AMARYL® 2mg tableta

Lek Amaryl je indikovan za terapiju diabetes mellitus-a tip 2, kada samo dijeta, fizička aktivnost i redukcija telesne mase, nisu dovoljni za postizanje odgovajućih rezultata.

Za oralnu upotrebu.

Za uspešno lečenje dijabetesa najvažniji su odgovarajuća dijeta, redovna fizička aktivnost, kao i redovna kontrola koncentracije glukoze u krvi i urinu. Tablete ili insulin nisu dovoljni ako se pacijent ne pridržava preporučene dijete.

Doziranje

Doziranje se određuje na osnovu rezultata određivanja koncentracije glukoze u krvi i u urinu.

Početna doza je 1 mg glimepirida dnevno. Ako se na ovaj način postigne odgovarajuća kontrola koncentracije glukoze, ovu dozu treba koristiti kao terapiju održavanja.

Za različite režime doziranja na raspolaganju su odgovarajuće jačine leka.

Ukoliko nije postignuta zadovoljavajuća kontrola, dozu treba postepeno povećavati, u intervalima od 1 do 2 nedelje, do 2, 3 ili 4 mg glimepirida dnevno, zavisno od koncentracije glukoze u krvi. Samo u izuzetnim slučajevima za postizanje zadovoljavajućeg efekta potrebno je primeniti terapiju dozom koja je veća od 4 mg glimepirida dnevno. Maksimalna preporučena doza je 6 mg glimepirida dnevno.

Kod pacijenata kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola koncentracije glukoze u krvi maksimalnom dnevnom dozom metformina, može se otpočeti istovremena terapija glimepiridom. Dok doza metformina ostaje nepromenjena, istovremenu terapiju glimepiridom treba početi sa najmanjom dozom, koja se, zavisno od postignute metaboličke kontrole, može postepeno povećavati do maksimalne dnevne doze. Kombinovanu terapiju treba početi pod strogim nadzorom lekara.

Kod pacijenata kod kojih se maksimanom dnevnom dozom leka Amaryl ne postiže odgovarajuća kontrola glikemije, može se otpočeti sa istovremenom primenom insulina, ako je potrebno. Uz zadržavanje već primenjivane doze glimepirida insulin se uvodi u nižoj dozi, koja se, zavisno od željenog stepena metaboličke kontrole može postepeno povećavati. Kombinovanu terapiju treba početi pod strogim nadzorom lekara.

Obično je dovoljna jedna doza glimepirida dnevno. Preporučuje se da se ova doza uzme neposredno pre ili za vreme obilnijeg doručka ili – ako se ne doručkuje – neposredno pre ili za vreme prvog glavnog obroka. Ukoliko se propusti uzimanje jedne doze, to ne treba nadoknaditi povećavanjem naredne doze.

Ako se kod pacijenta javi hipoglikemija sa dozom od 1 mg glimepirida dnevno, to znači da se bolest može kontrolisati samo dijetom.

U toku lečenja, poboljšanje u kontroli dijabetesa nastaje zbog povećane osetljivosti perifernih tkiva na insulin, pa se potreba za glimepiridom može smanjiti. Kako bi se izbegla hipoglikemija mora da se razmotri blagovremeno smanjenje doze ili ukidanje terapije. Promena doziranja, takođe, može da bude neophodna kod promene telesne mase, načina života pacijenta ili drugih faktora koji povećavaju rizik od nastanka hipoglikemije ili hiperglikemije.

Prelazak sa drugih oralnih hipoglikemijskih lekova na lek Amaryl

Prelazak sa drugih hipoglikemijskih lekova na lek Amaryl je moguć. Pri tome se moraju uzeti u obzir jačina i poluvreme eliminacije prethodnog leka. U nekim slučajevima, naročito kod antidijabetika sa dugim poluvremenom eliminacije (npr. hlorpropamid), preporučuje se pauza od nekoliko dana (wash-out period) kako bi se umanjio rizik od hipoglikemije zbog aditivnog delovanja dva leka.

