LOPERAMID ACTAVIS 2mg tableta

Simptomatska terapija akutne dijareje, kod odraslih i dece uzrasta od 12 godina i starija.

Simptomatska terapija akutnih epizoda dijareje povezane sa sindromom iritabilnog creva kod odraslih životnog doba od18 godina i starijihkod kojih je inicijalno potvrđena dijagnoza od strane lekara.

Akutna dijareja

Odrasli i deca uzrasta od 12 godina i starija

Inicijalno dve tablete(4 mg), a kasnije jedna tableta (2 mg) poslesvake tečne stolice. Uobičajena doza je 3-4 tablete (6 mg – 8 mg) na dan. Ukupna dnevna doza ne sme biti veća od 6 tableta (12 mg).

Simptomatska terapija akutnih epizoda dijareje povezane sa sindromom iritabilnog creva kod odraslih životnog doba od18 godina i starijih

Inicijalno treba uzeti dve tablete (4 mg) , a zatim nastaviti sa jednom tabletom (2 mg) nakon svake tečne stolice ili prema prethodno datom savetu lekara. Maksimalna dnevna doza ne sme biti veća od 6 tableta (12 mg).

Pedijatrijska populacija

Lek je kontraindikovankod dece uzrasta mlađeg od12 godina.

Starijipacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijihpacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Iako nema dostupnih farmakokinetičkih podataka kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, ovaj lek treba primeniti sa oprezom kod ovihpacijenata zbog smanjenog metabolizma prvog prolaza (videti odeljak 4.4).

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu. Tablete treba uzeti sa tečnošću.

Ovaj lek je kontraindikovankod:

pacijenata sa poznatom preosetljivošću na loperamid-hidrohlorid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.;

dece mlađe od 12 godina;

pacijenata sa akutnom dizenterijom, koju karakteriše krv u stolici i visoka telesna temperatura; pacijenata sa akutnim ulceroznim kolitisom;

pacijenata sa bakterijskim enterokolitisom uzrokovanim invazivnim mikroorganizmima kao što su Salmonella, Shigella i Campylobacter;

pacijenata sa pseudomembranoznim kolitisom uzrokovanim upotrebom antibiotika širokog spektra

Lek Loperamid Actavis ne sme se koristiti kada je potrebno izbeći inhibiciju peristaltike zbog mogućeg rizika od značajnih posledica kao što su ileus, megakolon i toksični megakolon. Primena ovog leka mora se prekinutičim se pojave ileus, konstipacija ili abdominalna distenzija.

Terapija dijareje loperamidom je samo simptomatska. Kad god može da se utvrdi primarna etiologija dijereje, neophodno je primeniti specifičnu, odgovarajuću terapiju

Prioritet kod akutne dijareje je prevencija ili nadoknada tečnosti i elektrolita. Ovo je posebno važno kod male dece, kod osetljivih i starijih pacijenata sa akutnom dijarejom. Upotreba ovog leka ne isključuje primenu odgovarajuće terapije nadoknade tečnosti i elektrolita.

S obzirom na to da perzistentna dijareja može biti indikator potencijalno ozbiljnijeg stanja, ovaj lek ne treba primenjivati tokom dužeg vremenskog perioda dok se ne ispita primarni uzrok dijareje.

U slučaju akutne dijareje, ako ne dođe do kliničkog poboljšanja u roku od 48 sati, potrebno je prekinuti primenu leka Loperamid Actavis, a pacijent treba da se obrati lekaru za savet.

Kod pacijenata sa HIV-om koji u terapiji dijareje dobijaju loperamid, terapiju treba prekinuti pri pojavi prvih znakova distenzije abdomena. Prijavljivani su izolovani slučajevi opstipacije sa povećanim rizikom za nastanak toksičnog megakolona. Ovi pacijenti sa HIV-om su imali infektivni kolitis uzrokovan virusima ili patogenim bakterijama, a bili su na terapiji loperamidom.

Iako nema dostupnih farmakokinetičkih podataka vezanih za pacijente sa oštećenjem funkcije jetre, neophodan je oprez pri primeni ovog leka, zbog smanjenog metabolizma prvog prolaska kroz jetru, jer može dovesti do relativnog prekoračenja doze sa pojedinačnim toksičnim dejstvom na CNS..

