benzodiazepinima, očekuje se da lek može da prođe placentu kaoi da se izluči majčinimmlekom.

Mutagenost, karcinogenost, oštećenje plodnosti i okularni efekti

Alprazolam nema mutageni potencijal prema rezultatima Ames-ovog in vitro testa. Alparazolam ne indukuje hromozomske aberacije u in vivo ispitivanjima na mikronukleusima pacova do maksimalne doze od 100 mg/kg, tj. doze koja je 500 puta viša od maksimalne preporučene dnevne doze kod ljudi od 10 mg dnevno.

Nema dokaza da je karcinogeni potencijal uočen tokom 2-godišnjih ispitivanja alprazolama; alprazolam se primenjivao kod pacova u dozi od 30 mg/kg/dnevno (150 puta više od maksimalne doze od 10 mg/kg/dnevno) i kod miševa u dozi od 10 mg/kg/dnevno (50 puta više od humane doze od 10 mg/dnevno). Alprazolam nije bio mutagen u ispitivanjima na mikronukleusima pacova u dozama do 100 mg/kg, što je 500 puta više od humane doze od 10 mg/dnevno.

Alpazolam ne dovodi do oštećenja plodnostikod pacova u dozama do 5 mg/kg/dnevno, što je 25 puta više od humane doze od 10 mg/dnevno.

Kod pacova koji su alprazolam primali oralno u dozama od 3 mg, 10 mg i 30 mg/kg/dnevno (15 do 150 puta više od humane doze od 10 mg/dnevno) tokom 2 godine, uočena je tendencija dozno zavisnog povećanja u broju opaženih katarakti kod ženki i kornealnih vaskularizacija kod mužjaka. Ove lezije nisu uočene do 11 meseci nakon započinjanja terapije.

Helex, 0,25 mg, tablete: lakoza, monohidrat skrob, kukuruzni krospovidon (tip A) povidon K 25

magnezijum-stearat (E470b) polisorbat 80

Helex, 0,5 mg, tablete: lakoza, monohidrat skrob, kukuruzni krospovidon (tip A) povidon K 25

magnezijum-stearat (E470b) polisorbat 80

boja Carmines (E120)

Helex, 1 mg, tablete: lakoza, monohidrat skrob, kukuruzni krospovidon (tip A) povidon K 25

magnezijum-stearat (E470b) polisorbat 80

boja Patent Blue V (E131)

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25 °C.

Čuvatiu originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je blister od PVC/PE/PVDC//Alkoji sadrži 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera od po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

3. Kako se uzima lek Helex

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Terapijaanksioznosti

Preporučena početna doza je 0,25 mg do 0,5 mg, tri puta dnevno.

Doza se može postepeno povećati do maksimalne dnevne doze od 4 mg, koja se uzima podeljena u više doza. Prvo se povećava večernja doza, a zatim doza koja se uzima u toku dana.

Terapija napada panike sa agorafobijom ili bez nje

Preporučena početna doza je 0,5 mg do 1 mg neposredno pre spavanja, u toku jednog ili dva dana.

Doza se može postepeno povećavati u intervalima od 3 ili 4 dana, za najviše 1 mg. Doza se prvo povećava u podne, zatim ujutro i konačno posle podne/uveče, sve dok se ne postigne režim doziranja od 3 do 4 puta dnevno.

Primena kod starijih pacijenata, pacijenata sa poremećajem funkcije jetre i bubrega i iscrpljenihpacijenata Preporučena početna doza je 0,25 mg, 2 do 3 puta dnevno.

Trajanja terapije lekom Helex treba da bude što je moguće kraće. Preporuka je da terapija traje najduže 8-12 nedelja u terapiji anksioznosti, odnosno najduže 8 nedelja u terapiji napada panike, uključujući i period postepenog smanjenja doze do prekida terapije. Vaš lekar će odlučiti da li treba da nastavite terapiju nakon maksimalno preporučenog perioda.

Ako ste uzeliviše leka Helex nego što treba

Ukoliko slučajno uzmete previše tableta, odmah se javite lekaru ili idite do najbližeg odeljenja hitne pomoći. U blagim slučajevima, simptomi predoziranja su mentalna konfuzija, pospanost, otežan govor.

U težim slučajevima, simptomi predoziranja uključuju gubitak koordinacije, slab tonus mišića, nizak krvni pritisak, teškoće u disanju, komu, smrt.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Helex

Ako ste zaboravili da uzmete dozu, nemojte uzeti propuštenu dozu. Samo uzmite narednu dozu u odgovarajuće vreme. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Helex

Nemojte naglo prestajati da uzimate lek Helex. Uvek se konsultujte sa Vašim lekarom pre nego što prestanete da uzimate lek Helex.Prilikom prekida terapije neophodno je postepeno smanjivati dozu leka da bi se izbegli:

apstinencijalni simptomi kao što su:

- teški simptomi: osećaj odvajanja od sebe ili ostatka sveta, utrnulost i peckanje u rukama i nogama, pojačana osetljivost na svetlost, zvuke i fizički kontakt, halucinacije, epileptični napadi, grčevi u mišićima i stomaku, povraćanje, znojenje, podrhtavanje, konvulzije;

- drugi simptomi: glavobolja, bol u mišićima, uznemirenost, napetost, nemir, konfuzija, razdražljivost, stanje blage depresije, nesanica;

povratni efekat sa simptomima kao što su napadi panike, uznemirenost i nesanica. Ovi simptomi su isti kao i oni zbog kojih Vam je propisan lek Helex, a mogu se ponovo javiti sa pojačanim intenzitetom pri naglom prekidu terapije.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

5. Kako čuvati lek Helex

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Helex posle isteka roka upotrebe naznačenog spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 °C.

Čuvatiu originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.