Preporučena početna doza je 1 mg glimepirida dnevno. Zavisno od odgovora na terapiju, doza glimepirida se može postepeno povećavati, na način kako je to prethodno objašnjeno.

Prelazak sa insulina na lek Amaryl

U izuzetnim slučajevima, kod pacijenata sa dijabetes melitusom (tip 2), koji se leče insulinom, može biti indikovan prelazak sa insulina na lek Amaryl. Prelazak treba izvršiti pod strogim nadzorom lekara.

Posebne grupe pacijenata

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre Videti odeljak 4.3.

Pedijatrijska populacija

Nema raspoloživih podataka o primeni glimepirida kod dece mlađe od 8 godina. Postoje ograničeni podaci kod upotrebe glimepirida u vidu monoterapije kod dece životne dobi između 8 i 17 godina (videti odeljak 5.1 i 5.2). Raspoloživi podaci o bezbednosti i efikasnosti leka u pedijatrijskoj populaciji nedovoljni su i zato se kod njih ne preporučuje upotreba ovog leka.

Način primene

Tablete treba progutati cele, bez žvakanja, sa dovoljnom količinom tečnosti (približno pola čaše).

Glimepirid je kontraindikovan kod pacijenata u sledećim stanjima:

- preosetljivost na glimepirid, druge derivate sulfoniluree ili sulfonamide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

- insulin zavisni dijabetes melitus (tip 1 dijabetes melitus), - dijabetesna koma,

- ketoacidoza,

- teški poremećaji funkcije bubrega ili jetre; u tim slučajevima potreban je prelazak na terapiju insulinom.

Lek Amaryl mora da se uzima neposredno pre ili za vreme obroka.

Kada se obroci uzimaju neredovno ili se preskaču, terapija lekom Amaryl može da dovede do hipoglikemije. Mogući simptomi hipoglikemije su: glavobolja, osećaj halapljive gladi, mučnina, povraćanje, malaksalost, pospanost, poremećaj sna,uznemirenost, agresivnost, slaba koncentracija, produženo vreme reagovanja, depresija, konfuzija, poremećaj govora, poremećaj vida, afazija, tremor, pareza, senzorni poremećaji, ošamućenost, osećaj bespomoćnosti, gubitak samokontrole, delirijum, cerebralne konvulzije, somnolencija i gubitak svesti sve do kome, plitko disanje i bradikardija. Dodatno, mogu biti prisutni simptomi adrenergičkog odgovora kao što su znojenje, hladna vlažna koža, anksioznost, tahikardija, hipertenzija, palpitacije, angina pektoris i srčane aritmije.

Klinička slika ozbiljne hipoglikemijske krize može da liči na moždani udar.

Simptomi hipoglikemije se mogu, gotovo uvek, suzbiti brzimunosom ugljenih hidrata (šećera). Veštački zaslađivači nemaju uticaja.

Iz iskustva sa drugim derivatima sulfoniluree, poznato je da se hipoglikemija nakon uspešnog suzbijanja odgovarajućim merama može vratiti, zato pacijent mora ostati pod strogim nadzorom.

Teška ili produžena hipoglikemija koju samo kratkotrajno popravlja unošenje šećera, zahteva medicinsku pomoć i ponekad hospitalizaciju.

Faktori koji pojačavaju hipoglikemiju su:

- nedostatak volje pacijenta ili (najčešće kod starijih pacijenata) nemogućnost pacijenta da sarađuje, - neuhranjenost, neredovni obroci ili propušteni obroci ili periodi gladovanja,

- promene u dijeti,

- neravnoteža između fizičke aktivnosti i uzimanja ugljenih hidrata, - uzimanje alkohola, naročito ako se ujedno i propuštaju obroci,

- oštećenje funkcije bubrega,

- težak poremećajfunkcije jetre, - predoziranje lekom Amaryl,

- izvesni nekompenzovani poremećaji endokrinog sistema koji utiču na metabolizam ugljenih hidrata kao odgovor organizma na hipoglikemiju (npr. kod pojedinih poremećaja funkcije štitaste žlezde ili kod insuficijencije prednjeg režnja hipofize ili insuficijencije kore nadbubrežne žlezde),

- istovremena primena izvesnih drugih lekova (videti odeljak 4.5).