Ako se ovaj lek koristi u cilju kontrolisanja epizoda dijareje koja se javlja u okviru sindroma iritabilnog creva koji je prethodno dijagnostikovan od strane lekara, a nije došlo do kliničkog poboljšanja u roku od 48 sati, primenu loperamida treba prekinuti, a pacijent treba da se posavetuje sa svojim lekarom. Takođe, pacijenti treba da se obrate lekaru ako se simptomi promene ili ako ponavljane epizode dijareje traju duže od dve nedelje.

Prijavljena je povezanost između predoziranja i kardioloških događaja, uključujuči produženje QT intervala ili QRS kompleksa i pojavu „torsades de pointes”. U nekim slučajevima došlo je do smrtnog ishoda (videti

odeljak 4.9). Predoziranje može da demaskira postojeći Brugada sindrom. Pacijenti ne treba da prekorače preporučene doze i/ili preporučeno trajanje terapije.

Upozorenja koja treba uključiti u Uputstvo za lek:

Lek Loperamid Actavis možete koristiti za lečenje epizoda akutnog proliva koji je povezan sa sindromom iritabilnog creva, samo ako Vam je lekar prethodno dijagnostikovao sindrom iritabilnog creva

Ako se nešto od (u nastavku) navedenog odnosi na Vas, nemojte uzimati ovaj lek, a da se prethodno niste posavetovali sa lekarom, čak i ako znate da imate sindrom iritabilnog creva:

ako imate 40 godina ili više i ako je prošlo neko vreme od poslednje epizode sindroma iritabilnog creva;

akoimate 40 godina ili više i ako se ovog puta razlikuju simptomi sindroma iritabilnog creva; ako ste u skorije vreme imali tragove krvi u stolici;

ako patite od teške konstipacije; ako imate mučninu ili povraćate;

ako ste izgubili apetit ili gubite na telesnoj masi; ako imate probleme ili bol pri mokrenju;

ako imate povišenu telesnu temperaturu; ako ste nedavno putovali u inostranstvo.

Konsultujte se sa Vašim lekarom ukoliko su Vam se razvili novi simptomi, ukoliko su Vam se postojeći simptomi pogoršali ili se nisu poboljšali duže od dve nedelje.

Lek Loperamid Actavis tablete sadrže laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkomlaktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Pretklinički podaci pokazali su da je loperamid supstrat P-glikoproteina. Istovremena primena loperamida (16 mg, u pojedinačnoj dozi) sa hinidinom, ili ritonavirom, oba su inhibitori P-glikoproteina, dovela je do povećanja vrednosti loperamida u plazmi za 2-3 puta. Nije poznat klinički značaj ovih farmakokinetičkih interakcija sa inhibitorima P-glikoproteina, kada je loperamid primenjivan u preporučenim dozama.

Istovremena primena loperamida (4 mg u pojedinačnoj dozi) i itrakonazola, inhibitora CYP3A4 i P-glikoproteina, dovela je do trostruko ili četvorostrukog porasta koncentracije loperamida u plazmi. U istoj studiji CYP2C8 inhibitor, gemfibrozil, doveo je do porasta koncentrcije loperamida u plazmi za u proseku dva puta. Kombinacija itrakonazola i gemfibrozila dovela je do četvorostrukog porasta maksimalnih vrednosti koncentracije loperamida u plazmi i porasta ukupne izloženosti u plazmi za trinaest puta. Ova povećanja nisu bila udružena sa dejstvima na centralni nervni sistem kako je izmereno psihomotornim testovima (tj. subjektivni osećaj pospanosti i testom izmenjenih tipografskih znakova, engl.Digit Symbol Substitution Test).

Istovremena primena loperamida (16 mg u pojedinačnoj dozi) i ketokonazola, inhibitora CYP3A4 i P-glikoproteina, dovela je do petostrukog porasta koncentracije loperamida u plazmi. Ovaj porast nije bio povezan sa pojačanim farmakodinamskim dejstvima izmerenim pupilometrijom..

Istovremena terapija sa oralnim oblicima dezmopresina dovela je do trostrukog povećanja koncentracija dezmopresina u plazmi, verovatno usled usporavanja motiliteta gastrointestinalnog trakta.