Terapija lekom Amaryl zahteva redovno praćenje koncentracije glukoze u krvi u i urinu. Preporučuje se i dodatno praćenje glikoziliranog hemoglobina (HbA1c).

Tokom terapije lekom Amaryl potrebno je i redovno kontrolisati krv (naročito leukocite i trombocite) i funkciju jetre.

U stresnim situacijama (npr. nezgode, hirurške intervencije, infekcije sa visokom telesnom temperaturom i dr.) može biti indikovan privremeni prelazak na insulin.

Nema iskustva sa primenom leka Amaryl kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre i kod pacijenata na dijalizi. Kod pacijenata sa teškom isuficijencijom jetre ili bubrega indikovan je prelazak na insulin.

Kod pacijenata sa G6PD deficijencijom terapija derivatima sulfoniluree može dovesti do hemolitičke anemije. S obzirom na to da glimepirid spada u grupu derivata sulfoniluree, kod terapije pacijenata sa G6PD deficijencijom potrebno je obratiti posebnu pažnju ili razmotriti terapiju lekom koji ne pripada ovoj grupi lekova.

Lek Amaryl sadrži laktozu monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, što znači da praktično ne sadrži natrijum.

Ako se glimepirid uzima istovremeno sa nekim drugim lekovima, može da se javi neželjeno povećanje ili smanjenje hipoglikemijskog dejstva glimepirida. Zbog toga se drugi lekovi mogu uzimati istovremeno sa glimepiridom samo uz konsultaciju (ili uz recept) lekara.

Glimepirid se metaboliše citohromom P450 2C9 (CYP2C9). Na njegov metabolizam utiče istovremena primena lekova koji indukuju (npr. rifampicin) ili inhibiraju (npr. flukonazol) CYP2C9.

In vivo studije interakcija pokazale su da istovremena primena flukonazola, jednog od najjačih inhibitora CYP2C9, dovodi do približno dvostrukog povećanja vrednosti PIK glimepirida.

Na osnovu iskustva sa glimepiridom i sa drugim derivatima sulfoniluree potrebno je pomenuti u nastavku navedene interakcije.

Pojačava dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi i, u nekim slučajevima, posledična hipoglikemija se može javiti kod istovremene primene sa nekim od sledećih lekova, na primer :

- fenilbutazon, azapropazon i oksifenbutazon,

- insulin i oralni antidijabetici, kao što je metformin, - salicilati i p-aminosalicilna kiselina,

- anabolički steroidi i muški polni hormoni,

- hloramfenikol, pojedini sulfonamidi sa dugim dejstvom, tetraciklini, hinolonski antibiotici i klaritromicin - kumarinski antikoagulansi,

- fenfluramin, - dizopiramid, - fibrati,

- ACE inhibitori,

- fluoksetin, MAO inhibitori,

- alopurinol, probenecid, sulfinpirazon, - simpatolitici

- ciklofosfamid, trofosfamid i ifosfamidi, - mikonazol, flukonazol,

- pentoksifilin (velikedoze parenteralno), - tritokvalin.

Umanjenje efekta smanjenja glukoze u krvi i posledična hiperglikemija se može javiti kod istovremene primene nekog od sledećih lekova, na primer:

- estrogeni i progestageni,

- saluretici, tiazidni diuretici,

- agensikoji stimulišu tiroidnu žlezdu, glukokortikoidi, - derivati fenotiazina, hlorpromazin,

- adrenalin i simpatikomimetici,

- nikotinska kiselina (velike doze) i derivati nikotinske kiseline, - laksativi (dugotrajno uzimanje),

- fenitoin, diazoksid,

- glukagon, barbiturati i rifampicin, - acetazolamid.

Antagonisti H2receptora, beta-blokatori, klonidin i rezerpin mogu da dovedu i do pojačavanja i do slabljenja hipoglikemijskog delovanja.