Očekuje se da lekovi sa sličnim farmakokinetičkim osobinama mogu pojačati dejstvo loperamida kao i da lekovi koji ubrzavaju motilitet gastrointestinalnog trakta mogu smanjiti dejstvo loperamida.

Trudnoća

Bezbednost primene loperamida tokom trudnoće kod žena nije utvrđena, iako iz studija na životinjama nema podataka da loperamid poseduje bilo kakva teratogena ili embriotoksična svojstva. Kao i kod drugih lekova, ne savetuje seprimena ovog leka tokom trudnoće, posebno tokom prvog trimestra.

Dojenje

Male količine loperamida se mogu naći u humanom mleku. Zbog toga se ovaj lek ne preporučuje tokom dojenja.

Trudnice ili dojilje treba savetovati da se obrate svom lekaru koji će im propisati odgovarajuću terapiju.

Plodnost

Uticaj na plodnost kod ljudi nije procenjivan.

Kada se dijareja leči loperamidom, može da se javi gubitak svesti, smanjen stepen svesti, pospanost, zamor i vrtoglavica. Zbog toga se savetuje oprez prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).

Odrasli i deca uzrasta ≥ 12 godina

Bezbednost primene loperamida je ispitivana na 2755 odraslih i dece uzrasta ≥ 12 godina, koji su bili uključeni u 26 kontrolisanih i nekontrolisanih kliničkih studija loperamida primenjivanog u terapiji akutne dijareje.

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije((≥1% incidence) tokom kliničkih studija sa loperamidom u terapiji akutne dijareje bila su: konstipacija (2,7%), flatulencija (1,7%), glavobolja (1,2%) i mučnina (1,1%).

U Tabeli 1 su prikazana neželjene reakcije prijavljene pri primeni loperamida ili u kliničkim studijama (akutna dijareja) ili tokom postmarketinškog praćenja.

Učestalost je prikazana na osnovu sledećih konvencija: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do < 1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Klasa sistemaorgana

Poremećaji imunskog sistema

Poremećaji nervnog sistema

Često

Glavobolja

Učestalost Povremeno

Vrtoglavica

Retko

Reakcije preosetljivostia, anafilaktičke reakcije (uključujući anafilaktički šok)a, anafilaktoidne reakcijea

Gubitak svestia,

pospanosta

Poremećaji oka

stupora, smanjeni

stepen

svestia, hipertonijaa, poremećaj koordinacijea Miozaa

Gastrointestinalni poremećaji Konstipacija, mučnina, flatulencija

Abdominalni bol, Ileusa (uključujući neprijatnost u paralitički ileus), predelu abdomena, megakolona

suva usta, (uključujući bol u gornjem delu toksični digestivnog trakta, megakolonb)

povraćanje dispepsija

abdominalna distenzija

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Osip Bulozne erupcijea (uključujući Stevens– Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza i erythema muliforme), angioedema, urtikarijaa, svraba Retencija urinaa

Umora

a: Navođenjeovihpojmova sezasniva naizveštajima izpostmarketinškogpraćenja loperamida. S obzirom na to dase proces prijavljivanja neželjenihreakcijatokompostmarketinškogpraćenjane razlikujeupogledu hroničnih i akutnih indikacija za primenu kao niuzrasnegrupe(odrasli,deca), učestalostjeprocenjena na osnovu svih kliničkihstudijasprovedenih saloperamidom (akutne i hronične), uključujući studijeu kojima su učestvovaladeca uzrasta mlađeg od 12 godina (N=3683).

b: Videti odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

U slučaju predoziranja (uključujući i relativno predoziranje doze usled hepatičke disfunkcije), mogu sejavitidepresija centralnog nervnog sistema (stupor,poremećajikoordinacije, pospanost, mioza, mišićna hipertonija i respiratorna depresija), retencija urina, konstipacija i ileus. Deca i pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre mogu biti osetljivija na delovanje u centralnom nervnom sistemu.

Kod pojedinaca koji su se predozirali loperamid-hidrohloridom, uočeni su kardiovaskularni događaji kao što su produženi QT interval i QRS kompleks, torsades de pointes, druge ozbiljne ventrikularne aritmije, srčani arest i sinkopa (videti odeljak 4.4). Prijavljeni su i smrtni slučajevi. Predoziranje može da demaskira postojeći Brugada sindrom.

Terapija

U slučaju predoziranja, ukoliko je produžen QT interval neophodan je EKG monitoring.

Ako se jave simptomi predoziranja centralnog nervnog sistema, kao antidot se može primeniti nalokson. S obzirom na to da je vreme delovanja loperamida duže od naloksona (1 do 3 sata), može biti potrebna ponavljana primena antidota. Zato, je neophodno pacijenta pojačano pratiti tokom najmanje 48 sati u cilju uočavanja moguće depresije CNS-a.

Farmakoterapijska grupa: Antidijaroici, intestinalni antiinflamatorni/antiinfektivni lek; antipropulzivi

ATC šifra: A07DA03

Loperamid se vezuje za opioidne receptore u zidu creva, smanjujući propulzivnu peristaltiku, a povećavajući vreme prolaska kroz creva i reapsorpciju vode i elektrolita. Loperamid povećava tonus analnog sfinktera, čime se smanjuje fekalna inkontinencija i nagon za defekacijom.

U dvostruko slepoj randomizovanoj kliničkoj studiji kod 56 pacijenata sa akutnom dijarejom koji su dobijali loperamid, početak antidijarealnog dejstva uočen je u toku od jednog sata nakon primene pojedinačne doze od 4 mg. Kliničko poređenje sa drugim antidijarealnim lekovima potvrdilo je ovaj izuzetno brz početak delovanja loperamida.

Resorpcija

Najveći deo ingestirane količine loperamida resorbuje se iz creva, ali zbog signifikantnog metabolizma prvog prolaska, sistemska bioraspoloživost je umanjena i iznosi približno samo otprilike0,3%.

Distribucija

Ispitivanja distribucije leka kod pacova pokazala su da postoji visok afinitet za receptore u zidu creva i to prvenstveno za vezivanje za receptore u glatkomišićnim ćelijama longitudinalnog sloja. Loperamid se vezuje za proteine plazme, uglavnom za albumin, a vezana frakcija leka za protein plazme iznosi 95%. Pretklinički podaci pokazali su da je loperamid supstrat glikoproteina P.

Biotransformacija

Loperamid se skoro u potpunosti ekstrahuje putem jetre, gde se pretežno metaboliše, a zatim konjugije i ekskretuje putem žuči. Glavni metabolički put loperamida je oksidativna N-demetilacija posredstvom enzima citohroma CYP3A4 i CYP2C8. Usled veoma izraženog dejstva prvog prolaska, koncentracije neizmenjenog leka u plazmi su ekstremno niske.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije loperamida kod ljudi iznosi otprilike 11 sati sa rasponom od 9 – 14 sati. Ekskrecija neizmenjenog loperamida i njegovih metabolita odvija se putem fecesa.

Ispitivanja akutne i hronične toksičnosti pokazala su da loperamid ne ispoljava nikakvu specifičnu toksičnost. Rezultati in vivo i in vitro sprovedenih studija ukazali su da loperamid nije genotoksičan. U ispitivanjima reproduktivne toksičnosti na pacovima, primena loperamida u veoma velikimdozama (40 mg/kg/dnevno – doze koje su 20 puta veće od maksimalnih doza kojese koriste kod ljudi) dovela je do smanjenja fertiliteta i preživljavanja fetusa uz pojavu maternalne toksičnosti. Primena leka u manjimdozama (≥ 10 mg/kg/dnevno – doze koje su 5 puta veće od maksimalnih doza koje se koriste kod ljudi) nije uticala na stanje majke ili fetusa, kao ni na peri- i postnatalni razvoj.

Pretklinička in vitroi in vivo procena loperamida ne ukazuje na značajna dejstva na elektrofiziologiju srca u rasponu terapijski relevantnih koncentracija, kao ni pri značajnim višestrukim vrednostima tog raspona (do 47 puta). Međutim, pri izrazito velikimkoncentracijama povezanim sa predoziranjem (videti odeljak 4.4), loperamid ima dejstvo na elektrofiziologiju srca koje se sastoji od inhibicije struja kalijuma (hERG) i natrijuma, kao i aritmija.

Laktoza, monohidrat; Skrob, kukuruzni; Skrob, rastvorni;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Magnezijum-stearat.

Nije primenljivo.

5 godina.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanjejeblister (PVC/Alu) koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.