Pod uticajem simpatolitika kao što su beta-blokatori, klonidin, gvanetidin i rezerpin može doći do umanjenja ili potpunog odsustva znakova adrenergičkog odgovora hipoglikemije.

Istovremeno uzimanje alkohola može da pojača ili oslabi hipoglikemijsko dejstvo glimepirida na nepredvidljiv način.

Glimepirid može pojačati ili oslabiti dejstva derivata kumarina.

Kolesevelam se vezuje za glimepirid i smanjuje njegovu resorpciju iz gastrointestinalnog trakta. Nisu zapažene interakcije kada se glimepirid primenjivao najmanje 4 sata pre kolesevelama. Zato, glimepirid treba primeniti bar 4 sata pre primene kolesevelama.

Trudnoća

Rizici vezani za dijabetes

Neuobičajene koncentracije glukoze u krvi tokom trudnoće povezane su sa povećanom učestalošću kongenitalnih anomalija i povećanom perinatalnom smrtnošću. Zato, da bi se izbegao teratogeni rizik, potrebno je pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi tokom trudnoće. Pod takvim okolnostima zahteva se upotreba insulina. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba o tome da obaveste svog lekara.

Rizici vezani za glimepirid

Nema odgovarajućihpodataka o primeni glimepirida kod trudnica. Studije na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost koja je verovatno bila povezana sa farmakološkim dejstvom (hipoglikemija) glimepirida (videti odeljak 5.3).

Shodno tome, glimepirid ne treba primenjivatitokom trudnoće.

U slučaju lečenja glimepiridom, ako pacijentkinja planira trudnoću ili akoje trudnoća utvrđena, potrebno je što pre preći na terapiju insulinom.

Dojenje

Nije poznato da li se glimepirid izlučuje u majčino mlekomkod ljudi. Glimepirid se izlučuje putem mleka kod pacova. Pošto se derivati sulfoniluree izlučuju majčino mlekomkod ljudi, zbog mogućnosti javljanja hipoglikemije kod odojčadi, ne savetuje se dojenje tokom terapije glimepiridom.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o plodnosti.

Nisu sprovedene studije o uticaju glimepirida na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Sposobnost pacijenta da se koncentriše ili da reaguje može biti umanjena usled hipoglikemije i hiperglikemije, ili npr. usled poremećaja vida. To može da predstavlja rizik u situacijama gde su takve sposobnosti od posebne važnosti (kao što su upravljanje vozilom ilirukovanje mašinama).

Pacijente treba savetovati da preduzmu mere kojima će izbeći pojavu hipoglikemije tokom vožnje. Ovo se posebno odnosi na osobe kod kojih su znaci upozorenja kod hipoglikemije umanjeni ili potpuno odsutni, ili kod onih sa čestim epizodama hipoglikemije. U takvim okolnostima potrebno je razmotriti da li se uopšte savetuje vožnja ili upravljanje mašinama.

Sledeća neželjena dejstva iz kliničkih istraživanja bazirana su na osnovu iskustva sa lekom Amaryl i drugim derivatima sulfoniluree i razvrstana su po sistemima organa prema opadajućoj incidenci (veoma često: ≥1/10, često: ≥1/100 do <1/10, povremeno: ≥1/1000 do <1/100, retko: ≥1/10000 do <1/1000, veoma retko <1/10000, nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: trombocitopenija, leukopenija, granulocitopenija, agranulocitoza, eritrocitopenija, hemolitička anemija i pancitopenija, koji su generalno reverzibilni nakon prekida terapije.

Nepoznate učestalosti: teška trombocitopenija sa smanjenjem broja krvnih pločica manjim od 10000/mikrolitru i trombocitopenijskom purpurom.

Poremećaji imunskog sistema

Veoma retko: leukocitoklastični vaskulitis, blage reakcije preosetljivosti koje mogu da se razviju u teške reakcije sa dispneom, padom krvnog pritiska i ponekad šokom.

Nepoznate učestalosti: moguća je ukrštena alergija sa derivatima sulfoniluree, sulfonamidima ili hemijski sličnim suptancama.

Poremećaji metabolizma i ishrane Retko: hipoglikemija.

Ove hipoglikemijske reakcije se obično javljaju odmah, mogu biti teške i nije ih lako uvek suzbiti. Učestalost pojave hipoglikemije, kao i kod drugih hipoglikemijskih lekova, zavisi od individualnih faktora, kao što su navike u ishrani i doza leka (videti dalje u odeljku 4.4).

Poremećaji oka

Nepoznate učestalosti: mogu se javiti prolazni poremećaji vida, posebno na početku terapije, zbog promene koncentracije glukoze u krvi.

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma retko: mučnina, povraćanje, dijareja, nadutost u stomaku, neprijatnost i bol u abdomenu koji retko mogu dovesti do prekida terapije.

Nepoznate učestalosti: disgeuzija

Hepatobilijarni poremećaji

Nepoznate učestalosti: povećanje vrednosti enzima jetre.

Veoma retko: poremećaj funkcije jetre (npr. sa holestazom i žuticom), hepatitis i insuficijencija jetre.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Nepoznate učestalosti: reakcije preosetljivosti kože mogu se manifestovati kao pruritus, ospa, urtikarija i fotosenzitivnost.

Retko: alopecija.

Ispitivanja

Veoma retko: smanjenje koncentracije natrijuma u krvi. Retko: uvećanje telesne mase.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Posle ingestije prevelike doze može doći do pojave hipoglikemije, u trajanju od 12 do 72 sata, koja se može vratiti i posle početnog oporavka. Simptomi ne moraju biti prisutni i do 24 sata nakon uzimanja leka.

Generalno, preporučujese bolničko praćenje. Mogu se javiti mučnina, povraćanje i bol u epigastrijumu. Hipoglikemija može da bude praćena neurološkim simptomima kao što su nemir, tremor, poremećaji vida, otežana koordinacija, pospanost, koma i konvulzije.

Akutno predoziranje kao i dugotrajno lečenje suviše velikom dozom glimepiride može dovesti do teške hipoglikemije opasne po život.

Terapija

Čim se otkrije predoziranje lekom Amaryl, potrebno je bez odlaganja obavestiti lekara. Pacijent mora odmah uzeti šećer, ako je moguće u obliku glukoze, osim ako je lekar već preuzeo odgovornost za lečenje predoziranja. Neophodno je pažljivo praćenje sve dok lekar ne utvrdi da je pacijent van opasnosti. Mora se imati na umu da se hipoglikemija može ponoviti nakon početnog oporavka.

U slučaju blage epizode hipoglikemije, lečenje se primarno sastoji od oralne primene glukoze. Teške hipoglikemijske reakcije zahtevaju hitno lečenje.

Značajno predoziranje lekom Amaryl iteške reakcije sa znakovima poput gubitka svesti ili drugih ozbiljnih neuroloških poremećaja su hitni medicinski slučajevi izahtevaju hitno lečenje. Potrebna je hospitalizacija na odeljenju intenzivne nege.

Ako su progutane velike količine leka Amaryl, indikovana je gastrična lavaža, u okviru 1 sata od prijema, nakon čega se dajeaktivni ugalj, natrijum-sulfat i oktreotid. Potrebno je početisa davanjem glukoze što je pre moguće, i to ako je neophodno intravenskom bolus injekcijom 50 mL 50% rastvora glukoze, posle koje sledi infuzija 10% rastvora glukoze uz striktno praćenje koncentracije glukoze u krvitokom najmanje24 sati. Dalje lečenje treba da bude simptomatsko.

U teškim slučajemima sa produženimtokom, hipoglikemija ili opasnost od ponovnog nastanka hipoglikemije može trajati nekoliko dana.

Kada se leči hipoglikemija nastala zbog slučajnog uzimanja leka Amaryl kod beba i male dece, doza primenjene glukoze mora se pažljivo kontrolisati kako bi se izbegla mogućnost izazivanja opasne hiperglikemije. Potrebno je pažljivo pratiti koncentracije glukoze u krvi.

Farmakoterapijska grupa: lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici); lekovi koji snižavaju glukozu u krvi, isključujući insuline; sulfoniluree

ATC šifra: A10BB12

Glimepirid je hipoglikemijska supstanca za oralnu primenu koja pripada grupi derivata sulfoniluree. Može se primenjivatiza terapiju insulin nezavisnog diabetes mellitus-a.

Mehanizam dejstva

Glimepirid deluje uglavnom tako što stimuliše oslobađanje insulina iz beta ćelija pankreasa.

Kao i kod drugih derivata sulfoniluree, ovo dejstvo se zasniva na povećanom odgovoru beta ćelija pankreasa na fiziološki stimulus glukoze. Isto tako, glimepirid ispoljava dejstva i izvan pankreasa, slično drugim derivatima sulfoniluree.

Oslobađanje insulina

Derivati sulfoniluree regulišu sekreciju insulina tako što zatvaraju ATP zavisni kalijumski kanal na membrani beta ćelija pankreasa. Zatvaranje kalijumskog kanala dovodi do depolimerizacije beta ćelija, što rezultuje otvaranjem kalcijumskih kanala i povećanim ulaskom kalcijuma u ćeliju.

To dovodi do oslobađanja insulina putem egzocitoze.

Glimepirid se vezuje, sa velikomstopom razmene, za protein na membrani beta ćelija koji je u vezi sa ATP zavisnim kalijumskim kanalom, ali se razlikuje od uobičajenog mesta vezivanja drugih derivata sulfoniluree.

Dejstvo izvan pankreasa

Dejstva izvan pankreasa su npr. povećanje osetljivosti perifernih tkiva na insulin i smanjenje preuzimanja insulina od strane jetre.

Preuzimanje glukoze iz krvi u periferno mišićno i masno tkivo odvija se putem specijalnih transportnih proteina, lociranih u ćelijskoj membrani. Transport glukoze u ova tkiva je limitirajući korak u procesu iskorišćavanja glukoze. Glimepirid veoma brzo povećava broj aktivnih molekula za transport glukoze u membranama ćelija mišićnog i masnog tkiva, što ima za posledicu stimulisano preuzimanje glukoze iz krvi.

Glimepirid povećava aktivnost glikozil-fosfatidilinozitol-specifične fosfolipaze C koja može biti u korelaciji sa lekom izazvanom lipogenezom i glikogenezom u izolovanim ćelijama masnog i mišićnog tkiva. Glimepirid inhibira stvaranje glukoze u jetri povećavajući intracelularnu koncentraciju fruktoza-2,6-bisfosfata, koji pak inhibira glukoneogenezu.

Opšte

Kod zdravih osoba, minimalna efektivna oralna doza je oko 0,6 mg. Dejstvo glimepirida je dozno-zavisno i ponovljivo. Fiziološki odgovor na fizičku aktivnost, smanjena sekrecija insulina, prisutan je i pod dejstvom glimepirida.

Nije bilo značajne razlike u dejstvu kada je lek primenjen 30 minuta pre ili neposredno pre obroka. Kod pacijenata sa dijabetesom, dobra metabolička kontrola tokom24 sata možesepostići pojedinačnom dnevnom dozom.

Iako je hidroksi metabolit glimperida prouzrokovao malo, ali značajno smanjenje koncentracije glukoze u serumu kod zdravih ljudi, reč je samo o malom delu ukupnog dejstva leka.

Kombinovana terapija sa metforminom

Jedna je klinička studija pokazala da istovremena primena glimepirida i metformina poboljšava metaboličku kontrolu u poređenu sa monoterapijom metforminomkod pacijenata koji nisu odgovarajućekontrolisani maksimalnom dozom metformina.

Kombinovana terapija sa insulinom

Podaci o kombinovanoj terapijisa insulinom su ograničeni. Istovremena terapija insulinom može seuvesti kod pacijenata koji nisu odgovarajućekontrolisani maksimalnom dozom glimepirida. U dve studije, kombinovana terapija je postigla jednakopoboljšanje metaboličkekontrole kao i sa samiminsulinom. Međutim, u kombinovanoj terapiji potrebna je manja doza insulina.

Posebne grupe pacijenata

Pedijatrijska populacija

Aktivno kontrolisana klinička studija (glimepirid do 8 mg dnevno ili metformin do 2000 mg dnevno) trajala je 24 nedelje i u njoj je učestvovalo 285 dece (od 8 do 17 godina) koja su imala dijabetes tip 2.

I glimepirid i metformin znatno su smanjili vrednosti HbA1c (glimepirid-0,95 (sg 0,41); metformin-1,39 (sg 0,40)). U svakom slučaju, glimepirid nije postigao kriterijum neinferiornosti u srednjoj vrednosti promene HbA1c u odnosu na metformin. Razlika između ove dve terapije bila je 0,44% u korist metformina. Gornja granica (1,05) 95% intervala pouzdanosti razlike ove dve terapije nije bila ispod 0,3% granice neinferiornosti.

Tokom praćenja terapije glimepiridom, nije bilo nekih novih problema kada je u pitanju bezbednost leka kod dece u poređenju sa odraslim pacijentima obolelim od dijabetesa tip 2. Nisu raspoloživi dugoročni podaci bezbednosti i efikasnosti kod pedijatrijskih pacijenata.

Resorpcija

Bioraspoloživost glimepirida posle oralne primene je potpuna. Uzimanje hrane nema značajan uticaj na resorpciju, jedino je brzina resorpcije smanjena. Maksimalna koncentracija u serumu (Cmax) se dostiže približno2,5 sata posle oralne primene (srednja vrednost 0,3 mikrograma/mL kod ponovljene primene 4 mg dnevno) i postoji linearni odnos između doze, Cmax i PIK (površine ispod krive vreme/koncentracija krive).

Distribucija

Glimepirid ima veoma mali volumen distribucije (približno8,8 L), koji je približno jednak prostoru distribucije albumina, velikistepen vezivanja za proteine (> 99%), kao i smanjenklirens (približno 48 mL/min).

Kod životinja, glimepirid se izlučuje putem mleka. Glimepirid prolazi kroz placentu i slabo prolazi kroz krvno-moždanu barijeru.

Biotransformacija i eliminacija

Srednje dominantno poluvreme eliminacije, koje je od značaja za koncentraciju leka u serumu u uslovima primene ponovljenih doza, je oko 5 do 8 sati. Posle primene velikihdoza, zabeleženo je nešto duže poluvreme eliminacije.

Posle primene pojedinačne doze radioobeleženog glimepirida, 58% radioaktivnosti je nađeno u urinu, a 35% u fecesu. U urinu nije detektovana nepromenjena supstanca. Dva metabolita, najverovatnije nastala metabolisanjem u jetri (glavni enzim je CYP2C9), identifikovana su i u urinu i u fecesu: hidroksi- i karboksi-derivat. Posle oralne primene glimepirida, poluvreme eliminacije ovih metabolita je bilo 3 do 6 sati, odnosno 5 do 6 sati.

Komparacijom primene pojedinačne i višestruke doze jednom dnevno nisu registrovane značajne razlike u farmakokinetici, a individualna varijabilnost je bila veoma mala. Nije bilo značajne akumulacije.

Posebne grupe pacijenata

Farmakokinetika je bila slična i kod muškaraca i kod žena, kao i kod mladih i pacijenata starije životnedobi (starijih od 65 godina). Kod pacijenata sa smanjenim klirensom kreatinina registrovana je tendencija povećanja klirensa i smanjenje srednjih koncentracija glimepirida u serumu, najverovatnije zbog brže eliminacije izazvane smanjenim vezivanjem za proteine. Renalna eliminacija ova dva metabolita bila je izmenjena. Generalno, kod ovakvih pacijenata nema dodatnog rizika od akumulacije.

Farmakokinetika leka kod pet pacijenata bez dijabetesa, nakon operacije bilijarnog duktusa, bila je slična onoj kod zdravih osoba.

Pedijatrijska populacija

Fed studija koja je ispitivala farmakokinetiku, bezbednost i podnošljivost pojedinačne doze od 1 mg glimepirida kod 30 pedijatrijskih pacijenata sa dijabetesom tipa 2 (4 dece od10 do 12 godina i 26 dece od12 do17 godina) pokazala je slične srednje vrednosti PIK(0-poslednji), Cmax i t1/2 kao kod odraslih.

Efekti registrovani u pretkliničkim ispitivanjima dobijeni pri primeni doza znatno većih od maksimalnih terapijskih, dali su malo podataka od kliničkog značaja, i bili su vezani za farmakodinamsku aktivnost aktivne komponente, glimepirida (hipoglikemija). Ovi rezultati su bazirani na konvencionalnim farmakološkim ispitivanjima bezbednosti, ispitivanjima toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti,

karcinogenosti, i studijama reproduktivne toksičnosti. U ispitivanjima embriotoksičnosti, teratogenosti i razvojne toksičnosti, registrovana neželjena dejstva okarakterisana su kao sekundarna, nastala usled hipoglikemijskog efekta leka kod majke i kod potomstva.

Amaryl, 2 mg, tablete: Laktoza, monohidrat, Natrijum-skrobglikolat (tip A), Magnezijum-stearat,

Celuloza, mikrokristalna, Povidon 25000,

Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172),

Indigo Carmine Aluminium Lake (E132).

Amaryl, 3 mg, tablete: Laktoza, monohidrat, Natrijum-skrobglikolat (tip A), Magnezijum-stearat,

Celuloza, mikrokristalna, Povidon 25000,

Gvožđe (III)-oksid, žuti (E172).

Amaryl, 4 mg, tablete: Laktoza, monohidrat; Natrijum-skrobglikolat (tip A); Magnezijum-stearat;

Celuloza, mikrokristalna; Povidon 25000;

Indigo Carmine Aluminium Lake (E132).

Nije primenljivo.

3 godine

Čuvati na temperaturi do 30ºC.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje jeblister (PVC/aluminijumski) koji sadrži 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

3. Kako se uzima lek Amaryl

Uvek uzimajte ovaj lektačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uzimanje leka

Progutajte tabletu neposredno pre, ili za vreme Vašeg prvog glavnog dnevnog obroka (to je obično doručak). Ukoliko ne doručkujete, lek treba da uzimate prema rasporedu koji je propisao Vaš lekar. Važno je da ne propuštate obroke kada ste na terapiji lekom Amaryl;

Progutajte celu tabletu sa najmanje pola čaše vode. Nemojte mrvitiniti žvakati tablete. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Koliko leka uzeti

Doza leka Amaryl zavisi od Vaših potreba, zdravstvenog stanja i rezultata analiza šećera u krvi i urinu, i nju određuje Vaš lekar. Nemojte uzimati veću dozu leka od one koju Vam je propisao lekar.

Uobičajena početna doza leka Amaryl je 1 mg dnevno;

Ukoliko je neophodno, Vaš lekar može povećati dozu leka nakon svakog perioda od 1 do 2 nedelje terapije;

Maksimalna preporučena doza je 6 mg leka Amaryl dnevno;

Prema potrebi, može biti propisana kombinovana terapija glimepiridom i metforminom ili glimepiridom i insulinom. U tom slučaju, Vaš lekar će konkretno, prema Vašim ličnim potrebama odrediti doze glimepirida, metformina ili insulina.

U slučaju promene telesne mase, načina života ili ako ste u stresnim situacijama, obavestite o tome Vašeg lekara, jer je moguće da će biti potrebno prilagođavanje doze leka.

Ukoliko osetite da je efekat Vašeg leka suviše slab ili suviše jak, nemojte sami menjati dozu, već se konsultujte sa Vašim lekarom.

Ako ste uzeliviše lekaAmaryl nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Amaryl nego štotreba, ili ste uzeli dodatnu dozu leka, postoji opasnost od nastanka hipoglikemije (videti odeljak

5. Kako čuvati lek Amaryl

Čuvati van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Amaryl posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji ili blisteru nakon: „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30ºC.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Ukoliko primetite vidljive znake oštećenja nemojte koristiti lek Amaryl.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.